Izlozbe

[klimt]

Retrospektivna izložba visokokvalitetnih reprodukcija slika Gustava Klimtaod 31. oktobra do 13. novembra u beogradskoj galeriji Progres, na uglu Knez Mihailove i Zmaj Jovine ulice. Pod nazivom „ Klimt u Beogradu "narednih četrnaest dana publika će moći da vidi 16 reprodukcija Klimtovih čuvenih slika. Izložbu organizuje grad Beč, povodom obeležavanja 150 godina od Klimtovog rođenja, u saradnji sa brojnim institucijama i evropskim prestonicama.„Postavka obuhvata šesnaest najpoznatijih Klimtovih dela od kojih mnoga više nisu pristupačna javnosti, jer su neka vraćena prvobitnim vlasnicima a neka prodata privatnim licima po celom svetu“, kazala je u razgovoru za B92 Anica Macka-Dojder, članica Gradskog veća u Beču.Posetioci galeriji „Progres“ između ostalog moći će da pogledaju reprodukcije slika „Adele Bloh-Bauer I”, „Emilie Flege”, „Nada II” i „Atersko jezero”, a pravu vrednost predstavljaju dve reprodukcije čiji su originali uništeni u požaru.Prema njenim rečima, ove reporodukcije izrađuje posebna firma koja se bavi digitalizacijom vrdenih umetničkih dela. Sve reprodukcije koje će biti pokazane visokog su kvaliteta, rađene u originalnoj veličini, pa je veoma teško uočiti razliku između njih i originala. Pitanje koje se samo nameće jeste: „Zašto izlagati reprodukcije?“„Iz mnogih razloga“, objašnjava Macka-Dojer. „Te slike su vrlo osetljive za transport, vrlo skupe za osiguranje, ne bi se mogle pokazati u nekoj galeriji već u veoma dobro osiguranom muzeju, što ne bi bilo izvodljivo ni za grad Beč ni za grad Beograd.“Osim toga, dodaje ona, ulaz na ovu izložbu u svim gradovima biće slobodan, pa je to jedinstvena prilika da mnogi upoznaju Klimtovo stvaralaštvo na jednom mestu, u celini.„Prema statistikama, čak dve trećine mladih nije u mogućnosti da putuje, uglavnom zbog ekonomskih razloga. U sličnoj poziciji je i većina ostalih, jer ekonomska kriza najviše pogađa ’obične smrtnike’. A da bi video u originalu samo deo ovih slika, svaki posetilac morao bi da obiđe nekoliko gradova širom sveta. Ovako će svi moći da upoznaju Klimta i proslave njegov 150. rođendan“, smatra Macka-Dojer.Kada je u pitanju Klimtova pozicija u istoriji umetnosti, ovaj umetnik nakon mnogo osporavanja umetničkih krugova, konačno je dobio zasluženo mesto.„Činjenica je da se on bavio dizajnom, zbog čega je u umetničkom svetu bio osporavan i dugo vremena su ga označavali kao dizajnera, a ne umetnika. Ali vreme je sve to ispravilo i sada mislim da nema mnogo onih koji neće prepoznati njegov izvanredni ’Poljubac’, bilo da ga znaju sa izložbe, sa poklopca kutije za kafu ili bombonjere. Uostalom, portret njegove muze i prijateljice Adel smatra se jednim od najlepših portreta žene ikada“, tvrdi Macka-Dojer zaključujići da njegovu ulogu na umetničkoj sceni dodatno potvrđuje i uticaj koji je imao na niz drugih umetnika.Izložbu „Klimt u Beogradu“ svi zainteresovani moći će da pogledaju od 31. oktobra u galeriji „Progres“ nakon čega se postavka seli u Sofiju.

[slepa živana]

autoportret

[ultra plasticni]

Bio malopre. I tamo je bio i sam autor i studetarija sa Primenjenih. Ok je Slavimir, do jaja mi je kad vidim da neko iz tog biznisa uradi nesto za sebe. Rece da ga je kostala oko 50 soma jura

[Ryan Franco]

50?! Au jbt...Neki radovi su mi genijalni. Neki su mi maksimalno udaljeni i nejasni. Sve u svemu, lepo ono sve izgleda. Veliika je on faca.

[boshoku]

pih, covek koji ne zna da igra kosarku...(u malom fudbalu pak, jebe redom)

[slepa živana]

Sve u svemu, lepo ono sve izgleda. Veliika je on faca.

baš me nešto bio podsetio na tebe... doduše ne znam kako ti ide mali fudbal :Dinače, to veče sam krenula na tri izložbe... osim slavimira, htela sam da pogledam radove biljane đurđević u remontu. pročitala sam intervju u vremenu pa mi se dopalo nešto što je rekla, a i imam u nekom časopisu na tavanu ovog njenog deda mraza i rado ga se sećamsreća da nisam krenula ka remontu, pošto nisam znala da više nije u staklencu.a treća, odnosno prva izložba koju sam htela da vidim, bila je u galerij suluja. nikad tamo nisam bila, pa sam promašila adresu i mrzelo me da se vraćam nazad...mihailo stanisavac, da citiram bošoku, jebe redom... država ga je poslala o našem trošku u les pariz les modes les nobles, još se nije vratio a već nam je specijalnom pošiljkom poslao ono što je izrmbao. sasvim subjektivno, čovek i po

[Tihajeza]

Bio malopre. I tamo je bio i sam autor i studetarija sa Primenjenih. Ok je Slavimir, do jaja mi je kad vidim da neko iz tog biznisa uradi nesto za sebe. Rece da ga je kostala oko 50 soma jura

čujem da mu skulpture rade neki mlađi, nepoznatiji i siromašniji umetnici.

[Hermetico]

Malo besramne samopromocije:

 

 

Galerija Kolarčeve zadužbine

Studentski trg 5, Beograd 

23.9.2014. - 11.10.2014.


Aleksandar Jevtić: Da ne kvarimo (crteži 2012-2014)

Gledajući crteže Aleksandra Jevtića, polako bivamo uvučeni u fiktivan svet koji stoji kao paralela svakodnevici. Udaljavajući se od naturalizma, ovaj svet je više okrenut metaforama, fantaziji, prožimanju mašte i geografije. Radove takođe odlikuju i plošnost pozadine, nedostatak perspektive i odudaranje od trodimenzionalnosti. Na taj način, naglašava se potreba za aktivnom imaginacijom nas sa „druge strane“ u cilju oživljavanja objekata i stanovnika ovih crteža.

Predmeti i bića „naseljavaju“ prostor, okruženi jedni drugima, u slobodnom prožimanju odnosa i značenja. Ljudi su prilično potisnuti kao protagonisti, nadjačani, ako već ne realnim životinjama, onda čovekolikim robotima-životinjama. Okruženja su nestabilna i neuhvatljiva, međutim izgleda kao da se nalaze na pola puta između urbanih celina i prirode, sa nadrealnim prizvukom (primer Šuma-tranzistori). Spoj realnog i sveta mašte, apstrakcije i figuralnog, u osnovi je ovih crteža, gde jedan nadograđuje drugi. Možda baš taj trenutak prepoznavanja detalja iz našeg života u minucioznim radovima poziva na dalja istraživanja ovih malih svetova.

Geometrizacija objekata i bića prevladava, poigravajući se sa našim asocijacijma. Ovaj niz različitih oblika se menja poput džez improvizacija od crteža do crteža, od scene do scene, ispunjen šarolikošću boja. Koristeći se jeftinim sredstvima poput drvenih bojica, ali i kombinovanom tehnikom (ugljen, tuš, akril, pastel, hemijske olovke, idr), umetnik daje crtežima elemente (materijalno) dostupnog i lako (vizualno) prepoznatljivog. Razlike postaju zamagljene: da li se radi o ilustracijama, stripskim likovima koji su izašli iz svojih polja ili dečjim crtežima...

Jevtić navodi da su ovi radovi nastali pod uticajem dugih šetnji po gradu i „krugu trojke“, posmatranjem i zamišljanjem, poput mentalnih mapa. Ovaj pristup podseća na psihogeografiju Situacionističke Internacionale sredinom XX veka, gde su šetnje i istraživanje odnosa arhitekture, ljudskih emocija i fizičke uslovljenosti bile početna tačka za igru i kreativnu reinterpretaciju utabanih staza i doživljaja javnih prostora. Rekonstruisanje viđenog u radovima Jevtića postaje početna tačka za stvaranje jednog psiho-pejzaža, imaginarnog repetitivnog mapiranja poput arheologa ili antropologa. Popunjavanje prostora oblicima varira - od zasićenosti (kao u strahu od praznog prostora) do delova površine koji su netaknuti i čija belina papira dominira.

Ova maštovita geografija često nema hijerarhiju, nema svoj centar – kao da pluta u prostoru. Dok se mape prave sa svrhom opisivanja prostora, dokumentovanja aktuelnog stanja i upućivanja onoga ko mapu koristi, ove mentalne mape izbegavaju takvu upotrebljivost. Takođe, svako mapiranje sa sobom povlači i pogled onoga ko u mapu gleda. Naš pogled u radovima Da ne kvarimo usmeren je na prostor koji delimično prepoznajemo i u kome se faktički ne nalazimo. Ovaj svet je mahom antropocentričan, svet oko nas, svet stvari, ali i ne samo naš.

Tako, ove mape su ujedno i mreže odnosa, prostora, predmeta i svih njegovih bića. Kao takve, oslanjaju se na savremene teorije aktera i mreže (Actor-Network theory), gde predmeti, neljudi i neživa bića takođe (aktivno) učestvuju u (društvenim) mrežama. Naš odnos prema predmetima nikada nije neutralan, već je napunjen emocijama i čini važan deo kreiranja naših identiteta – bilo da se radi o našim željama, opsesijama, ili nečemu trećem. Moglo bi se tako i pretpostaviti da skup odnosa koje čovek poseduje čini njegovu „kartografiju“, ličnu mapu, ako se posmatra kroz mrežu. 

Mentalne mape i imaginarne mreže u crtežima Aleksandra Jevtića inspirisane su različitim idejama, raznolikim poput sveta koji je u njima prikazan. Dvodimenzionalnost kompjuterskih igrica starije generacije stoji kao snažan naboj, ali i podsetnik na umetnikove ranije radove.

Inspiracija marginalnom i dečjom umetnošću je takođe jedna od njegovih referenci, iako umetnik svesno ne želi da se pretvara da crta kao dete. Deo ovog senzibiliteta svakako dolazi i od intenzivnog rada sa decom i bavljenja umetničkom terapijom. Umetnik rado izlaže radove uz svoje učenike, izbegavajući hijerarhizaciju na bazi umetničkog iskustva i obrazovanja.

Vredna pomena je energija koju umetnik crpi i iz tzv. primitivnih kultura i umetnosti iz celog sveta. Apstrahovanje predstavljenog, geometrizacija, spoj nespojivog, mašta i realnost, čovek i priroda, živo i neživo, čine vizuelni kod koje Jevtić kreativno interpretira u svom radu, poput nekog neoanimizma. I pored toga, u radovima, kao i u slučaju dečjeg elementa, mogu da se uoče ne citati, već samosvojnost izraza.

Za ove crteže umetnik kaže kako oni čine njegovu ličnu mitologiju. Nešto što leži na razmeđi stvarnosti i imaginacije, jer na kraju krajeva, ljudi razmišljaju i stvaraju svet između ta dva pola. I to nije vezano isključivo za određeni geografski prostor, zajednicu, godište, istorijski period, već je deo naše svakodnevice. Puni humora i neočekivanosti, radovi na izložbi Da ne kvarimo odskočna su daska u svet mašte.

Srđan Tunić

 

 

 

Aleksandar Jevtić je rođen 1978. godine u Čačku. Završio je Fakultet primenjenih umetnosti, smer Grafika i knjiga. Bavi se ilustracijom, crtežom i grafikom. Vodi radionicu ilustracije u Centru za likovno obrazovanje "Šumatovačka" i radi sa decom u Udruženju roditelja dece bolesne od malignih bolesti "Zvončica".

Samostalne izložbe:
2012. - Kafe-galerija "Izba", Novi Sad
2013. - Galerija "Stepenište", Centar za likovno obrazovanje "Šumatovačka"
2014. – Dom kulture Čačak

[kim_philby]

da li si mozda upoznat sa radom britanskog umetnika chad mccaila?

 

i izbrisi ono za samopromociju da te ne ganja moderacija.

[Hermetico]

Hej, nisam... super je. Kao dečje enciklopedije (kad smo bili mali, ne znam kakve su sad), istovremeno izaziva nostalgiju i uznemiruje. 

 

Nisam znao kakav status ima post koji reklamira sopstvenu izložbu. Valjda će imati milosti, sad ne mogu da editujem, ili ne umem. Ma skroz sam zaboravio kako se koriste forumi. Ne znam ni da li da se prisećam. 

 

Ali mogu da preporučim još nešto - izložbu Aleksandra Denića u kafe-knjižari 'Meduza', Jevremova 6. Svež domaći outsider art, uživancija. Sinoć otvoreno, traje tri nedelje, svratite. 

 

EDIT: Da, ne mogu više da obrišem, prošo voz.    Izvinjavam se modovima.

Edited September 23, 2014 by Hermetico

[kim_philby]

Hej, nisam... super je. Kao dečje enciklopedije (kad smo bili mali, ne znam kakve su sad), istovremeno izaziva nostalgiju i uznemiruje.

 

Nisam znao kakav status ima post koji reklamira sopstvenu izložbu. Valjda će imati milosti, sad ne mogu da editujem, ili ne umem. Ma skroz sam zaboravio kako se koriste forumi. Ne znam ni da li da se prisećam.

 

Ali mogu da preporučim još nešto - izložbu Aleksandra Denića u kafe-knjižari 'Meduza', Jevremova 6. Svež domaći outsider art, uživancija. Sinoć otvoreno, traje tri nedelje, svratite.

 

EDIT: Da, ne mogu više da obrišem, prošo voz. Izvinjavam se modovima.

ma nece ti nista samo kao za tvoju zastitu.

 

 

Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[halloween]

Da li  neko ima detaljnije podatke o nastanku posmrtne  maske knjaza Miloša, koja je deo stalne postavke Miloševog konaka?

 

http://www.narodnimuzej.rs/images/brosura.pdf

Edited May 15, 2015 by halloween

[batticuore]

Odlično bilo ovo sa Direrom. Ja 'ljanka bila samo na zatvaranju, ali i pored velike gužve, bila uživancija, plus kustoskinja lijepo pripovedala. 

[nezvanova]

ako ste mislili da je maja samo neka zatucana, zahidzabljena smerna zena ili pak da je fino dete iz staaaaarog novog sada, iz prastare radikalkske advokatske familije....neneneneneeeee, greska!

u ovoj iteraciji, nasa maja je pankerka :-))

[batticuore]

Год, саве тхе Qуеен