Šta je iza maske?

[pt 2.0]

Западном начину изласка из маске, онако егзибиционистички, на даскама или пред групом за подршку, се може много тога приговорити (за мене је то чак болесно донекле, а од некле лудачки храбро) али више као начину него као чину.

a meni je tek to maska. doduse, gledala sam samo na tv-u.(i pod zapad ovde ucitavam usa)hm. mislim da sam podjednak broj japanaca i amerikanaca videla/srela u zivotu. i jedni i drugi su nekako glasni za moj pojam... samo na razlicite nacine. o maskama - u redu je da postoje, te neke obrazine za socijalne susrete na distanci. sve dok nam nije tesno pod njima. ili dok nas drugi ljudi nasilno ne guraju u maske koje su sami za nas smislili i skrojili. to je tek bedak. Edited August 10, 2009 by PointTaken

[kim_philby]

Мислио сам на овај део: Ово је израван шут испод појаса, ово је "немојте скидати маску, ви јесте маска, испод ње нема ничег". Испрва сам то прочитао као "не дижите овај камен, боље да не знате шта гамиже испод њега".Игром случаја (или можда не), ово ми дозива слику из јапанског филма "Онибаба", који сам гледао као клинац (и недавно мало прелистао и схватио да не треба да га гледам поново, свега се сећам и све је исто), о две жене у некој мочвари које се отимају око јединог мушког који пристаје да живи у том крају. Старија покушава да излуди млађу навлачећи маску и изигравајући чудовиште; током пљуска, маска се овлажи и некако залепи за кожу. Она успева да скине маску али сад изгледа још горе него с њом. Јер, скинула је или не, она је ушла у ту маску, и у ствари је свеједно да ли може или не може да је скине, а и ако може, да ли то нешто мења.По мени, то и даље не подржава ту тезу о гмазу или ништавилу испод камена. Јесте, маска постаје део носиоца (као што човек са пиштољем почиње да се понаша другачије него кад га нема), али уопште не следи да је маска добра а зло (или празнина) испод ње. Држим да у стварности има свега - и добрих маски на добрим људима, и злих маски на ... и свега између свих могућих крајности, те и целог простора изван равни изван дужи разапете између тих крајњих тачака.Можда је једно објашњење ове културне разлике да на истоку доживљавају просветљење (тј "сад ми је јасно") кад схвате да могу да надиђу маску и истовремено задовоље њене захтеве, те извире тако изнад и рашире свој видик. Дотле на западу слично просветљење доживљавају кад у неком другарском разговору са носиоцем јаче маске схвате да и тај једнако пати под њом, и да је испод ње подједнако нормалан-килав-луд.Западном начину изласка из маске, онако егзибиционистички, на даскама или пред групом за подршку, се може много тога приговорити (за мене је то чак болесно донекле, а од некле лудачки храбро) али више као начину него као чину.

Lacan je nakon svoje druge posete Japanu tvrdio da Japanci ne mogu da prodju kroz analizu. Odnosno da im analiza niti je potrebna niti bi oni na nju mogli odgovarajuce da reaguju.Uzgred budi receno, Onibaba sjajan film. Black Cat od istog autora takodje je odlican primer svedenog japanskog natprirodnog filma strave.

[Takeshi]

Pa taj film je izgleda savrsena ilustracija za temu. Odoh da trazim, ali evo poster za ukras -_-