Идеолошки пројекат Бадњак

[Fantom iz Opere]

Од годишњег до космичког циклуса; од историјске збиље до поетске фикције (и натраг)Ово наше разматрање могло би ићи и даље у ширину, али ћемо овде стати, у убеђењу да смо обухватили главне елементе косовске епске легенде и да смо притом доспели до оне дубине коју смо на своме полазишту смело фокусирали: до њених индоевропских корена. Суочили смо се са једном причом која се најмање пет хиљада година препричавала, чије су се позорнице при том много пута мењале, као и имена њених актера, али су јој основна структура и општи дух остајали исти. Епика чијим смо се фрагментима бавили сублимира идеологију једног архаичног, ратничког друштва. Од индоевропских бораца на борним колима, преко старих словенских ратника, до српских средњовековних витезова, та идеологија се у својој бити није мењала. Она је заснована на једном посебном, ступњевитом, од нашег савременог суштински другачијем сагледавању људске егзистенције, у којем тзв. обреди прелаза (rites de passage) воде човека са једне на другу егзистенцијалну раван. Битна одлика епског песништва, коју смо назвали интерпланарношћу, јесте да се оно занима пре свега за човеков успон до самога врха те лествице, којим се досеже статус јунака и чини помак од људског навише, ка свету богова. Као што се егзистенција хероја-полубога издиже од земље ка небу, и њена епска сублимација креће се у међупростору где се прожима људско и божанско, где се главни проблеми људског бивствовања укрштају и преплићу са космичким токовима. Теза нове компаративне митологије да су неки велики јуначки епови настали транспозицијом митолошких сукоба са божанске на људску раван нашла је потврду и у нашој анализи косовског епоса. У митској подлози која се при том пројављује сустичу се, слично као и у случају староиндијске Махабхарате, мотиви соларног мита са есхатолошким визијама. Изгледа да је још у праиндоевропско доба митско поимање дневних и годишњих кружних токова природе прерасло у представу о космичким циклусима, на крају којих свет сваки пут пропада и обнавља се. Развитку такве есхатолошке идеје могла је допринети искуствена чињеница Сунчевих и Месечевих помрачења. То је проблематика коју смо овде могли само отворити, а која изискује посебно истраживање.Друго питање од ширег значаја које покреће наша студија тиче се интеракције поезије и историје. Како смо горе већ поменули, усмено песништво је у дописменој култури имало вредност неписаног моралног кодекса. Опевани подвизи предака били су у великој мери обавезујући за потомке, пружали су им узоре за поступање у одређеним критичним тренуцима. Или, по речима Максимилијана Брауна, „у заједници прожетој епским духом не само да се епски приповеда и пева, него се епски и дела". Као што се време митских прапочетака, Елијадеово illud tempus, понавља у обредима, тако су поједини народи тежили да у историји понове свој „херојски век": за старе Грке то је било Хесиодово „железно доба", које је кулминирало Тројанским ратом; за Индоаријце, рат између Куруових и Пандуових потомака, који традиција ставља око 3000. пре Хр., а савремена наука око две хиљаде година доцније; за Србе — Косовски бој. На пример, Александар Велики схватао је свој поход на Азију као наставак Тројанског рата, а себе доживљавао као новог Ахилеја. На овај начин не само да се може одбранити наизглед парадоксална тврдња да је косовски епос био добрим делом спеван пре боја на Косову пољу 1389, коју смо изнели на почетку овог излагања, него се може слутити да је и сам догађај у својој историјској реалности био донекле предодређен том древном епском традицијом, коју смо назвали Пракосово: даје кнезу Лазару кад је ступао у бој са надмоћним непријатељем лебдео пред очима јуначни узор Пра-Лазара, да је Милош Обилић свесно се жртвујући да би дошао главе највећем непријатељу свога народа и вере следио пример некога Пра-Милоша, који му је посредством епске песме још у раној младости био дубоко усађен у душу, као што ће у потоња времена сваком Србину од малих ногу бити присно његово, Милошево и Лазарево име.Двадесети век почео је за Србе у знаку освећеног и повраћеног Косова. Национални занос тежио је да се оваплоти у граниту Видовданског храма. Крај столећа српска национална идеја дочекује у развалинама; „Видовдански култ" нашао се лишен и свога родног тла и своје духовне основе. Као једини непропадљив споменик, попут оног „словесног" стуба постављеног на бојном пољу који се нам, речима свог натписа, још увек обраћа, иако се његово мраморно тело одавно распало у прах, остају косовске песме, растерећене пролазних и потрошних сазначја, још више издигнуте изнад сваке историјске условљености, ка надвременом и општељудском доживљају трагиком пресењене лепоте.Александар ЛомаПРАКОСОВОСЛОВЕНСКИ И ИНДОЕВРОПСКИ КОРЕНИ СРПСКЕ ЕПИКЕ

[Gonzo]

zanimljivo, kaže da je aleksandar imao trojanski rat kao svoj pra-mit, a srbi imaju prakosovski mit, ali ne vidim da definiše šta bi ti srpski pra-mitovi bili? i uopšte, nije li logično da ako odemo dovoljno daleko u prošlost tragajući za nacionalnim(srpskim, ruskim, i sl.) pramitovima dolazimo zapravo do nekih događaja koji su zajednička inspiracija za mnoge narode. poenta, teoretisanje o nacionalnoj pramitologiji mi deluje prilično nategnuto.

[Fantom iz Opere]

Прочитај читаву књигу: http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/985/AleksandarLomaPraksovo.pdf?sequence=1Као што видиш у поднаслову књиге стоји: СЛОВЕНСКИ И ИНДОЕВРОПСКИ КОРЕНИ СРПСКЕ ЕПИКЕ

[Gonzo]

ne postizavam čitati ni ono što moram, moj fantome. uostalom, za čije babe zdravlje ste ti i tvoj topik na ovom forumu, nego radi toga da nam ponudiš dajdžestovanu varijantu, a ne ove tepise. šta kaže, koji slovenski i indoevropski pramitovi su u pitanju?

[Аврам Гојић]

ma ima tu nesto zanimljivo. Arjuna se bori protiv svojih rodjaka, brace, prijatelja, ide u pobedu uprkos obicnoj ljudskoj etici zato sto je Bog na njegovoj strani, vozi njegove dvokolice: duznost coveka je da sledi svoju kastu, svoju dharmu, i u ono sto bi neko mogao nazvati zlom. kako i gde se dogodio prelaz od ovog stava do plemenske etike kosovskog mita?

[kim_philby]

ma ima tu nesto zanimljivo. Arjuna se bori protiv svojih rodjaka, brace, prijatelja, ide u pobedu uprkos obicnoj ljudskoj etici zato sto je Bog na njegovoj strani, vozi njegove dvokolice: duznost coveka je da sledi svoju kastu, svoju dharmu, i u ono sto bi neko mogao nazvati zlom. kako i gde se dogodio prelaz od ovog stava do plemenske etike kosovskog mita?

vaso upravo si opisao eticko delovanje. verovatno si mislio da arjuna deluje protivno ljudskom, obicnom, moralu.

[Аврам Гојић]

vaso upravo si opisao eticko delovanje. verovatno si mislio da arjuna deluje protivno ljudskom, obicnom, moralu.

Naravno, tu mi i leži paradoks, mislio sam da je Arjunina etika suprotstavljena plemenskoj etici. Od ideje da je Bozja rec bitnija od oca, majke, otadzbine i ljudskog morala, do plemenske etike koja eticki imperativ nacije izjednačava sa Božjom voljom.Taj je paradoks možda i prividan ako na stvar gledamo funkcionalno: i Arjuna i Lazar deluju protiv svoje ljudske volje i intuicije, jedan zato što mora da se bori protiv rođaka, a drugi - zato što zna da mora da se bori iako će ta bitka biti kraj njega i njegove države.Meni je ovo najstrašniji stih bilo kog svetog teksta."Tu Ardžuna vidje redom djedove sa unucima, oce, braću i sinove, učitelje i ujake;tastove i prijatelje, drug spram druga kako stoji: u obadv'je vojske vidje sve rođake postrojene". Edited November 5, 2010 by vasudeva418

[kim_philby]

Naravno, tu mi i leži paradoks, mislio sam da je Arjunina etika suprotstavljena plemenskoj etici. Od ideje da je Bozja rec bitnija od oca, majke, otadzbine i ljudskog morala, do plemenske etike koja eticki imperativ nacije izjednačava sa Božjom voljom.Taj je paradoks možda i prividan ako na stvar gledamo funkcionalno: i Arjuna i Lazar deluju protiv svoje ljudske volje i intuicije, jedan zato što mora da se bori protiv rođaka, a drugi - zato što zna da mora da se bori iako će ta bitka biti kraj njega i njegove države.Meni je ovo najstrašniji stih bilo kog svetog teksta."Tu Ardžuna vidje redom djedove sa unucima, oce, braću i sinove, učitelje i ujake;tastove i prijatelje, drug spram druga kako stoji: u obadv'je vojske vidje sve rođake postrojene".

plemenska je moralnost. etika je od boba (razuma, ideala itd). ardzuna postupano eticno zrtvujuci sve sto voli. lazar je fatalista. pitanje je da li tu ima etickog izbora. on postupa u skladu sa preovladjujucim moralom svoga vremen. nije bas kako bih kazao antigona koja stoji nasuprot kreontu.

[3opge]

sta sve ziv covek mora da istrpi, Kim i Deva uvatili Ardjunu da mu prodaju ciglu, stvarno je crna ova kali yuga

[kim_philby]

sta sve ziv covek mora da istrpi, Kim i Deva uvatili Ardjunu da mu prodaju ciglu, stvarno je crna ova kali yuga

http://www.youtube.com/watch?v=3bKOJ8MehVY

[Indy]

sta sve ziv covek mora da istrpi, Kim i Deva uvatili Ardjunu da mu prodaju ciglu, stvarno je crna ova kali yuga

[Fantom iz Opere]

ne postizavam čitati ni ono što moram, moj fantome. uostalom, za čije babe zdravlje ste ti i tvoj topik na ovom forumu, nego radi toga da nam ponudiš dajdžestovanu varijantu, a ne ove tepise. šta kaže, koji slovenski i indoevropski pramitovi su u pitanju?

Иста ситуација, не постижем на све одговарати ни на бадњак тачка ком!Сложена питања захтевају обимне одговоре, али сврати на бадњак па ћемо натенане дискутовати о пра-митовима. едит:Узгред, земљотрес и комета обећавају догађаје сличне онима из 1804-те године! Edited November 14, 2010 by Fantom iz Opere

[JozoMujica]

Узгред, земљотрес и комета обећавају догађаје сличне онима из 1804-те године!

[Fantom iz Opere]

Први забележени пад метеорита у Србији десио се 13. октобра 1877. године, на подручју Сокобање. Зашто је овај датум важан за Србију, питате се. Само два месеца после пада Ниш је коначно ослобођен од Турака, а тиме дефинитивно и Србија! Ропство дуго скоро тачно пет векова завршено је у години, а замало и у месецу у ком је Србију походио први забележени метеорит!Други „домаћи“ метеорит пао је 19. октобра 1889. године на планину Јелицу, код Чачка. И ова година била је судбоносна по Србију, и то чак на два начина: у њој је са власти сишао Милан Обреновић, један од најдуговечнијих владара у историји Србије (владао чак 21 годину), а на велика врата у српску политику вратио се Никола Пашић, вероватно најзначајнији политичар у историји Србије!

Први српски устанакО бројним небеским знамењима која су најавила почетак српског устанка доста се писало у нашој литератури, а песма Филипа Вишњића „Почетак буне против дахија” представља темељ и окосницу тих анализа. У песми, надахнути певач наводи четири небеске појаве које су свеци изазвали („Небом свеци сташе војевати / и прилике различне метати / више Србије по небу ведроме”) не би ли Србе натерали на устанак, али их Срби, изгледа, нису схватили и, што је важније, нису смели да се дигну на оружје. Те су прилике, међутим, Турци добро разумели: у тепсију су захватили воду из Дунава и у води гледали и „хватали” знамења, потом прочитали „књиге инџијеле” и видели да им се добро не пише. Тада одлучише да предухитре Србе, те посекоше све виђеније кнезове у Србији. Остало припада познатој историји.Небеска знамења у песми помињу се овим редом:1. Од Трипуна до светога Ђурђасваку ноћцу мјесец се хваташе.2. Од Ђурђева до Дмитрова данасве барјаци крвави идошевиш Србије по небу ведроме.3. Гром загрми на Светога Савуусред зиме кад му време није,сину муња на Часне вериге,потресе се земља од истока.4. Ухвати се сунце у прољеће,у прољеће на Светог Трипуна,један данак три пута се вата,а три пута игра на истоку.Реч је, дакле, о следећим феноменима који су се одиста догодили непосредно пред устанак и током њега: помрачење („хватање”) Сунца и Месеца, појава комете, грмљавина у зиму и земљотрес. Тотално помрачење Сунца које се јасно видело из Београда збило се 30. јануара 1804. (односно, 11. фебруара по новом календару), а њему је непосредно претходило помрачење Месеца 14./26. јануара исте године. Пошто Вишњић у песми каже да се Сунце помрачило баш на онај дан када су убијени кнезови Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин (23. јануара 1804) и Хаџи Рувим (29. јануара 1804), највероватније је мислио управо на то помрачење. Могуће је, пак, да је имао у виду нека ранија помрачења, од 22 марта 1800. или 18. марта 1801. када је певао о приликама које су се десиле као упозорење Србима, знајући, свакако, за народна веровања о небеским предзнацима.

.....детаљније на: http://forum.badnjak.com Edited November 15, 2010 by Fantom iz Opere

[Shan Jan]

Ima Srbija istorije za meteore sve da padaju svaki dan.