Идеолошки пројекат Бадњак

[Fantom iz Opere]

ti zaista nemas pojma. deda micun je bio drzac mikrofona, domaca '68 je sve samo ne maoisticka a ulaga mire markovic u '68 mi je nepoznata i verovatno mizerna ako uopste postoji. general degol je moralna velicina tokom cije vlasti su ubijani arapi na ulicama pariza i koji zaista nije mogao da se snadje u novom svetu.

Опште је прихваћено у науци да су то биле маостичке демонстрације са маостичким захтевима за елиминисање црвене буржоазије и ликвидацију остатака капиталистичке прошлости, а вероватно и оних поштанских маркица са фолклорним мотивима које су ти крунски доказ Титове србофилије. Из тог миљеа потекле су многе странке (СПО - Вук и Дана, ДС - Мићун, ЈУЛ - Љубиша Ристић) Није случајно што ДС доноси законе о родној равноправности, форсира новоговор (нове речи у женском роду, нпр. хируршкиња) и што улази у социјалистичку интернационалу, све су то импулси из маоизма, које тренутно најбоље прима ЛДП. Једном речју, маоисти = реформски талибани, није битно што су револуционарне боје заменили грађанским, то је тај импулс.

jedini mitski impusl koji su radikali imali bilo je protivljenje uvodjenju zeleznice u srbiju. iste one zeleznice koja je 1908. godine tokom aneksione krize spasla srbiju potpune ekonomske izolacije. nepotizam i korupcija je vise onaj deo o sinu baje pasica i radikalskoj vlasti narocito nakon ujedinjenja. odnosno radikali su dosli na vlast kad su postali naprednjaci odnosno partija dvora.

И то. Слажем се.Мени није циљ да докажем да су Пашићеви радикали савршени већ да су имали програм у који су биле уграђене народне вредности.После Пашићеве смрти, радикали нису имали адекватног вођу. (прихватам примедбе о богаћењу Пашићевог сина)Следећи радикалски првак био је Милан Стојадиновић кога су дворске сплетке кнеза Павла отерале са власти, тако да се не може рећи да су радикали у периоду 1935-1938 били дворска странка, напротив, Стојадиновић је био у некој врсти кућног притвора, а затим је протеран из земље. Прича се да га је Тито желео у влади као економског стручњака... и једно време је радио за УДБУ... чак је успео да лоцира Павелића...http://forum.badnjak.com/viewtopic.php?f=8&t=96

ja kazem lubarda ti kazes dobrica cosic. za tebe srpski patriota nije jedan oskar davico koji je napisao najlepsu patriotsku pesmu o srbiji ikad (cisto da pokaze pateticnim realistima kako se to radi) a patriote su ti samo prikriveni cetnici i staljinisti i nesretna desanka.

Ајд сад нећемо о томе шта ко воли да чита.

pri tome sta jedan vrsni modernista kakav je popa ovde trazi osim sto je bio i veliki kompilator srpske folklorne poezije (valjda da bolje ugusi mitske impulse) zaista ne znam.cajkanovic je bio dekan univerziteta u nedicevoj srbiji i za to je kaznjen uklanjanjem s istog. pri tome on jeste bio voljni nedicev saradnik. ako vam je on uzor svako dobro.

Васко Попа је написао читав национални програм кроз циклус песама о Светом Сави и вуковима.http://forum.badnjak.com/viewtopic.php?f=5&t=63Песме које следе су из збирке коју је Васко Попа симболично назвао "Усправна земља" (1972)КОВАЧНИЦА СВЕТОГА САВЕИз опседнутих брдаДозивају га вуковиСа кичмом у пламенуПружа им змијоглави штапДа му допузеСпокојни до ногуКупа их у врелој крвиСветог очинског оловаИ риђом брадом бришеКује им нову кичмуОд младога гвожђаИ шаље их натраг у брда Бескрајним урликомПоздрављају га вуковиСа врхова очишћених брда-------------------Веселин Чајкановић је ЗАТЕЧЕН 1941. на месту декана Филозофског факултета.У његову кућу уселили су се немачки официри (што би било немогуће да је био квислинг, јел да?)http://forum.badnjak.com/viewtopic.php?f=4&t=35Професоров „грех” је што је за време рата, за узак круг људи, одржао једно стручно предавање и учествовао у изради цивилног плана Универзитета, који је имао за циљ да у ратним условима сачува своју имовину и кадрове. Када су му уручили пресуду да се „удаљи са факултета”, отишао је кући и истог дана пао у постељу, а након 14 месеци преминуо.Али драго ми је што видим да си већи патриЈота од мене, чим оправдаваш пресуду Чајкановићу.

da bi se u istu vratio sezdesetih godina proslog veka i ne arhetipsku vec mitolosku sliku predstavljenu jezikom jednog modernog medija kakav je strip. lobacev je nas aleks rejmond a biberce njegov flas gordon.btw, jel znas ko je bio voja nanovic?

Не знам. Ко?

mitski impuls? to se zove nacionalni romantizam. buna na dahije je i nasa burzuaska revolucija. no taxation without representation i taj rad. opet istorizacija mitologije ne mitologizacija istorije.

И то је, слажем се.Али није само то, јер тадашњи устанички Срби имали су митску представу о историји и времену. Почетак Буне на дахије почиње ГРМЉАВИНОМ на дан Светог Саве што гуслар тумачи као знак да се Срби дижу на оружје.Мислим да је Карађорђе погрешио када је наредио мушкарцима да ошишају косу (перчине).Устанак би био још успешнији да није било гушења митских импулса.Опет и други српски устанак под Милошем започиње 1815. испод СВЕТОГ ДРВЕТА у Такову. (таковски грм)

sta je to NAJVISA umetnicka vrednost? pri tome sta fali lobacevu?

Не фали му ништа. Имам све његове стрипове.Само мислим да није био дорастао задатку да исцрта представе из народних бајки.То је мој утисак, можда грешим... или можда сам превише заљубљен у народну књижевност.

dok ljubim devojke ne mislim o seselju. nadam se ni ti.ja zaista ne razumem vise sta pricas. da postoji genetski poriv ka pisanju poezije u srba i samo u srba koji se prenosi kroz vekove? tradicija je zaborav istine o sopstvenom poreklu. mislim da sam ti rekao sve sta sam imao. ne verujem da cu promeniti misljenje a verovatno ni ti. eto jednostavno ti ukazujem na neke izvore kojima bi trebao da se bavis ako te interesuje mitologije i njena istorija i izvan jeftine politike soka kada poredis seselja sa milosem obilicem.

Значи не прихваташ Јунгову теорију о колективном несвесном?Онда никад нећеш моћи да објасниш зашто се народ у одређеним историјским тренуцима понаша како се понаша.Прихватам да је Мира Марковић била архетипско зло. Прихватићу да је и Шешељ архетипско зло ако ми се укаже на тај архетип. Немам ја ту никаквих предрасуда и предубеђења. Али не можеш оспоравати читаву теорију о колективном несвесном која је у науци (психологији) прихваћена.-Поготову што је добила потврду и у природним (генетичари) наукама, обавезно погледај серију ББС-а коју сам препоручио:

[Fantom iz Opere]

Хрватски музичари вођени српским митским импулсима:

[kim_philby]

Опште је прихваћено у науци да су то биле маостичке демонстрације са маостичким захтевима за елиминисање црвене буржоазије и ликвидацију остатака капиталистичке прошлости, а вероватно и оних поштанских маркица са фолклорним мотивима које су ти крунски доказ Титове србофилије. Из тог миљеа потекле су многе странке (СПО - Вук и Дана, ДС - Мићун, ЈУЛ - Љубиша Ристић) Није случајно што ДС доноси законе о родној равноправности, форсира новоговор (нове речи у женском роду, нпр. хируршкиња) и што улази у социјалистичку интернационалу, све су то импулси из маоизма, које тренутно најбоље прима ЛДП. Једном речју, маоисти = реформски талибани, није битно што су револуционарне боје заменили грађанским, то је тај импулс.

naravno rodna ravnopravnost i socijalisticka internacionala su najvece zlo novog veka. lepo je zizek rekao da fasistima nije bitna kontrola. njima ne smeta manjak kontrole vec manjak slobode. slobode da se bije zena, zakolje komsija i da se ko miroslav toholj glasas poput vuka u nocnim casovima a da komsije ne misle da si poludeo. potpuna fantazija nekastriranosti i neuklopljenosti u drustvo.opet, '68 u srbiji nije maosticka ali jeste anti-titoisticka i protiv liberalnih reformi iz 1965. godine. od svih ljudi koje si naveo samo su u tim dogajajima zaista ucestvovali micunovic i ljusa. pri tome dok za micuna nikad nisam imao stomak ljubisa ristic je verovatno najznacajniji jugoslovenski umetnik 80-tih godina proslog veka. predlazem ti da popricas s nekim ko je gledao njegove predstave siptar 1 i siptar 2. ili na primer tajnu crne ruke.o titovoj srofobiji si verovatno citao samo kod vojvode i epigona te bi bilo bolje da probas sa relevantnim istorijskim izvorima. takodje ako te interesuje maoizam na netu mozes naci zanimljiv intervju alana badjua o 'ukusima' francuskog maoizma.

И то. Слажем се.Мени није циљ да докажем да су Пашићеви радикали савршени већ да су имали програм у који су биле уграђене народне вредности.После Пашићеве смрти, радикали нису имали адекватног вођу. (прихватам примедбе о богаћењу Пашићевог сина)Следећи радикалски првак био је Милан Стојадиновић кога су дворске сплетке кнеза Павла отерале са власти, тако да се не може рећи да су радикали у периоду 1935-1938 били дворска странка, напротив, Стојадиновић је био у некој врсти кућног притвора, а затим је протеран из земље. Прича се да га је Тито желео у влади као економског стручњака... и једно време је радио за УДБУ... чак је успео да лоцира Павелића...http://forum.badnjak.com/viewtopic.php?f=8&t=96

pa dobro narodne vrednosti i politika mitologije nije isto. mnoge stranke imaju ugradjen u svoj program nesto sto percipiraju narodne vrednosti ali samo jedna stranka u XX veku je imala politiku zasnovanu na mitu. mitu o tome da je jedina 'rasa' sposobna za stvaranje civilizacije arijska.

Ајд сад нећемо о томе шта ко воли да чита.Васко Попа је написао читав национални програм кроз циклус песама о Светом Сави и вуковима.http://forum.badnjak.com/viewtopic.php?f=5&t=63Песме које следе су из збирке коју је Васко Попа симболично назвао "Усправна земља" (1972)КОВАЧНИЦА СВЕТОГА САВЕИз опседнутих брдаДозивају га вуковиСа кичмом у пламенуПружа им змијоглави штапДа му допузеСпокојни до ногуКупа их у врелој крвиСветог очинског оловаИ риђом брадом бришеКује им нову кичмуОд младога гвожђаИ шаље их натраг у брда Бескрајним урликомПоздрављају га вуковиСа врхова очишћених брда-------------------Веселин Чајкановић је ЗАТЕЧЕН 1941. на месту декана Филозофског факултета.У његову кућу уселили су се немачки официри (што би било немогуће да је био квислинг, јел да?)http://forum.badnjak.com/viewtopic.php?f=4&t=35Професоров „грех” је што је за време рата, за узак круг људи, одржао једно стручно предавање и учествовао у изради цивилног плана Универзитета, који је имао за циљ да у ратним условима сачува своју имовину и кадрове. Када су му уручили пресуду да се „удаљи са факултета”, отишао је кући и истог дана пао у постељу, а након 14 месеци преминуо.Али драго ми је што видим да си већи патриЈота од мене, чим оправдаваш пресуду Чајкановићу.

cajkanovic je bio takodje dekan u momentu kada je na univerzitet prvo ograniocen (vlada cvetkovic-macek) a zatim i zabranjen pristup studentima jevrejima (nedic). ako to nije momenat kada vracas radnu knjizicu ja zaista ne znam sta je. nije to bio momenat kada je trebalo cuvati vec momenat kada setrebalo boriti.inace ja sam blag covek svakome bih sve oprostio osim nacizma i rasizma. zato se i raspravljam s tobom. polako klizis ka duplim torovim runama na rukavu a to bi bila steta.opet, vasko popa nije srpski nacionalista. kao sto nije ni na primer skeljzen malici iako zna verovatno o srednjevekovnoj crkvenoj umetnosti na kosovu vise od vecine srba ukljucujuci i akademike.

Не знам. Ко?

reziser filma cudotvorni mac.i jedan od vodja ilegalaca u okupiranom beogradu.verovatno ga je pri tome vodio mit o vecitom srbinu, anticipirao seselja i slusao cajkanoviceva predavanja.

И то је, слажем се.Али није само то, јер тадашњи устанички Срби имали су митску представу о историји и времену. Почетак Буне на дахије почиње ГРМЉАВИНОМ на дан Светог Саве што гуслар тумачи као знак да се Срби дижу на оружје.Мислим да је Карађорђе погрешио када је наредио мушкарцима да ошишају косу (перчине).Устанак би био још успешнији да није било гушења митских импулса.Опет и други српски устанак под Милошем започиње 1815. испод СВЕТОГ ДРВЕТА у Такову. (таковски грм)

nacionalni romantizam opet. nije im neko mitsko pamcenje naredilo da se skupe ispod grma vec obnovljena ili po prvi put otkrivena nacionalna svest koja je imala aktivan odnos prema proslosti koja se nalazila u materijalnosti oko njih. oni su osavremenili svoje prethodnike. uvukli ih u svoje vreme i iskoristili ih za borbu za nacionalno oslobodjenje i revolucionarni akt ukidanja dahijske feudalne samovolje.da, da je karadjordje na primer umesto dositeja imao neku baba travku verovatno bi sve bilo bolje. iz svega sto si naveo samo je jasno da je karadjordje bio svesniji modernosti te pobune vise od tebe.

Значи не прихваташ Јунгову теорију о колективном несвесном?Онда никад нећеш моћи да објасниш зашто се народ у одређеним историјским тренуцима понаша како се понаша.Прихватам да је Мира Марковић била архетипско зло. Прихватићу да је и Шешељ архетипско зло ако ми се укаже на тај архетип. Немам ја ту никаквих предрасуда и предубеђења. Али не можеш оспоравати читаву теорију о колективном несвесном која је у науци (психологији) прихваћена.-Поготову што је добила потврду и у природним (генетичари) наукама, обавезно погледај серију ББС-а коју сам препоручио:

sta za tebe znaci arhetipski? da vidim da li uopste pricamo o istim stvarima?inace iza grma etnicke ili rasne genetske uslovljenosti se nalazi dahau te nemam nameru da se time previse bavim.

[Fantom iz Opere]

pa dobro narodne vrednosti i politika mitologije nije isto. mnoge stranke imaju ugradjen u svoj program nesto sto percipiraju narodne vrednosti ali samo jedna stranka u XX veku je imala politiku zasnovanu na mitu. mitu o tome da je jedina 'rasa' sposobna za stvaranje civilizacije arijska.

Највеће жртве нацизма Срби и Јевреји, имали су националну идеологију засновану на митовима, Срби на косовском миту, Јевреји на јерусалимском миту о Соломоновом храму. Да су мислили практично, рационално, Јевреји су могли купити неко друго парче Земље да ту обнове државу, али нису, јер су знали да у том случају не би више били иста нација ако се заувек одрекну Јерусалима, без обзира што су им Британци нудили подручја за насељавање која су лепша за живот у односу на палестинску пустињу. Исто тако, Срби ако се одрекну Косова неће више бити иста нација.Друго, једина странка која је паганске Богове убацила у устав је боливијска МАС.Јел по томе Ево Моралес јужноамерички Хитлер? (+ додаш ту и расизам црвених против белих и тако интелектуалним мастурбирањем закључиш да се у Боливији ствара нови нацизам заснован на паганизму и расизму.... )Треће, расизам није заснован на миту, него је у то време (НАЖАЛОСТ!) расизам заступан у бројним научним радовима.

cajkanovic je bio takodje dekan u momentu kada je na univerzitet prvo ograniocen (vlada cvetkovic-macek) a zatim i zabranjen pristup studentima jevrejima (nedic). ako to nije momenat kada vracas radnu knjizicu ja zaista ne znam sta je. nije to bio momenat kada je trebalo cuvati vec momenat kada setrebalo boriti.

Јел и Иво Андрић одговоран што је 1941. присуствовао потписивању Тројног пакта?Сама чињеница што је био декан Филозофског не говори ништа. Ваљда научне институције функционишу и под окупацијом?Веселин Чајкановић је ОДБИО да потпише онај апел интелектуалаца за непружање отпора окупатору.Чајкановић се све време окупације бавио научним радом и да тада није завршио студије из српске религије вероватно не би никада. У то време и Иво Андрић пише своја најбоља дела. По мени, интелектуалац у годинама не мора да се са пушком бори против окупатора, он може кроз своје научно и књижевно дело да заузме став према окупатору.

sta za tebe znaci arhetipski? da vidim da li uopste pricamo o istim stvarima?inace iza grma etnicke ili rasne genetske uslovljenosti se nalazi dahau te nemam nameru da se time previse bavim.

Знаш добро о чему причам, само покушаваш реторичким штосевима да ми налепиш нацизам.Поновићу,Архетипска слика је слика која настаје на основу колективног искуства и живи у колективном несвесном. Edited December 12, 2009 by Fantom iz Opere

[Fantom iz Opere]

Поларизације у српском народуПоставља се питање није ли и поларизација српских писаца прве половине XIX века на просветитеље и романтичаре, на свој начин, између осталога такође била израз ове опште поларизације у српском народу на припаднике "нове" и "старе" свести. На путу у будућност, Доситеј Обрадовић, Стефан Стратимировић, Лукијан Мушицки и други просветитељи хтели су да искорене све трагове паганства у српском народу.На челу са Вуком Караџићем и Његошем, романтичари су крчили путеве српској књижевности афирмишући и паганско култно наслеђе, пре свега народне песме, о бичаје и језик на коме је од старине стварана народна поезија.У светлости ове поларизације, до које је долазило не само у маси већ и у интелектуалним врховима, разумљивији су и неки познати сукоби између просветитеља и романтичара. Илустрације ради, задржаћемо се само на два случаја.Митрополит Стратимировић био је нарочито оштар према Вуку када је овај 1826. у "Даници" објавио календар са народним именима хришћанских празника: Божић, Ђурђевдан, Никољдан, Ивањдан, Илињдан итд. Пријавио је Вука Караџића бечким властима, што у ранијим сукобима није радио. За даље учвршћење хришћанске вере код Срба, Вуков календар доиста је био велика опасност. Доносећи народна имена празника, односно имена народних празника, нови календар је, у ствари, будио сећање на старе култне обичаје, који су под видом светковања хришћанских празника живели у народу као остаци старе, многобожачке вере. Теолошки образовани и проницљиви митрополит одмах је уочио суштину ствари и енергично се супротставио Вуковом календару, користећи се том приликом и аустријском полици јом. Нераспродани бројеви "Данице" узапћени су заједно са полупаганским календаром, а Вук је, у наредним годиштима, морао да објави календар са правим именима црквених празника: Рождество Христово, св. Георгије Великомученик, Вознесеније, св. Јован, св.Никола, пророк Илија, итд.Сличне природе је била и Његошева нетрпељивост према Доситеју Обрадовићу, иако она има и друге, чисто политичке и верске разлоге. Протествујући код кнеза Милоша због издавања Доситејевих сабраних дела у Београду, Његош је напао и самог Доситеја Обрадовића зато што је радио "на подруганије светиње словенске"."Ја бих Доситеја", пише он августа 1837. у писму Милошу Обреновићу, "почитовао да је умио свој дар душевни обратити у корист нашега народа, али га обратити није умео, и зато га презирем као човека који није видио у што се садржи срећа народна".У истом писму, мада је не много пре тога на Цетињу први међу владарима укинуо цензуру, Његош се заложио за забрану Доситејевих дела! На први поглед несхватљиво, па ипак сасвим разумљиво ако се, на једној страни, зна са каквом оштрином се Доситеј обарао у својим делима на народне обичаје и друге паганске трагове код Срба и, на другој, колико је Његош, као песник, интимно био везан за све што се у Црној Гори сачувало од древне, патријархално-племенске културе.Доситејеви напади вређали су оно најдубље, најтананије и највредније у Његошу: саме митске изворе његове лирике. Отуда оно дивље "презирем Доситеја". Одјекујући из дубина песникова бића, оно на неки свој начин, и тоном и смислом, открива актуелни сукоб између "нове" и "старе" вере. У овом случају, сукоб између хришћанског теолога и просветитељског проповедника Доситеја Обрадовића, на једној, и песника Петра Петровића Његоша, на другој страни. На крају овог поглавља о двослојности српске верске и националне мисли почетком XIX века, спонтано се намеће питање: да ли је овај сукоб између Доситеја и Његоша, као полемика око митског и рационалног, окончан или се прећутно наставио до наших дана?Миодраг Поповић - ВИДОВДАН И ЧАСНИ КРСТ

[Fantom iz Opere]

" Носиоци националне грађанске мисли код Срба, као и грађански демократи широм света, рачунали су са нивоом свести народа, широких маса на које су се, пре свега, ослањали у борби за националне и грађанске слободе. Супротно просветитељима који су с врха, искорењујући старе обичаје и ниподаштавајући народно стваралаштво, насилно, али без много успеха, ширили грађанску мисао у народу, нова генерација, на челу са Вуком Караџићем, пошла је другим путем. Ослањајући се на вредности наше патријархално-племенске културе, нарочито на њен језик и усмену књижевност, српска грађанска интелигенција стварала је нову, демократску културу. Имајући за собом у тек ослобођеним крајевима моћно патријархално-херојско залеђе мање-више на нивоу митске свести, она се није могла одвојити од њега, нити, попут својих претходника, грађана, учених Срба из Аустрије, стварати класну културу и књижевност изван правог бића српског народа.Као водећа духовна, делом и друштвена сила, грађанска интелигенција наметала је сељачкој патријархалној маси своју мисао, али је зато, истовремено, заједно са народном поезијом и језиком, прихватила у извесној мери и њен архаичан поглед на свет. Отуда је, као што смо видели, преузела и Видовдан. На тај начин, дошло је до појава које су, гледано са становишта духовног сазревања једног народа и развитка његове друштвене свести, необичне и чудне. Од тридесетих до седамдесетих година XIX века српска интелигенција храни се и паганским духом народне поезије и модерном мишљу филозофа и научника какви су Кант, Хегел, Дарвин, Хекел, Бихнер и други. на једној страни, релативно брзо асимилисући токове модерне грађанске мисли, духови стреме напред, они најпрогресивнији већ седамдесетих година знају за Чернишевског и Маркса и сањају о социјализму. али,на другој страни, као и архаични људи, и они не могу до краја да се ослободе кружног мишљења, враћања Виду, првобитном претку, чији ће дан ускоро прихватити као национални празник.Изражавајући државотворну климу оних времена, видовдански култ окупио је првих деценија XX века око себе не само српско грађанство, него и сељаштво, које је чинило велику већину српског народа. Видели смо да је у феудално доба за Србе било карактеристично амалгамисање хришћанско-феудалне и паганско-херојске свести у нову целину. У грађанско доба, у ери национализма, имаћемо духовно јединство патријархалних сељака, који су мање-више само по имену хришћани, а у ствари похришћањени пагани, и грађана као представника нове свести. Некада, после прихватања хришћанства, Срби су се окупљали на славама; оне су биле замена за њихове кућне идоле. У XIX и XX столећу имамо нешто слично: духовно окупљање нације око косовских хероја и других супституција врховног паганског божанства, везано за дан белог Вида, Бога рата.Као и раније, и у ово доба дошло је до мешавине разноликих, хетерогених свести. Двојност »нове« свести током XIX и XX века осећа се и у поезији. Замењен новим светлосним симболима, древни словенски Бог светлости и рата наставља своје вековање и у делима српских романтичара. Он живи у највећем остварењу српске књижевности XIX века. У »Горском вијенцу«, делу у коме се Видова косовска супституција, Милош Обилић, јавља на више места у визијама многих Његошевих јунака уочи боја са Турцима. Родоначелник Вид и његове супституције, наставиће свој живот у српској поезији и уметности и у XX веку. У нешто другачијим визијама постаће атомско језгро српског, па чак и југословенског (унитаристичког) национализма. Они ће почетком нашег столећа покретати и такве ствараоце какви су Мештровић и Ракић.На зов који је долазио споља, Тешан Подруговић, Слепа Живана и други народни певачи ископали су из дубина памтивека крстоликог идола старе вере и начинили од њега симбол једне револуције, крсташ барјак, заставу с којом се, у име националне и социјалне слободе, за оно доба нове мисли, ишло у бој против феудализма. Заједно с победничким крстом, народни певачи оживели су и култни дан Бога Вида, и то у новој, ратничкој варијанти, као дан јуначког огледања, садашњег, будућег, свевременог. У њиховим песмама, само су слике биле старе, митске. Поруке су биле нове, устаничке. "Миодраг Поповић, "Видовдан и часни крст"

[Drug Chabor]

Јел и Иво Андрић одговоран што је 1941. присуствовао потписивању Тројног пакта?

Naravno da jeste. Kao što je odgovoran jer mu posle rata nije smetala retuširana fotografija potpisivanja na kojoj se ne vidi on, ali se vidi njegov šef Cincar-Marković, inače streljan 1952. baš zbog tog potpisivanja.

[Fantom iz Opere]

[kim_philby]

meni je cudno da nisi prokomentarisao to sto su srbiji ukinute vize za zemlje sengena na sv.nikolu?

[Fantom iz Opere]

Па и рушење "црвено-црног" режима је почело опозиционим митингом 19. августа 1999. на Преображење.Сећаш се да су говорили Артемије и Атанасије? Артемије је том приликом рекао:http://forum.badnjak.com/viewtopic.php?f=7...=88&start=0"Ne ucinimo li to danas ili sutra, ceo narod ce se naci na bunjistu istorije, sa kojeg nikada nece moci da se uspravi i ispravi. Milosevic i njegov rezim moraju da odu, ne samo zato sto su izgubili cetiri rata za deset godina, nego zato sto su ih zapocinjali-------------------------ЦИА јако добро познаје српске архетипске слике и користи их против нас самих.Ниси чуо за психолошки рат?

[kim_philby]

znaci ovako kada nas zastitnik putnika i dece vodi ka eu, odnosno dize nam prepreke na tom putu, onda je to cia. kada se totem steone zabe bori u hagu onda je to 1 slavenski eshaton.odnosno i ti i cia na isti nacin tretirate ono sto ti nazivas srpskim arhetipskim slikama: kao 'inzinjeri ljudskih dusa'. da li sada razumes koliko je tvoje cinjenje zaista profanisanje strukture mita u dnevnopolitickim situacijama koje vode onome sto, kada vec volis junga, se naziva 'votanizam'.mi se utoliko razlikujemo sto je meni lakse da poverujem u neposrednost postojanja u svetu duha sv. nikole (koji je onda isti za sve) nego u arhetipske slike koje odredjuju 1 naciju i samo tu 1 naciju cak i pre no sto je postala nacijom.

Edited December 19, 2009 by kim_philby

[hazard]

Опште је прихваћено у науци да су то биле маостичке демонстрације са маостичким захтевима за елиминисање црвене буржоазије и ликвидацију остатака капиталистичке прошлости, а вероватно и оних поштанских маркица са фолклорним мотивима које су ти крунски доказ Титове србофилије. Из тог миљеа потекле су многе странке (СПО - Вук и Дана, ДС - Мићун, ЈУЛ - Љубиша Ристић) Није случајно што ДС доноси законе о родној равноправности, форсира новоговор (нове речи у женском роду, нпр. хируршкиња) и што улази у социјалистичку интернационалу, све су то импулси из маоизма, које тренутно најбоље прима ЛДП. Једном речју, маоисти = реформски талибани, није битно што су револуционарне боје заменили грађанским, то је тај импулс.

Da li ti zaista mislis da je rodna ravnopravnost "impuls iz maoizma"? I ulazak u SI?Mislim, o SI mislim sve najgore ali valjda znas da su oni mnoooogo stariji od Druga Maoa?Da li ti ozbiljno ovde serviras tezu da se treba biti "reformski taliban" da bi se verovalo u rodnu ravnopravnost? Pritom, ne mislim na feminizam u bilo kom obliku, vec na prihvatanje zena kao jednakih clanova drustva.Ili je i to, prema tebi, protivno paganskim korenima srpske duse?

[Fantom iz Opere]

Хазарде,Не знам колико си упознат са Социјалистичком интернационалом и са програмима који се одвијају у камповима СИ. Имам на хард диску извештаје и искуства из кампова СИ које су писали чланови Кораћеве СДУ и Чанкове ЛСВ.Касније ћу ти то све документовати.Наравно да сам за равноправност мушкарца и жене, као што сам уопште за једнакост међу људима, али СИ форсира извештачену маоистичку једнакост, и као што већ напоменух врши вештачке интервенције у српском језику.Ким Филби,касније ћу да ти одговорим натенане, тренутно имам госте, данас ми је светац-заштитник.

[kim_philby]

maosti bili poznati po rodnoj jednakosti? korac je maosti? sta je sledece: borka pavicevic je levicar?samo napred slavi. sto se mene tice mozes i ovih dana kad stignes. nisam ni ja bas toliko zaludan :)

[Fantom iz Opere]

Најпре за хазарда, обрати пажњу на болдовано:

Zalivsko mesto Kamena Vurla u Grckoj bilo u poseldnjoj nedelji jula mesto odrzavanja IUSY festivala, (podmlatka socijalisticke internacionale), skupa na kome se naslo 10.000 mladih levicara iz citavog sveta kako bi razmenili stavove o pitanjima kao sto su tolerancija, antifasiticka borba, postovanje osnovnih ljudskih prava. Veliki skup odigrao se pod geslom „Action for peace„ – Akcija za mir.Jedna od brojinijih delegacija (verovatno zbog blizine Grcke) od blizu 500 clanova dosla je iz Srbije. Cinili su je podmlaci Demokratske stranke, Socijaldemokratske omladine u Socijademorkratskoj Uniji, Lige Socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratske omladine u Socijaldemokratskoj partiji, te nekoliko omladinaca Gradjanskog saveza Srbije. Prema ranijem dogovoru najveci deo od preko 300 ljudi krenuo je zajedno posebnom voznom kompozocijom, gde su se vec na prvom koraku mogle videti razlike u kulturi ponasanje pojedniaca, koji ce nesto kasnije kulminirati.POLAZAKGlavna zeleznicka stanica bila je u veceri polaska sva u zutom a zaslugu za to imale su demokrate koji su za tu priliku pripremile stotine majica sa kojih se moglo procitati da su “mlade srpske demokrate na putu” (na engleskom). Pitanje koje se nametalo bilo je cemu zuta boja kada se zna da je rec o crvenom (a donekle i zelenom) skupu. U svakom slucaju ispostavilo se da drugih zutih u Kamenoj Vurli nije bilo.Polazak voza obelezili su neartikulisani zvuci iz stotina grla i nagovestavali mesavinu ekskurzije i navijackog putovanja. Odmah su otvorene flase sa alkoholom i put je mogao da pocne. Prvi I na svu srecu najozbiljnji incident tokom puta dogodio se pre Nisa kada je stariji bracni par greskom usao u voz. Na njihovu zalost zeleli su sednu u kupe mladodemokrata koji su na “drsku provokaciju” odgovorili batinjem tvoje starijih gradjana. Incident je prijavljen, zandarmerijske jednice su sacekale izgrednike u Nisu, ali kao sto obicno biva jedan poziv iz centrale promeno je sve i putovanje je nastavljeno sa siledzijama u kupeu. U nastavku putovanja osim jednog pokusaja da se razbije prozor (“ili cu da te otvorim ili da te razbijem”) i nekoliko sporadicnih ispada izazvanih alkoholom, tezih ispada u samom vozu nije bilo.GRANICE I CEKANJAPutovanje do granice sa Bugraskom trajalo citavih 10-ak sati, cime je teza o Velikoj Srbiji ponovo aktuelizovana, jer zaista nije mala zemlja u iz koje se ne moze izaci bez. Medjutim, to je tek bio pocetak avanture nazvan “balkanska turneja”. Na samoj granici posle dvosatnog pregleda, brojno stanje smanjeno je za dvoje ljudi jer putnica iz BiH nije imla tranzitnu vizu za Bugarsku?!, te je morala istim putem nazad, dok je njen decko na delu pokazao sta znaci solidarnost.Sledece zaustavljanje dogodilo se u glavnom gradu Sofiji kako bi sacekali inernacionalni voz sa “drugovima” iz Austrije, Holandije, Nemacke, Slovenije, Slovacke…Pauza je trajaja nekoliko sati sto su mnogi iskoristili za obilazak bugarske prestonice. Ogromne rupe na trotoarima i ulicama, veliki broj udzerica koje nazivaju prodavnicama, zgrade bez fasada i nudjenje marihuane od prodavaca na trafikama (naravno ilegalno) cinili su glavni dozivaljaj, a opsti je utisak da Beograd iako bombardovan i neobnavljan deluje kao uredjen evropski grad.Dolazak “crvenog voza” podigao je atmosferu na kolodvoru, narocito medju mladodemokratama koji su povadili srpske zastave i uz navijacke slogane docekali sada vec zbunjene goste, kojima bas i nije bilo najjasnije zasto se po stanici vijore nacionalne trobojke, a destine ljudi u zutim majicma skace i urla na nerazumljivom jeziku. Daleko lakse su shvatili sta znaci rakija i kakvog je ukusa. Jedini koji nisu bili iznenadjeni su Slovenci a druzenje dve delegacije bilo je veoma intezivno ali i intimno tokom celog boravka.Spajanjem dve kompozicije napravljena je „zmija„ dugacka 16 vagona (od kojih je jdan pretvoren u diskoteku) koja je izazivala paznju gde god da je prolazila na putu ka Kamenoj Vurli. Ipak do prelaska na tle Evropske unije trebalo je sacekati jos sest sati na granici, a kolege iz razvijenijih zemalja shvatili su, mada tesko, sta znaci prava carinska kontrola ljudi koju su van sengenskog sporazuma.Konacno, posle 36 sati putesestvija vec umorni putnici ugledali su more, za mnoge glavni cilj putovanja. Prizor morskog plavetnila podigao je pomalo ucmalu atmosferu u vozu. Otvorene su nove flase alkohola ali do samog odredista nedostajalo je jos nekoliko sati voznje. Pauza u Solunu bila je poslednja prilika za osvezenje, Interesantan prizor bila je mini kapela na stannici sa svetelecim lampionima koja je podsecala na mini kockarnicu. Inace prisustvo grcke pravoslvne crkve je primetno na svakom koraku, u centru svakog mesta nalazi se crkva, a krstovi su skoro na svakoj uzvisici. Jedan putnik opisao je ovo kao “pravoslavnu dzamahiriju”.DOLAZAK40 sati posle zvizduka sa beogradke stanice ekspedicija iz srbije stigla je na cilj - Kamenu Vurlu. Ogroman kamp koji ce sledece godine biti u sklopu olimpijskog sela spreman da primi 10.000 ljudi, brzo je “progutao” srpsku delegaciju. Velika povrsina ispresecana je ulicama koje nose imena istaknutih levicara Vilija Branta, Ernesta Ce Gevare, Ive Andrica?, Gandja, te bulevarima Roze Luksemburg i Slavadora Aljendea. Na radost vecine postavljeno je i nekoliko bina na kojima su kasnije svakodnevno organizovane zurke.KAMPRadni deo festivala tekao je u velikim satorima, a na raznim radionicama, konferencijama ucesnici su mogli da razmenjuju iskustva i saznaju nesto novo, Medju gostima naslo se nekoliko svetski poznatih imena kao sto su bivsi i aktuelni premijeri Grcke Jorgos Papndreu, Kostas Simitis, nekadasnji prvi covek Spanije Felipe Gonzales, predsednik Socijalisticke inetrnacionale Filp Ajala, bivsi premijer Izraela Simon Perez…Najvatrenije je bilo kada su se za istim stolom nasli Palestinci i Izraelci. Atmosfera ispred velikog satora bila je usijana. Podmladak Al Fataha sa arapskim marama vezanim oko glave i uz bratsku pomoc kolega sa Bliskog Istoka vatreno je uzikivao parole u kojima su zhtevali nezavisnot. Ceo prizor podsecao je na neki protest u pojasu Gaze, ali ovog puta nije bilo straha od teroristickoh napada. Izraelski laburisti na drugoj strain nisu bili preterano zapazeni, a njihovu delegaciju za svaki slucaj obezbedjivala je policija.EX SFRJFestival u Kamenoj Vurli bila je i prilika da se na jednom mestu nadju i mladi iz bivse socijalisticke Jugoslavije. Podsecanja na dane bratsva i jednistva bila su cesta, a jezici komunikacije bili su srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski. Tako je deo delegacije Srbije zajedno navijao za Hrvate protiv Grcke na sta su Hrvati odgovorili fotografisanjem sa starim jugoslovenskim zastvama i pomalo zaboravljenim sakandiranjem ju-go-sla-vi-ja. Slicno je bilo i kod Slovenaca koji su pokazali i sluh za partizanske pesme, tako da su na grckom moru ponovo “isle cete partizna i slavu borbe pronosili. Tako je bilo moguce videti mladice koji opusteno caskaju obuceni u dresove Crvene zvezde i reprezentacije Hrvatske. Takodje jedinstvo od Vardara pa do Triglava vidjeno je i prilikom organizovanja zurke (SDO-SDU, holandska i slovenacka delegacija) oranizovane u Gay-lesbo satoru. Veliki broj ljudi sa ex-yu prostora bila je lepa slika pogotovo kada se zna kako u Srbiji prolaze oni koji zagovaraju seksualne slobode. Kao posebna nagrada stigle su pohvale gostiju koju su ovu zurku proglasili za najbolju na festivalu.INCIDENTISvaki veliki skup poput ovog neizostavno prate i incidenti a na zalost zapazenu ulogu imali su clanove srpske delegacije. Seksualno uznemiravanje, rasizam, fasizam, sovinizam, seksizam, agresivni nacionalizam su neprihvatljivi vidovi ponasanja… Medju “istaknutijim” bili su pripadnici demokratske omladine koji su zbog nedolicnog ponasanja 40 puta prijavljeni od strane skoro 20 delegacija, cime su znatno narusili ugled nase delegacije, a svojoj partiji umanjili sanse da se nadju medju clanicama socijalisticke inernacionale. Na zalost umesto da koriguju ponasanje lideri omladine okrenuli su se unutrasnjim neprijateljima, ovog puta clanovima i clanicama SDO u SDU, koje su optuzili za hajku na DS i negativnu kampanju medju inostranim kolegama. Uvrede i pretnje su isle dotle da je SDO zapreceno da cem “je…. mater, zatim prebiti i na kraju ih izbaciti iz voza u povratku”, sto je rezultiralo povratkom clanova SDO sa kolegama iz evropskih zemalja, koji su se zivo interesovali sto se vracamo razdvojeni.LICEMERJEIako je IUSY festival svetski skup mladih levicara koji antiglobaisticki nastrojeni kada je svetski capital u pitanju nije mogao da prodje bez nekih omrazenih korporacija. Naime, u samom kampu ako zelite da se ozvezite nekim sokom mogli ste ali samo iz Koka kolinog spektra. Takodje, iako je pravo na besplatnu vodu jedno od osnovnih ljudkih prava i jedan od osnovnih ciljeva, domacini Ggrci su je prodavali po ceni od 50 centi za pola litre. Samo koji metar van kampa flasa od litar I po staje 80 centi.POVRATAKPovratak srpske delegacije trajao je dva dana, posto je deo ljudi okupljen oko SDO-SDU krenuo dan ranije zbog sopstvene bezbednosti. Druzenje u internacionalnom vozu proteklo je lepoj atmosferi a grupa Slovenaca ostala je u Beogradu radi blizeg upoznavanja sa ljudima i gradom. Glavnina je krenula istim vozom nazad. Ovoga puta bez fizickih obracuna ali i bez vodjstva Demokratske omladine koje je produzilo za Trst ostavljajuci clanstvo da se snalazi.ZAKLJUCAKIUSY festival u Grckoj okupio je blizu 10.000 mladih ljudi iz svih delova sveta, svih rasa, vera…U nekoliko dana bilo je moguce videti ljude iz Nepala, Indonezije, Senegala, Cilea, Meksika, Angole, Palestine, Kolumbije, Albanije, Finske, Turske… Bio je to festival razlicitosti i tolerancije. Ipak primetno je da je ovdasnja omladina dugo bila izopstena iz komunikacije sa svetom i da tek treba da nauci kako bi trebalo da se ponasa u slicnim situacijama. Prvi koraci su ucinjeni ali sigurno je da ce nam trebati jos nekoliko godina do pravog povratka u svetsku zajednicu naroda.Predrag PopovicNe postoji brate ne postojiIako su nekadasnji gradjani SFRJ (a i obavesteni stranci) sa blakonaklonoscu gledali na staru zastavu sa starim grbom takav stav nisu delili neki clanovi srpske delegacije. Naime, zastava koju su doneli clanovi i clanice SDO u SDU posle nekoliko pokusaja ukradena je, a zanimljiv je bio prvi pokusaj otimacine. Revoltiran (a i pripirt) pripadnik SDO u SDP skinuo je zastavu sa jarbola ali je primecen u pokusaju bekstva. Donekle posramljen poceo da ponavlja “Ne postoji (SFRJ) brate, ne postoji, priznaj da ne postoji” sto je postala omiljena replika u kampu. Ipak dan kasnije zastava je netragom nestala.