Najgore knjige koje ste čitali

[Marvin (Paranoid Android)]

Ima li knjiga koje su toliko loše da niste ni mogli da ih završite, ili ste dobijali neko perverzno zadovoljstvo čitajući ih do kraja cerekajući se? Ne mislim na knjige koje su možda bile dosadne, to ipak uzimam u subjektivnu kategoriju, niti bih da ovde nabrajamo knjige od kojih smo očekivali više, pa su nas razočarale. Više mislim na one koje su po vama, činjenično, dno književnosti. Sigurno imate neku listu, hajde da vidimo anti-preporuke, pokušajte da obrazložite zašto knjiga zavređuje da bude na crnoj listi, šta nije valjalo u njoj, biće zabavno videti hoćemo li padati u iskušenje da i njih čitamo, a možda se razvije i neka dobra "Idiote, kako si mogao da ne voliš tu knjigu?" -"Majmune, ti ni sva slova ne znaš" šorka.Predložio bih da ipak ne ubrajamo domaće pisce bez preke potrebe, neke mrzimo iz dana lektire, neke zbog određenih javnih nastupa, neke zbog političke pripadnosti. Cenim da bi to donekle zamaglilo sud o knjizi o kojoj je reč.Dakle, otvaram dušu. Za početak imam dve knjige u vidu, no jednoj sam zaboravio i ime i pisca (vidi se kakav je utisak ostavila), pa ću se njome baviti kasnije, ako se topik primi. Za sada otvaram sa:Da odmah stavim disklejmer jer se oko Browna uvek vodila žestoka polemika: ne mrzim Dan Browna. Ne sanjam kako se kuva u ognjenom jezeru pakla. Da, žao mi je što pola sveta zna njegovo ime umesto, recimo, Orvela, Bukovskog, štajaznam, no ne krivim njega za to. Našao čovek poveću ciljnu grupu za svoj stil pisanja, i piše za njih.Od Browna prvo pročitah Da Vinci Code. Da se ne pravim blesav, pročitao sam je u 2 daha, ubijajući vreme između Schiphola i Heathrowa, i na avionima. Knjiga je savršeno pasovala za to - ubijanje vremena. Čitao sam je brzo, bez neke dubine, površna, ali dovoljno interesantna da se oprosti toliko stvari u njoj koje su užasno odrađene. Ali prolazna ocena. Par meseci kasnije, drugar mi da Angels and Demons. Po stilu i po razvitku teme, manje-više isto, osim što mi se ova čak više sviđala, sem da nije bilo onih imbecilnih 50-70 stranica pred kraj, od vitlanja s helikopterom u nebo, eksplozije u vazduhu i onog posle... no dobro, nije ta knjiga tema.Digital Fortress! Osim očigledne činjenice, da su 3 od 3 knjige koje sam pročitao od Browna jedan isti preslikani šablon, gde najveći svetski ekspert u nečemu mora brzo da reši zlokobnu zaveru dok postoji i suočavanje sa neverovatnim opasnostima, potera, izbegavanje, noktogrižuće finale, i sve to u nekih 24-36 časova, nije samo šablon preslikan, već i bledilo likova. Neverovatno s kakvom je lakoćom stvoreno toliko klišea što se tiče samo 4 glavna lika. Susan, centralni lik, je naravno bogomdani najveći ekspert za kompjuterske šifre, koji je od rođenja pokazivao interesovanje i sposobnost bla bla bla. Njen dragi je takođe svetski genije, ali lingvistike, i oboje su mladi, lepi, savršeni, vole se najviše, uživaju da se dopunjuju akcentujući njihove sposobnosti kriptografije/lingvistike, toliko su super da se zna da će biti razdvojeni i bar jedno u smrtnoj opasnosti. Poznajući šablon, tokom cele knjige. I bi Brown. Susanin dasa, čijeg se imena ne sećam, prihvata dobrovoljno supertajni zadatak preko pola sveta, da bi shvatio da mora da beži od jednog od najboljih assassina planete. Znači, mladi, lepi stručnjak za lingvistiku je toliko puta izbegao sigurnu smrt na razne načine da na kraju knjige komotno može reći Džems Bondu da je funjara. Možda i Čak Norisu. Susanin šef, pukovnik prezimena koje uliva strahopoštovanje, Strathmore, vodi kriptografsku sekciju NSA-a koja poseduje najveći i najbrži kompjuter na svetu, prostrt na ne znam koliko hektara (da, kod Browna je sve veliko). Veliki kompjuter se muči sa problemom. Velikom kompjuteru preti krah, koji za sobom povlači verovatno pad zapadne civilizacije. Tu je naravno još jedan romantic twist, neopisivo glup da vam se koža naježi ili da čovek pukne u očajni smeh, jer je prezentovan pred kraj knjige kao veliki prasak, dok je to svakome očigledno od prvih glava knjige.Povrh svega, knjiga je užasno loše napisana i strukturirana. Na stranu što Brown ne razume osnovne principe, ne kriptografije nego običnih kompjutera, imao sam utisak da knjiga maltene ima više poglavlja nego strana. Retka su poglavlja koja su duža od 5 stranica. Iseckano je previše, i svako poglavlje skače između 3 scene - Susan/Strathmore poglavlje, pa njen dragi pa sporedni likovi (ređe), ciklično. A svako pokuša da se zatvori prilično dečjom dramatizacijom - "And then she saw it..."; "And then he realised..."; "Then the door opened" <kraj poglavlja>. Pored ovoga, postoji i Brownova fiksacija sa opisivanjem pogleda svojih likova. U enormnom broju slučajeva, opis se sastoji od "mršteći se" ili "podigavši/nakrivivši obrve". Nemoguće ne primetiti.Kao da sve to nije dovoljno loše...

-Susanin šef otkriva kao pripremi za veliko finale da je ludo zaljubljen u nju godinama, i da ga je žena ostavila jer on vrišti Susanino ime u snu. Kvalitet-Susan u odsudnom trenutku mora da pogodi njegovu šifru od 5 slova. šefa kriptografske sekcije NSA-a. Upisuje "Susan"-Čovek koji je bad guy od početka je u stvari good guy, i good guy od početka je na kraju bad guy

Uživao sam dok sam je čitao. Dajem je prijateljima jer je toliko loša da se mora pročitati. If you only burn one book this year, make it this one.

[Miralem]

moj all time favorit:tragicno lose, a bestseller. najbolja kombinacija.

[gospa buba]

moj all time favorit:tragicno lose, a bestseller. najbolja kombinacija.

nisam mogla da se setim kako se zove. prorochanstvo 1 i 2. toliko preporuchivano od strane paranormalnog ex sobnog kolege, da sam mislila da cu da se prosvetlim te uznesem iz mesta (a i zivot da mi promeni, sa sve percepcijom istog). cijenim da sam tom prigodom i otpisana kao osoba pogodna za preterano druzenje, a draga sam, nije da nisam :lolol:keca prochitala celog, dvojku zabacila posle 20 strana. ako celestina nije inspirisala dena brauna na celozivotno zaradjivanje, niko nije. smor veka, in eni kejs. a pretpostavljam da se i hari poterovi vozaju na istom ispraznom talasu, red zivota, red misterije al moj mi favorit ponajvishe "zenski rodoslov", gospa ljilje h-dj. sto je najgore, ta zena se stilski vozi negde izmedju mire markovic i dobrice cosica, ochajan slinavi stil i mozda chak i upotrebljiva pricha, al kad se sve sabere - potop poklonilo mi za diplomiranje. zavrshilo u seoskoj biblioteci nedje u radjevini. ako nisu naranili svinje biserima, nisu ni oni blesavi :D Edited November 14, 2007 by thermal bug

[Skipping Girl]

Sta reci a ne slagati. Da ne bi filma i jadne Rene Zelviger koju moj muz mrzi sa strascu, ne bi se pojavili ni nastavci.I onda se preselih u London i shvatih tragediju cele price - da takve ribe STVARNO postoje.Dakbe.Nebitne individue i njihovi nebitni zivoti u navodno smesnim situacijama.Procitah je do kraja kad sam vec zapocela, ne volim da pljujem po necemu ako ga ne procitam do kraja.Da li treba da dodam da se nisam poistovetila sa glavnom junakinjom?

[אַף אֶחָד]

malo stvarno losih knjiga sam docitao do kraja. koeljov alhemicar je svakako pri vrhu top liste. ako se racunaju i one bacene na pola ili ranije, onda nicolo amaniti 'dolazim po tebe i vodim te sa sobom'. prodavala se kao veliki hit narodne knjige. uzas nad uzasima. zao mi je sto nemam ovde primerak da vam docaram makar delic tog cemera. mogao bi i opus patrika besona (silom prilka sam ga citao) da se doda. pjuk.

Edited November 14, 2007 by chandra

[apotekarica]

Kod mene trenutno vodi "Tvoj sam" Mirjane Bobic Mojsilovic ("dnevnice srpske domacice" vrati se, sve ti je oprosteno)A za all time favorite moram da pregledam policu, pa dostavljam (s)hit listu na uvid.(sto ce reci da nije najtragicnije sto sam ih procitala, vec in deeed kupila <_< )

Edited November 14, 2007 by apotekarica

[henrik larsson]

koeljov alhemicar je svakako pri vrhu top liste

Da, da. Hit među pevaljkama sredinom devedesetih. Knjiga koju čitaš i očekuješ da se konačno nešto desi _(tj. da počne da liči na normalno štivo), dođeš do kraja i onda bude "...wtf?"

[darling]

"Predeo slikan cajem" Nepodnosljivo.

[3opge]

sabrana dele kastanede skupa sa halucinogenim kiselim kupusom, gljivama i burekom od pejotla

[Marvin (Paranoid Android)]

Aj malo opširnije ako se može :D Ideja je bila da svako ubaci po kratak opis i ono što u knjizi nije valjalo, tako da nus-produkt šitliste bude da li bi nas u stvari zagolicalo da uzmemo knjigu i pročitamo je, znajući da je glupa.

[Indy]

Mnogo toga... od ovog skorijeg bez sumnje Dan Brown i Koeljo.EDIT. Opširnije? Pa, mislio sam ovo prvo na Da Vinci-ja, šta treba više da kažem. Čitao sam bolje napisane ljubiće (da, čitao sam ih, priznajem... nekad mi je bilo mnogo dosadno). Koeljo, Alhemičar, dobio na poklon od oduševljene rođake. Pisao sam svojevremeno o tome tamo, navodio i omiljene citate. Mrz mi da se podsećam. Čovek je mrak.

Edited November 14, 2007 by Indy

[burekdzija]

Nesto kao Fukoovo klatno?

<_<A da, jos knjiga fali. Sve crvenkape su iste. Zanr: nedojebani horor. Preskociti. Edited November 14, 2007 by burekdzija

[Аврам Гојић]

Dušan Cicvara, "Plemenito đubre", beogradski roman o frajeru i samo tako jebaču koji je zaljubljen u američku kulturu sve do početka NATO bombardovanja kada otpočinje njegova ideološka menamorfoza u patriotu. Nije problem u ideološkoj podlozi, nego u neopisivo lošem načinu pisanja. Imate, čitajući, želju da urlate na autora i tučete ga.edit: stavio sam autora iako je domaci pisac, zato sto je, cenim, dovoljno opskuran.

Edited November 14, 2007 by vasudeva418

[sta dalje]

uh koeljo, mrak.defintivno na vrhu top liste.uz alhemicara sam bila dobila i savet "procitaj, knjiga koja mi je promenila zivot". dugo sam se pitala ko je tu glup/lud.

[Otto Katz]

Pošto je naslov teme najgore knjige koje ste čitali (ne i pročitali) navodim dva svoja neuspješna pokušaja: Jesen u Pekingu, Boris Vian i Dnevnik o Čarnojeviću, M. Crnjanski. U obije sam pročitao desetak strana, prelistao da vidim ima li nade da se će biti drukčije, nego na početku, i odustao.Kod Viana mi se sve činilo potpuno proizvoljno, bez neke zamisli. Sami absurd i svodjenje na isti. Dosadno. A onaj Čarnojević je valjda nekakva lirska proza, neki afekat i duboko osjećanje nečeg. šta je da je - izmaklo mi je. Moguće da bi mi više odgovarala tema najgori čitač koji je dohvatio knjigu.