Идеолошки пројекат Бадњак

[Д]

Дај један наслов.

Ево један (од великог броја)Ami Boue, Recuel d'itineraires dans la Turquie d'Europe. Vienne 1854.

[Fantom iz Opere]

Ево један (од великог броја)Ami Boue, Recuel d'itineraires dans la Turquie d'Europe. Vienne 1854.

Ако ћемо тако да се играмо, могу ја да извучем Сипријана Робера. Сурriеn Robert, Les Slaves de la Turquie, leurs ressources, leurs tendances, Paris, 1846.Тамо Сипријан (који није Србин) пише да су сви Словени српског порекла.Шта ћемо сад?

[Д]

Не знам да ли је тај Сипријан боравио међу становништвом о ком је писао, али Ами Буе и десетине других аутора (међу којима и понеки српски, али пре 1878. када је нагло постала догма да су то све Срби) јесу и то су проводили по више година и писали су само о ономе што су сами чули и видели од становништва о ком су писали. Ту и тада. А приче о српском царству у Сибиру се методолошки разликују од тога као небо и земља. Једно су непосредна сведочанства о људима из уста самих људи, а друго хипотезе о Атлантиди тј. нечему што ниједном научном методологијом не успева да се изведе, па свако може да теоретише како му воља.

[Fantom iz Opere]

Ами Буе и десетине других аутора (међу којима и понеки српски, али пре 1878. када је нагло постала догма да су то све Срби) јесу и то су проводили по више година и писали су само о ономе што су сами чули и видели од становништва о ком су писали.

Ово што следи зове се ШАХ-МАТ! (већ сам знао за овај аргумент, али сам чекао да се истрчиш )http://forum.badnjak.com/viewtopic.php?f=4...1%83%D0%B5#p991Док је Лефевр овде одвише уопштио своје тврђење, говорећи о Словенима уопште, дотле Ами Буе у свом делу “Европска Турска”, напред већ цитираном, на стр. 34. тврди сасвим одређено:”LE SERBE EST ENVIRON AUX LANGUES SLAVES CE QUE LE LATIN EST AUX LANGUES QUI EN SONT DERIVEES.‘‘Што ће рећи:“СРПСКИ ЈЕЗИК ЈЕ ЗА СЛОВЕНСКЕ ЈЕЗИКЕ ОНО, ШТО ЈЕ ЛАТИНСКИ ЗА ЈЕЗИКЕ, КОЈИ СУ ПРОИЗИШЛИ ИЗ ЊЕГА “још једном:”LE SERBE EST ENVIRON AUX LANGUES SLAVES CE QUE LE LATIN EST AUX LANGUES QUI EN SONT DERIVEES.‘‘Ami Boue, Recuel d'itineraires dans la Turquie d'Europe. Vienne 1854.

[Д]

То је језичко хипотетисање, док је са друге стране ишао међу људима који су му објашњавали да су Бугари и то како њему, тако и сваком другом ко је туда прошао и о томе писао. Да ли је у неисторијско време прасрпски био прасловенски је хипотеза, а то ко је и шта је становништво источно од Мораве је чињеница.

[Д]

И то по истом моделу по коме су после 1912. и становници Македоније морали да постану Срби и да се презивају на -ић, иако су се редовно сами увек и свуда изјашњавали као Бугари, о чему постоје и пописи и десетине хиљада докумената, писама, захтева за ово и оно и чега све не.

[Д]

И морам да додам још нешто на тему језика. Српски језик о ком прича Буе, је језик пре Вукове реформе, који је практично црквено-славјански и 80% исти као руски. Тај језик, сасвим реално могуће можда и јесте најближи (не исти) језику свих Словена у предисторијско време, али то није овај српски језик на који ти циљаш и није баш само српски такође (јер је изузетно подударан и руском).

[Fantom iz Opere]

Чекај, чекај, ти си се позвао на Амија и његово дело.Онда је ред да цитираш део који се односи на оно што тврдиш.Значи измислио си да Ами тврди да источно од Мораве живе Бугари. Случај закључен.

[Fantom iz Opere]

„…le paysan dans la plus iniserable case, comme le riche dans son konak, parlent leur langue avec purete… „,33„…сељак у најбеднијој колиби као и богаташ у свом конаку, говоре чисто… ““ Le croate… est aussi un dialecte assez different du serbe; mais, le wende s’en eloigne davantage, pour se rapprocher, соmmеle croate, de la langue des Slovaques… „29„Хрватски… то је такође дијалект доста различит од српског,али вендски се од њега удаљава још више, да би се приближио,као и хрватски, језику Словака… “„…les Croates. Ces dernier, vu la pauvrete de leur litterature et l’irregularite de leur langue, n’ ont pu reussir a se constituer une litterature a pan; mais ils ont ete forces de se rapprocher des Serbes et d’employer leurs caracteres, de maniere qu’ils ont ete reduits meme a proposer a ces deraiers de se reunir a eux sous le titre banal d’Illyriens. Or cette proposition insidieuse, tendant a faire disparaitre la nationalite serbe, a ete rejetee par les Serbes.„… Хрвати. Они – због сиромаштва своје литературе и због неправилностисвог језика нису успели да створе посебну књижевност, већ су били присиљени,да се приближе Србима и да се служе њиховим језиком на начин, који их јеодвео дотле, да су Србима предложили, да се с њима уједине под извиканимназивом Илири. Међутим, овај подмукли (или лукави) предлог, чија је сврхаишчезавање српске националности, од Срба је био одбачен“.A. Boue, La Turquie d’Europe, Paris, Arthus Bertrand, 1840.

[Д]

Nisch est une ville bulgare populeuse, on y compte 16,000 âmes dont environ 6000 sont Musulmans.Pirot et Ak-Palanka ou Moustapha-Pascha sont presque les seules petites villes, où il y ait des employés supérieurs turcs et même les Musulmans n'y forment qu'un chiffre restreint de familles. Il n'y a guère de bourgs , si ce n'est Isnebol et Tzaribrod , mais un nombre considérable de villages, de manière qu'on peut soupçonner qu'il y a là au moins 60 à 80,000 Bulgares. Les Ayans résident surtout dans les trois endroits cités. De Nisch à Scharkoe ou le Pirot des Bulgares on compte 12 lieuesBâtie sur la Morava, Leskovatz compte 3000 maisons ou en- viron 12,000 habit an 8 ; il y a 6 mosquées , une tour à horloge, des moulins et un pont en bois sur la Morava. Les Turcs habitent la rive occidentale au pied du coteau et les Bulgares surtout l'autre bord. Leur église est à Eomorava à V 2 1. de la ville.Ја нисам љубитељ тих Шешељ фора са тражењем цитата и губљењем времена да ти их нађем. Не измишљам шта говорим, а далеко од тога да је Буе једини, постоје десетине аутора кроз двеста година који су увек констатовали исто стање на терену.

[MancMellow]

Damjo, možda su ti iz polovine XIX veka jednako važni kao i oni sa kraja XIX veka, ali su i jedni i drugi definitivno manje relevantni od onih koji su jezik istraživali pomoću normi savremene lingvistike sa kraja XX veka. Obećao sam ti, i privatno, da ću se tom literaturom pozabaviti, kad završim ovo što sada radim, ali, za javnost, nema ni govora da je jezik istočne Srbije neupitno dijalekat bugarskog jezika. A za ono o Šumadiji samo da znaš da za kaznu plaćaš piće. I meni i boljoj polovini :P

[Д]

A za ono o Šumadiji samo da znaš da za kaznu plaćaš piće. I meni i boljoj polovini :P

Неје проблем

[Д]

Damjo, možda su ti iz polovine XIX veka jednako važni kao i oni sa kraja XIX veka, ali su i jedni i drugi definitivno manje relevantni od onih koji su jezik istraživali pomoću normi savremene lingvistike sa kraja XX veka. Obećao sam ti, i privatno, da ću se tom literaturom pozabaviti, kad završim ovo što sada radim, ali, za javnost, nema ni govora da je jezik istočne Srbije neupitno dijalekat bugarskog jezika.

Али морам ипак да додам да није исправна методологија истраживати језик тог простора на крају 20. века, након што је претрпео велике лексичке (мада не и граматичке) промене под наметнутим утицајем српског. Правилно би било да се норме савремене лингвистике са краја 20. века примене на језик са краја 19. века, али је то немогуће, јер тај језик више није у употреби. Моји баба и деда су га говорили, мојој мами је матерњи и она је говорила само њега до своје пете године, па је на тај начин и мени матерњи, али га ја већ не говорим. И како је онда могуће правилно га испитати?

[MancMellow]

Али морам ипак да додам да није исправна методологија истраживати језик тог простора на крају 20. века, након што је претрпео велике лексичке (мада не и граматичке) промене под наметнутим утицајем српског. Правилно би било да се норме савремене лингвистике са краја 20. века примене на језик са краја 19. века, али је то немогуће, јер тај језик више није у употреби. Моји баба и деда су га говорили, мојој мами је матерњи и она је говорила само њега до своје пете године, па је на тај начин и мени матерњи, али га ја већ не говорим. И како је онда могуће правилно га испитати?

tako što postoje izvori za govor ne samo iz XIX veka, nego i iz XIV.Edit: na kraju krajeva, rekoh ti, i ja sam polovinom s Yuga. Pričao sam kao dete sa prababom koja je rođena 1890-te u Vlasotincu, a živela u Vranju i toga se sećam, zato što je živela do 1982. Ono, činjenica je da nije govorila kao da je iz Beograda, ali nema dileme da je to što je govorila mnogo bliže srpskom nego bugarskom. Edited January 7, 2010 by M16

[Fantom iz Opere]

Моји баба и деда су га говорили, мојој мами је матерњи и она је говорила само њега до своје пете године, па је на тај начин и мени матерњи, али га ја већ не говорим. И како је онда могуће правилно га испитати?

Како то да су 1941. Бугари дочекани као окупатори, а не као ослободиоци?Зар је могуће од 1878 до 1941. [значи један непун животни век] да Бугари забораве на своје порекло?Слаба ти теорија.