Pozorište

[cmrlj]

kakve ovo ima veze s predstavom zoran djindjic ako se bune vec tri sezone?!je l niko i dalje nije gledao? idem ja u petak, mozda je sad vreme da podnesem izvestaj dok je jos nisam videla.

Edited June 5, 2012 by cmrlj

[slepa živana]

nevezano za đinđićijadu...više ne poznajem nikog ko ide u pozorište, osim, ispostavilo se, jednog kolege s posla koji je fizički i mentalno zaostao. pre neki dan smo ne znam kako spomenuli talijin hram, i kolega kaže kako je prosto lud, kupuje karte preko nekog sajta mesecima unapred, dosta se i uštedi... zamolila sam ga da mi preporuči neku dobru komediju. rekao mi je, najbolja komedija koja se trenutno igra zove se sladak kupus s ovčetinom, u podnaslovu izvolite na samoubistvo, po tekstu slavka simića, igra nikola simić, biće da je monodrama... nije znao kolega da objasni tačno.jel gledao neko?

[bergasa19]

:DBasara

[Patty Lee]

pre neki dan smo ne znam kako spomenuli talijin hram, i kolega kaže kako je prosto lud, kupuje karte preko nekog sajta mesecima unapred, dosta se i uštedi... zamolila sam ga da mi preporuči neku dobru komediju. rekao mi je, najbolja komedija koja se trenutno igra zove se sladak kupus s ovčetinom, u podnaslovu izvolite na samoubistvo, po tekstu slavka simića, igra nikola simić, biće da je monodrama...

i ja sam jednom narucila neke karte preko jednog sajta i od tada mi stalno salju obavestenja sta se daje, gde, kad, bla, bla... i usput pisu neke kilometarske 'recenzije' (ne bukvalno strucne recenzije) predstava koje su dobro ocenjene. ne znam od strane koga (logicno bi bilo, od strane ljudi koji su bili i proveli se lepo), ni gde se to tacno i kako boduje. sad sam kopala po mailovima i vidim da ti je to na repertoaru u slaviji ali nijednu preporuku nema.

[Прслин]

:DBasara

Још само по форумума анонимуси истерују правду и принципе, ово остало све одбрана сопствених позиција и заштита интереса.

[kobni zelaya]

Још само по форумума анонимуси истерују правду и принципе, ово остало све одбрана сопствених позиција и заштита интереса.

Zašto, pa Basara je uglavnom u pravu, osim što nije tačno da je reč o lenjosti, već o tome da glumačka ekipa u pozorištu hoće da sama postavlja i smenjuje upravnike, a da ih pri tom grad sasvim solidno plaća. Naravno, ovo je labudova pesma raznih ansambala po repertoarskim pozorištima Beograda - smenili ili ne smenili Kokana, vrlo brzo će jednostavno nestati para za čitav koncept sa ansamblima i moraće da dođe do sistema jednogodišnjih ugovora, raznih otkaza i penzionisanja, a pitanje upranikovanja će biti manje važno. Biće doduše bitno da na čelu pozorišta bude umetnik, a ne sivi činovnik koji će izvršavati odluke upravnih odbora iz senke. Ipak ova peticija glumaca je težak nonsens - dakle - 1 Marinko Madžgalj 'oće da se pita ko će da vodi jedno od glavnih pozorišta u zemlji - već to samo je težak apsurd. Ili Anica Dobra, koja živi i radi u Nemačkoj? Zato vreme nema para gotovo ni zašta, za jedva po neki projekat u samim pozorištima, i bedno malo para za projekte van njega, a biće ih još manje. Što pre puknu repertoarska pozorišta sa glomaznim ansamblima i suviše zaposlenih, tim bolje.

[kim_philby]

navodno je sutanovac izasao sa predstave a jedan bivsi ministar-glumac i njegov saborac iz serijske ilegale su izjavili da ce od sada pisanja po svetoj trobojci biti samo preko njih mrtvih (ili makar bez kokana, sta prvo dodje).boze, pisem ko zet ceda iz nusiceve ministarke

[bergasa19]

Nusic nikad aktuelniji.

[kobni zelaya]

navodno je sutanovac izasao sa predstave a jedan bivsi ministar-glumac i njegov saborac iz serijske ilegale su izjavili da ce od sada pisanja po svetoj trobojci biti samo preko njih mrtvih (ili makar bez kokana, sta prvo dodje).

Mislim da to može da ima veze samo utoliko što su glumci procenili zbog toga da im je sad pravi trenutak da krenu s peticijom, ali nikako nije razlog što se traži njegova smena, tražila bi se bilo čija, ako nije neko koga oni odrede. Ali to će teško da može, neće im više političari ni pare dati, ako im uopšte dozvole tako nešto.

[kim_philby]

Mislim da to može da ima veze samo utoliko što su glumci procenili zbog toga da im je sad pravi trenutak da krenu s peticijom, ali nikako nije razlog što se traži njegova smena, tražila bi se bilo čija, ako nije neko koga oni odrede. Ali to će teško da može, neće im više političari ni pare dati, ako im uopšte dozvole tako nešto.

ma naravno ali sta je dnevna politika do pakovanje sitnih pizmi i interesa koji se ocesu o neke principe. jednom sam napisao negde ovde da iz tog varnicenja nastaje ideologija.edit: i citiram sebe. u stvari pisem ko dusan ckrebic. Edited June 7, 2012 by kim_philby

[kobni zelaya]

dusan ckrebic.

[Aće]

idem danas na price iz becke sume. EDEN FON HORVAT (Edmund Josef von Horváth/ Ödön von Horváth), jedan je od najznačajnijih dramskih pisaca nemačkog govornog područja.Rođen je u Sušaku, kao najstariji sin austrougarskog diplomate (Mađara, rođenog u Slavoniji) i majke Čehinje, 9. decembra 1901, a umro je u Parizu, 7. juna 1938, tokom šetnje Jelisejskim poljima, kada se, usled snažne oluje, na njega sručila grana drveta.

... Upravljajući svoj pogled stalno na gore, malograđanin je u raskoraku između svojeg privrednog položaja i svoje ideologije. Živi u slabim prilikama, ali prema vani nastupa reprezentativno, pretjerujući u tomu često do smiješnosti. Jede slabo i nedostatno, ali mu „pristojna odjeća“ mnogo znači. Materijalni su simboli te strukture cilindar i prazničko odijelo. Malo je stvari koje su na prvi pogled pogodnije za masovnopsihologijsko procjenjivanje nekog stanovništva nego što je to promatranje odjeće. „Pogledom na gore“ malograđanska se struktura specifično razlikuje od klasne strukture industrijskog radnika.U masovnoindividualnoj strukturi malograđanina poklapaju se vezanost uz naciju i vezanost uz obitelj. Ta je vezanost posebno intenzivirana procesom koji joj nije samo paralelan nego se štoviše izvodi iz nje. Nacionalistički vođa masovnopsihologijski znači otjelovljenje nacije. Samo ako taj vođa utjelovljuje naciju kao što odgovara nacionalnom čuvstvu masa, nastaje i lična vezanost uz njega. Uspjeva li u masovnim individuama probuditi historijski presudan osjećaj vezanosti uz obitelj, istovremeno predstavlja i lik oca, tj. na sebe usredotočuje sve one afektivne stavove koji su nekada važili u odnosu spram strogog, ali i zaštitničkog i reprezentativnog oca (reprezentativnog barem u predstavi djeteta). Wilhelm Reich Masovna psihologija fašizmaKIČISTA ŽIVOTANjih ima posvuda: u najvišim institucijama, u crkvi i državi, u politici, ideologiji, kulturi i znanosti i u svakidašnjem životu. Tko su oni? Farizeji i licemjeri, kaže Karpfen, malograđanikoji se služe lažima konvencija, oni kojima je svako promišljanje strano (ideja, misao kao takva najveći im je neprijatelj). To su zastupnici baš-me-briga stajališta, Lasst-mich-in-Ruhe-Lebensauffassunga, to jest oni hoće živjeti mirno i sebično, a drugi kako znaju i umiju.Takav kičistički čovjek postojao je oduvijek, budući da ta svojstva vjerojatno pripadaju čovjekovoj prirodi. Pa ako stručnjaci za kič tvrde da je industrijska civilizacija naročito pogodovala širenju kiča u naše doba, to je zato što se danas uspješno razvija „društvo spektakla“ (Guy Debord) i što sve postaje spektakularnije, pa tako i kič pojave. Spektakularno je, na primjer, društveno ponašanje s lažnim „načelima“, s trivijalnim i zaslađenim pridikama, s „idejama“ koje se razvlače po razini plitkosti, sa razlozima koji se protivstavljaju razmišljanju jednostavnog i autentičnog čovjeka. Budući da ljudi koji žive život razmišljajući o njemu ima sve manje, u današnjem svijetu uspješno se širi „pokret banalizacije“, sukladno razmnožačkoj moći medija koji ga prenose i utemeljuju. Nosioci i pristalice tog, zasad najrasprostranjenijeg, pokreta posjeduju i svoj znak raspoznavanja; sigurnost, nasrtljiva i upadljiva samouvjerenost svojstvena je takvim kičistima života, kao i kič predmetima. Obrazac takva čovjeka nije teško prepoznati: susrećemo ga posvuda. Sebičan, površan i okrutan, on živi u razonodnu optimizmu, bez ikakvih sumnji, siguran u svoju patvorenu i, za vlastito pokriće, preokrenutu stvarnost. Pritom se taj bijeg od stvarnosti provodi vrlo lako, uz pomoć lažnog ogledala.Ako je kič laž, kaže Herman Broch, to znači da čovjek ima potrebu za lažnim ogledalom, pa se onda u njemu prepoznaje i sa svojim se lažima, s poštenim zadovoljstvom, u njemu potvrđuje.Kič-čovjek ne misli, on prihvaća ono što mu se sviđa, sklon je sentimentalizmu isentimentalnom uosjećavanju, ukratko melodrami. A oni koji su pristali da putem lakoprihvatljivih, narodu „razumljivih“ i sentimentaliziranih vizualnih obrazaca služe nacističkom mesijanstvu, oni nisu stvarali običan, razonodni potrošni kič ili sentimentaliziranu melodramu. Masovnom proizvodnjom u opticaj su stavljali dijaboličku melodramu, dijabolički kič, jer je služio političkim ciljevima: reklami za genocid.Vera Horvat Pintarić Od kiča do vječnostiReč rediteljaPALANAČKI SENTIMENTALIZAM I KIČ IDEALIŠta je sve spreman da učini malograđanin da bi prigrabio parče sreće u vremenu krize? Komad Priče iz Bečke šume nemilosrdno raskrinkava bezdušnost srednje klase u doba nadirućeg fašizma. Horvatova slika sveta neodoljivo podseća na našu stvarnost: oportunizam i opšte pozverenje ljudi, koji su u tesnoj vezi sa palanačkim sentimentalizmom i kič idealima.Predstava nastoji da ostvari Horvatovu nameru: suočiti gledaoca sa sramnim delima i onemugućiti ga da se saživi sa likovima koji ta sramna dela vrše. Rascep između proklamovane ideologije sreće i u osnovi dirljive potrebe za boljim, lepšim, većim, proizvodi egoističnu, samoživu zver nesposobnu da sagleda sopstvenu ništavnost. Banalnost egzistencije postaje egzistencijalna banalnost: zloba i zavist postaju čisto zlo, otrcana osećanja i vulgarne misli neminovno vode rđavimdelima.Ili, rečima Danila Kiša: „banalnost je neuništiva kao plastična boca“.

[kobni zelaya]

A o kakvoj se postavci radi?

[slepa živana]

A o kakvoj se postavci radi?

o porodičnoj. režija i adaptacija iva milošević, scenografija gorčin stojanović.

[Aće]

toliko i ja znam. premijera bila pre 3 nedelje u snp.