POSAO ovde, onde

[noskich]

Sarmeri najlakse dobijaju poslove (kvalifikacije manje-vise), sto je mene kao totalnog namcora bas usralo. Vidi se da sam za Srbiju, tamo namcore biraju za precednike.

Daj preporuci neki TAFE certificate sarmiranja pa da i ja omastim brke. A moze se primeniti i na zene, ubijem dve muve istim udarcem.

[Tresko]

Diploma je BSc Information Systems & Management, a prosek ocena na BU bio 9.43.Moje iskustvo je bilo da su diplome i ocene potpuno nevazne. Dve godine sam se uredno prijavljivao za poslove bez rezultata. A evo mogu ti reci i ovde u Australiji bas nisu impresionirani diplomama. Za godinu dana i oko 40 prijava za poslove usko vezane za oblasti u kojima studiram i za one u kojima imam radnog iskustva nijedan intervju nije pao dok nisam pripretio da cu ih prijaviti za diskriminaciju zbog ocigledno namestenog konkursa (otvoren u petak uvece, zatvoren u ponedeljak ujutru). Intervju sam dobio sutradan bez bilo kakvog konkursa (zakonska obaveza za njih ovde je 7 dana javnog oglasavanja).U pitanju je HR agencija na uniju ovde.

Meni si malo protivrečan.Prvo kukaš kako u Srbiji važi samo princip povuci-potegni, veze i poznanstva, dok drugde očigledno nije tako:

Pa, onda to nemoj pripisivati diplomi. Kada sam citao prethodne postove bas sam hteo da prokomentarisem da diploma u Srbiji vredi `pisljivog boba`. Ja sa diplomama dva fakulteta BU i LSE nikakav posao nisam mogao da dobijem.Ali, sad posto vidim da je sve vec namesteno i samo ceka tvoj povratak to je druga stvar. To nije ni idealizam, ni uzdanje u diplomu nego pokazatelj potpune integrisanosti u taj sistem povuci-potegni u Srbiji zbog koga sam ja upravo i otisao odatle. Ima toga svuda, ali u nekim drugim zemljama postoje `dzepovi` izvan uticaja nepotizma i manji alternativni kanali.

A onda protivrečiš samom sebi:Diploma je BSc Information Systems & Management, a prosek ocena na BU bio 9.43.

Moje iskustvo je bilo da su diplome i ocene potpuno nevazne. Dve godine sam se uredno prijavljivao za poslove bez rezultata. A evo mogu ti reci i ovde u Australiji bas nisu impresionirani diplomama. Za godinu dana i oko 40 prijava za poslove usko vezane za oblasti u kojima studiram i za one u kojima imam radnog iskustva nijedan intervju nije pao dok nisam pripretio da cu ih prijaviti za diskriminaciju zbog ocigledno namestenog konkursa (otvoren u petak uvece, zatvoren u ponedeljak ujutru). Intervju sam dobio sutradan bez bilo kakvog konkursa (zakonska obaveza za njih ovde je 7 dana javnog oglasavanja).U pitanju je HR agencija na uniju ovde.

Meni to liči na slučaj: "A što da ja radim ovaj/onaj posao, kad sam studirao da budem ovo/ono".Na kraju, od sveg očaja, a radi potvrde svog malo iskrivljenog mišljenja, zapucaš čak u Australiju(jer tamo je drugačije), kad ono, isto namešteni konkursi, niko ne šljivi tvoju diplomu, nego zamisli traže da znaš da radiš posao, poznanstva, mreža prijatelja, itd, itd.Valjda si sad shvatio da je svuda u svetu manje-više isto. Da ti svuda trebaju prijatelji i poznanstva da bi dobio što bolji posao, i da niko nije impresioniran diplomom, nego onim što znaš da radiš.Na kraju, oko čekanja nekog godinu dana. Naravno da se isplati da nekog ko zna da radi posao, i ko je u tome maher, čekaš i više od godinu dana, nego da radi lažne korektnosti, zaposliš nekog ko može da radi odmah, a osim diplome i visokog proseka nema ništa.Danas, ljude bez ikakvog ili sa skoro nikakvim iskustvom, zapošljavaju samo oni koji za tu operaciju dobijaju pare iz regionalnog ili državnog fonda koji podstiče zapošljavanje ljudi bez ikakvog iskustva, koje ti treba da oblikuješ prema potrebama firme.

[Indy]

... i da niko nije impresioniran diplomom, nego onim što znaš da radiš.

Bedak je kada se ispostavi da je ono sto najbolje znas da radis sticanje diploma. Zato je socijalizam keva.

[Tresko]

Bedak je kada se ispostavi da je ono sto najbolje znas da radis sticanje diploma. Zato je socijalizam keva.

To je stvarno bedak.

[bus]

Danas, ljude bez ikakvog ili sa skoro nikakvim iskustvom, zapošljavaju samo oni koji za tu operaciju dobijaju pare iz regionalnog ili državnog fonda koji podstiče zapošljavanje ljudi bez ikakvog iskustva, koje ti treba da oblikuješ prema potrebama firme.

Slažem se sa ovime što pišeš o nedovoljnosti same diplome i neophodnosti imanje mreže, naravno. Za ovo zapošljavanje ili nezapošljavanje mladih ljudi, doduše, mislim da mnogo zavisi od toga ko zapošljava (dakle u kojoj industriji) i gde. Nekoliko primera:1. Priča mi čoek pre dva dana: Radi kao neki visoki faktor u federalnoj imigracionoj službi (zapošljava policy analitičare). Zapucao iz Montreala da u Torontu intervjuiše mlado analitičarsko meso. Kaže da su baby boomersi počeli da se penzionišu u toj meri da mladi Dr.-i koje zapošljavaju mogu trenutno kevu da im kevinu što se tiče diktiranja zahteva i uslova ("Juče mi je ispala cucla iz usta, ali hoću da budem viši analitičar.")2. Drug s američkim Ph.D.jem iz fizike i kilom publikacija. Straaaašno pametan. Al ne radi string theory, nego nešto daleko manje seksi. On i mnogi njemu slični bauljaju po Americi i Kanadi s post-doka na post-dok i nikako da im upadne sekira u med s nekim tenure-stream poslom. Nema. A ova dva kontrastna primera su samo iz Ph.D. sektora tržišta rada. A, kao što rekoh iznad, da su poznanstva i šarm potrebni, nego šta nego da jesu. Posebno u Kanadi (ako hoćeš iole dobar posao). Niko neće da radi s namćorom. ...E, da. I da hoće da ti progledaju kroz prste za kvalifikacije (da te sačekaju neko vreme, npr.), naravno da hoće (ako te žele). Pa univerziteti intervjuišu i nesvršene Ph.D. je ako će imati doktorsku diplomu do trenutka počinjanja posla. A makar ovde se otvaranje konkursa za nove profesore mora planirati na neko ogromno, gotovo nepojmljivo vreme unapred.

[Budja]

Slažem se sa ovime što pišeš o nedovoljnosti same diplome i neophodnosti imanje mreže, naravno. Za ovo zapošljavanje ili nezapošljavanje mladih ljudi, doduše, mislim da mnogo zavisi od toga ko zapošljava (dakle u kojoj industriji) i gde. Nekoliko primera:1. Priča mi čoek pre dva dana: Radi kao neki visoki faktor u federalnoj imigracionoj službi (zapošljava policy analitičare). Zapucao iz Montreala da u Torontu intervjuiše mlado analitičarsko meso. Kaže da su baby boomersi počeli da se penzionišu u toj meri da mladi Dr.-i koje zapošljavaju mogu trenutno kevu da im kevinu što se tiče diktiranja zahteva i uslova ("Juče mi je ispala cucla iz usta, ali hoću da budem viši analitičar.")2. Drug s američkim Ph.D.jem iz fizike i kilom publikacija. Straaaašno pametan. Al ne radi string theory, nego nešto daleko manje seksi. On i mnogi njemu slični bauljaju po Americi i Kanadi s post-doka na post-dok i nikako da im upadne sekira u med s nekim tenure-stream poslom. Nema. A ova dva kontrastna primera su samo iz Ph.D. sektora tržišta rada. A, kao što rekoh iznad, da su poznanstva i šarm potrebni, nego šta nego da jesu. Posebno u Kanadi (ako hoćeš iole dobar posao). Niko neće da radi s namćorom. ...E, da. I da hoće da ti progledaju kroz prste za kvalifikacije (da te sačekaju neko vreme, npr.), naravno da hoće (ako te žele). Pa univerziteti intervjuišu i nesvršene Ph.D. je ako će imati doktorsku diplomu do trenutka počinjanja posla. A makar ovde se otvaranje konkursa za nove profesore mora planirati na neko ogromno, gotovo nepojmljivo vreme unapred.

Sto se trzista rada za PhDijeve tice, da potvrdim.Recimo, na univerzitetu na kome sam radio PhD, pre dve godine otvorila se 2 tenure mesta za racunovodstvo i fixed-term godinu dana zamena za porodiljsko na istoriji.Na prvom 20-25 kandidata za 2 mesta, 80% bez zavrsenog doktorata, na drugom 100 kandidata sa urednim doktoratom i publikacijama.Engleska je u pitanju.

[Indy]

PhD je posebna prica, i to ne od juce. To je u stvari zamka za slonove. Dobrim, ako ne i najvecim, delom PhD programi postoje kao nacin da se dodje do jeftine radne snage za istrazivacki rad, a sta ce posle s tim ljudima da bude, nije toliko bitno. Kolicina tenured mesta je daleko manja u odnosu na broj kandidata, a ni tenured mesta ne znace ono sto su znacila u proslosti, posto komercijalno poslovanje univerziteta i instituta takodje postaje norma (otpustanja, ponekad i u stotinama, nisu vise neka novost). U narednim decenijama ce ljudi sa doktoratima koji rade najobicnije poslove, ukljucujuci i manuelne, biti potpuno normalna stvar na koju se vise niko nece obazirati. Pre skoro 15 godina sam citao iskustva jednog Amerikanca na usenet grupama (news grupe) koji je opisivao svoje potucanje od nemila do nedraga sa postdoca na postdoc sa svojim PhD-em iz fizike, da bi zavrsio kao self-employed hauzmajstor. To je bio izuzetno citan news thread, verovatno postoje jos uvek negde arhive na netu.

[noskich]

Valjda si sad shvatio da je svuda u svetu manje-više isto. Da ti svuda trebaju prijatelji i poznanstva da bi dobio što bolji posao, i da niko nije impresioniran diplomom, nego onim što znaš da radiš.

Ok, molim te posavetuj me kako da steknem radno iskustvo i poznanstva kad niko nece da me primi da se bavim profesijom za koju sam studirao i studiram i dalje?Volontirao sam u studentskim i nevladinim organizacijama, bio na internshipovima, seminarima, letnjim skolama, konferencijama, sta god je moglo - poslovi koji nisu direktno povezani sa strukom, ali su jedini koje sam mogao da dobijem... i sta sad? Sta bi ti radio na mom mestu? Odakle krenuti?U Srbiji nije nista moglo bez veza, stranke ili novca koje nemam, ovde kao ne-rezident ne mogu da se prijavim za placene internshipove i graduate programe.U Srbiji sam bio pokusao da udjem u IT vode preko networking-a, zavrsio sam CCNA i nije mi pomoglo.Ovde gledam preko tih sluzbi na fakultetu, ali sam vec pisao kako one funkcionisu, pred nosem su namestili konkurs. Edited October 7, 2009 by noskich

[Tresko]

Slažem se sa ovime što pišeš o nedovoljnosti same diplome i neophodnosti imanje mreže, naravno. Za ovo zapošljavanje ili nezapošljavanje mladih ljudi, doduše, mislim da mnogo zavisi od toga ko zapošljava (dakle u kojoj industriji) i gde. Nekoliko primera:1. Priča mi čoek pre dva dana: Radi kao neki visoki faktor u federalnoj imigracionoj službi (zapošljava policy analitičare). Zapucao iz Montreala da u Torontu intervjuiše mlado analitičarsko meso. Kaže da su baby boomersi počeli da se penzionišu u toj meri da mladi Dr.-i koje zapošljavaju mogu trenutno kevu da im kevinu što se tiče diktiranja zahteva i uslova ("Juče mi je ispala cucla iz usta, ali hoću da budem viši analitičar.")2. Drug s američkim Ph.D.jem iz fizike i kilom publikacija. Straaaašno pametan. Al ne radi string theory, nego nešto daleko manje seksi. On i mnogi njemu slični bauljaju po Americi i Kanadi s post-doka na post-dok i nikako da im upadne sekira u med s nekim tenure-stream poslom. Nema. A ova dva kontrastna primera su samo iz Ph.D. sektora tržišta rada. A, kao što rekoh iznad, da su poznanstva i šarm potrebni, nego šta nego da jesu. Posebno u Kanadi (ako hoćeš iole dobar posao). Niko neće da radi s namćorom. ...E, da. I da hoće da ti progledaju kroz prste za kvalifikacije (da te sačekaju neko vreme, npr.), naravno da hoće (ako te žele). Pa univerziteti intervjuišu i nesvršene Ph.D. je ako će imati doktorsku diplomu do trenutka počinjanja posla. A makar ovde se otvaranje konkursa za nove profesore mora planirati na neko ogromno, gotovo nepojmljivo vreme unapred.

Pa naravno, mi se potpuno slažemo. Može se puno kad neko ima the right spirit. Ja sam napisao odgovor samo podstaknut ponašanjem tipa: Ja imam dva fakulteta, sa prosekom ovakvim/onakvim i niko neće da mi da posao.

[Tresko]

Ok, molim te posavetuj me kako da steknem radno iskustvo i poznanstva kad niko nece da me primi da se bavim profesijom za koju sam studirao i studiram i dalje?Volontirao sam u studentskim i nevladinim organizacijama, bio na internshipovima, seminarima, letnjim skolama, konferencijama, sta god je moglo - poslovi koji nisu direktno povezani sa strukom, ali su jedini koje sam mogao da dobijem... i sta sad? Sta bi ti radio na mom mestu? Odakle krenuti?U Srbiji nije nista moglo bez veza, stranke ili novca koje nemam, ovde kao ne-rezident ne mogu da se prijavim za placene internshipove i graduate programe.U Srbiji sam bio pokusao da udjem u IT vode preko networking-a, zavrsio sam CCNA i nije mi pomoglo.Ovde gledam preko tih sluzbi na fakultetu, ali sam vec pisao kako one funkcionisu, pred nosem su namestili konkurs.

Da batalimo druge priče, nego kad si već u Australiji: ne bi ti probao da dobiješ bilo kakav posao (ne znam da li si uopšte razmatrao mogućnost da radiš barem neki period nešto zašta nisi studirao), jer pretpostavljam da ti treba neki posao da bi postao rezident. A onda kad imaš posao i nekakva primanja, možeš da počneš da tražiš bolji posao, uključujući i onaj koji ti se svidja.To ti je praktičan savet.

[noskich]

Da batalimo druge priče, nego kad si već u Australiji: ne bi ti probao da dobiješ bilo kakav posao (ne znam da li si uopšte razmatrao mogućnost da radiš barem neki period nešto zašta nisi studirao), jer pretpostavljam da ti treba neki posao da bi postao rezident. A onda kad imaš posao i nekakva primanja, možeš da počneš da tražiš bolji posao, uključujući i onaj koji ti se svidja.To ti je praktičan savet.

Ne treba za status rezidenta posao, ali ubrzava procesuiranje prijave samo ako je u struci. Naravno da hocu da radim i zaradjujem, ali je izuzetno tesko naci posao. Do sada sam radio samo na uniju neke poslove od po nekoliko nedelja. Inace se prijavljivao za preko 500 poslova za godinu dana sto ciscenje, recepcioner, prodavac, McDonalds, 7/11, supermarketi veliki, ma svasta i nisam do sada uspeo da pronadjem. Uglavnom su bile prijave online, ali sam isao i licno po prodavnicama, supermerketima, Starbucks, predam CV i nikad me ne pozovu. Jedan kafic je bio trazio konobara, isao sam 4 puta i uvek su mi rekli zvacemo te.

[Leia]

Uglavnom su bile prijave online, ali sam isao i licno po prodavnicama, supermerketima, Starbucks, predam CV i nikad me ne pozovu. Jedan kafic je bio trazio konobara, isao sam 4 puta i uvek su mi rekli zvacemo te.

Pa lepo ti se kaze da malo poradis na networking-u, raspitaj se kod kolega, prijatelja, poznanika, stagod.Mnogi se dobar posao dobiti moze zahvaljujuci preporukama, a i ne-dobiti takodje, al ne bih sad o tome <_<

[noskich]

Pa lepo ti se kaze da malo poradis na networking-u, raspitaj se kod kolega, prijatelja, poznanika, stagod.Mnogi se dobar posao dobiti moze zahvaljujuci preporukama, a i ne-dobiti takodje, al ne bih sad o tome <_<

Kolege nemam posto nemam ni posao, prijatelji su mi strani studenti koji isto ne rade. Pokusavao sam preko crkve i preko nekih nasih ljudi cije sam adrese dobio preko familije, ali su oni uglavnom stariji ljudi i nisu mogli da mi pomognu.Ima nekoliko ljudi koji rade, njima sam rekao da mi jave ako bude potrebe za nekim poslom i na tome se zavrsilo.Na ovim projektima sto sam radio kratko vreme ista prica: ako bude trebalo zvacemo... a ne zovu.Kad sam zavrsio internship sef me je bio preporucio da ostanem i da pocnu da me placaju, ali je HR odbio, kazu ne trebaju im novi radnici. Edited October 7, 2009 by noskich

[Tresko]

Ne treba za status rezidenta posao, ali ubrzava procesuiranje prijave samo ako je u struci. Naravno da hocu da radim i zaradjujem, ali je izuzetno tesko naci posao. Do sada sam radio samo na uniju neke poslove od po nekoliko nedelja. Inace se prijavljivao za preko 500 poslova za godinu dana sto ciscenje, recepcioner, prodavac, McDonalds, 7/11, supermarketi veliki, ma svasta i nisam do sada uspeo da pronadjem. Uglavnom su bile prijave online, ali sam isao i licno po prodavnicama, supermerketima, Starbucks, predam CV i nikad me ne pozovu. Jedan kafic je bio trazio konobara, isao sam 4 puta i uvek su mi rekli zvacemo te.

Ne znam tačno kakvi su imigracioni propisi u Australiji, ali u Evropi, obično, da bi postao stalni rezident, treba da imaš posao, tj. prihode. Bez toga, nema ništa.Kao što ti je napisala već Leia, drugi praktični savet je da probaš da stekneš prijatelje, poznanike tamo gde živiš. Jer u većini slučajeva, posao nadješ po preporuci nekog prijatelja, koji već tamo radi, ili nekoga zna.

[Budja]

PhD je posebna prica, i to ne od juce. To je u stvari zamka za slonove. Dobrim, ako ne i najvecim, delom PhD programi postoje kao nacin da se dodje do jeftine radne snage za istrazivacki rad, a sta ce posle s tim ljudima da bude, nije toliko bitno. Kolicina tenured mesta je daleko manja u odnosu na broj kandidata, a ni tenured mesta ne znace ono sto su znacila u proslosti, posto komercijalno poslovanje univerziteta i instituta takodje postaje norma (otpustanja, ponekad i u stotinama, nisu vise neka novost). U narednim decenijama ce ljudi sa doktoratima koji rade najobicnije poslove, ukljucujuci i manuelne, biti potpuno normalna stvar na koju se vise niko nece obazirati. Pre skoro 15 godina sam citao iskustva jednog Amerikanca na usenet grupama (news grupe) koji je opisivao svoje potucanje od nemila do nedraga sa postdoca na postdoc sa svojim PhD-em iz fizike, da bi zavrsio kao self-employed hauzmajstor. To je bio izuzetno citan news thread, verovatno postoje jos uvek negde arhive na netu.

Indy, siguran sam da od ovih ovih 220 mesta u Melburnu, najvise 50 otpada na nastavno-istrazivacki kadar dok je ostatak administracija. Cak i kada je u pitanju nastavni kadar, uobicajeno je da se ukinu cele katedre i departmenti koji donose gubitke a ne da se otpustaju pojedinacni profesori.Oko ostalog se slazemo. Doktorat je danas kao sto je nekada bio magisterijum dok je Masters ekvivalent nekadasnjim diplomskim studijama.