islamski ekstremizam

[Delija67]

Kad je bio teroristicki napad u Istanbulu nije odrzan minut cutanja uz obrazlozenje da nije umro niko iz sveta sporta i da na sportskim terenima nema mesta politici. Ne secam se tacno koje je bilo takmicenje, ali cini mi se da je bila zavrsnica evropskog prvenstva u fudbalu na kom je ucestvovala i Turska koja je ispala pre toga.

[raindelay999]

fakenews

Edited November 12, 2017 by teacher

[Lord Protector]

Добар дан, овде муслиманска схоластика

НЕДЕЉА, 12. НОВ 2017

 

ВЕСНА КНЕЖЕВИЋ, РТС

 

Из терминолошког хаоса у коме се прожимају појмови као исламизам, фундаментализам, милитантни ислам, салафизам, екстремизам, фанатизам и радикализам, у последњих годину дана се издвојила категорија политичког ислама. У поређењу с претходнима чије су границе категоријално неодређене, он нуди јасну структуру, за шта се добрим делом може захвалити и књизи "Политички ислам" (Промедиа) немачког докторанда палестинског порекла Имада Мустафе. Појмовни мир је постигнут, једино што он ни најмање не умирује.

 

Дефиниција политичког ислама се, без велике мудрости, односи на оне политичке партије у исламском свету, као и на за сада скромне пупољке у европским друштвима, које своју идеолошку базу проналазе у исламу. Политичке су по организацији, религиозне по идеји, циљевима, пракси и методама.

лустрација

Њихов однос према употреби насиља се не може назвати амбивалентним, јер тај појам подразумева неодређеност, а неодређеност би у конкретном случају била преоптимистична атрибуција.

Напротив, кад партије у питању прибегавају насиљу, оне то чине циљано и ограничено, "у име стратешких политичких циљева, чак и кад га легитимишу религиозно".

Партије чије се трансформације поједначно прате су Муслиманско братство са филијалама Хамас у Палестини и ФЈП (Партија слободе и правде) у Египту, шиитско-ирански Хезболах у Либану и саудијски клијент у Египту, салафистички Ел Нур.

Насиље је differentia specifica према организацијама као Ал Kаида или ИД, зато што је оно главна црта њиховог активизма, без политичке агенде и виших стратешких циљева. О томе се, барем када су у питању ови последњи, може разговарати, да ли је ИД само крвава идеологија, или већ прокрвљена политика, али за ову прилику се користи дефиниција Имада Мустафе, а по њој у политички ислам спадају само снаге спремне да преко себе пребаце хаљину демократског парламентаризма.

Неутралан и хладан поглед који аутор баца на партије тог политичког спектра је истовремено и добра и лоша страна књиге. Добра, јер читаоцу оставља велики простор да процењује изнете чињенице и без доцирања дође до самосталних закључака. 

Лоша, јер аутор бира системско-иманентну методу, гледа те снаге изнутра, без повезница са ширим двориштем демократске праксе, па се на моменте појављује бескрајно захвалан кад су оне уопште спремне да себи вежу руке преузимањем политичких форми деловања.

Шта је политика исламу, шта ислам политици?

Најкасније у поглављу посвећеном египатској "Партији светла" Eл Нур, читаоцу постаје до краја јасно оно што је и до тада наслућивао, али се пристојно уздржавао од прераних закључака - "политичко" је у исламу болни компромис!

Ако се погледа историјска аполитичност ислама, који друштво, економију, културу, политику и религију гледа као једно, недељиву монаду која се окреће око Курана и Суне у центру, онда је политички ислам модеран феномен. Историјски ислам није био политички ни када је освајао, сада кад бира да буде, логика је да би то некако требало хонорисати.

Управо је то интерпретација Имада Мустафе - партије тог спектра су модерне, зато што се артикулишу политички. Зато што се артикулишу кроз политику, зато су модерне; зато што су изабрале политички модус ангажмана, оне су "флексибилне и прагматичне", и тако у круг на двеста страна.

Програмски и суштински, исламска политичка Модерна нема готово никакве везе са европском политичком Модерном, или уопштено глобалном, како западном тако и источном. Те две политичке Модерне су штавише дијаметрално супротстављене, ако једна стоји усправно, друга је постављена на главу, и обрнуто.

Европске политичке партије делују искључиво секуларно, чак и кад у називу имају придев "демохришћански" или слично; муслиманске искључиво религиозно.

Одређујућа особина државе у уставно-правној теорији Европе и шире је политичка организација моћи; одређујућа особина државе у партијским документима политичког ислама је њен циљ, а њен циљ је свеобухватна исламизација друштва одозго на доле (све осим Ел Нур) или одоздо на горе (Ел Нур).

"Политички ислам" Имада Мустафе

Доба (политичког) просветитељства почиње за Европу и шире крајем 18. века, у исламском свету крајем 19. Кашњење овде није битно, већ чињеница да су те две линије просветитељства, оног тренутка кад су успостављене, текле у дијаметрално супротним смеровима.

У првом случају се достигнућа просветитељства користе као основица за поступну де-кристијанизацију, у другом као основица за поступну ре-исламизацију; у првом случају се удаљавамо од религије, у другом јој се враћамо као тоталном структуралном принципу.

Те две политичке Модерне седе једноставно у два воза који се крећу у супротним смеровима и додирују само у инциденту, неразумевању, или неспоразуму. 

Имад Мустафа ниједног тренутка не изводи тај закључак, али он га омогућава, чак и призива, тиме што књигу обогаћује цитатима из партијских докумената. Раздиран личном, сасвим ненаучном чежњом за компатибилности политичких форми угашеног хришћанства и вирулентног ислама, он се одлучује да мање говори, а више показује.

Али тек ту почињу прави проблеми.

Шарија, црвена црта политичког ислама

Овако Мустафа објашњава и примерима поткрепљује садржај политичких програма исламске Модерне:

- Шарија. За све партије споменутог спектра увођење шарије је минимални политички захтев. Овај сет норми са статусом закона се формирао око курана, суне (хагиографија првих генерација профета), кијаса (qiyas) као логичко-аналошког сета који скаче између курана и суне пеглајући идеолошке неравнине кроз епохе, и иџме (ijma) као манифеста о консензусу (иако није јасно да ли се консензус односи само на прве профета, или и касније генерације могу да допринесу разјашњавању отворених питања).

По аутору, странке политичког ислама изражавају своју "флексибилност и прагматичност" у односу на увођење шарије утолико што као Хамас или Ел Нур кажу "не мора одмах, то може бити и дугорочни циљ", или као ФЈП да "принципи шарије треба да буду извор закона". Неоспорно је да од шарије нема одступања, и да она остаје главни принцип "даве" (da'wa), мисионарења међу преосталим неисламским становништвом.

Копти су на пример (10 одсто египатског становништва) "били сигурнији и срећнији кад су живели под шаријом" (цитат из Ел Нур докумената). Или, из једног интервјуа Хасана Назралаха (Хезболах): "Сви ви понижени, који сањате о слободи! Ми смо ума која верује у откровење ислама и желимо да ислам студирају сви обесправљени и понижени света, зато што је то реч праведности, мира и смирености. Али нема присиле (...); само ко хоће, ми ћемо чекати."

За оне који за сада неће, довољно је да за почетак плаћају џизију, порез на не-муслимане.

- Суверенитет. У либералној демократији суверен је народ (као бирачко тело). У исламској демократији и недемократији, диктатури и теократији (ово последње је могуће само код шиита) Бог је једини суверен. Принцип хакимије/божје суверености теолошки је поставио Саид Кутиб (1906-1966), савременик и сапутник Хасана ел Бане (1906 -1949), оснивача Муслиманског братства (1928).

Хакимија је модерна политичка артикулација коју прате све партије споменутог спектра, а не теолошки принцип из седмог века. Границе божје суверености су худуд (законом санкционисане границе) - ко их пређе, био он појединац или државна власт, тај долази под удар такфира, отпадништва од вере које се ригорозно кажњава и богато злоупотребљава. 

Из тога произилази закључак да муслимански владари нису суверени, јер је њихова једина улога у томе да уведу шарију и осигурају да друштва остану у стању исламске монаде.

Политичка владавна у исламу с богом на врху хијерархије земаљског и небеског поретка одговара категорији теоцентричне номократије. 

Закључак аутора: "Због тога за све владаре и партије политичког ислама нема важнијег задатка од тумачења шарије као божјег права".

- Иџтихад, интерпретација Курана и Суне. Једнако као што је исламска теорија суверености новијег порекла, тако је и иџтихад, извођења права из Курана новијег датума. 

Причу о политичком исламу аутор почиње учењима прве генерације модерних исламских мислилаца, Џамала Афганија (1839 - 1897) и његовог ученика Мухамеда Абдуха (1849 - 1905), који су тражили како да помире напредак и модернитет са исламом; како да преузму набоље тековине западне мисли, али да стану код њеног секуларизма.

Поента је у томе – и на њој аутор књиге инсистира – да је друга половина 19. века заиста био периоод када се политички ислам прожимао, блиско додиривао са европском политичком мисли. 

Зато су Афгани и Абдух, за разлику од плус-минус 12 векова таклида (традиције, свако у својој групи) увели принцип иџтихада, савремене интерпретације курана, "да би доказали да ислам није религија мировања и непријатељ Модерне". 

Посао који су њих двојица поставили пред исламску теологију је био у следећем: Како у ислам интегрисати достигнућа Просветљења, процеса у коме су хришћани трампили религију за науку, али тако да хакимија ојача, а не ослаби?

Технички, тиме је стављен у погон процес исламске схоластике, у коме је разумом, рационалним научним аргументом требало доказати егзистенцију бога и његове политичке суверености. 

Највећи проблем књиге "Политички ислам" Имада Мустафе је у томе што се он као докторанд политичких наука на једном немачком универзитету прави да не разуме да описује схоластику тамо где описује схоластику, већ то продаје као девичанску философску мисао која стоји на почетку данашњих исламских партија.

Схоластика је философија из 13. и 14. века којом су тадашњи хришћански теолози кроз увођење рационалног научног аргумента, у контролисаном поступку формалне логике, покушавали да докажу постојање бога. С једне стране је стајала неопорецива чињеница "Бог постоји", а с друге дуги низ логичких премиса, често без икакве формалне грешке. 

Наравно, бог подвргнут научном аргументу је након неког времена почео да бледи, па је тако схоластика, без икакве намере да то учини, отворила пут Ренесанси, Просветитељству, рационализацији у смислу Макса Вебера и, у крајњој линији, атеизму.

Сада се исламска политичка Модерна служи схоластичким аргументом, очекујући другачији резултат. Можда је он чак и могућ, можда негативна схоластика постоји, али само под условима да су снаге које је носе спремне да крајњу и неупитну премису хакимије осигуравају у рату, крви и диктатури.

Јесу ли?

Ислам, нов новцат као нове ципеле

Имад Мустафа улази у детаље исламског политичког спектра, даје нијансе и сенке, на крају и један врло користан глосар без кога је практично немогуће разумети било какву анализу политичког моментума у том делу света. Он је, најкраће речено, поштени хроничар и непоштени аналитичар. 

Ствар је у томе да се онај ко о исламу мисли у теоретско-политичким категоријама европске историјске мисли, на крају књиге само осећа потврђен у свом предзнању: Да политички ислам није компатибилан са либералном демократијом.

Не зато што политички ислам не би био модеран. Напротив, читава његова трансформација од Афганија, преко Ел Бане до данашњих колективних актера као што су Хамас, Хезболах или ФЈП, доказује да је он модерна снага. 

Негде крајем 19. века је ислам стајао на истој оној раскрсници на којој су се хришћанска друштва нашла крајем 18. века у време Француске револуције. Драматично суочена с избором, европска друштва су тада кренула једним смером; ислам стотинак година касније такође као одговор на драматично постављено питање, потпуно супротним.

Та два смера дивергирају, не конвергирају. Иреверзибилни, а модерни.

 

 

Edited November 12, 2017 by slow

[iDemo]

[Anduril]

fakenews...

 

Ludilo od desnicarsko-ekstremistickog sajta i ljudi koji ga drze tako da bih proverio 3 puta sta je tamo objavljeno.

 

 

 

On June 26, 2013, Spencer and Pamela Geller were banned from entering the UK.^[57] They were due to speak at an English Defence League march in Woolwich, south London, where Drummer Lee Rigby was killed. Home Secretary Theresa May informed Spencer and Geller that their presence in the UK would "not be conducive to the public good".^[58]

Edited November 12, 2017 by teacher

[Lord Protector]

Mattel released a hijab-wearing Barbie doll on Monday, modeled after Muslim American Olympic fencer Ibtihaj Muhammad as part of the toy company’s “Shero” program

 

Edited November 15, 2017 by slow

[Filozof manijak]

koliko više smaraju sa ovim hidžabom 

pa, jbmu, jel to jedina identitetska oznaka muslimanskih žena?

[Hella]

 

On 11/15/2017 at 1:59 PM, Filozof manijak said:

pa, jbmu, jel to jedina identitetska oznaka muslimanskih žena?

 

pa nije ali je ipak malo nezgodno izbaciti na tržište prebijenu silovanu kamenovanu ili kiselinom prelivenu barbiku 

 

inače zanimljiv članak bibisija da se zaključiti da je ceo berlin opasna zona za žene ali ne i jesu li migranti rvatne ruje ili možda neki kurandertalci što ne fermaju puno dress is not a yes nomeansno i slične neš jebat fazončiće kao ni ko kritikuje ukidanje slobode silovanja ćafirki ali cenim da je u pitanju safe space ekipa

 

Quote

 

Organisers of Berlin’s New Year’s Eve celebrations are to set up a “safe zone” for women for the first time.

The new security measures planned for the Brandenburg Gate party come amid concerns about sexual assaults.

A large number of assaults and robberies targeting women at Cologne’s New Year’s Eve celebrations two years ago horrified Germany.

Hundreds of women reported being attacked by gangs of men with migrant backgrounds.

...

Critics say it does not tackle the perpetrators of sexual violence, while some others complain it is discriminatory.

http://www.bbc.com/news/world-europe-42502984

 

 

 

Edited December 31, 2017 by Hella

[Hella]

bogami prošlog meseca su multikulturalizam i inkluzija baš fino rodili šta li će tek biti kad otopli

 

Quote

 

Mob of Migrants Terrorise Small Town Fair Sexually Harassing Women and Fighting Locals

 

Paris Police Officer Says Majority Of Sex Attackers On Metro Come From North African Backgrounds

 

Child Brides Sometimes Tolerated in Nordic Asylum Centers Despite Bans

 

Call for public inquiry into Telford sex scandal as it emerges up to 1,000 children as young as 11 were drugged, beaten and raped over 40 years

&

UK’S Worst Grooming Gang Scandal: Telford Whistleblowers Punished, Silenced, Lost Jobs

Study Sees Significantly More Crime by Immigrants

 

Witness-shock for the rape of the student by three immigrants

 

 

Najpametnija od Najpametnijih misli da je jedino ispravno rešenje za problematiku slobodni uvoz džonija s bliskog istoka

 

Quote

"The issues I am passionate about are shortening of working hours and a human asylum policy," says Gita Nabavi.
How do you mean - should no one be expelled?
"Ideally, I would see that we have completely open borders, that no one is expelled, we are working in that direction.

 

[Lord Protector]

već je postovano na laugh topic...

Edited June 8, 2018 by slow

[Krošek]

On 27.10.2016. at 13:30, Krošek said:

southern poverty law center, jedna od tri najvece gradjansko/ljudskopravaske nvo u americi je u saci islamista ili proksi-islamista, za sta je dokaz ova lista navodnih ekstremista

https://www.splcenter.org/20161025/field-guide-anti-muslim-extremists#nawaz

 

izlisno za reci nema nikakvih argumenata za to da se odredjenu osobu naziva ekstremistom, nego eto tako, oni nas tako zovu pa mozemo i mi njih

 

npr:

"In 2010, Pipes attacked Feisal Abdul Rauf, who was trying to build an Islamic center in lower Manhattan, and his wife, calling them “unsavory Islamists” and saying “this initiative carries the unmistakable odor of Islamic triumphalism” and “should be barred from opening.”"

 

i zato je na primer pipes ekstremista...

 

i nekidan:

Quote

US Watchdog to Pay Anti-Extremist UK Group in Settlement

---

 

BIRMINGHAM, Ala. — An American liberal watchdog group apologized and will pay more than $3 million under an agreement announced Monday after labeling a British organization and its founder as anti-Muslim extremists.

The nonprofit Southern Poverty Law Center of Montgomery issued written and video statements saying it was wrong to include the London-based Quilliam and Maajid Nawaz in a "Field Guide to Anti-Muslim Extremists."

Law center president Richard Cohen said his organization has done additional research and talked with human rights advocates since releasing the publication in 2016.

"We've found that Mr. Nawaz and Quilliam have made valuable and important contributions to public discourse, including by promoting pluralism and condemning both anti-Muslim bigotry and Islamist extremism," said Cohen's statement. "Although we may have our differences with some of the positions that Mr. Nawaz and Quilliam have taken, they are most certainly not anti-Muslim extremists."

An agreement released online by Quilliam shows the Alabama-based law center is paying $3.4 million, which Quilliam says will be used to fight anti-Muslim bigotry and Islamist extremism.

Quilliam had threatened to sue, but its policy director David Toube said in an email the settlement offer came before any suit was filed.

Nawaz was once involved with radical Islamist groups but changed his views and started Quilliam, which describes itself as challenging both Islamist extremism and anti-Muslim bigotry. Nawaz tweeted a video in which he asked the law center to join its cause.

"Too much and for too long ... many on the left have been trying to shut down any debate or critique or criticism around Islam especially by Muslims within Muslim communities," Nawaz said. "Well, this moment should teach us all a lesson and allow us to work together to challenge the triple threat facing the world at the moment and that's far-right extremism, far-left extremism and, from the heavens above, Islamist extremism."

The Southern Poverty Law Center is best known for tracking United States-based radical groups including the Ku Klux Klan. Federal tax records show the nonprofit organization reported revenues of $132 million and net assets of $450 million for 2017.

 

Edited June 20, 2018 by Krošek