Pozorište

[halloween]

Jesam, prošle jeseni. Ne znam da li svima kao meni prija način na koji glumi Nikola Ristanovski, njemu emocije izlaze na oči, uši, grudi, leđa*. Ali podjednako dobra je bila i Hana Selimović. Odlično su igrali. Ostala mi je u sećanju i jedna sporedna ženska uloga, statista, nijednu reč nije progovorila sedela je za stolom na sceni kao gost.  Jedna strana lica joj je unakažena(nije maska), moguće da je izlazak na scenu deo nekog psihoterapijskog tretmana, svejedno vrlo je upečatljiva i odličan izbor rediteljke.

 

Pri tom, mislim da on sam nije uopšte emotivan tip i to mu pomaže da dobro odglumi emocije, a da ne bude patetičan i dosadan.

Edited September 25, 2017 by halloween

[halloween]

IVANOV: Slušaj, siroti moj... Da ti objašnjavam šta sam ja : pošten čovek ili podlac, zdrav čovek ili psihopat: ja to neću. Tebi se to ne može objasniti. Bio sam mlad, vatren, iskren, dosta pametan; voleo sam, mrzeo i verovao ne kao ceo svet, radio sam i nadao sam se za desetoricu, borio sam se s vetrenjačama, udarao glavom u zid; ne odmerivši svoju snagu, bez  razmišljanja, ne poznajući život, uprtio sam sebi na leđa teret od koga su mi odmah počela da krckaju leđa i zategle su mi se žile; žurio sam da istrošim svoju snagu samo u mladosti, zanosio sam se, uzbuđivao, radio, nisam poznavao mere. Reci mi: zar se moglo drukčije? Nas je malo, a posla je tako mnogo, mnogo! Bože moj, kako mnogo! I eto: kako mi se žestoko sveti život s kojim sam se borio. Strunio sam se! Već u tridesetoj godini bio sam mamuran od života, star, već sam obukao halat. Teške glave, lenje duše, umoran, strunjen, slomljen, bez vere, bez ljubavi, bez cilja, kao senka vučem se među ljudima i ne znam: šta sam ja, zašto živim, šta hoću? I meni se već čini da je ljubav glupost, da su nežnosti bljutave, u radu ne nalazim smisla, pesme i vatrene reči izgledaju mi trivijalne i stare. I svuda ja unosim setu, hladnu dosadu, nezadovoljstvo, odvratnost prema životu... Konačno sam propao! Pred tobom stoji čovek koji je u trideset šestoj godini već umoran, razočaran, koga su njegovi ništavni podvizi slomili; on bi u zemlju propao od sramote, on se ruga svojoj slabosti... O, kako se buni u meni ponos, kako se gušim od besa. (Zanosi se da padne) Eto, šta sam od sebe uradio! Čak se i zanosim... Malaksao sam. Gde je Matvej? Neka me vodi kući.

Edited September 25, 2017 by halloween

[nezvanova]

hmmmm... zbilja zanimljiv dogadjaj kada jedna predstava izazove podjednako ushicenje kod nenada ilica i biljane srbljanovic, istovremeno :-)

(rec je o 24-satnoj faberovoj predstavi olimp)

nisam gledala u SC, a ni tv nemam... kazu da ima nekih snimaka, mozda se jednom i usudim da je pogledam.

 

bas me zanima jel pratio to ko u nekim drugim zemljama, jel i tamo izazvala toliko odusevljenje? 

 

bez obzira na sve, mnogo je lepo da bar jedan dan ljudi pricaju o pozoristu, umetnosti, mitovima, smislu i estetici... a pricalo se danas i to bas o pozoristu i umetnosti, a ne o tracevima i skandalima, nagrada, ponizenim i uvredjenim primadonama (naravno i baljezgarilo se i bljuvalo) vise no ikad u poslednjih tridesetak godina, a da ja znam :-)

[April]

 

IVANOV: Slušaj, siroti moj... Da ti objašnjavam šta sam ja : pošten čovek ili podlac, zdrav čovek ili psihopat: ja to neću. Tebi se to ne može objasniti. Bio sam mlad, vatren, iskren, dosta pametan; voleo sam, mrzeo i verovao ne kao ceo svet, radio sam i nadao sam se za desetoricu, borio sam se s vetrenjačama, udarao glavom u zid; ne odmerivši svoju snagu, bez  razmišljanja, ne poznajući život, uprtio sam sebi na leđa teret od koga su mi odmah počela da krckaju leđa i zategle su mi se žile; žurio sam da istrošim svoju snagu samo u mladosti, zanosio sam se, uzbuđivao, radio, nisam poznavao mere. Reci mi: zar se moglo drukčije? Nas je malo, a posla je tako mnogo, mnogo! Bože moj, kako mnogo! I eto: kako mi se žestoko sveti život s kojim sam se borio. Strunio sam se! Već u tridesetoj godini bio sam mamuran od života, star, već sam obukao halat. Teške glave, lenje duše, umoran, strunjen, slomljen, bez vere, bez ljubavi, bez cilja, kao senka vučem se među ljudima i ne znam: šta sam ja, zašto živim, šta hoću? I meni se već čini da je ljubav glupost, da su nežnosti bljutave, u radu ne nalazim smisla, pesme i vatrene reči izgledaju mi trivijalne i stare. I svuda ja unosim setu, hladnu dosadu, nezadovoljstvo, odvratnost prema životu... Konačno sam propao! Pred tobom stoji čovek koji je u trideset šestoj godini već umoran, razočaran, koga su njegovi ništavni podvizi slomili; on bi u zemlju propao od sramote, on se ruga svojoj slabosti... O, kako se buni u meni ponos, kako se gušim od besa. (Zanosi se da padne) Eto, šta sam od sebe uradio! Čak se i zanosim... Malaksao sam. Gde je Matvej? Neka me vodi kući.

 

 

Divan citat

 

Ima 4.X u Narodnom, probaću da nađem karte.

[I*m with the pilots]

hmmmm... zbilja zanimljiv dogadjaj kada jedna predstava izazove podjednako ushicenje kod nenada ilica i biljane srbljanovic, istovremeno :-)

(rec je o 24-satnoj faberovoj predstavi olimp)

nisam gledala u SC, a ni tv nemam... kazu da ima nekih snimaka, mozda se jednom i usudim da je pogledam.

 

bas me zanima jel pratio to ko u nekim drugim zemljama, jel i tamo izazvala toliko odusevljenje? 

 

bez obzira na sve, mnogo je lepo da bar jedan dan ljudi pricaju o pozoristu, umetnosti, mitovima, smislu i estetici... a pricalo se danas i to bas o pozoristu i umetnosti, a ne o tracevima i skandalima, nagrada, ponizenim i uvredjenim primadonama (naravno i baljezgarilo se i bljuvalo) vise no ikad u poslednjih tridesetak godina, a da ja znam :-)

Da sam bila tu, otisla bih sigurno na tu predstavu. Cekam prijateljev izvestaj (ako je uspeo otici) a inace i on kaze da se moze naci neki DVD na netu.

[notenoughreasonsforclaire]

:).

 

Btw, možda bi i ovo sa RTS3 moglo da se snimi, samo da mi se objasni kako...

[vladavsnarod]

[April]

Jesam, prošle jeseni. Ne znam da li svima kao meni prija način na koji glumi Nikola Ristanovski, njemu emocije izlaze na oči, uši, grudi, leđa*. Ali podjednako dobra je bila i Hana Selimović. Odlično su igrali. Ostala mi je u sećanju i jedna sporedna ženska uloga, statista, nijednu reč nije progovorila sedela je za stolom na sceni kao gost.  Jedna strana lica joj je unakažena(nije maska), moguće da je izlazak na scenu deo nekog psihoterapijskog tretmana, svejedno vrlo je upečatljiva i odličan izbor rediteljke.

 

Pri tom, mislim da on sam nije uopšte emotivan tip i to mu pomaže da dobro odglumi emocije, a da ne bude patetičan i dosadan.

 

Odgledao sinoć. 

 

Savršen kasting. Razmišljam jutros, kako smo uopšte došli u situaciju da iz srednje generacije naših glumaca niko ne može da bude ravnopravan partner Nadi Šargin; realno, da se Tanja Mandić nije manula isprazne floskule o strašnim srpskim glumcima i pozajmila Ristanovskog, ne bi bilo ni ove predstave. Ranije si mogao da biraš, pao mi je na pamet Pleša. 

 

Za utehu, Hrvati su prošli gore: u čitanju HNK, dobili su Bojana Navojca, Ivanova sa šprahfelerom. Možda je on ovako super lik, drugar sa svima itd., ali Ivanov nikad biti neće. Na sve to im je Zekaem još uvalio gostovanje beogradskog Narodnog valjda dva dana posle premijere, da ih počisti sa lica zemlje.

 

Hana Selimović mi je dobra, daje veliku i potrebnu energiju predstavi, ali treba još jedno deset godina da guta prašinu pozorišta da bi prišla svedenosti i veštini Nade Šargin. Ristanovski čovek kontroliše sve, mimiku, glas, pokret, može samo da šapuće i opet je kristalno jasan. Činilo mi se da može da kontroliše srce ako poželi.

 

I da, jako sam želeo da vidim Branku Petrić(još me drže Bekimove knjige),  ko zna koliko će ona još imati volje da igra. Snage deluje da ima.

[April]

Na RTS 2 prikazan Maestro '54 emisija o Juriju Rakitinu. Pored neprocenjivih detalja o režiji najboljeg Višnjika ikad kod nas, slušali smo i sećanja Mire Banjac i Renate Ulmanski koje su s njim sarađivale krajem četrdesetih - redak primer da se uhvati svedočanstvo dok su prvakinje još u dobroj snazi. Ranata je, inače, igrala Anju u Višnjiku.

 

Pretpostavljam da će biti repriza na RTS3, treba pratiti programsku šemu i svakako ne propustiti, jer na YT nisam uspeo da nađem, a ni RTS nema tu vrstu video arhiva na serveru.

[I*m with the pilots]

Kakva recenzija ;D

[nezvanova]

 

[Frank Pembleton]

A ja došao da spomenem "sahranjivanje" ove predstave u novom broju nedeljnika Vreme ...

 

....shit has hit the fan...

[April]

 

IVANOV: Slušaj, siroti moj... Da ti objašnjavam šta sam ja : pošten čovek ili podlac, zdrav čovek ili psihopat: ja to neću. Tebi se to ne može objasniti. Bio sam mlad, vatren, iskren, dosta pametan; voleo sam, mrzeo i verovao ne kao ceo svet, radio sam i nadao sam se za desetoricu, borio sam se s vetrenjačama, udarao glavom u zid; ne odmerivši svoju snagu, bez  razmišljanja, ne poznajući život, uprtio sam sebi na leđa teret od koga su mi odmah počela da krckaju leđa i zategle su mi se žile; žurio sam da istrošim svoju snagu samo u mladosti, zanosio sam se, uzbuđivao, radio, nisam poznavao mere. Reci mi: zar se moglo drukčije? Nas je malo, a posla je tako mnogo, mnogo! Bože moj, kako mnogo! I eto: kako mi se žestoko sveti život s kojim sam se borio. Strunio sam se! Već u tridesetoj godini bio sam mamuran od života, star, već sam obukao halat. Teške glave, lenje duše, umoran, strunjen, slomljen, bez vere, bez ljubavi, bez cilja, kao senka vučem se među ljudima i ne znam: šta sam ja, zašto živim, šta hoću? I meni se već čini da je ljubav glupost, da su nežnosti bljutave, u radu ne nalazim smisla, pesme i vatrene reči izgledaju mi trivijalne i stare. I svuda ja unosim setu, hladnu dosadu, nezadovoljstvo, odvratnost prema životu... Konačno sam propao! Pred tobom stoji čovek koji je u trideset šestoj godini već umoran, razočaran, koga su njegovi ništavni podvizi slomili; on bi u zemlju propao od sramote, on se ruga svojoj slabosti... O, kako se buni u meni ponos, kako se gušim od besa. (Zanosi se da padne) Eto, šta sam od sebe uradio! Čak se i zanosim... Malaksao sam. Gde je Matvej? Neka me vodi kući.

 

 

Nećeš verovati: jutros slušao ovaj deo na RTS u prastarom crno belom izvođenju mladog Steve Žigona. Prijatno iznenađenje, ali Ristanovski je bolji, dosta bolji.

 

Uzgred, u ponedeljak na Radio Beogradu 2 gostovao Peca Ejdus i izneo opasno preteranu tezu da je ovo prvi popularni Čehov u NP u poslednjih 30-40 godina. Pamtim bar dva Višnjika koji su bili generacijski hitovi, tako da nisam razumeo šta je hteo da kaže.

[Aleksija]

Kakva recenzija ;D

ovo je elegantno genijalno 

[morgana]

ako me nesto natjera da odem u pozoriste, to je ova kritika :D. a ja u pozoriste idem bas rijetko, cak i kad dobijem karte za dz.