Jump to content
cedo

Srbija ne pre 2020 u EU (a ni posle)

Recommended Posts

namenski

Stasi, StB, SB, КДС, Securitate, AVH...

Da ne nabrajam dalje...

Jadno je, posle skoro 2 decenije demokratske vlasti u Srbiji, pozivati se na nepalosttm s Marsa firmi koje sam gore nabrojao i koje su, em kako-tako zauzdane, em najvecim delom anulirane...

Utoliko jadnije kada se jos uvek uticajna DB poteze kao alibi za neuspehe svih dosadasnjih vlasti da sa tom firmom rasciste, jednom za svagda, obaska sto je prema gore nabrojanima DB bila skoro pa etalon liberalizma u bransitm, narocito u odnosu na represiju prema sopstvenim gradjanima.

I kao razlog za sve sistemsketm neuspehe svih vlasti od 2000. godine: nije DB sproveo divlju tranziciju i sve pratece pojave, nije уштројио srpsku demokratiju, Sluzba se samo prestrojila, preletela i oberucke docekana od nove, nazovi demokratske elite koja joj je i omogucila da opstane u uzajamnoj simbiozi i pored poprilicno prilika kada se moglo i moralo sa Sluzbom rascistiti, a ne skrivati se iza potrebe zastite Drzave, urodjene srpske drzavotvornosti u kojoj je od novih vlasti prihvacen i 1 takav otpadak poput Radeta Markovica...

Vise se sada govori i poteze DB, nego u doba njene najvece vlasti i moci, osim ako se ne prihvati da je ipak pokojni Krcun kriv za sve srpske nedace buduci da je kreiraoHazard danasnju Srbiju...:fantom:

Share this post


Link to post
Tresko
9 hours ago, Anonymous said:

 

Kako će onda da spreče Ruse da prave vojno utvrđenje u Srbiji? Jedino da pokušaju da nas uguraju u NATO kao ostale, to za sad nije ni na vidiku. Nedavna dešavanja govore upravo suprotno.

 

 

Srbiju ne žele u NATO, niti je žele u EU. I o tome nema potrebe nagadjati.

Share this post


Link to post
Anonymous

Ljubav je izgleda obostrana:

 

Quote

Savet Evrope kritikuje Tijanin zakon, što je za SNS "licemerje i bezobrazluk"

 

Share this post


Link to post
namenski
10 hours ago, Anonymous said:

Kako će onda da spreče Ruse da prave vojno utvrđenje u Srbiji?

Svako zlo ima svoje dobro :D

Sprecice ih geografija: Srbija je danas tako dobro spakovana, ушушкана izmedju drzava clanica NATO da Rusi - sve i kada bi hteli - nema ni teoretske sanse da bi mogli da se na bilo koji vojno znacajan nacin instaliraju u Srbiji.

U obimu da budu iole znacajna pretnja NATO-u - ni teoretski.

Najdalje sto mogu da dobace je neki prislusni/obavestajni centar i to ogranicenog i dometa i roka trajanja jer Zapad ima na raspolaganju koliko neces nacina da Srbiju natera da mu otkaze gostoprimstvo ako se isti pokaze kao iole znacajna pretnja.

Sa druge strane, Srbija se - kao nikada do sada - namestila na volej i jednima i drugima: Rusima da vezbaju, i to skoro dzabe, mucenje vode NATO-u, kroz lozenje Srbije i potpirivanje proruskog sentimenta i loznjave na bracu Ruse, migove, suhoje i eSove, Zapadu za svaku vrstu udaranja kontre Rusima, buduci da su u srpskom okruzenju to vec uspesno sproveli.

Sve u svemu, tehnicki, sve dok ne savlada teleportovanje, Rusija se Srbije vojno dohvatiti nece, a realno za tim nema ni potrebe.

Srpske takozvane elite ce dotle da glume slobodu laviranja izmedju Rusije i Zapada i - kao i obicno poslednjih 30-ak godina - ispadace budale.

Share this post


Link to post
Anonymous

Jasno, nisam ni ja mislio da će ovde da postave nuklearne bombe, ali prorusko osrtvo usred Evrope bi bio sasvim dovoljan trn u oku, a pri tom bez ikakve potrebe.

Share this post


Link to post
namenski

Trn mozda da, ali apsolutno beznacajan, osim za neko okasion uzajamno raskusuravanje koje - s obzirom na trenutnu specificnu tezinu Srbije - ne bi ni za jedne ni za druge imalo iole znacajnu vrednost/cenu.

U praksi, to bi znacilo da svaka strana moze u svakom trenutku da - zavisno od svojih trenutnih potreba Srbiju proda/pusti niz vodu, kao uostalom i toliko puta do sada.

Pritom bi se i jedni i drugi u toj uzajamnoj patkometriji bez ikakvih kocnica sluzili potpirivanjem i dizanjem srpskih unutrasnjih tenzija, podrskom ovoj ili onoj struji, dok bi srpske takozvane elite umisljale i narodu prodavale sopstvenu znacajnosttm pukim slikanjem sa Putinom ili doruckovanjem u Beloj kuci, svejedno.

Srbija je sebe dovela u geostrateski vakuum: na izvolte je i Rusiji sa sve njenom kao bajagi podrskom oko Kosova, na izvolte je Zapadu sa deklarisanom posvecenoscu zapadnim vrednostimatm, zeljom za ulaskom u EU, itd, itd...

 

32 minutes ago, Anonymous said:

bez ikakve potrebe

Ovde je kvaka: potrebe imaju Rusija i Zapad i oni ce da ih zadovoljavaju kako sam opisao.

Srpske potrebe se em ne znaju, em su takozvane elite definitivno nesposobne da ih artikulisu/definisu, a jos manje sposobne da ih, cak i da uspeju u tome, sprovedu dosledno i u okviru mogucnosti politike/diplomatije kao - odvajkada - vestine moguceg.

Share this post


Link to post
Bojan
17 hours ago, hazard said:

 

A nego kako razmišljaju? Naravno da većina njih, svesno ili nesvesno, razmišljaju kao homo ekonomikusi. Da je Jugoslavija 90tih (ili svaka exyu republika zasebno) krenula putem država istočnog bloka a ne u rat i sankcije, pa da je danas životni standard 2x bolji nego '90., nostalgije za socijalizmom bi bilo jedno 10 puta manje.

 

Ovog homo ekonomikusa sam uveo u priču jer je to kao eto neki ontološki stub ekonomskoj nauci. A razni tržišni™ akteri se obogatiše upravo zahvaljujući neracionalnom ponašanju ljudi. I sad prema tom modelu homo ekonomikusa treba naravno redefinisati i obrazovanje i kačiti table sa graficima i neoborivim dokazima o neuspehu.

 

Pored toga treba imati u vidu da je u bivšoj Jugoslaviji primenjen jedan jedinstven model upravljanja privredom, koji se umnogome kosio sa klasičnom doktrinom. Tako je vrlo legitimno sagledati taj fenomen iz više uglova, a zašto ne i iz jednog subjektivnog poimanja kvalitetnog života.

Share this post


Link to post
Gojko & Stojko
11 hours ago, hazard said:

Dočim većina čelnika KPJ i SKJ nisu bili sramotni likovi? Pa cela OZNA, UDBA, itd. ekipa? Čiji mutanti i dalje žare i pale ovom zemljom? Ima tu mnogo više od sramotnih likova i njihovih egotripova (opet, oni nisu pali sa Marsa), to je vezano za ukupno političku putanju koja je kreirala vlast (a od '45. bila je, jel'te, samo jedna).

 

Inače nemam šta da poričem, a i moj potpis valjda znači nešto :fantom:

(obratiti pažnju na mapu iza zastave, khm :fantom: )

Pa SFRJ isto dobro ekonomski izgleda kad se poredi sa tom državom kao i kad se poredi sa bananama izraslim na njenim razvalinama, ako ne i bolje. Njene dugove je vratila negde početkom sedamdesetih, a za razliku od te države je, kako ti kažeš, na osnovu zaduživanja napravila ekonomski napredak. Ta država koju ti pretpostavljaš SFRJ nije ni to uspela.

 

U dnevnom listu Danas je 2008. izlazio feljton u nastavcima, isečci iz knjige novosadskog profesora Borisa Krševa "Finansijska politika Jugoslavije 1918.-1941." Za ilustraciju poerđenja sa SFRJ. nekoliko citata iz tog feljtona, kao i par brojeva iz prikaza knjige u hrvatskoj univerzitetskoj štampi:

 

Država se ponašala kao neodgovoran pojedinac

...

Na kraju, u finansijskom sektoru izdvaja se i bankarstvo, koje je trebalo postati svojevrsni barometar privrednih kretanja. Međutim, ono je bilo uslovljeno pre svega kreditnom politikom Narodne banke, a zavisilo je i od poslovne politike ostalih državnih ili od države privilegovanih novčanih zavoda. Kreditnu politiku centralne banke karakterisao je sistem „kontingentiranja“ sredstava, kojim je favorizovano investiranje u polurazvijene i nerazvijene krajeve države. Ovaj protekcionizam pravdan je postojećom neujednačenošću u koncentraciji kapitala i znatno većom likvidnošću banaka iz pokrajina bivše Habzburške monarhije, koje su imale dovoljno sredstava da finansiraju sopstvenu privredu. Na likvidnost banaka iz severozapadnih delova zemlje uticala je i visoka štednja, koja je, po svemu sudeći, trebalo da se „preseli“ u banke sa nižom stopom štednje ili uništi. Zapravo, država se sve više počela ponašati kao neodgovorni pojedinac – izbegavajući da izmiri svoja dugovanja, koristila je sve instrumente prinude da naplati svoja potraživanja. U takvoj konstelaciji stanja najgore je prolazio običan građanin, koji je postajao sve siromašniji i kome su sve bliže bile ideje koje su nudile socijalnu pravdu, klasnu jednakost, sigurnost i mir.

 

U celini posmatrana, finansijska politika je verno odražavala sveukupne društveno-političke prilike u Jugoslaviji između dva rata. Ona u većini slučajeva nije bila utemeljena na ekonomskim načelima, nego je bila proizvod zadovoljenja usko-nacionalnih interesa, pojedinaca i grupa, koji nisu mogli sagledati njenu presudnu ulogu za opstanak državne zajednice.

 

Konzervativna politika Beograda nije bila u stanju da u dovoljnoj meri shvati prvodecembarski čin kojim su prekoračene civilizacijske granice, nego je Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca tretirala kao privremenu političku zajednicu iz koje treba izvući što veću korist.

...

 

Vlada stabilizovala dinar u pogrešno vreme

...

Tokom maja 1931. Narodna banka započinje akciju otkupa zlatnika od stanovništva i preduzima opsežne mere za stabilizaciju dinara na bazi postojećeg kursa od 9,125 švajcarskih franaka za 100 dinara. Narednog meseca, ona zaključuje zajmove sa bankarima iz Francuske (u iznosu od 675 miliona FRF), Švajcarske (125 miliona FRF), Čehoslovačke (100 miliona FRF), Švedske (50 miliona FRF), Holandije (25 miliona FRF) i lično participira u kreditu sa 50 miliona franaka. Zajam za oporavak dinara iznosio je efektivnih 1.025 miliona francuskih franaka, na koji se obračunavala kamata od 7 odsto godišnje, sa rokom otplate od 40 godina. Ovo je bio najveći finansijski poduhvat koji je učinila Jugoslavija između dva rata. Naslovi u dnevnoj štampi poput „Jugoslavija ima danas ono što nikada nisu imale ni Srbija ni Austro-ugarska“ i „Zakon o novcu je najvažniji valutno-politički akt u istoriji Jugoslovena za poslednjih 100 godina“ uveravali su javnost da nastaje nova era prosperiteta Kraljevine.

 

Međutim, prema mišljenju savremenika, bila je to krupna greška u monetarnoj politici – klasičan primer u istoriji novca kako i kada ne treba vršiti stabilizaciju nacionalne valute. Tačnije, momenat koji je izabran za ekonomsku stabilizaciju dinara bio je u potpunosti pogrešan. Da je kojim slučajem taj momenat bio prolongiran, Jugoslavija bi mnogo lakše podnela udar svetske ekonomske krize. Ovako je ova „greška“ primorala Narodnu banku da zaključi još nekoliko revolving („samoobnavljajućih“) kredita kod stranih poverilaca radi održavanja ozakonjenog pariteta.

...

 

Zanos jakim dinarom trajao samo sto dana

...

U trenutku donošenja zakona, stabilizovani dinar je predstavljao treću valutu po snazi u Evropi. Međutim, samo nekoliko dana kasnije, dovoljno je bilo da pod stečaj odu dve evropske banke – austrijski Kreditanstalt i nemačka Darmstadter und Nationalbank, pa da u celokupnom domaćem bankarstvu, a sa njime i u čitavoj privredi, dođe do neslućenih pometnji. Kao ulje na vatru delovale su odluke američkog predsednika Herberta Huvera da se proglasi moratorijum na nemačke reparacije i da Bank of England napusti pravilo zlatnog pokrića funte. Odlukom Engleske banke funta je prepuštena fluktuacijama tržišta, a nakon toga je i većina evropskih valuta devalvirala. Ova četiri gotovo istovremena događaja negativno su uticala na junsku stabilizaciju. Pojavilo se nepoverenje u bankarski sistem i domaću valutu, koje je prouzrokovalo do tada neviđen odliv kapitala. Samo u periodu jul-septembar deponenti su iz privatnih banaka podigli sa računa blizu 2.100 miliona dinara, dok je iz zemlje doznačeno na privatne strane račune deviza u vrednosti od preko 300 miliona dinara. Istovremeno strane banke povlače svoje kredite i prinudno naplaćuju zaostala potraživanja od domaćih novčanih zavoda. Zanos o dinaru kao najjačoj evropskoj valuti trajao je svega 102 dana. Javno mnjenje je krivicu za fijasko valutnog režima pronašlo u neuspeloj posleratnoj nacionalizaciji stranog kapitala.

...

 

Panika zbog povlačenja plasmana stranih banaka

...

Tokom januara i februara 1931. godine sva profesionalna bankarska udruženja su negativno odgovorila na vladin predlog zakona o bankama (izuzev Udruženja banaka iz Beograda), smatrajući ga suvišnim i nepotrebnim u tom trenutku. Iako je predlagač tvrdio da je cilj zakona pre svega zaštita ulagača i novčanih zavoda, u suštini on je trebalo da ograniči delokrug rada banaka, da limitira osnivačku glavnicu i nominalnu vrednost akcija, kao i da odredi instituciju koja će vršiti kontrolu nad bankarstvom. Od ukupno 85 članova, koliko je sadržao ovaj predlog zakona, presedan je napravljen u članu 24, koji je govorio o maksimiranju štednih uloga, i to u iznosu koji nije smeo biti veći od trostrukog iznosa sopstvenog kapitala. Prema mišljenju Udruženja vojvođanskih banaka „maksimiranje štednih uloga značilo bi povlašćenje za one zavode kojima usled nedovoljnog poverenja nije pošlo za rukom da akumuliraju maksimalnu količinu štednih uloga… Stanje štednih uloga je visoko u onim krajevima gde je bankarstvo – svojim dugogodišnjim intenzivnim radom – uspelo da pobudi poverenje ulagača u novčane zavode i da nauči narod na štednju. Zato nam je razumljiv predlog Udruženja banaka iz Beograda, ali sasvim je isključeno da bi maksimiranje moglo štedne uloge uputiti u one krajeve i banke kod kojih je stanje štednih uloga srazmerno nisko“. Za razliku od većine profesionalnih bankarskih udruženja, Narodna banka je pozitivno ocenila svrsishodnost donošenja zakona o bankama, jer bi postojanje zakona „dalo više sigurnosti i bankama i onima koji im poveravaju svoju imovinu“.

 

Sredinom maja 1931. dolazi do prvog većeg pritiska na domaće banke, a povod su bile teškoće u koje je zapao Austrijski kreditni zavod (Österreichische Kreditanstalt). Ova bečka banka naglo povlači svoje plasmane iz slovenačkih, hrvatskih i vojvođanskih banaka, što je bio dovoljan signal za uznemirenost štediša. Jugoslovensko bankarstvo bi verovatno izdržalo ovaj pritisak da nije usledio niz događaja koji su bili izvan njegove kontrole. Krajem juna sve banke u Nemačkoj i Mađarskoj zavode moratorijume na isplatu štednih uloga i povlače sredstva plasirana kod jugoslovenskih novčanih zavoda. Panika je najpre zahvatila nemački živalj u Vojvodini, a potom i ostalo stanovništvo. Razlog je bio slom jedne od najvećih nemačkih banaka, tzv. Danatbanke (Darmstadter und Nationalbank) polovinom jula 1931. Nemci iz Vojvodine su uvek budno pratili događaje u matici, reagujući na njih bez obzira na to što su živeli u sasvim drugom okruženju. Za ovu manjinu je bilo merodavno jedino ono što se događalo u Nemačkoj, tako da su u mnogo čemu, pa i pitanju zaštite štednih uloga reagovali blagovremeno – za razliku od ostalog stanovništva koje je još uvek verovalo u stabilnost domaćeg valutnog i bankarskog sistema.

...

 

 

Iz prikaza knjige u zborniku zagrebačkog univerziteta:

...

Nerazvijenost i siromaštvo imperativno su nalagali što bržu akumulaciju kapitala. Nacionalni dohodak bio je veoma nizak, 1920. godine iznosio je 66 $, a 1929, 86 $. U istom razdoblju nacionalni dohodak u Mađarskoj se popeo od 79 na 115 $, u Češkoslovačkoj sa 115 na 181 $, Austriji sa 145 na 223 $, Francuskoj sa 196 na 312 $, Engleskoj sa 329
na 372 $ i u SAD sa 510 na 637 $.

...

Priča o obveznicama ratne štete neslavno je završila i one su doživjele istu sudbinu poput valutnog ili poreznog pitanja – pretvarajući se u politički problem. Kraljevina je u razdoblju 1921–1931. primila ratnu odštetu u ukupnom iznosu od 670 milijuna zlatnih maraka (479.135.580 zlatnih maraka u naturi: lokomotive, vagoni, kemikalije, poljoprivredne mašine, građevinski materijal i živa stoka, te 2.317.285 zlatnih maraka u gotovom novcu). Ukupna suma predratnog zaduženja Kraljevine Srbije na dan 1. 1. 1914, iznosila je 953.292.000 zlatnih dinara. Do kraja 1928. godine po ovim kreditima otplaćeno je 171.171.500 zlatnih dinara (18%). Kraljevina Crna Gora imala je samo dva državna zajma koja je preuzela Kraljevina SHS. Ukupan zbir preuzetog i konvertiranog dugovnog udjela Kraljevine SHS (naslijeđeni dugovi Austro Ugarske monarhije) po valutama iznosio je: 369.367.076,75 francuskih franaka u zlatu, 44.052.116,33 francuskih franaka i 52.217.850,00 austrijskih kruna ili 13.054.462,50 dinara. Insburškim protokolom iz 1923. godine date su olakšice svim zemljama nasljednicama austrougarskih dugova. Samostalna dugovanja bivših pokrajina AustroUgarske, koje su ušle u sastav Kraljevine SHS i na taj način unijele u novu državu i svoje dugove, iznosila su: 262.324.855 kruna, odnosno 65.581.213,75 preračunato u dinare. Po ovim kreditima Kraljevina SHS nije vršila nikakvu amortizaciju u korist njihovih povjerilaca, tako da su potraživanja i poslije deset godina ostala nepromjenjiva. Zvanični Beograd je tumačio da nije nadležan da izvršava dospjele obaveze po ovim dugovima, jer da se ovi dugovi moraju servisirati iz sredstava lokalne samouprave. Paradoksalno zvuči da se o veličini naslijeđenih dugova u javnosti prvi put glasno počelo govoriti tek nakon zavođenja monarhodiktature. Ukupni državni dugovi na dan 31. 12. 1924, iznosili su 30.285.200.000 dinara, što je Kraljevinu SHS, po zaduženosti stavljalo na drugo mjesto u Europi – odmah poslije Grčke.

...

Osnovne karakteristike razdoblja pred početak Drugog svjetskog rata bile su: skok cijena osnovnih namirnica, etatizacija Narodne banke (mjesto da se prekinulo sa daljim zaduživanjem vlade kod Narodne banke, dolazi do nekontroliranog emitiranja novca) i pojava hiperinflacije (veći porast novčanica u opticaju od Jugoslavije –53,3% imala je još samo jedna zemlja u Europi – Turska 58,1%,), što je na kraju dovelo ne samo do sloma financijske politike, nego i do sloma same države.


U zaključku autor navodi kako političke perspektive stvaranje jugoslavenske države nije moglo niti biti, budući na unutarnjem planu nisu postojali jedinstveni socijalni, niti znatno bitniji ekonomski uvjeti. Najveći kočničari reformi svakako su bile konzervativne srpske političke elite, ali i sama struktura duštva – oslikana siromaštvom i hiperpopulacijom sela, koje je istrajavalo u nepovredivosti patrijahalnog društvenog poretka. Borba između modernizma i konzervativizma postale je osnovni problem jugoslavenskog društva, koji će na kraju ugroziti i samu ideju o mogućem jedinstvu jugoslavenskih naroda. Autor ukazuje da prvodecembarski čin nije odgovarao povijesnoj stvarnosti, da je bio dosta preuranjen – predstavljajući samo trenutak bezizlaza i kompromisa u kojem su svi akteri tražili svoju šansu i gledali da izvuku što veću korist. Povijesna šansa da se ovi narodi izdignu iznad malih svjetova balkanskog kotla i konzervativne društvene misli – nije iskorištena.

 

Share & Enjoy

Share this post


Link to post
namenski

:kecman:

 

Al' je zato bila odrzivatm...

I uzorna.

Share this post


Link to post
hazard
6 hours ago, Bojan said:

 

 

Pored toga treba imati u vidu da je u bivšoj Jugoslaviji primenjen jedan jedinstven model upravljanja privredom, koji se umnogome kosio sa klasičnom doktrinom. Tako je vrlo legitimno sagledati taj fenomen iz više uglova, a zašto ne i iz jednog subjektivnog poimanja kvalitetnog života.

 

Jedinstveni model upravljanja privredom je bio totalni promašaj, a njegovi neuspesi su bili naširoko poznati i diskutovani u stručnoj javnosti još 80ih. Evo Josipa Županova, možda najvećeg stručnjaka na tu temu:

 

https://hrcak.srce.hr/file/167742

 

Sa onim prvim paragrafom mi nije baš najjasnije šta si hteo da kažeš

Share this post


Link to post
MancMellow

Posto ovo nije politika...

Quote

Engleskoj sa 329 na 372 $ 

Dakle skok je procentualno bio veci nego u Engleskoj. :fantom:

 

Ta zemlja je ekonomski manje zaostajala za zapadnom evropom nego Jugoslavija krajem 1980tih. Bila je demokratskija  i slobodnija, sa sve periodom 29-34 u odnosu na zapadnoevropske, a da ne govorim o istocno, centralno i juznoevropskim kaunterpartima (izuzev Cehoslovacke) nego Jugoslavija 1980tih, to svakako. BDP po glavi stanovnika Kr.Jugoslavije je pred WW2 bio 4 puta nizi od americkog, a pred raspad Jugoslavije je bio 6 puta nizi. Grcka je 1940 bila ekonomski parnjak Jugoslavije. Grcka je1990 imala 2 PUTA veci GDP per capita nego Jugoslavija. O Grckoj pricamo, ne o ne znam cemu. 

 

Quote

predstavljajući samo trenutak bezizlaza i kompromisa u kojem su svi akteri tražili svoju šansu i gledali da izvuku što veću korist.

sto drugim recima znaci da se njeno ujedinjenje odigralo na miljama demokratskijoj i "ugovornijoj" osnovi nego recimo nemacko ili italijansko. 

 

A autoru bih porucio sledece - za vreme 20 godina te Jugoslavije Zagreb je narastao 3 puta. Bez da se stanovnistvo ostalog dela Hrvatske smanjivalo. Za vreme uskoro ce 30 godina nezavisne Hrvatske Zagreb je na istom, a poceo je mozda i da se smanjuje.  O Hrvatskoj da ne govorim. I nije samo Hrvatska u pitanju, naravno, daleko od toga. 

Edited by MancMellow

Share this post


Link to post
namenski
7 minutes ago, MancMellow said:

Bila je demokratskija  i slobodnija, sa sve periodom 29-34 u odnosu na zapadnoevropske...

Cekaj, ti ovo onako, bas ozbiljno? :ohmy:

Sa sve Sestojanuarskom diktaturomtm, zabranama politickih partija, Perom Zivkovicem i ostalim kolateralama?

9 minutes ago, MancMellow said:

Grcka je1990 imala 2 PUTA veci GDP per capita nego Jugoslavija. O Grckoj pricamo, ne o ne znam cemu. 

Daj bre, pa bar ti ukini ovu sarenu lazu sa poredjenjem i argumentisanjem pomocu baba i zaba ЏиДиПи-ја i cirka i po glavi: strucni ljudi su ovde odavno pokazali da se te stvari ne mogu poredjivati do perioda pre 1990. jer su drustvena knjigovodstvatm bila bitno drugacija i prakticno neuporediva.

Uopredivost je, kao kec na 10 dosla posle 1990, sa sve standardizacijom koja je, gle slucaja, upravo dokazivala ono sto je trebalo dokazati u datom politickom trenutku.

Share this post


Link to post
MancMellow
8 minutes ago, namenski said:

Cekaj, ti ovo onako, bas ozbiljno? :ohmy:

Sa sve Sestojanuarskom diktaturomtm, zabranama politickih partija, Perom Zivkovicem i ostalim kolateralama?

apsolutno. pogledaj malo bolje Evropu u kome se ta drzava nalazila krajem 30tih i nju samu krajem 30tih. Samo se udubi. 

Quote

Daj bre, pa bar ti ukini ovu sarenu lazu sa poredjenjem i argumentisanjem pomocu baba i zaba ЏиДиПи-ја i cirka i po glavi: strucni ljudi su ovde odavno pokazali da se te stvari ne mogu poredjivati do perioda pre 1990. jer su drustvena knjigovodstvatm bila bitno drugacija i prakticno neuporediva.

Uopredivost je, kao kec na 10 dosla posle 1990, sa sve standardizacijom koja je, gle slucaja, upravo dokazivala ono sto je trebalo dokazati u datom politickom trenutku.

Nije to jedini pokazatelj. Ono sto je zapravo krivotvorenje je gledanje ekonomske istorije kroz dugove. To nema veze sa zivotom kad se samo tako gleda. 

 

Niko ne govori da nije bilo strahovitog siromastva u Kr.Jug. i da zemlja nije bila medju najsiromasnijima u Evropi. Ali kada se pogleda, da, ta strasna rec "kontekst" i onda uporedi sa krajem SFRJ dobije se potpuno drugacija slika od ove koju autor farba. Na kraju krajeva, Kr.Jug. je rasturena spolja. Druga Jugoslavija se raspala sama. To je prilicna razlika, samo to. 

 

Ne nervira mene kad se hvale uspesi SFRJ, bilo ih je dosta i alal im. Ali ne moze to ovako. 

Edited by MancMellow

Share this post


Link to post
namenski
16 minutes ago, MancMellow said:

Samo se udubi. 

U sta da se udubim?

U uvodjenje diktature, oktroisanje ustava, zabranu politickih partija (svih) i toje poredjenje sa zapadnoevropskim zemljama?

Daj bre, pa Jugoslavija sledi, ponegde i prednjaci u istocnoevropskom obrascu uvodjenja (polu)fasistickih diktatura, Metaksas, Pilsudski, Horti, Baltik, svuda se polako poradjaju diktature i otvoreno fasisticki pokreti: da si je poredio sa istocnoevropskim, pa 'ajde, i da se udubim, ali sa zapadnoevropskim si ipak malo preterao.

 

21 minutes ago, MancMellow said:

Niko ne govori da nije bilo strahovitog siromastva u Kr.Jug. i da zemlja nije bila medju najsiromasnijima u Evropi. Ali kada se pogleda, da, ta strasna rec "kontekst" i onda uporedi sa krajem SFRJ dobije se potpuno drugacija slika od ove koju autor farba. Na kraju krajeva, Kr.Jug. je rasturena spolja. Druga Jugoslavija se raspala sama. To je prilicna razlika, samo to. 

Koliko se i druga raspala sama moze da se takodje kontekstujetm...

Ali, na stranu to, ima konteksta i konteksta: rekoh ti da baratanje ЏиДиПи-jem kao argumentom ne dokazuje nista, bas kao ni sabiranje i oduzimanje dugova: stvorena je drustvena klima u kojoj se zaduzenje, dobijanje cak i najbeznacajnijeg kredita poslednjih 20-ak godina prikazuje kao mega drzavnicki uspeh, dok se to isto koristi kao argument protiv onda kada je to potrebno konteksta radi.

Uostalom, zasto neko ne da pregled danasnjih dugovanja ex-Yu drzava, zbirno i pojedinacno i ondasnjih svedenih na neke uporedive vrednosti.

Bas kao danasnje i ondasnje kreditne rejtingetm...

 

A sto se konteksta i ЏиДиПи-ja tice, mrzi me sada da preturam po prasnjavim knjizurinama, ali evo random 1 poprilicno relevantnogtm izvora, CIA World Factbook za, recimo, 1980. godinu, koji kaze, opet random:

Yugoslavia:
GNP 64.4 mlrd US$, 1979, at 1979. prices, 2.900 US$ per capita, real growth rate 7%...

Bulgaria
GNP 26.8 mlrd US$, 1979, 3.020 per capita, real growth rate 2.6%...

 

Ali, sitnim slovima, kaze i:

Yugoslavia: 3.539 calories per day per capita...

Bulgaria: 3.000 calories per day per capita...

 

Znas, ja sam onu Jugoslaviju upoznao i iznutratm, i nemam ama bas nikakvog objektivnog, jos manje subjektivnog razloga da je branim, ali danasnje zapenusano svaljivanje krivice na nju kao alibi za sve fejlove danasnje polovne uvozne demokratije zaista ne mogu da podnesem, sa sve omalovazavanjem strahovitih potencijala koje je ta zemlja imala i dokazala, od pocev od dizanja iz WW2 rusevina, preko bukvalnog skidanja sa grana ogromnog procenta stanovnistva i njegove urbanizacije i industrijalizacije koja je, na kraju krajeva, omogucila stvaranje i slojeva kriticki nastrojene inteligencije poreklom iz ne tako beznacajnih zacetaka ozbiljne srednje klase kojoj - nista licno naravno :) - i ti pripadas.

O drugim potencijalima koje uporno andurilovski preskacete, od industrije, kulture pa sve do sporta necu: pa jebote i dandanas se, evo ovde i na forumu, RIP-uju pojedinci koji su nastali i stvarali u toj neuspesnoj tamnici naroda i koji su bili gromade u svakom smislu, a narocito u poredjenju sa danasnjim pigmejima koji su preplavili sve oblasti i koji se svoje neuspehe, jalovost i frustracije kriju iza krivice bivse drzave.

Istorija ne pocinje 1990, bas kao sto ni zapenusano baratanje takozvanim ekonomskim pokazateljima nije nista drugo nego najobicniji kvaziliberalni, novokomponovani i kvazidemokratski - штреберај.

Daj bre, mani me.

 

 

Share this post


Link to post
MancMellow
Quote

Uostalom, zasto neko ne da pregled danasnjih dugovanja ex-Yu drzava, zbirno i pojedinacno i ondasnjih svedenih na neke uporedive vrednosti.

To je potpuno drugo pitanje i tu bismo se lakse slozili. 

 

Sto se tice Bugarske...znaci unete kalorije, bili smo malo bolji od Bugarske. Mislim, mrzi me sad da gledam, ali mislim da je to isto ili vrlo slicno kao pre WW2. Izracunavanje GDPija zemalja lagera nije jednostavan posao. Mnogo je sigurnoje nasloniti se na GDPije zapadnih zemalja. A i mislim da je valjda cilj porediti se sa njima. Ili bar Grckom. To sto je eventualno u kontekstu Bugarska jos vise povecavala "gap" to nije neka uteha. 

 

E, a ovo gore - u Jugoslaviji krajem 1930tih imas izbore, ok ometanja kampanja, ali rezultate na kojima opozicija osvaja 30-40% glasova. Sta imamo u Nemackoj u to vreme? How about Italy? Spanija? Grcka? Portugal?  Ovo po centru i na istoku da ne pominjem. 

 

Quote

Znas, ja sam onu Jugoslaviju upoznao i iznutratm, i nemam ama bas nikakvog objektivnog, jos manje subjektivnog razloga da je branim, ali danasnje zapenusano svaljivanje krivice na nju kao alibi za sve fejlove danasnje polovne uvozne demokratije

Ali to uopste nije tema. To niko ne radi, ja sigurno ne.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...