Jump to content
Ivan

Demokratska stranka

Recommended Posts

Ivan
Forsiranje ove price o DS-u, koju su kreirali neki sa namerom da diskredituju DS, zapravo moze da pomogne DS-u da se ne izgubi u vlasti i moci, ako je to uopste moguce.
Upravo ova tema bi trebalo da govori o autodiskreditaciji DS.

Share this post


Link to post
Paprichica
Dakle.Cilj ove teme je da probamo da odgonetnemo osnovne demokratske postulate ove države, da pokušamo da napravimo neku vrstu paralele od nekad i sad, zatim prava partija da zalaze na feud država i tzv. državnosti, ne igrajući na razlikama niti međusobno niti u diskusijama, već da koliko je to moguće pokušamo da postavimo u realne okvire ovu najaću stranku kod nas danas, od čijih će poteza i odluka najviše zavisiti naša neposredna, a možda i dalja budućnost. Ovo bi trebalo da bude pokušaj, da se definiše demokratski sistem u pravom svom značenju, da bi se napravila paralela sa sadašnjoću u kojoj živimo. Ovo je ujedno i opit, u kome čemo se testirati, koliko zapravo imamo potencijala za onu budućnost koju smo poželeli onog lepog maja 2008. godine.
Mislila sam da bi na ovoj temi trebalo o ovome da se razgovara, ali ti bas lepo potvrdjujes sve ono sto sam napisala.

Share this post


Link to post
Ivan
Mislila sam da bi na ovoj temi trebalo o ovome da se razgovara, ali ti bas lepo potvrdjujes sve ono sto sam napisala.
Ako si pisala o autodiskreditaciji DS i o tome kako i koliko se ona promenila od pre 19 godina do danas, onda da, pogodila si temu, i možeš slobodno dalje da nastaviš da pišeš na tu temu.

Share this post


Link to post
Paprichica
Ako si pisala o autodiskreditaciji DS i o tome kako i koliko se ona promenila od pre 19 godina do danas, onda da, pogodila si temu, i možeš slobodno dalje da nastaviš da pišeš na tu temu.
A ti bi mogao i da procitas ponesto na temi koju si sam otvorio.Ja se trudim da budem objektivna, ali vrlo je ocigledno da si ti ovu temu otvorio radi pljuvanja po danasnjem DS-u Tadicu.

Share this post


Link to post
Ivan
A ti bi mogao i da procitas ponesto na temi koju si sam otvorio.Ja se trudim da budem objektivna, ali vrlo je ocigledno da si ti ovu temu otvorio radi pljuvanja po danasnjem DS-u Tadicu.
Ovaj naš uzajamni ping-pong tome ne doprinosi.Objektivnost nalaže ukazivanje na konkretne razlike, kojih u tvom pisanju nema, osim u opštim mestima. Taman i da jesam otvorio ovu temu kako bi pljuvao po današnjem DS-u i Tadiću, ti bi mogla da mi primerima navedeš gde ja to grešim, gde to sagledavaš kontinuitet u razvoju stranke i kako se on reflektuje na vođenje države. Gde se ona promenila na bolje? šta to ranije nije bilo dobro, a šta je recimo danas poboljšano? etc.Svega toga nema, ali uglavnom imaš ideju kako sam ja to sve lepo i pakosno osmislio. ;) Autodiskreditacija bi trebalo najbolje da nam oslika promenu unutar DS. Gde možemo pronaći takve primere? Ako se "ovom kampanjom" pomaže DS-u da redukuje svoju politiku na bolje, onda "smo" postigli cilj.A ko će drugi, ako ne DS? :) Edited by Ivan

Share this post


Link to post
Paprichica

Lepo izgledaju one slike sa pocetka, ali nazalost osnivanje Demokratske stranke nije bilo tako romanticno kao sto sada izgleda, jer je DS tada bio jako sarolikog sastava i bez jasne politike. Mogli bi reci da je osnovni politicki cilj bila demokrtizacija drustva, sto je kasnije nametnulo kao neposredniji cilj zbacivanje Milosevica sa vlasti, ali se nisu svi u DS-u tada slagali kako ce se to izvesti, ko ce biti vodja itd. Posle Djindjicevog ubistva situacija u DS-u, cini mi, se nikad nije bila gora. Seti se samo koliko je skandala imala vlada Z. Zivkovica. Koliku je stetu afera Bodrum nanela DS-u? Kako je DS prosla na izborima te godine? Ja ne verujem da bi DS sa Zivkovicem na celu imala bolji rezultat od onog koji je postigla sa Tadicem. Ne znam zasto govoris o uzurpaciji vlasti u stranci, nisi obrazlozio kako je to Tadic uzurpirao vlast u stranci. Tvoja tvrdnja kako sada DS ima instituciju vladavine tog jednog čoveka, je preterana, jer Tadic nije, bar za sada, ni blizu toga da bude Milosevic. Za uspostavljanje sistema kakav je imao M. je potrebno mnogo vise od samopouzdanja i samozaljubljenosti, koje T. svakako poseduje. Potrebna je namera da se po svaku cenu ostane na vlasti, kao i odlucnost da se ista namera sprovede u delo.Da ne govorim u opstim mestima, evo sta je to konkretno bolje, po mom misljenju: bolje je sto je DS konacno ima vecinu u Vladi i mogucnost da vodi politiku zemlje i bolje je sto ima dovoljno snage da uhapsi 1 haskog optuzenika, sto stari DS nije mogao i bolje je sto se prica o Kosovu prevodi na jezik diplomatije. O odnosima u stranci sam vec pisala, a sto se Tadicevog protivkandidata tice, neki ozbiljniji ne postoji, za sada. A ti bi takodje mogao da navedes sta je to konkretno sada losije, a sta je ranije bilo bolje.

Share this post


Link to post
Ivan
Lepo izgledaju one slike sa pocetka, ali nazalost osnivanje Demokratske stranke nije bilo tako romanticno kao sto sada izgleda, jer je DS tada bio jako sarolikog sastava i bez jasne politike. Mogli bi reci da je osnovni politicki cilj bila demokratizacija drustva, sto je kasnije nametnulo kao neposredniji cilj zbacivanje Milosevica sa vlasti, ali se nisu svi u DS-u tada slagali kako ce se to izvesti, ko ce biti vodja itd.
Nemam aman baš nikakvu zamerku u ovom tvom pasosu. Možda bi još dodao da nikako ovaj razvoj DS ne smemo posmatrati izolovano od razvoja višestranačija kod nas i uloge koju je u tim počecima sa razvojem DS imao SPO u odnosu na SPS i celokupnu političku scenu u Srbiji. Ali ipak, neka osnovna načela koja su u tim ranim godinama pred predstojeće golemo filtriranje i oblikovanje doneta u tim romantičnim danima pre 19 godina bi danas trebalo da predstavljaju (i jesu) osnovni postulati demokratičnosti same stranke i našeg društva. No, to nije tako.
Posle Djindjicevog ubistva situacija u DS-u, cini mi, se nikad nije bila gora. Seti se samo koliko je skandala imala vlada Z. Zivkovica. Koliku je stetu afera Bodrum nanela DS-u? Kako je DS prosla na izborima te godine? Ja ne verujem da bi DS sa Zivkovicem na celu imala bolji rezultat od onog koji je postigla sa Tadicem. Ne znam zasto govoris o uzurpaciji vlasti u stranci, nisi obrazlozio kako je to Tadic uzurpirao vlast u stranci.
Ne mogu a da se ne složim ni sa početkom ovog drugog pasosa. Ali uz jednu veliku ogradu. Restlovi filtriranja u DS traju i za vreme Đinđića. Oponenti u obličiju Vuksanovića ili Gavrilovića su bili glavni mineri njegovih napora da dovede u red ona načela od nastajanja. Infrastrukturno, DS je svoj najveći razvoj doživela upravo zahvaljujući upornosti i radu Zorana Đinđića. Ko je kakvu ulogu imao još za Đinđićevog života mogu da nam budu reper u nekakvom rasuđivanju u događajima koji će uslediti nakon njegovog ubistva. Ovde, tvom pasosu, nedostaje tumačenje od punih godinu dana. Ali u kom smislu? Često puta sam do sada primetio da period od ubistva Đinđića, pa do ustoličenja nove vlasti unutar DS se olako preskače, t.j. tumači se samo kroz tako da ga nazovem spoljni faktor. A zapravo, čini mi se da baš u tom periodu leži odgovor za tvrdnje koje evo po drugi put sam prozvan na ovoj temi, da ih branim. Izostaje, namerno ili ne, odgovor na pitanja na unutarstranačkom planu, t.j. to je ono što stavljam pod pojam Uzurpacija.Evo osnovnih činjenica:На Скупштини Странке, одржаној 27. фебруара 2000. године, изабран је за потпредседника.Поново је изабран за потпредседника Демократске странке 5. октобра 2001. на X скупштини ДС.Од 17. марта 2003. био је министар одбране Србије и Црне Горе. На парламентарним изборима одржаним у децембру 2003. године био је носилац листе Демократске странке "ДС - Борис Тадић". Од фебруара 2004. шеф је Посланичког клуба Демократске странке у Народној скупштини Републике Србије.За председника Демократске странке изабран је на XI скупштини ДС, одржаној 22. фебруара 2004.Pod pojmom uzurpacija podrazumevam period od 17., 18. marta 2003. do decembra 2003. Po meni je ovo ključni period u kome se drastično menjala dotadašnja struktura, reorganizacija, lobiranje, i konačno borba za prevlast u stranci, a samim tim se krojila naša budućnost. Naime, pred samo ubistvo Đinđića, popularnost stranke je na najnižem nivou do tada. Ono je počelo da opada još krajem 2001. godine, pa je iz tih razloga Đinđić organizovao "putujuću grupu", u cilju promocije reformske politike. Računao je na mehanizam DOS kampanje "od vrata do vrata" kao najsigurniji način objašnjavanja sopstvene politike. Međutim, kako su se okolnosti menjale, i kako je gubio poluge vlasti, kako nije bio u stanju da kontroliše medije, vlast mu je polako izmicala. Prekretnica je trebalo da bude baš taj fatalni mart 2003-će godine, kada je konačno trebalo da stavi pod kontrolu Vojsku i vojnu bezbednost. Mediji su bili neumoljivi. I trenutak zavere je doživeo svoj vrhunac. Od političara, nakon atentata, prvi se oglasio Vojislav Koštunica, sa idejom o koncentracionoj vladi. Nije tajna da je Čović isto to gurao u redovima Vlade. Nije tajna da je Tadić istu tu tezu proturao unutar DS, a da je za tako nešto imao podršku D. Mićunovića, koji je još od ranije bio već uveliko na Koštunicinoj strani u sporu protiv Đinđića. Borba, da se odbrani pravo DS da zadrži vlast je bila prioritet tih dana. Na predviđeno mesto ministra vojske bio je viđen Z.živković. Kako su se okolnosti promenile, 18-tog marta živković postaje premijer, a upražnjneno mesto ministra vojske dolazi u ruke B.Tadića. Kontrola nad vojskom, ispostaciće se kasnije, bila je od ključnog značaja za učvrćivanje vlasti, kako u državi, tako i u samoj DS, kao i mehanizam sa kojim se izborilo mesto za rivalstvo sa Koštunicom. Ovaj period je karakterističan i po tome, što je nakon ubistva premijera, rejting DS narastao do tada nikad viđene razine. U tom periodu sastanci u Krunskoj ulici su bili nikad brojniji. April, Maj i Juni su bili meseci ključnih odluka i preokreta. Postojala je struja (Jovanović, Čomić) koja je plasirala tezu o prevremenim izborima kako bi se iskoristila popularnost, a time i učvrstila pozicija DS i sačuvala i legitimisala vlast za naredne 4 godine, koje su bile neophodne za završetak reformi. Protiv ove ideje su bili B. Tadić i Z. živković. Da bi pat pozicija bila presečena, od jeseni te godine, ili možda i ranije, na sastanke predsedništva stranke su počeli da dolaze G. Svilanović i D. Mićunović, koji su bili na strani B. Tadića, plašeći se navodno "bumerang efekta", što je u datom periodu bilo političko samoubistvo. U međuvremenu, Z. živković je promenio mišljenje (kako je uvideo da ne može da drži sve konce u rukama), ali je tada već bilo kasno. Preglasani su i odlučeno je da se zadrži postojeće stanje do regularnih izbora. Kako je stanje bivalo sve gore i gore, živković je vremenom popustio zahtevu vremena, i predao pre vremena mandat narodu. Pomoć od strane Tadića nikako nije stizala tih meseci. Ostalo je manje više poznato. U međuvremenu, medijska kamapanja protiv Jovanovića je zauzela neslućene razmere. Od grupe G17 nastaje stranka, DSS je neumoljiva u svojoj prljavoj kampanji, od DC nastaje savez sa DS, a Boris Tadić sprema kampanju i uz pomoć šutanovca se sprema za nove izbore. Pranje "prljavih" ruku je sveopšti trend, kako u državi, tako i u samoj stranci, a naročito je to omiljeno u DSS. Već u februaru 2004-te Boris Tadić postaje predsednik stranke, a 11 jula postaje i predsednik Srbije, uz pomoć podrške glasova u drugom krugu, do tada najljučih političkih rivala, DSS. Koristiti spoljne nepovoljne faktore za preuzimanje vlasti u stranci nazivam Uzurpacijom. Dalje promene i učvrćivanje na poziciji predsednika stranke, nekom drugom prilikom. Ili, ne moram ja baš sve, valjda ima ovde i drugih sagovornika!?
Tvoja tvrdnja kako sada DS ima instituciju vladavine tog jednog čoveka, je preterana, jer Tadic nije, bar za sada, ni blizu toga da bude Milosevic. Za uspostavljanje sistema kakav je imao M. je potrebno mnogo vise od samopouzdanja i samozaljubljenosti, koje T. svakako poseduje. Potrebna je namera da se po svaku cenu ostane na vlasti, kao i odlucnost da se ista namera sprovede u delo.
Nema ničeg netačnog u tvrdnji da DS danas ima instituciju vladavine jednog čoveka. Pod njegovom kontrolom su sve bitne do sada poluge vlasti, od izvršne, zakonodavne, pa preko poluga sile i pravde i medija. Boris Tadić danas ima apsolutnu i neprikosnovenu vlast i moć u zemlji. Veću i od Premijera, što mu Ustavom svakako nije dopušteno. Čak i veću od Miloševića, ako se uzme u obzir, da su gradske vlasti većih gradova i prestolnice za vreme vladavine Miloševića bile u opozicionim rukama većinu njegovog vladanja. Milošević nikada nije imao toliku vlast u moć u Vojvodini, kao što danas ima DS sa svojom koalicijom. To naravno da ne znači poistovećivanje u načinu vladanja sa Miloševićevim režimom! I ovde ne bi trebalo nikako mešati pojmove. A da odlučnosti i namere, kao i sprovođenja u delo u očuvanju na vlasti ima, to su nam dokaz godine koje su za nama sve od 2004-te, pa naovamo. A biće ih još, to sasvim zasigurno.
Da ne govorim u opstim mestima, evo sta je to konkretno bolje, po mom misljenju: bolje je sto je DS konacno ima vecinu u Vladi i mogucnost da vodi politiku zemlje i bolje je sto ima dovoljno snage da uhapsi 1 haskog optuzenika, sto stari DS nije mogao i bolje je sto se prica o Kosovu prevodi na jezik diplomatije.
E ovde vlada konfuzija. Tačno je da DS ima većinu. Imala ju je i za vreme DOS-a, pa čak i bez DSS-a u njemu. Tako da odrednica konačno je tu suvišna. Većina reformi nakon 2000-te je urađena za vreme Đinđićeve Vlade, pod znatno težim uslovima, kraćim rokovima, i užim manevarskim koalicionim manervom (čitaj 18 stranaka). Današnja Vlada pod patronatom DS za 6 meseci je učinila tek bebeći korak. Ondašnja DS vlada nije gubila ni 1 dan. Ova vlada je komotno proćerdala 6 meseci pod ovakvim vodstvom. Ona Vlada je čak mimo zakona i na sopstvenu štetu isporučila Miloševića i brojne optužene za ratne zločine Tribunalu u Hagu. Paradoksalno, ali ih je Koštunicina vlada isporučila brojno najviše. Pa se tako ovaj argument ne može tako olako koristiti. Ova vlada je nasledila od predhodne, isporuku Karadžića, i nakon te isporuke nije bilo do sada nikakvog pomaka. Ova vlada je jaka na rečima, a veoma slaba na delima, za razliku od Đinđićeve Vlade, gde su reči bile za većinu nerazumljive, ali su dela koja je ostavila iza sebe, i dan danas merilo pristojnog života kojim živimo. Na temi o Kosovu, današnja i ondašnja vlast pod DS se ne može čak ni uporediti. Dok je ona stara gledala da odloži to pitanje na što duži rok jer se bavila gorućim i neophodnim problemima vezanih za egzistenciju, formiranje institucija i jačanju države, ova se vlast toliko mnogo bavi ovim pitanjem, da bi joj i sam Milošević pozavideo na uspešnosti, zapostavljajući one probleme kojim se bavila prethodna vlada pod DS. Rezultat te i takve politike nimalo nije impresivan.
O odnosima u stranci sam vec pisala, a sto se Tadicevog protivkandidata tice, neki ozbiljniji ne postoji, za sada. A ti bi takodje mogao da navedes sta je to konkretno sada losije, a sta je ranije bilo bolje.
Pa evo recimo ovo oko kandidata. Tvrdiš, što je i tačno, danas protivkandidat u stranci gotovo da ne postoji. Takva pojava mora da je posledica nečega? Smeo sam da aludiram na autokratiju, diktaturu, nepotizam... Dok, u neko pređašnje vreme, kako si i sama u više navrata u ovom postu iznela, tih protivkandidata je bilo. I to ne bilo kojih i bilo kakvih. To mi zapravo govori o jednoj zdravoj klimi u kojoj se stranka razvijala i koja je bila u toj konkurenciji u stanju da iznedri i jednog Đinđića. E sad, to što su uvređene primadone napuštale DS i formirale svoje stranke, to njima na čast, to nije tema za DS. Danas se svaka pomisao o konkurenciji gasi pod sveopštim svetlom mesije koji je jednom zauvek oprao one ukaljane ruke. Koliko je i da li je to dobro? Sumnjam. Mislim da je ovo dovoljno, za sada. Zar ne?

Share this post


Link to post
Paprichica
Infrastrukturno, DS je svoj najveći razvoj doživela upravo zahvaljujući upornosti i radu Zorana Đinđića.
Sa ovim se slazem. Cini mi se da je DS najvise napredovala u periodu od 2000. do 2003. Mada, ostavljam prostor da sam u ovoj oceni dosta subjektivna. :)
Ovaj period je karakterističan i po tome, što je nakon ubistva premijera, rejting DS narastao do tada nikad viđene razine. U tom periodu sastanci u Krunskoj ulici su bili nikad brojniji. April, Maj i Juni su bili meseci ključnih odluka i preokreta. Postojala je struja (Jovanović, Čomić) koja je plasirala tezu o prevremenim izborima kako bi se iskoristila popularnost, a time i učvrstila pozicija DS i sačuvala i legitimisala vlast za naredne 4 godine, koje su bile neophodne za završetak reformi. Protiv ove ideje su bili B. Tadić i Z. Živković. Da bi pat pozicija bila presečena, od jeseni te godine, ili možda i ranije, na sastanke predsedništva stranke su počeli da dolaze G. Svilanović i D. Mićunović, koji su bili na strani B. Tadića, plašeći se navodno "bumerang efekta", što je u datom periodu bilo političko samoubistvo. U međuvremenu, Z. Živković je promenio mišljenje (kako je uvideo da ne može da drži sve konce u rukama), ali je tada već bilo kasno. Preglasani su i odlučeno je da se zadrži postojeće stanje do regularnih izbora. Kako je stanje bivalo sve gore i gore, Živković je vremenom popustio zahtevu vremena, i predao pre vremena mandat narodu. Pomoć od strane Tadića nikako nije stizala tih meseci. Ostalo je manje više poznato. U međuvremenu, medijska kamapanja protiv Jovanovića je zauzela neslućene razmere. Od grupe G17 nastaje stranka, DSS je neumoljiva u svojoj prljavoj kampanji, od DC nastaje savez sa DS, a Boris Tadić sprema kampanju i uz pomoć Šutanovca se sprema za nove izbore. Pranje "prljavih" ruku je sveopšti trend, kako u državi, tako i u samoj stranci, a naročito je to omiljeno u DSS. Već u februaru 2004-te Boris Tadić postaje predsednik stranke, a 11 jula postaje i predsednik Srbije, uz pomoć podrške glasova u drugom krugu, do tada najljučih političkih rivala, DSS. Koristiti spoljne nepovoljne faktore za preuzimanje vlasti u stranci nazivam Uzurpacijom.
Bojim se bi onda svako osvajanje vlasti po tebi bilo uzurpacija. Da su iskoristili povoljan trenutak rasta rejtinga stranke posle atentata da osvoje vecinu, to bi takodje moglo da se kvalifikuje kao uzurpacija, jer i to je koriscenje spoljnih nepovoljnih ( ubistvo Djindjica je svakako bilo nepovoljna stvar) faktora.
Nema ničeg netačnog u tvrdnji da DS danas ima instituciju vladavine jednog čoveka. Pod njegovom kontrolom su sve bitne do sada poluge vlasti, od izvršne, zakonodavne, pa preko poluga sile i pravde i medija. Boris Tadić danas ima apsolutnu i neprikosnovenu vlast i moć u zemlji. Veću i od Premijera, što mu Ustavom svakako nije dopušteno. Čak i veću od Miloševića, ako se uzme u obzir, da su gradske vlasti većih gradova i prestolnice za vreme vladavine Miloševića bile u opozicionim rukama većinu njegovog vladanja. Milošević nikada nije imao toliku vlast u moć u Vojvodini, kao što danas ima DS sa svojom koalicijom. To naravno da ne znači poistovećivanje u načinu vladanja sa Miloševićevim režimom! I ovde ne bi trebalo nikako mešati pojmove. A da odlučnosti i namere, kao i sprovođenja u delo u očuvanju na vlasti ima, to su nam dokaz godine koje su za nama sve od 2004-te, pa naovamo. A biće ih još, to sasvim zasigurno.
E ovde ti govoris u opstim mestima. Kako se to vidi njegova kontrola pravde i medija? Koji su to dokazi u godinama koje su za nama? Sta je Boris Tadic uradio da bi se odrzao na vlasti, a da je bilo nelegitimno ili nelegalno?
E ovde vlada konfuzija. Tačno je da DS ima većinu. Imala ju je i za vreme DOS-a, pa čak i bez DSS-a u njemu. Tako da odrednica konačno je tu suvišna. Većina reformi nakon 2000-te je urađena za vreme Đinđićeve Vlade, pod znatno težim uslovima, kraćim rokovima, i užim manevarskim koalicionim manervom (čitaj 18 stranaka). Današnja Vlada pod patronatom DS za 6 meseci je učinila tek bebeći korak. Ondašnja DS vlada nije gubila ni 1 dan. Ova vlada je komotno proćerdala 6 meseci pod ovakvim vodstvom. Ona Vlada je čak mimo zakona i na sopstvenu štetu isporučila Miloševića i brojne optužene za ratne zločine Tribunalu u Hagu. Paradoksalno, ali ih je Koštunicina vlada isporučila brojno najviše. Pa se tako ovaj argument ne može tako olako koristiti. Ova vlada je nasledila od predhodne, isporuku Karadžića, i nakon te isporuke nije bilo do sada nikakvog pomaka. Ova vlada je jaka na rečima, a veoma slaba na delima, za razliku od Đinđićeve Vlade, gde su reči bile za većinu nerazumljive, ali su dela koja je ostavila iza sebe, i dan danas merilo pristojnog života kojim živimo. Na temi o Kosovu, današnja i ondašnja vlast pod DS se ne može čak ni uporediti. Dok je ona stara gledala da odloži to pitanje na što duži rok jer se bavila gorućim i neophodnim problemima vezanih za egzistenciju, formiranje institucija i jačanju države, ova se vlast toliko mnogo bavi ovim pitanjem, da bi joj i sam Milošević pozavideo na uspešnosti, zapostavljajući one probleme kojim se bavila prethodna vlada pod DS. Rezultat te i takve politike nimalo nije impresivan.
Necu da sporim da je Vlada Zorana Djindjica uradila mnogo, nije mi cilj da dokazujem da je ova Vlada bolja od te, ali ne moze se prenebregnuti ni faktor revolucije, koji je dosta duvao u ledja Djindjicevoj Vladi. Mnogi su skloni tome da kazu kako je sve trebalo uraditi jos brze, jos radikalnije, i ja sam tako tada mislila, ali je to tada i bilo moguce.Pitanje Kosova u tom momentu nije bilo na dnevnom redu, zapravo tek sto je reseno Rezolucijom 1244, i bilo je moguce posvetiti se drugim, mnogo vaznijim pitanjima. Kada je prosle godine proglasena nezavisnost, kada su odredjene politicke partije, a pre svega DSS, videle u tome sansu da se preko Kosova nametnu kao vodece politicke snage, kada su paljene ambasade, bilo je potrebno naci neki srednji put, kojim se nece pljunuti u lise svima onima kojima Kosovo nesto znaci, kojim se nece svesno i otkriveno pristati i na formalno gubljenje suvereniteta, a sa druge strane ne dozvoliti da se Kosovo nametne kao pitanje nad pitanjima, nije bilo moguce ignorisati celu situaciju. DS je morala da zauzme neki stav. Stav koji je zauzet je najblazi moguci, s obzirom na okolnosti. Cela ta prica koja je kasnije kranula da se valja, Jeremic je kao sad mnogo ostar i veliki nacionalista, je zapravo jedna velika sarena laza. Svakome je jasno da je ta bitka izgubljena. Ovo je samo nacin da se poraz primi malo elegantnije.Sto se tice haskih optuzenika, tacno je da je Kostunicina Vlada njih najvise isporucila, ali simbolicki svi oni nisu vredeli koliko ovaj jedan. To da je Karadzicevo izrucenje nasledjeno, ne verujem. Jesu mozda nasledjena obavestenja o njegovoj lokaciji, ali ne i volja i spremnost da se on izruci. To stanje svesti u koje je Kostunica sve vise zapadao kako mu je izmicla vlast iz ruku, tesko da bi dovelo do njegovog izrucenja.
Pa evo recimo ovo oko kandidata. Tvrdiš, što je i tačno, danas protivkandidat u stranci gotovo da ne postoji. Takva pojava mora da je posledica nečega? Smeo sam da aludiram na autokratiju, diktaturu, nepotizam... Dok, u neko pređašnje vreme, kako si i sama u više navrata u ovom postu iznela, tih protivkandidata je bilo. I to ne bilo kojih i bilo kakvih. To mi zapravo govori o jednoj zdravoj klimi u kojoj se stranka razvijala i koja je bila u toj konkurenciji u stanju da iznedri i jednog Đinđića. E sad, to što su uvređene primadone napuštale DS i formirale svoje stranke, to njima na čast, to nije tema za DS. Danas se svaka pomisao o konkurenciji gasi pod sveopštim svetlom mesije koji je jednom zauvek oprao one ukaljane ruke.
Pa u momentu kada Djindjic ubijen, ni on nije imao nekog realnog protivkandidata, koji je mogao da ga pobedi na izborima, pa je ne bih rekla da je to bila neka nezdrava klima. Nemoj da problem postavljamo tako da merimo ko se kome vise dopada, pa da ispadne da dok je Djindjic bio ziv sve je bilo krasno, a sad nista ne valja jer nam se ne dopada prvi covek. Licno, mislim da je Djindjic imao mnogo vise harizme i mnogo vise osecaja za liderstvo od Tadica, ali to nije presudno u njihovoj konacnoj oceni. Edited by Paprichica

Share this post


Link to post
Ivan
Sa ovim se slazem. Cini mi se da je DS najvise napredovala u periodu od 2000. do 2003. Mada, ostavljam prostor da sam u ovoj oceni dosta subjektivna. :)
Zapravo, sve počinje davne 1996-te, kada Đinđić ide u SAD na poziv Medlin Olbrajt, da se utvrdi strategija rušenja režima Slobodana Miloševića. Kao osnovni preduslov za ovo je organizovanje institucije stranke, koja će biti u stanju da uradi dve ključne stvari. Prvo, da svojim političkim delovanjem bude u stanju da se nametne kao vodeća politička snaga, a to je podrazumevalo dobro organizovanu infrastrukturu, i drugo, kada osvoji vlast, da ima dovoljno kvalitetnog kadra koji će biti u stanju da se spravi sa tekućim političkim izazovima. Taj proces traje od 1996, pa sve do 2000-te. Najviše od svih stranaka DOS-a, u tom periodu između 2000-te i 2003-će o kome ti govoriš, infrastrukturalno se razvila DSS, upumpavajući od 6-tog oktobra skoro ceo JUL, i dobar deo SPS-a. Celi odbori su se kolektivno učlanjivali u DSS. To je bio najveći rast neke stranke za tako kratko vreme, ikada zabeležen do tada kod nas.
Bojim se bi onda svako osvajanje vlasti po tebi bilo uzurpacija. Da su iskoristili povoljan trenutak rasta rejtinga stranke posle atentata da osvoje vecinu, to bi takodje moglo da se kvalifikuje kao uzurpacija, jer i to je koriscenje spoljnih nepovoljnih ( ubistvo Djindjica je svakako bilo nepovoljna stvar) faktora.
Postoje pojmovi implozija i eksplozija. Implozija je suprotan pojmu eksplozija. U ovakvom stavu vidim nerazumevanje kod tebe. Svaka stranka je podložna i treba da bude podložna spoljnim uticajima. Ono što pravi razliku jeste reakcija na spoljne uticaje i rezultat u ponašanju pod dejstvom istih. Ono što se dešavalo do Tadića jeste jedan razvojni unutarstranački tok stvaran pod velom demokratičnosti. Dolaskom Tadića, ta demokratičnost je zamrla, što je slučaj i sa svim preostalim partijama kod nas. Ono što se dešavalo pod Đinđićem, predstavlja eksploziju. Eksploziju ideja, rada, truda, konkurencije, nadmetanja, selekcije. Ono što se desilo pod Tadićem je implozija i gušenja svakog pokušaja onih osobina eksplozije. Već sam objasnio. Đinđićevo vladanje u stranci nije rezultiralo prljavom kampanjom koja se vodila izvan stranke, več su njega prevashodno kandidovale ideje i rad, odnosno ona njegova čuvena vizija o kojoj se toliko mnogo pričalo. Dok je Tadićeva pobeda bila okarakterisana tobožnjim nezameranjem, prema svima onima koji su toliko priželjkivali "sanitarni otklon", koji je na kraju sproveden i u delo, kroz celu infrastrukturu stranke. Pošteđeno je samo par istaknutih pojedinaca koji su 5 godina čutali, i to je sve.
E ovde ti govoris u opstim mestima. Kako se to vidi njegova kontrola pravde i medija? Koji su to dokazi u godinama koje su za nama? Sta je Boris Tadic uradio da bi se odrzao na vlasti, a da je bilo nelegitimno ili nelegalno?
Prva stvar koja mi pada na pamet je nelegitiman i nelegalan Ustav, što se tiče kontrole pravne države, jer je organizovan državni teror nad referendumom, protiv čega Tadić nije imao aman baš ništa, naprotiv.Druga stvar je uplitanje u "Aferu Topčider", koja njegovom zaslugom još uvek nije rasvetljena.Treća je nezakonito i prekovremeno držanje načelnika generalštaba Krge, na toj funkciji.Četvrto, sukob interesa u obavljanju javnih funkcija.Peto, iskakanje iz nadležnosti funkcije predsednika države.Verovatno ima toga još dosta, ali ovog sam se sada u trenutku setio.što se tiče kontrole medija tu ne bi trebalo mnogo isticati kontrolu nad javnim servisom preko Tijanića, zatim kontolu medijskog prostora preko šapera i Đilasa, kao i preko sebi bliskih tajkuna. To su barem opšte poznate stvari.
Necu da sporim da je Vlada Zorana Djindjica uradila mnogo, nije mi cilj da dokazujem da je ova Vlada bolja od te, ali ne moze se prenebregnuti ni faktor revolucije, koji je dosta duvao u ledja Djindjicevoj Vladi. Mnogi su skloni tome da kazu kako je sve trebalo uraditi jos brze, jos radikalnije, i ja sam tako tada mislila, ali je to tada i bilo moguce.Pitanje Kosova u tom momentu nije bilo na dnevnom redu, zapravo tek sto je reseno Rezolucijom 1244, i bilo je moguce posvetiti se drugim, mnogo vaznijim pitanjima. Kada je prosle godine proglasena nezavisnost, kada su odredjene politicke partije, a pre svega DSS, videle u tome sansu da se preko Kosova nametnu kao vodece politicke snage, kada su paljene ambasade, bilo je potrebno naci neki srednji put, kojim se nece pljunuti u lise svima onima kojima Kosovo nesto znaci, kojim se nece svesno i otkriveno pristati i na formalno gubljenje suvereniteta, a sa druge strane ne dozvoliti da se Kosovo nametne kao pitanje nad pitanjima, nije bilo moguce ignorisati celu situaciju. DS je morala da zauzme neki stav. Stav koji je zauzet je najblazi moguci, s obzirom na okolnosti. Cela ta prica koja je kasnije kranula da se valja, Jeremic je kao sad mnogo ostar i veliki nacionalista, je zapravo jedna velika sarena laza. Svakome je jasno da je ta bitka izgubljena. Ovo je samo nacin da se poraz primi malo elegantnije.
Ma koliko faktor "revolucije" bio povoljan, ostaje nam prosto upoređenje u broju donesenih zakona, što je sasvim dovoljno da se izmeri učinak. Koštunicina vlada je imala veći učinak u prvom polugođu svoje prve i druge vladavine od ove DS-ove vlade.
Sto se tice haskih optuzenika, tacno je da je Kostunicina Vlada njih najvise isporucila, ali simbolicki svi oni nisu vredeli koliko ovaj jedan. To da je Karadzicevo izrucenje nasledjeno, ne verujem. Jesu mozda nasledjena obavestenja o njegovoj lokaciji, ali ne i volja i spremnost da se on izruci. To stanje svesti u koje je Kostunica sve vise zapadao kako mu je izmicla vlast iz ruku, tesko da bi dovelo do njegovog izrucenja.
Nema šta tu da se veruje ili neveruje. Fakti govore u prilog činjenici da je pre hapšenja Radovan Karadžić bio operativno obrađivan 6 meseci pre hapšenja. Da potsetim, uhapšen je neposredno nakon formiranja nove vlade. Na stranu to što se nedokazano do danas špekulisalo o tome da su ovim vrućim krompirom DSS i SRS želeli da isprovociraju državni udar.
Pa u momentu kada Djindjic ubijen, ni on nije imao nekog realnog protivkandidata, koji je mogao da ga pobedi na izborima, pa je ne bih rekla da je to bila neka nezdrava klima. Nemoj da problem postavljamo tako da merimo ko se kome vise dopada, pa da ispadne da dok je Djindjic bio ziv sve je bilo krasno, a sad nista ne valja jer nam se ne dopada prvi covek. Licno, mislim da je Djindjic imao mnogo vise harizme i mnogo vise osecaja za liderstvo od Tadica, ali to nije presudno u njihovoj konacnoj oceni.
Netačno.Da potsetim. Protivkandidat Vuksanović je izgubio tesnom manjinom pred Đinđićem, iako ovekovečen uspehom pobede DOS-a na izborima, tu bitku Đinđić ne bi dobio da nije bilo podrške Borisa Tadića u zadnjem trenutku. Toliko o tome da Đinđić nije imao oponenta koji mu diše za vratom. Edited by Ivan

Share this post


Link to post
Hamlet Strašni
Netačno.Da potsetim. Protivkandidat Vuksanović je izgubio tesnom manjinom pred Đinđićem, iako ovekovečen uspehom pobede DOS-a na izborima, tu bitku Đinđić ne bi dobio da nije bilo podrške Borisa Tadića u zadnjem trenutku. Toliko o tome da Đinđić nije imao oponenta koji mu diše za vratom.
Aj razjasni ovo. U februaru 2000 godine je Djindjicu bila presudna podrska BT. Nemoj da me zasmejavas. Presudno je bilo to sto su u finisu kampanje preuzeta dva bgd odbora i sto je Zivkovic kontrolisao lisice juznosrbijanskim odborima koje je kontrolisao (zato je i glasano protiv tajnog glasanja) + na samoj skuspstini Zoranj je na fintu navukao Vuksu da odrzi prerano govor, a onda ga je poklopio savrsenim govorom sto je preokrenulo sigurno desetak delegata (skupstina je dobijena sa stotinjak razlike).I to je bio poslednji oponent. I to ne zato sto je Vuksa bio jak kao kandidat - tada je imao 35 godina, nego zato sto Labus nije ho da ulazi u pricu protiv Zorana, kao i pokojni (Bog da mu dusu prosti) Mile Perisic.

Share this post


Link to post
Musharaf

zar nisu tadiću odneli glasove na čuvanje preko noći - valjda je bio jedini kome su i jedni i drugi verovali da neće da presipa? ovo stoga što je glasanje potrajalo...

Share this post


Link to post
Hamlet Strašni

Nije bilo bas tako. During the war...U pitanju su bili samo glasovi za glavni odbor. To je bilo ludilo od brojanja - na listicu 100 imena, a svako moze da zaokruzi do 40, pa prvih 40 pobedjuje. Djindjicevi i Vuksini brojaci su se malo smorili, malo dogovorili pa su skrojili listu. To je neko prijavio, pa je BT bio predsednik komisije koja je dobila zadatak da napravi pravi rezultat. Inace je posle palo i neko izbacivanje iz stranke i neke suspenzije zbog fals brojanja. Sutanovac je na drugoj listi bio zajedan glas ispod crte i o tome voli da prica. Imam negde rezultate na papiru, nekoliko jakih faca je ispalo (Saper i Goran Vesic na primer), a neki anonimci su prosli.

Share this post


Link to post
Ivan
Nije bilo bas tako. During the war...U pitanju su bili samo glasovi za glavni odbor. To je bilo ludilo od brojanja - na listicu 100 imena, a svako moze da zaokruzi do 40, pa prvih 40 pobedjuje. Djindjicevi i Vuksini brojaci su se malo smorili, malo dogovorili pa su skrojili listu. To je neko prijavio, pa je BT bio predsednik komisije koja je dobila zadatak da napravi pravi rezultat. Inace je posle palo i neko izbacivanje iz stranke i neke suspenzije zbog fals brojanja. Sutanovac je na drugoj listi bio zajedan glas ispod crte i o tome voli da prica. Imam negde rezultate na papiru, nekoliko jakih faca je ispalo (Saper i Goran Vesic na primer), a neki anonimci su prosli.
Kakve veze ima procedura za glasanje i brojanje glasova sa izborom za koga glasati?

Share this post


Link to post
Hamlet Strašni
Kakve veze ima procedura za glasanje i brojanje glasova sa izborom za koga glasati?
Svaki kandidat je imao svoje brojace glasova. Ako me to pitas...

Share this post


Link to post
djordje geprat

hoće li se DS ponovo pocepati? pitam bez imalo zluradosti, spolja gledano i slušano deluje mi nezdravo.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×