Pitanje za pravnika

[Hamlet Strašni]

Sporazum o uzajamnom priznavanju i izvršenju odluka o izdržavanju između FNRJ i Republike Austrije od 10. oktobra 1961. ("Službeni list SFRJ" – Dodatak, broj 2/1963), stupio na snagu 25. decembra 1962.

 

a ima i alimentaciona konvencija ciji je sfrj potpisni

[ultra plasticni]

Mozes i da pustis krivicnu prijavu za nedavanje uzdrzavanja pa da ga ispretiskaju i na tu stranu

[Hamlet Strašni]

Питање:

Ако је поверилац страно правно лице, а у предлогу за извршење не наведе нерезидентни рачун, да ли је то разлог за одбачај предлога? 

(члан 64. и 300. Закона о извршењу и обезбеђењу и паралела са старим законом - члан 35. став 2. ... "има отворен рачун у складу са прописима о платном промету"). 
 

Одговор:

Одредбама 300. Закона о извршењу и обезбеђењу прописано је да се у предлогу за извршење на новчаним средствима на рачуну извршног дужника, осим идентификационих података, назначавају бројеви динарског рачуна извршног повериоца и број рачуна извршног дужника који није изузет од извршења. Када је извршни поверилац страно правно лице, предлог за извршење мора да садржи податке о нерезидентном рачуну извршног повериоца отвореном у Републици Србији, јер је то једини начин да страно лице отвори динарски рачун и једини начин да се извршење спроведе. Према члану 24. Закона о парничном поступку, суд предузима радње у поступку на свом подручју. Извршитељ у смислу члана 10. Закона о извршењу и обезбеђењу спроводи извршење решења које донесе суд за чије подручје је именован. Спровођење извршења преносом средстава на рачун који се води у другој држави представљало пробијање надлежности домаћег суда, па је обавеза страног извршног повериоца да у Републици Србији има отворен динарски нерезидентни рачун. Уколико број динарског рачуна извршног повериоца није назначен у предлогу за извршење, суд ће поступити по одредбама члана 101. Закона о парничном поступку, који се сходно примењује у смислу члана 39. Закона о извршењу и обезбеђењу. Ако је предлог поднет преко пуномоћника адвоката, недостатак броја динарског рачуна извршног повериоца јесте разлог за одбацивање предлога, а ако је предлог поднела странка, суд ће предлог странци вратити ради исправке.
 

(Одговори на питања привредних судова, утврђени на седницaма Одељења за привредне спорове Привредног апелационог суда 16. 11. 2017, 17. 11. 2017, 20. 11. 2017. и 30. 11. 2017. године и на седници Одељења за привредне преступе одржаној 17. 11. 2017)

[ultra plasticni]

To je u redu, ja sam mislio na situaciju kada je poverilac domace fizicko lice sa boravistem u inostranstvu, ali nema racun u RS na koji mogu da se prenose zaplenjena sredstva duznika. Izvrsitelj nam je dao misljenje da je moguce da se sredstva sa zarade ili racuna duznika prenose na poveriocev racun u inostranstvu. Nismo doduse pokusali, otvorio je racun kada je dosao RS.

[Hamlet Strašni]

Ja sam negde pročitao da bi slanje para na račun u inostranstvu bilo povreda suvereniteta te države u koju se pare šalju jer bi naši organi obavljali radnje praktično na teritoriji druge države

[ultra plasticni]

Moguce. U svakom slucaju udaljili smo se pristojno od Mocine nedoumice i diskusiju preusmerili u drugom pravcu

[radisa]

Pitao koga treba, Moco, jbg, nikako to ne može...

 

[Moća]

Jbg sranje :/

[Tribun_Populi]

U pitanju jeste izdrzavanje deteta a izvrsni duznik nema nikakvu imovinu na svoje ime u Srbiji, i dalje zivi u kuci roditelja. A izvrsni poverilac je u dobrim odnosima sa njima pa to nije opcija.

Imaš u Minfin odeljenje za ostvarivanje alimentacionih zahteva u inostranstvu, imaš i instrukcije na sajtu, pošalji tamo papieren pa ti östereichische anwalten uslužno odrade posao.

Poslato sa HUAWEI VNS-L21 uz pomoć Tapatoka

[halloween]

Kad naplatis Moco, pola da das Tribunu.

 

[Uskebasi]

Pitanje u vezi revizijskih razloga.

 

Članom 407 stav 3 ZPP propisano je da se revizija može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ovog zakona koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, a članom 407 stav 1 i 2 su propisane konkretne povrede iz člana 374 stav 2 zbog kojih se može izjaviti revizija pod uslovom da su isticane u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom.

 

Pitanje koje se postavlja je da li je revizija dozvoljena zbog neke od povreda opisanih u članu 374 stav 2 koje nisu navedene u članu 407 stav 2 ZPP. Drugim recima, da li član 407 stav 3 ZPP (koji upucuje na član 374 stav 1 ZPP) pokriva sve bitne povrede postupka učinjene pred drugostepenim sudom? Konkretno da li je moguce izjaviti reviziju jer je npr. u donošenju presude učestvovao sudija koji nije učestvovao na glavnoj raspravi pred drugostepenim sudom (povreda propisana u članu 374 stav 2 tačka 1 ZPP) ili npr. ako presuda drugostepenog suda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, a naročito ako je izreka presude nerazumljiva, ako protivreči sama sebi ili razlozima presude (član 374 stav 2 tačka 12 ZPP)?

Edited March 21, 2019 by Uskebasi

[Moća]

Kolege kakva je situacija sa tuzbama za troskove obrade kredita?

Sent from my Redmi Note 5 using Tapatalk

[Krošek]

3 hours ago, Uskebasi said:

Pitanje u vezi revizijskih razloga.

 

Članom 407 stav 3 ZPP propisano je da se revizija može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ovog zakona koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, a članom 407 stav 1 i 2 su propisane konkretne povrede iz člana 374 stav 2 zbog kojih se može izjaviti revizija pod uslovom da su isticane u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom.

 

Pitanje koje se postavlja je da li je revizija dozvoljena zbog neke od povreda opisanih u članu 374 stav 2 koje nisu navedene u članu 407 stav 2 ZPP. Drugim recima, da li član 407 stav 3 ZPP (koji upucuje na član 374 stav 1 ZPP) pokriva sve bitne povrede postupka učinjene pred drugostepenim sudom? Konkretno da li je moguce izjaviti reviziju jer je npr. u donošenju presude učestvovao sudija koji nije učestvovao na glavnoj raspravi pred drugostepenim sudom (povreda propisana u članu 374 stav 2 tačka 1 ZPP) ili npr. ako presuda drugostepenog suda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, a naročito ako je izreka presude nerazumljiva, ako protivreči sama sebi ili razlozima presude (član 374 stav 2 tačka 12 ZPP)?

 

ja shvatam tvoje pitanje tako da li uopsteno postavjen st. 1 pokriva i povrede iz dvanaest tacaka st. 2, ili su ti scenariji nekako iskopcani iz st. 1 (mozda samim tim sto su posebno propisani).

 

ja mislim da st. 2 nadopunjuje st. 1 i da ga ni na koji nacin ne derogira. odnosno jedna povreda moze biti i "relativna" i "apsolutna" istovremeno (ti legaleze izrazi nisu narocito precizni ni prosvetljujuci, pa prividna nelogicnost prethodne recenice meni nista ne znaci)

 

dalje samo oko t. 12:

 

ako presuda drugostepenog suda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, ona je jos gora od nezakonite i nepravilne presude. tu nije rec o presudi koja je "mozda ipak zakonita, ko ce ga znati", nego o presudi koja ono, da kazem, nije vidjena za zakonitost. na ekstremnom primeru presude bez ikakvog obrazlozenja - trebalo bi reci da je takva presuda nesto dijametralno suprotno zakonitoj presudi, pa se ne moze ispitati jer je s obzirom na kardinalni nedostatak apsurdno i suvisno ispitivati je... prema toj logici, kod t. 12 kod drugost. presude fakticki bi uvek bio ispunjen uslov bitnosti povrede iz 374 st. 1 (vise nego ispunjen), pa bi trebalo da bude dozvoljena revizija. cinjenica da je taj scenario dodatno pokriven i tackom dvanaest, ne utice ništa, od viska glava ne boli.

sa druge strane, da probam da izmislim suprotnu poziciju, mozda se moze reci da presuda bez obrazlozenja zaista moze biti zakonita i pravilna, gledano po izreci gde je sadrzana odluka, uzevsi da je to uopšte i dovoljno da se nesto smatra presudom (a jeste dovoljno), samo je zbog izostanka obrazlozenja to nemoguce utvrditi. odnosno da je sustina problema u mogucnosti da bi, ukoliko bi postojalo obrazlozenje, odluka bila sustinski ista i pravilna, pa tako postoji mogucnost i da je presuda okej, odnosno da povreda u tom slucaju ne bi bila bitna.

ovo "shvatanje" bi bilo suprotno cl. 355 koji kaze da presuda (pismeni otpravak) mora da ima obrazlozenje, pa tako ne vidim kako bi se moglo raditi o zakonitoj presudi. 

 

neki treci stav ne mogu da zamislim, mislim da su logicke mogucnosti ovim iscrpljene.

 

u lako gugljivim presudama, iz 2015, vks kaze "Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, u smislu odredbe člana 407. ZPP, nije revizijski razlog, te se u reviziji neosnovano ukazuje na ovu bitnu povredu odredaba parničnog postupka."

[Uskebasi]

14 minutes ago, Krošek said:

 

u lako gugljivim presudama, iz 2015, vks kaze "Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, u smislu odredbe člana 407. ZPP, nije revizijski razlog, te se u reviziji neosnovano ukazuje na ovu bitnu povredu odredaba parničnog postupka."

Nije sporno da ovo nije revizijski razlog ako je drugostepena odluka doneta bez rasprave pred drugostepenim sudom. Medjutim, kada je drugostepeni sud otvorio raspravu, izvodio dokaze i preinačio prvostepenu presudu, onda bi se ta presuda mogla u reviziji pobijati zbog svake bitne povrede odredaba postupka (član 407 stav 3 ZPP koji upucuje na član 374. stav 1. ) ukljucujuci i one bitne povrede koje su navedene u članu 374 stav 2 tačke 1-12. Ja tako tumacim, a moguce da nisam u pravu.

 

U konkretnom primeru presuda je doneta nakon rasprave pred drugostepenim sudom, u kom postupku (pred drugostepenim sudom) su napravljene apsolutno bitne povrede postupka (presudu donelo vece ciji jedan clan nije ucestvovao na raspravi, stranci nisu dostavljani pozivi za rocista i nalazi vestaka, postoji drasticna razlika izmedju razloga navedenih u obrazloženju presude i sadržine zapisnika i isprava na koje se poziva u obrazloženju...). U odgovoru na reviziju druga strana potvrdjuje sve navedeno, ali navodi da to nisu revizijski razlozi jer zakon kao razloge navodi one iz člana 374. stav 2. tač.2), 6), 8), 10) i 11) i one iz člana 374 stav 1, ali ne i one iz člana 374 stav 2 tačka 1, 7 i 12 (kojim su eksplicitno propisane navedene povrede).

 

I upravo to je pitanje, da li član 374 stav 1 pored svih ostalih povreda podrazumeva i one taksativno navedene u stavu 2 tog člana, ili su te povrde iskljucene.

[nautilus]

moze. povreda je pocinjena pred drugostepenim sudom sto je uslov za primenu 407 tacka 3.

 

za povrede koje je pocinio drugostepeni sud, sto jeste u ovom slucaju  ne vaze ogranicenja iz tacaka 1 i 2 koja se mogu isticati u reviziji bez obzira u kom delu postupka su pocinjene.

Edited March 22, 2019 by nautilus