Pozorište

[Linda Lee]

Tražih, ali mislim da nemamo topik o daskama koje život znače. :)Ako sam se zeznula, pardoniram.Enivej, bilo bi lepo da ovde možemo da razmenjujemo preporuke i utiske odgledanih predstava.Večeras je premijera Tenesijevog komada Mačka na usijanom limenom krovu i jako me interesuje kako će izgledati, a sudeći po generalnoj probi, obećava.http://www.madlenianum.rs/index.php?execut...amp;page_id=377

[Transformer]

Da, da, obećava, sa sve Nenadom Jezdićem u ulozi Bricka Pollitta.

[BOOGIEMAN]

ima li nekog ovde ko je radio/radi u pozoristu ?treba mi spisak zaduzenja i opis jednog tipicnog radnog dana radnika na pozornici (stage staff) imam i jos par sitnih pitanja, moze i na PM

[Krotka]

ERIK EMANUEL SMITFrederikrežija: Milan KaradžićBDPGledala sinoć, ništa epohalano, predstava sa pucanjem i podrvriskivanjem. Dragan Nikolić ponovo na sceni, Vesna Čipčić, Mima Karadžić...

[slepa živana]

ERIK EMANUEL SMITFrederikrežija: Milan KaradžićBDPGledala sinoć, ništa epohalano, predstava sa pucanjem i podrvriskivanjem. Dragan Nikolić ponovo na sceni, Vesna Čipčić, Mima Karadžić...

jel to komedija?

[Krotka]

jel to komedija?

Nije komedija, ima zanimljivih replika koje uz glumu Nikolića, Čipčićke, Mime Karadžića, Ljubinke Klarić..., izmame smeh publici, ali u osnovi nije.Ako hoćeš da saznaš više :http://www.bdp.rs/frederik.html

[sanja025]

Gledala sam sinoc moderan balet, gostovanje ansambla iz Izraela. Muzika - pokret - emocija, sve je odradjeno vrhunski. Drago mi je da sam u nasem malom gradu imala priliku da vidim tako nesto neobicnoA Kibbutz dance company

[Musharaf]

Хорор у најави.

[3opge]

Хорор у најави.

sto bre, vidis da je Kafkin i Kamijev ucenik

[Zoe]

Cirque du Soleil prvi put na nasim prostorima. Predstave u Beogradu od 24. do 28. novembra. Nikako ne propustiti! :) Info

[BraveMargot]

veceras sam gledala tri sestre u bitef teatru, preporucujem.prednosti: traje tek nesto preko sat vremena i uopste nema praznog hoda, odlicno rezirano, gluma sjajna, poneka scenska resenja su bas u skladu s idejom vodiljom komada.mane: amaterski resena upotreba projektora kod teksta i crteza, lose odradjeni neki delovi s natasom (posebno finalna postavka scene).

[slepa živana]

veceras sam gledala tri sestre u bitef teatru, preporucujem.

evo i detaljnije kritike... TRI SESTRE – prema tekstu Antona Pavloviča Čehova, u adaptaciji i dramaturgiji Slavenke Milovanović i u režiji Ivane Vujić – premijera u BITEF Teatru, sreda, 22.decembar 2010. Od ZRILIŠTA i GLEDALIŠTA do KAZALIŠTA i PRIČALIŠTA Izborom tri poznate beogadske glumice sa velikim životnim i scenskim iskustvom – Ružice Sokić, Branke Petrić i Rade Djuričin, da igraju likve mladih žena i devojaka – Čehovljevih junakinja Olge, Maše i Irine u predstavi TRI SESTRE, rediteljka Ivana Vujić svesno je i namerno pomerila centar ove drame u nekom pravcu listanja imaginarnog spomenara, sa one pruge koju je zacrtao pisac – uzaludne nade u novi početak osudjenih na provincijalnu zagubljenost, promašenih mladih lepotica iz ruskog Visokoig duštva – plemstva na umoru istrojie i klase – pred samu Revoluciju. Dakle – umesto slike nekog stvarnog sveta – onog ruskog kraja XIX i početka XX veka, kako je to pisao Čehov, ili nekog drugog – na primer – današnjeg srpskog sveta – slike srpske porazne provincije, bez nade i bez sredstava, srpske provincije sa pijačnim tezgama bivših ljudi, na kartonskim kutijama u Aleksincu, Kragujevcu, Nišu, Čačku, Vranju...Ivana Vujić se opredelila za imaginarno prelistavanje nekog imaginarnog, samo njoj znanog porodičnog albuma, neke izmišljene i zasladjene, porodice bivših devojaka, sada realno – baka likovima koje igraju i vraćaju se u njihove odavno otišle godine, sa šećernom setom i beskrajnom pričom o – kako je postavljeno - slučajnim i proizvoljnim asocijacijama, na neke privatne dogadjaje, iz nekog nepostojećeg vremena i sveta. Tri sestre - tri poznate beogradske glumice, sede en face prema publici, za jednim velikim stolom i prepričavaju rečenice iz komada Angtona Pavloviča Čehova – potpuno lišeno svake raelne asocijacije, što je naravno, potpuno zatvoreno komunikacijski, i namerno ispražnjeno od svake dramatike. Ovo je bio školski primer anti-ppozorišta i anti-režije, pa time i anti-glume. Naravno, u pozorištu postoji termin Antidrama, pa se može reći da i u mnogim drugim žanrovima – u Joneskovoj drami Apsurda, u ranim i kasnim delima Harolda Pintera...u Becketovoj dramaturgiji...postoje jaki elementi Antidrame. To je kod ovih pisaca vrsta protesta protiv površnosti i suštinske ne-dramatičnosti onoga što su oni zatekli u standardnoj dami, pre msvega Gradjanskoj, Malogradjanskoj – realističkoj, punoj reči i praznih, formalizovanih šema i šablona - protiv koje su se pobunili. Dakle – u toj Anti-drami, javlja sae jedna DUBLJA i snažnija drama i dramaturgija, sa morem začudnih detalja koje smišljeno ODVODE pažnju gledalaca od standardne dramaturgije sukoba i radnje i usmeravaju nihovo interesovanje na suštinske pojmove, pre svega vezane za društveno biće čoveka i njegovu egzistencijalnu poziciju u istoriji i u kosmosu. Naročito se tu postavljaju najdublja pitanja susreta sa smrću, kao njavećom tajnom i konačnom granicom života i čoveka...U tom slučaju – kad čitate jedno delo Samuela Becketa, vi ste izloženi stalnoj, surovoj provokaciji – stila, sadržaja, likova, jezika, pojmova, slika, asocijacija, tema, forme...Sve je u delima poznatih pisaca anti-drame, začudno i neobično, a duboko ukotvljeno u suštinske probleme života i istorije...Anti-drama preispituje sve što smo o drami i pozorištu, do njene pojave, mislili i znali...Istina je – kod Becketa je uobičajena situacija da se na sceni dešava minimum fizičkih promena – čak je glavni lik iz komada HAPPYI DAYS – pedesetogodišnja žena UKOPANA bukvalno – u prvom činu do pola tela, a u drugom činu do vrata i brade – u jednu humku, gomilu zemlje, na nekom Djubrištui Istorije. ALI – to šta ona govori i šta ona u tako ograničenoj i ograničavajućoj situaciji radi, jesate listanje istoriije čovečanstva na jedan surovo iskren i studiozan način, dostojno samog Jammesa Joicea – Becketovog učitelja i duhovnog oca...Ili – u drugoj njegovoj drami – NOT I – vi na sceni vidite samo jedna USTA – prava ljudska, ženska usta koja govore i govore, kroz jednu rupu u platnu, zategnutom preko pozornice, tako da skrivaju sve drugo...ALI – to šta ta usta kažu u toj anti-dramskoj situacij, to je izraz provokatoivnog otvaranja sih onih, inače najddublje skrivanih tajni čoveka, žene u istoriji civilizacije...To je neka pobuna koja nezadrživo grune – što se kaže NA SVA USTA i opkoli nas sa svih strana snagom i energijom razotkrivene sztrasti skrivanog života... To što je Ivana Vujić uradila sa Čehovljevom dramom TRI SESTRE je osiromašenje bez produbljvanja sadržaja, tako da su dramaturška rešenja, čak i sa uvodjenjem samog lika Čehova, koji govori neke svoje tekstove iz pisama supruzi i valjda još kome, samo slatkasta i pomodarska koketiranja sa nekim izmišljenim žanrom tobožnje anti-drame. Asocijacije scenskih efekata – crtanje kućica i polja i šuma po zidu pozoršta, padanje belog platna na scenu i iznenadni pucanj pištolja iza scene...sve je delovalo potpuno nepripremljeno i neobavezno, čak sasvim diletatntski. Što se tiče lika Antona Pavloviča Čehova u izviodjenju Mirka Babića gosta i prvaka Kragujevačkog Pozorišta Joakim Vujić – nije uopšte jasno šta će on u ovom komadu – zapravo je sve vreme sakriven na galeriji scene-iznad-scene, kao u nekom oltaru i čuje se njegov glas preko ozvučenja...a kad se pojavi, ispada kao neki Deda Mraz, ili kakav izaslanik nekog sa onog sveta – ali zašto i čemu – to jer ostala Velika Tajna ove, prozvoljne i sljučajne predstave, rediteljskog samoljublja i amaterizma. Šteta dobrih glumaca i naročito glumica! Tako im i treba! Goran Cvetković, Radio Beograd 2- četvrtak, 23.decembar 2010.

[BraveMargot]

svidja mi se jako odeljak iz eseja o antidrami s posebnim osvrtom na beketa, jel to obicaj u srbiji da se sredisnji deo kritike pise na slobodnu temu?nisam htela da pisem u detalje da ne pokvarim ugodjaj, posto komad sada ide u pancevo a tek u januaru krece s redovnim prikazivanjem. ali posle ove detaljne a vrlo negativne kritike obrazlozicu zasto mi se komad svideo.prvo, nerviraju me mistifikacije ruske literature i pozorista u produkcijama od po nekoliko sati, jedino sto moze da bude gore od toga je gledati sekspirove ozbiljnije dramske komade u uk. to mi do sada nije uspelo a da ne izadjem posle prvog cina usled teskog overactinga i rediteljskog izivljavanja. normalno, kod ivane vujic uvek ima rediteljskih preterivanja, to je njen poseban stil, ali ovaj put su uglavnom svi ti preterani elementi bili u funkciji predstave (npr. projekcije slika likova preko autora na kraju) ili makar nisu preterano smetale (kosta bunusevac koji crta kucu u provinciji tokom pretposlednje scene). jedino su me uzasno nervirala slova i crtezi sa projektora i upotreba lika natase u srednjem i poslednjem delu predstave. sto se tice kriticarovog eseja o anti-drami, vrlo dobar 4, mada slazem se da postoje neke veze s beketom, npr mene je malo podsetila na odlicnu produkciju end game iz everymana u liverpulu 2008, ali mislim da je kriticar promasio temu jer poenta nije pravljenje antidrame od cehova vec jedan lican osvrt na starost i uspomene sto je prikazano kroz pisma autora stavljena naspram odlomaka njegovog komada. takodje cini mi se da je izbor delova teksta koji su upotrebljeni bio vise harmskovski nego beketovski, posto nije bilo implikacije nekog dubljeg paradoksa ili skrivenog sadrzaja iza njih, naprotiv, fokus je bio na tome kako autor drame kroz svoje likove pokusava da pobegne od ispraznosti svakodnevnice, koja kako godine promicu postaje ociglednija. namerno ne kazem da raste - poruka je da je ispraznost vec tu, samo sto mlad covek nije u prilici da je primeti. sve je to bilo vrlo zanimljivo, na momente zabavno, a u trajanju od tek sat vremena sto je dovoljno za preporuku. cak i kome se ne svidi, navesce ga na razmisljanje- eto i gdina kriticara podstaklo je da napise adekvatan sastav na promasenu temu, a i to je nesto.

[Eraserhead]

Gledao Metamorfoze u JDPu sinoć. Sjajno odrađeno, ali kapiram da sam ja seljak čovek kome ovakve "duboke" stvari nisu za standing ovations.

[Nikodije]

Da li se to meni cini, ili se kvalitet pozorisnog repertoara drasticno srozao poslednjih godina? Jedno vreme, u periodu 2005.-2007. sam stalno visio po pozoristima, gledao dosta sranja, ali i sjajnih stvari, a sada bas nesto ne mogu da se nateram da odem, ne vidim u ponudi nista intrigantno, a da je relativno novije proizvodnje. Uzgred, omiljena predstava mi je "Jastucko" u BDP-u, preporucio bih je rado, ali mislim da vec dugo ne igra.

Edited January 17, 2011 by Nikodije