Slovenska mitologija, ima li pouzdane literature?

[Fantom iz Opere]

Baltičko more progutalo Svetovidov hramToliko o tom. Veoma tuzan zavrsetak, no u isto vreme zavrsetak koji je prilicno u duhu cele price. Odnelo ga more, zamisli ? Sjajna rezija, nema sta.

*logika petnaestogodisnjaka - satro zivotni put ce ga navesti bas na Rügen u Vorpommern-Mecklenburg-u

ПОЈАВА РЕНЕСАНСНЕ ПАГАНСКЕ СВЕСТИПутеви историје су чудни. Некад се иде напред, у нове друштвене формације, уз истовремено оживљавање архаичне, суштински ретроградне свести.Тако је било и код Срба у устанку од 1804-1815.године. НА ЈЕДНОЈ СТРАНИ, ОНИ СУ МЕЂУ ПРВИМА СРУШИЛИ ФЕУДАЛНЕ БРАНЕ и отворили перспективе за развитак модерног грађанског друштва, које ће током XIX века бити изграђено на рушевинама османлијског феудализма. НА ДРУГОЈ, управо на почетку овог процеса, ДОШЛО ЈЕ ДО ПОЈАВЕ РЕНЕСАНСНЕ ПАГАНСКЕ СВЕСТИ, чија је хероика додуше дала подстицај самој револуцији, али је исто тако довела и до суровог обрачунавања међу противницима; до непотребних крвопролића и на једној и на другој страни. Током устанка, међу устаницима долазило је и до дивљања, самовоље, недисциплине, сукоба, расула, непоштовања туђе својине, што је, у крајњој линији, сметало друштвено-политичким циљевима револуције.ПРОВАЛА ИРАЦИОНАЛНИХ ИМПУЛСА, разумљиво, ДАЛА ЈЕ ПОЗИТИВНИЈЕ РЕЗУЛТАТЕ У ПОЕЗИЈИ НЕГОЛИ У ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКОЈ ПРАКСИ. Необични историјски тренутак, у коме се ново рађало уз асистенцију старе свести, по много чему је подсећао на оно прелазно доба у историји свакога народа, које је још Руварац назвао јуначким добом; епохом у којој одређени народ прелази из области митског света у модерну цивилизацију. Разумљиво је што се овај историјски чин, који код Срба, као што смо раније нагласили, има дуже временско трајање, поклапа и са златним добом српске јуначке поезије.У том времену ће, између осталих, и косовске песме добити савршенију форму, која ће им дати трајну уметничку вредност. У ЗНАКУ ВЕЛИКОГ РАЂАЊА, ВЕЛИКОГ ИСТОРИЈСКОГ ПРЕПОРОДА, РОДИЛА СЕ И ВЕЛИКА КОСОВСКА ПОЕЗИЈА, КАО НЕ ОДМАХ ПРЕПОЗНАТЉИВА СЛИКА ИЗУЗЕТНОГ ИСТОРИЈСКОГ И ПОЕТСКОГ ТРЕНУТКА.Тих дана, у златно доба српске јуначке поезије, обновљено је и СЕЋАЊЕ НА ВИДОВДАН ИЗ МИТСКИХ ДУБИНА,ЗАЈЕДНО СА ДРУГИМ ИРАЦИОНАЛНИМ СЛИКАМА, ИСКРСНУО ЈЕ И НЕКАДАШЊИ ДАН ЈУНАЧКОГ ОГЛЕДАЊА.Мало се зна о томе од када Срби светкују Видовдан као свој црквени празник. Обично га мешају са 15.јуном, празником пророка Амоса и кнеза Лазара и пишу да се слави више од пет векова. По навици, неки извори (чак и "Енциклопедија Југославије", књ.5, стр.336) тврде да се Видовдан помиње и тамо где је, у извору, као дан косовске битке означен само 15.јуни.Као црквени и национални празник, Видовдан је тековина новијег времена. Пут до његовог уношења црвеним словима у календар Српске Православне Цркве доста је дуг и занимљив. Карактеристично је да он иде упоредо са стварањем новог ВИДОВДАНСКОГ КУЛТА, У КОМЕ КОСОВСКО ПРЕДАЊЕ ДОБИЈА ПСЕУДОМИТСКУ ВАРИЈАНТУ.Иако га не налазимо у календарима XVIII и прве половине XIX века, Видовдан се помиње у написима и песмама о косовској погибији по алманасима и књижевним листовима прве половине XIX века. Од значајних песника Лукијан Мушицки пева већ 1819."Оду на Видовдан 1389", а Јован Стерија Поповић објављује 1842.елегију "Спомен Видова дана". У обема песмама инспирације су рефлексивно историјске а не митске. ЗА ЧУДО, КОД ЊЕГОША ПЕСНИЧКА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА КОСОВСКЕ ПОГИБИЈЕ ИМА И МИТСКЕ ЕЛЕМЕНТЕ, ВИДОВДАН СЕ ПОМИЊЕ САМО НА ЈЕДНОМ МЕСТУ. Шездесетих година тријумфоваће Вукове идеје. У знаку оживљавања народног духа расте и интерес за старине, историјске, као и преисторијске, митске. На томе путу предњачи Ђура Даничић. Упоредо с интересовањем за старине јача и национално-револуционарна свест. Године 1866. долази до стварања патриотске организације "УЈЕДИЊЕНА ОМЛАДИНА СРПСКА". Целокупан јавни живот, политички, књижевни, уметнички и верски, одвија се у знаку припрема за ослобођење од Турака. У таквој атмосфери косовска традиција постаје све популарнија, а Видовдан се све чешће помиње,тако да ће шездесетих година ући у речник дневне публицистике, а главни политичко-књижевни лист у Београду зваће се "Видов-дан".Тек шездесетих година у "Сематизмусу за 1864", уместо пророка Амоса и кнеза Лазара, први пут ћемо под 15.јуном наћи забележен Видовдан. Али не црвеним већ обичним словима. Наредних година, вероватно под притиском цркве, уз народно Видовдан, стајаће и црквени свеци Амос и Лазар. У "Сематизмусу за 1867", на пример, наћи ћемо "Видов-дан, Амос" итд.Иако је центар револуционарног српства био Нови Сад, уношење Видовдана у календаре на територији карловачке митрополије било је теже но у Србији. Београдски митрополит Михаило имао је више слуха за национално-револуционарне идеје него ли српска црква у Аустро-Угарској. Због тога ВИДОВДАН НЕЋЕ ЛАКО УЋИ НИ У "ОМЛАДИНСКИ КАЛЕНДАР", КОЈИ ЈЕ БИО НЕПОСРЕДНИ ИЗРАЗ ИДЕЈА УЈЕДИЊЕНЕ ОМЛАДИНЕ СРПСКЕ. У овом календару, у јеку патриотске екстазе 1868.године, биће написано под 15.јуном "Цар Лазар, патријарх Јефрем II, Јона митр.москв. Амос пр.,Вит муч." Наредне године "Вит муч." Замениће "Вид.д."; 1870.календар ће после навођења имена других светаца, под 15. јуном донети у загради "Видов-дан",а тек 1872. даће 15.јуну народно име: "Видов-дан: цар Лазар патр.Јефрем II, Прк.Амос."За овим календарима,повешће се и други. Али,мада је Видовдан већ у омладинско доба био симбол будућег оружаног отпора Турцима, име овог празника и у другој половини века биће по календарима исписивано обичним, а не црвеним словима, што значи да Видовдан ни у то доба није био светкован као национални и црквени празник. Око прославе петстогодишњице косовске битке 1889, српска патриотска јавност захтеваће да се Видовдан уведе у званичне празнике Српске Православне Цркве. На дан косовске битке, 15.ЈУНА 1889. У ПРАВОСЛАВНИМ ЦРКВАМА У СРБИЈИ СЛУЖИЛА СЕ СЛУЖБА КОСОВСКИМ МУЧЕНИЦИМА. Али, у црквеном календару ("Сематизмус за 1890") под 15.јуном и даље је писало обичним словима "Видов-дан (кнез Лазар)".У УГАРСКОЈ, ИСТЕ ГОДИНЕ, ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ ПЕТСТОГОДИШЊИЦЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ, ТЕМИШВАРСКИ, БУДИМСКИ И БАЧКИ ЕПИСКОП ЗАБРАНИЋЕ ОДРЖАВАЊЕ ПАРАСТОСА НА ВИДОВДАН.ИАКО СУ ЊИХОВИ СТВАРНИ МОТИВИ БИЛИ ЧЕСТО ПОЛИТИЧКИ. ЛОЈАЛНОСТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ПРЕМА УГАРСКИМ ВЛАСТИМА, КОЈЕ НИСУ ЖЕЛЕЛЕ НИКАКВЕ МАСОВНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ СРПСКОГ ПАТРИОТИЗМА, бачки епископ Валеријан даће за јавност друго, чисто религијско објашњење. Као разлог за забрану навешће да "тај дан (Видовдан) не само да није уврштен међу празничне дане, него ни спомена о том дану нема ,дакле заповедни празник није". Да се црква у Србији и после прославе петстогодишњице косовске битке колебала око увођења Видовдана у званичне празнике, видимо и по томе што ће његово име бити испуштено у "Сематизмусу за 1891" ,да би тек 1892.први пут у званичном календару српске православне цркве, било написано црвеним словима:"Пр.Амос и кнез Лазар(Видов-дан)".Колебања око проглашења Видовдана за званични национални и црквени празник биће и почетком XX века. У календару Мале библиотеке за 1909. Видовдан је, на пример, написан обичним словима. И у календару "Сарајевске Просвете" за 1913, који је уређен 1912, пре победе српске војске над Турцима, 15.јуни као Видов и Лазарев дан неће бити означен црвеним словима. Али, вецћ наредне године, у календару исте институције за 1914.штампаном 1913, што значи после кумановске битке, име Видовог дана написано је празничним, црвеним словима. Исте године Видовдан је ушао у календар Краљевине Србије као један од девет главних празника који се сваке године званично светкују. ДАКЛЕ, ТЕК ПОСЛЕ ДЕФИНИТИВНЕ ПОБЕДЕ НАД ТУРЦИМА, КОЈОМ СУ СРПСКИ РАТНИЦИ, КАО И АРХАИЧНИ ЉУДИ ПРОШЛИХ ВРЕМЕНА, ДОКАЗАЛИ ДА СУ ДОСТОЈНИ ХЕРОЈСКОГ ПРЕТКА, ВИДОВДАН ЈЕ И ЗВАНИЧНО УВЕДЕН КАО НАЦИОНАЛНИ,ЦРКВЕНИ И НАРОДНИ ПРАЗНИК. Од 1913.године, на дан његовог светковања, редовно ће бити евоцирано сећање на пале ратнике у првом светском рату и делиће се ЈЕЛО И ПИЋЕ ЗА ЊИХОВУ ДУШУ, КАО У МИТСКО ДОБА.До које је мере Видовдан, који води порекло од древних свечаности у СЛАВУ БОГА ВИДА, као некадашњи дан јуначких огледања, постао популаран у XX веку, видимо и по томе што се неки кључни догађаји у животу српске нације везују за овај празник. ГАВРИЛО ПРИНЦИП УБИЈА ФЕРДИНАНДА НА ВИДОВДАН 1914, А СРПСКЕ ГРАЂАНСКЕ ПАРТИЈЕ, НАДАЈУЋИ СЕ ДА ЋЕ ГА ТАКО ЛАКШЕ НАМЕТНУТИ, ИЗГЛАСАЛЕ СУ НА ТАЈ ДАН, 1921.ГОДИНЕ, НЕПОПУЛАРНИ ВИДОВДАНСКИ УСТАВ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА.У XX веку, очигледно, ствара се НОВИ ВИДОВДАНСКИ КУЛТ, који долази као неочекивани завршетак национално-политичког процеса започетог још у доба романтизма. У XIX веку РОМАНТИЧАРСКИ ПЕСНИЦИ И ИДЕОЛОЗИ СРПСКЕ НАЦИЈЕ ПРИХВАТИЛИ СУ КОСОВСКИ МИТ И ДАЛИ МУ ИЗУЗЕТНО МЕСТО У ДУХОВНОМ ЖИВОТУ СРПСКОГ НАРОДА. У ЊИХОВО ВРЕМЕ ОН ЈЕ ПОСТАО СРЖНИ НАЦИОНАЛНИ МИТ, УЗ КОЈИ ЋЕ ИЋИ И НОВА УБОЈИТА КРИЛАТИЦА,"ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ".Углавном грађански демократи западног типа, као ђаци европских универзитета, рани национални идеолози имали су ширу и хуманију визију света од оне коју су им нудили древни митови. Не верујемо да им је Милош Обилић из народне песме, који ножем коље непријатеља, био интимно близак и да су се лако поистовећивали с њим. Обилић је више утицао на јунаке из народа. Из Вуковог житија МИЛОША СТОИЋЕВИЋА ПОЦЕРЦА видимо да је тако било већ у устанку. "Млого је његовом јунаштву", пише Вук, "помогло што је све помишљао на Милоша Обилића који је, као што се пева и приповеда, такођер био из Поцерине, а кажу да га је Црни Ђорђије тога опоменуо, кад га је завојводио". Миодраг Поповић - ВИДОВДАН И ЧАСНИ КРСТ

[Fantom iz Opere]

Наравно не слажем се са неким политичким квалификацијама и вредносним судовима Миодрага Поповића (он је био комуниста + књига Видовдан и часни крст је писана 1970-тих) али књигу заиста вреди прочитати. Аутор врло агументовано доказује да култ Световида (Белог Вида) и даље царује међу Србима, мада у прикривеној форми.

[Fantom iz Opere]

Значи, препоручујем (када се занемаре политички ставови аутора који је сматрао да је паганизам нижи облик духовности од хришћанства - у складу са марсистичком догмом о етапном развоју друштва)

[Fantom iz Opere]

Kako izgleda srpski zmaj u knjizi „Vile i zmajevi“Ne liči na guštera i ne bljuje vatruAutor: Manuela Graf | 05.12.2009. - 05:00Imala je Srbija mnogo zmajevitih ljudi. Stefan Lazarević je bio dete Zmaja od Jastrepca, Vuk Grgurević je poznat kao Zmaj Ognjeni Vuk, Vasa Čarapić je Zmaj od Avale, a Stojan Čupić Zmaj od Noćaja. Zmajeviti su još bili i Marko Kraljević, Miloš Obilić, Banović Strahinja, Ljutica Bogdan. Svi su oni bili i sinovi srpskih zmajeva. Neverovatno je da i pored toga niko od nas ne zna kako izgleda srpski zmaj. On ne liči na guštera i ne bljuje vatru. Knjiga "Vile i zmajevi - srpska mitologija", objavljena nedavno u izdanju novosadskog "Orfelin izdavaštva", bavi se mitologijom na do sada neviđen narativno-likovni način. U njoj su, po prvi put, oslikana najupečatljivija bića srpskog mitskog predanja.- Ilustrovanih knjiga srpske mitologije nema. Deca u Srbiji dobro poznaju keltske zmajeve, gnome i trolove, ali o vlastitoj mitologiji ne znaju ništa. Naša mitološka bića su potcenjena i kao da se stidimo vlastitog nasleđa - kaže Milenko Bodirogić, autor knjige "Vile i zmajevi".Sažeo je on u ovu knjigu predstave dela Vuka Karadžića, etnologa Veselina Čajkanovića i Slobodana Zečevića, etnografske zbornike, narodnu književnost, muzejsku građu, retka živa predanja i nešto mašte. Tako su, nakon četiri godine istraživanja, nastale posve autentične, popularno napisane priče. A kako bi srpska mitologija konačno postala vidljiva, Bodirogiću su se pridružili i Miloš Vujanović, autor ilustracija, i Dragan Bibin, dizajner knjige.- Srpskog zmaja niko nikada nije nacrtao. Nije bilo lako vizualizovati ga i suprotstaviti današnjoj ustaljenoj predstavi o zmaju. Srpski zmajevi su jako dinamični likovi i u samom njihovom opisu nalaze se veoma oprečne stvari: snažan i lep, dobar i veoma zavodljiv… Imajući sve to u vidu, našao sam se u strašnom problemu - priznaje Vujanović.Srpski zmaj ima ljudski oblik, zavodljive zmijske konture, obavezna, ali skrivena krila. Teško ga je prepoznati među ljudima, često je nevidljiv, a može i menjati oblike: imati telo ptice, glavu kao u ovna ili nalik šaranovoj.- Veselin Čajkanović je tvrdio da je ovakav zmaj osobenost srpske mitologije i poredio ga je sa patuljcima u germanskoj mitologiji. U slovenskim mitologijama ne postoji slično biće - napominje Bodirogić.Odnos žene i zmaja je naročito zanimljiv, tvrdi naš sagovornik. Zmaj, kada se zaljubi, zaboravi na svoje osnovne dužnosti - da pazi na useve i čuva određeni kraj, a po selima tada besni oluja i grad. Žene, s druge strane, ne mogu da odgovore zahtevnoj zmajevoj ljubavi, gube snagu, blede i iscrpljene padaju u postelju. Htele ne htele, one se zmajeve ljubavi moraju osloboditi. Ipak, iz pogubnih ljubavi srpskih žena i zmajeva nastali su najznamenitiji srpski junaci.- "Štogod ima Srbina junaka, svakoga su odgojile vile, mnogoga su zmajevi rodili", kaže narodna pesma. Zmajevi i vile su najpozitivnija bića srpske mitologije - tvrdi Bodirogić.Lepe su srpske vile, imaju plavu kosu, ponekad riđu, nalik su onima u drugim mitologijama, vidimo na ilustracijama Miloša Vujanovića. Samo kada su beskonačno tužne ili se spremaju da umru, njihova kosa potamni. Rađaju se iz šišarke, pečurke ili cveta, a zatrudne kada se nage prošetaju orošenim poljem. One su posestrime, pomajke, brinu o usevima, blagostanju stada... Ipak, nijednoj vili sveta krila ne mogu da procvetaju. Tu sposobnost ima samo zaljubljena srpska vila.- Najupečatljivija karakteristika srpskih vila je sloboda. One su oslobođene i od dve najveće nužnosti: nužnosti smrti, na koju su osuđeni ljudi, i nužnosti večnosti, na koju su osuđeni bogovi. Same odlučuju kada će umreti ili kada će se roditi ponovo. Toliku slobodu nema biće nijedne druge mitologije - napominje Bodirogić.Srpske vile muči samo jedan problem - nemaju vilenjake, i ne preostaje im ništa drugo do da zavode zmajeve ili ljude.- Najbolnije za vile majke je rađanje muškog deteta jer moraju da ga ostave, mesto mu nije u društvu vila. Zato su često rastrzane između vilinskog sveta, za kojim čeznu, i dece koju imaju u ljudskom svetu. Njihove sudbine mogu biti tragične - priča Bodirogić.Priče o vilama, koje igraju i pevaju po srpskim livadama i šumama, zmajevitim junacima koji u boju imaju neku čudnu snagu i tajanstveni šum krila, kolale su Srbijom sve do početka prošlog veka. Sada ih se retko ko seća. U potrazi za svojim identitetom, koji će uneti u Evropsku uniju, Srbija bi morala da se priseti i sopstvene mitologije.Zmaj nije aždajaAla i zmaj su dva potpuno različita bića u srpskoj mitologiji. Ne samo da nemaju zajedničkih osobina, nego su i ljuti neprijatelji.- Ale i aždaje su demoni i ono što mi sada zamišljamo zmajem je zapravo aždaja. Srpska ala nosi u svom telu duše mrtvih, nesretno umrlih, utopljenika, samoubica, nezadovoljnika. Ala je htonsko, a zmaj solarno biće - objašnjava Milenko Bodirogić.Demoni i vešticeUigrani autorski tim knjige „Vile i zmajevi“ ima u pripremi još dva kapitalna izdanja srpske mitologije - „Sitni demoni“ i „Vampiri i veštice“. U radu na ovim delima pridružiće im se još tri ilustratora: Ivica Stevanović, Valentina Broštean i Dunja Branovački.

Edited December 12, 2009 by Fantom iz Opere

[Fantom iz Opere]

[Dark Wader]

Сретен је квалитетан аутор, све књиге су му добре. Он је баш тип научника који воли да полемише, зато је и користио нпр. Велесову књигу [да би подстакао полемику о њеној аутентичности] јер је приметио да се неки делови Велесове књиге поклапају са материјалом са терена.

Da, da Jastrebacki Panteon

[MayDay]

oh da, svi moji prijatelji sa filoloskog koji su imali tu srecu da polazu kulturologiju kod sretena su mi pricali o jastrebackom panteonu...majko rodjena!

[3opge]

ja verujem da su Stari Sloveni verovali da kada pada sneg mozemo da komuniciramo sa precima.mislim da mi je to verovanje zapisano u genima jer niko mi nikada nije to rekao. interesuje me da li u tome ima istine?

[Dark Wader]

oh da, svi moji prijatelji sa filoloskog koji su imali tu srecu da polazu kulturologiju kod sretena su mi pricali o jastrebackom panteonu...majko rodjena!

Ma lik je... mislim... Najveca Uvreda za Cajkanovica je trpati ga usti kos sa Sretenom... Svima topla preporuka za citanje Veselina, koji je pri uspeo da prikupi dosta etnoloske građe i dovede slovensku mitologiju u neke odnose sa ostalim mitologijama. Pri tome je pisano "old skool", veoma dobro potkrepljeno primerima, tako da cete se tesko odvojiti od njegovih knjiga. Kome je do politicke korektnosti, dekonstrukcije i konstruktivizma neka ne otvara...

[Fantom iz Opere]

Da, da Jastrebacki Panteon

Аутентично српски, Јастребачки пантеон изграђен је после пада Косова. Четврта и најважнија претпоставка гласи: после пораза на Косову (1389) и губитка државне самосталности 1459. године, епска и поетска имагинација, довршава обликовање митолошког система у форми, како сам га назвао, Јастребачког пантеона. У овом систему дошли су до речи утицаји из древне аријске митолошке супстанце. као нагнуће ка патријархатско-соларном моделу формирања богова. Други битан разлог за обликовање Јастребачког пантеона јесте запамћени динамички полет народносне масе који је врхунио у сазданом државном систему. као и трагично суочење, пораз српске државе у средњем веку. Све то, довело је до изградње система соларних божанстава. Према Шилеру, срећник, а рекли бисмо, и срећни народи, не творе поезију. Исто тако, митологија се рађа из порођајних мука борбе народа за свој опстанак, који врхуни у творењу државе и освојеном духовном идентитету.Док се у матријархатској идеологији у темељу налази "змија" - као култ и принцип артикулације свеколике хтоничне митологије, дотле се за патријархатску митологију Јастребачког пантеона може рећи да је "змај" постао симбол - полазиште и исходиште система.5. Јастребачки пантеон - симбиоза паганских и православних мотива. Пета претпоставка или хипотеза гласи: у епској поезији, приликом обликовања система Јастребачког пантеона, у извесној мери нашла је места православна хришћанска митологија, која је уз помоћ особене националне имагинације и древних митолошких архетипова, стваралачки транспонована и тиме припремљена за велику синтезу са симболичким паганским божанствима. Реч је о нарочитој варијанти "српског православља" које је, због иманентног еластицитета хеленског византизма уопште, у српском духовном лабораторију наставило своје аутономно и готово органско развиће, поставши, делом, грађа и основ поетске имагинације. Иако, у нашем епском твораштву, каткада и сасвим равноправно, промичу ликови православног и јастребачког митолошког система, чини нам се да елементи јастребачког представљају онај "фундаменталнији" слој, будући да је спрам хришћанског универзализма и анационализма, национални хоризонт свагда старији, и као такав представља градивни и носећи сегмент у реченој хришћанској деривацији, која се каткада јавља и као вештачки присутна, споља накалемљена.Сретен ПетровићСРПСКА МИТОЛОГИЈА

[Д]

Који су етички постулати свега овога? Нема их.Као празна кутија.

Edited December 13, 2009 by Д

[Fantom iz Opere]

Не видиш их јер посматраш свет кроз Љотићеве наочаре.

[Д]

[Аврам Гојић]

Сретен је квалитетан аутор, све књиге су му добре. Он је баш тип научника који воли да полемише, зато је и користио нпр. Велесову књигу [да би подстакао полемику о њеној аутентичности] јер је приметио да се неки делови Велесове књиге поклапају са материјалом са терена.

Koristio je lingvisticki sumnjivu i najverovatnije falsifikovanu knjigu zato sto se neki njeni delovi poklapaju sa materijalom sa terena? Kakva je to nauka sada? Inace nadam se da znas da Sreten Petrovic nije etnolog?@edit: Jastrebacki panteon...od kada nisam cuo taj termin, eh...Taj sasavi, sasavi Sreten Edited December 14, 2009 by vasudeva418

[Ajant23]

Sreten