Pozorište

[duda]

jel' zna neko, da li je naša baletna trupa ''una saga serbica'' uzdala neki dvd i ako jeste, gde to može da se nabavi

[halloween]

Sinoć u Teatru levo, Čovek, zver i vrlina.  Privukao me je tekst i što nikad nisam bila u tom pozorištu koje iako amatersko, radi po delima pisanim za pozorišta, dok profesionalna pozorišta rade po adaptacijama filmskih scenarija i romana kao npr. Ranjeni orao. Čestitke Teatru levo!

Edited February 22, 2015 by halloween

[Hippie]

cini mi se da nisam kacila delove omiljetog mjuzikla koje sam pokrala;

 

[roksi]

okej... totalno pod utiskom. ko se trenutno nalazi, kojim slucajem, na ovom krajicku planete (melb/aus), ogromna preporuka:

 

 

 

 

 

edit: e da, muzicka podloga je vecinom muzika iz 'solarisa', eduard artemyev-a. odlicna kombinacija sa zvukom samog grada.

Edited March 14, 2015 by roksi

[halloween]

 Znoj pršti na sceni Kult dok  igra maestralni i nesvakidašnji Radoslav Rale Milenković u predstavi Naši dani, a ja sam posle neznamnisamakoliko u pozorištu viknula- bravo!

Edited March 24, 2015 by halloween

[kobni zelaya]

Skandal :)

[roksi]

Skandal :)

 

   

 

(mogu misliti sta veli kostjukov & co)

[kobni zelaya]

Ali, svi su se pokupili i otišli na ćevape.

[roksi]

Ali, svi su se pokupili i otišli na ćevape.

 

prioriteti 

[halloween]

Monodramu Moje nagrade na maloj sceni Narodnog preporucujem za gledanje. Slobodan Bestic je odlican glumac divne dikcije. Nije bilo improvizacije teksta, a glumac je neprestano u pokretu, a povremeno komunicira i sa suflerkom, koja igra Bernhardovu tzv. tetku. On sad tako izgleda da moze vrlo lako da se transformise od 25-godisnjaka do 70-godisnjaka.

 

Cini mi se da sam u publici videla jednu forumasicu. Publika nije reagovala na provokacije iz teksta u ocekivanoj meri, ne mislim naravno samo na smeh, ali smo bili gotovo necujni. Aplauz na kraju je bio dug i zasluzen.

Edited June 16, 2015 by halloween

[batticuore]

Odlicna komedija "Drz' ne daj" mlade reziserke Maje Grgic, u sali gimnazije Laza Kostic u Novom Sadu. Tri sjajna mlada glumacka talenta na sceni (Sonja Mladenov carica), dobar scenario i smejanje koje ne prestaje tokom cele predstave.    

[roksi]

http://youtu.be/ruMe91gDdE0

 

http://youtu.be/R2uySk_O4O4

 

 

[roksi]

filmovano pozoriste. pina foreva.

 

[notenoughreasonsforclaire]

Samodopadni Frljić preksinoć u/na BITEF-u.

[slepa živana]

Samodopadni Frljić preksinoć u/na BITEF-u.

pa kad je pošo lopatom na bager :D

 

 

49. BITEF 15. – KOMPLEKS RISTIĆ – autorski projekt Olivera Frljića uz pomoć šestoro dramaturga – istraživača – koprodukcija MLADINSKO GLEDALIŠČE, Ljubljana, Slovenija – HNK Ivana Pl. Zajca, Rijeka, Hrvatska – BITEF, Beograd, Srbija – MOT festival, Skoplje, Makedonija – nedelja 20. septembar 2015.

KONFUZIJOM POSRED HAOSA

Gledali smo već drugu predstavu u kojoj reditelj Oliver Frljić – autentični skandal-maker na prostorima Bivše Jugoslavije, ali i šire u Evropi – poteže pitanje reditelja Ljubiše Ristića. U predstavi iz ciklusa rasprava o krivicama, koju je radio u Subotici – otvoriio je problem nekadašnjeg i današnjeg statusa pomenutog reditelja i označio ga kao jednog od autentičnih avangardista i boraca za novo pozorište i za nove društvene odnose. U predstavi KOMPLEKS RISTIĆ, koju je iniciralo Mladinsko Gledališče iz Ljubljane, gde je pomenmuti reditelj napravio svakako svoju najpoznatiju predstavu MISA U A MOLU, prema provokativnoj prozi Danila Kiša. Ova godina je jubilarna u radu ovog, nekad najmodernijeg pozorišta u Jugoslaviji, koje želi da se podseti na ta davna vremena, kad su još postojali i GLEJ i PEKARNA u Ljubljani i odakle su se širile provokativne nove ideje pozorišta na nivou svetskih avangardnih trupa. Dakle, u svakom slučaju, Mladinsko se sa velikom radošću i sa ljbavlju seća perioda o kome Frljić pravi predstavu, stavljajući Ristića u žižu dogadjanja. S druge strane, Frljić je najvio ANALIZU I KOMENTAR uloge reditelja Ljubiše Ristića u kontroverznim dogadjajima – što u pozorištu što u životu i, naročito u politici. Naime, poznato je da je pomenuti reditelj imao više različiztih uloga u javnosti od vremena studiranja – zapravo kao učesnik studentske pobune u junu 1968., gde se nametnuo kao jedan od lidera na umetničkim fakultetima, a naročito kad je u znak solidarnosti sa uhapšenim Vladom Mijanovićem, organizovao drugu studentsku pobunu 1970. godine, koju je posle desetak dana sam i završio, iako je čini mi se samo jedan, ili možda ni ceo jedan od većeg broja štrajkačkih zahteva, bio ispunjen.U daljem radu pomenuti reditelj se deklarisao kao reditelj POLITIČKOG pozorišta, a diplomirao je na klasičnom vodvilju BUBA U UHU, koji je tipičan proimer malogradjanske razbibrige, znači sasvim NEPOLITIČKOG teatara, odnosno sasvim suprotno onome što je pomenuti reditelj zastupao kao politički angažman – provokacije autoriteta socijalističkog sisitema kao jednoumnog i totalitarnog. Već ta sama kontraverza u repertoaru pomenuog reditelja, najavila je i kasnije kontroverze i drastične promene pozicije – od kritičara do apologete totalitarizma – prvo u ogromnom državnom projektu REKVIJEM posvećenom uspomeni na Josipa Boza Tita, koji projekat nikad nije izveden, iako je gromoglasno najvljivan i u čije pripreme su uloženi basnovni novci. Dotični reditelj je otišao i na neke velike svetske turneje – vodio je trupu KPGT u jednomesečno igranje po Americi, što sve nije prošlo najslavnije, ali je takodje mnogo koštalo. Narodno Pozorište – Nepszinhaz u Subotici, bilo je poslednje mesto gde je pomenuti reduiitzelj radio svoje megalomanske projekte, a sve se završilo time što zgrade tog pozorišta više nema, srušeno je na njegovo insisitiranje, da bi se izgradilo novo i bolje, a možda i starije. Iz Subotice odlazi u beogradsku šećeranu i ne zna se kojim, opet velikm parama, pravi nekoliko scena na kojima se igarju razne predstave, čak i do dan danas. Što se političkog angažmana ovog reditelja tiče – on je svoju slavnu karijeru završio u najgoroj mogućoj organizaciji JUL koju je vodila porodica Milošević – Marković, kao deo represwivnog i ratnohuškačkog i profiterskog političkog aranžmana, zbog koga je predsednik države otišao u Hag kao ratni zločinac, a ostatk familije prebegao u Moskvu, gde su dobili politički azil. Ostao je pomenuti reditelj – bez suda i sudjenja – radi kad hoće i koliko hoće, šta hoće i može u svom sasvim privatnom pozorišnom prostoru beogradske šećerane, koji je ponovo nazvao KPGT – skraćenica za projugoslovenski naslov KAZALIŠTE-POZORIŠTE-GLEDALIŠČE-TEATAR.

Oliver Frljić je obećao PREISPITIVANJE pozorišne i političke uloge Ljubiše Ristića i tako koncipirao svoju predstavu KOMPLEKS RISTIĆ. Najavio je rasporavu o lustraciji koja je, nezvanično, tvrdi Frljić, izvedena samo na pomenutom reditelju, a toliki drugi su ostali u svom poslu, misli se na pozorište pre svega, pa se oko toga ne diže nikakva bura. Nažalost Oliver Frljić je od svega uspeo da napravi jednu konfuznu papazjaniju mogućih citata iz predstava pomenutog reditelja, citata koje je tumačio haotično i bez ikakvog političkog, ali ni umetničkog stava. Ostali smo na ispraznim slikama odavno vidjenih i iskorišćenih šablona, kojima je Frljić hteo da nas, valjda fascinira i podseti na velike predstave, koje on sam nkako nije mogao ni da vidi. Gledali smo dosadnu i ispraznu mazariju po kojekakvim, tobože provokativnim slikama – kolektivno mokrenje glumaca i glumice po velikoj mapi Jugoslavije, postavljenoj na patos pozorišta, erosko ljubakanje svih učesnika obučenih u venčanice, erotizovano mučenje nekih neidentifikovanih, uniformisanih osoba, koje u tom trenutku glumci predstavljaju...skidanje i oblačenje razne odeće, uz muziku koja je citirana iz Ristićevih kultnih predstava. Sve u svemu vrlo slabo i nedomišljeno, nepripremljeno nabacivanje konfuznih slika na jednu banalnu i dosadnu gomilu nepročitanog i nedefinisanog scenskog materijala. Slabo bogami, slabo, nerma šta!

Goran Cvetković, Radio Beograd – utorak 22. septembar 2015.