Da

 

Omiljeni caj

Имам гомилу чајева. Сад сам направио комбинацију: камилица, глог, брусница, матичњак... волим да комбинујем чајеве. Исто. 

Nana kad zelim da se razbudim, zova osvezim, lipa opustim

 

Spavacica ili pidzama?

(Muskarci potkosulja da ili ne)

Edited November 14, 2024Nov 14 by Serena

Melodija za noć:

 

A čaj, volim samo zaslađen čaj od nane.

 

edit: Spavaćica.

 

Jel postoji deo vas kog se stidite? Ne morate da napišete šta je to.

Edited November 14, 2024Nov 14 by Klara

Ако се питање односи на осећај стидљивости, он је свеприсутан јер сам психолошки стидљиви интроверт. Ако се мисли на осећај стида због неког лошег поступка , кад премотам филм живота - односи се на ситуације из незрелости и адолесценције када сам у неким ситуацијама био нељубазан, викао и непотребно се сукобљавао, али углавном сам то све поправио. Исто. 

Stideti se nečeg = osećaj vezan za ono što smatramo lošim, nepodobnim, nedovoljno dobrim, itd.

Ne u smislu sramežljivosti.

1 hour ago, Nikodije said:

Ponovićemo, nije problem

 

Koji ste body type

B.

Čak i ličimo

51 minutes ago, Klara said:

Jel postoji deo vas kog se stidite?

Da, svoje naravi ponekad. Posle me bude blam. 

 

Kakvu narav imate?

51 minutes ago, Klara said:

Jel postoji deo vas kog se stidite? Ne morate da napišete šta je to.

Naravno

 

Jel mislite da bi nam svima bio bolji zivot da mozemo jedni drugima da citamo misli?

1 minute ago, Svemir Zeka said:

Da, svoje naravi ponekad. Posle me bude blam. 

 

Kakvu narav imate?

Питому нарав и изразиту неконфликтност. Осим када сам суочен са упорним атаковањем на лични интегритет у дужем трајању, онда после кажу: "јао, шта му би, не можемо да га препознамо"... Е па тражили сте...

 

3 minutes ago, Shan Jan said:

Naravno

 

Jel mislite da bi nam svima bio bolji zivot da mozemo jedni drugima da citamo misli?

Не могу ни себи да читам мисли.

Да ли су по вама људске мисли јасне као титлови на филму?

Nisu uvek. Nekad imam nedostatak reči da opišem šta mislim. 

 

Da li se lako "raspadnete" od tuge ili uznemirenosti?

Емотивац јесам, изразити, али ме све више изненађује колико сам данас отпоран на тешке туге. Пре неколико година да се растанем са девојком коју сам сматрао "животном љубављу" и најбољим могућим паром за мене, потпуно бих морао да емотивно потонем у црну таму, па да изроним на светло. Сад само кажем себи, да тужно је јако, али није разлог да потонеш, Сунце и даље сија. Исто. 

Lako ne, ali kad je teret sve teži, a ono što boli ili me razočara sve učestalije, tuga me rastavi na delove. Nije to ni osećaj raspadanja koliko neko užasno bolno stapanje sa tišinom, koje vremenom preraste u apatiju i zatvaranje. Samo što to svet oko mene ne može da primeti, uvek sam nasmejana. (Mislim na tugu.)

Verujem da je zdravije isplakati se, ne i pred svima. Ne treba pred svima i na svakom mestu biti emocija.
Meni se u sećanje urezalo jedno 'dosadna si kad plačeš'', verovatno rečeno iz nemoći...a ipak, šta ne želite da čujete kada ste tužni?

Neš jebat ovde, smaraču

7 minutes ago, Klara said:

.a ipak, šta ne želite da čujete kada ste tužni?

"Немој сад да размишљаш о томе". 

Исто.