Arhitektura

[hazard]

Cara Jovana Crnog:

 

 

Zgrada u Batutovoj koja iz meni nepoznatog razloa ima okačenu čileansku zastavu...počasni konzulat? Ne liči na ,,redovnu" rezidenciju ili ambasadu (nema čuvara, nema table):

 

 

Zgrada frankenštajn u Batutovoj:

 

 

Kad kod prođem pored nje ja sam u fazonu nadgradnja? Dogradnja? I jedno drugo? Šta se ovde desilo...

[hazard]

2 minutes ago, palikaris said:

Inače, dosta tih predratnih zgrada po Vracaru je gradjeno kao porodične kuce. Ono, 3-4 sprata, na svakom spratu po jedan stan od 150-200 kvadrata, pa roditeljima jedan, sinu jedan, cerki jedan itd. 

 

To jeste. Ili je gradila šira familija zajedno, tipa udruže se braća ili tako nešto. No građene su i namenski za izdavanje, ili vlasnik sebi jedan stan, a ostale izdaje.

[namenski]

22 minutes ago, palikaris said:

palatom Albanija

.... ali i Domom ratnika, sadasnjim - ako je jos uvek - Domom JNA, arhitektonskim monstrumom...

Ali i zgradom BIGZ-a koja arhitektonski otskace...

 

Inace sto se tice socijalnog sastava stanovnika stambenih zgrada koje se pominju, radi se najvecim, ogromnim delom o drzavnim sluzbenicima, zatim o visim cinovima zaposlenih u nesto firmi poput banaka, osiguravajucih zavoda, takozvane tehnicke inteligencije, hocu reci inzenjera, tehnicara, itd, itd, koji su cinili gro stanovnistva takozvanog uzeg centra (ne racunajuci sveprisutna dvorista rasuta po celom Beogradu): Be

Industrija i njeni zaposlenici su strateski posle WW1 bili smesteni u Rakovicu i to ne slucajno: kolone nezadovoljnika, strajkaca, a bogami i onih koji bi da dizu revolucije, inace redovna pojava u Evropi u godinama izmedju dva Svetska rata, iz Rakovice u grad su mogle da dodju samo jednim putem koji je lako kontorlisati i zatvoriti zandarmerijom ili vojskom ako zatreba.

I to nije bilo slucajno.

 

 

Edit: u slucaju zgrada sa vise stanova/spratova radilo se iskljucivo o najamnim zgradama, a nihov i za ondasnji Beograd relativno mali broj ocigledno pokazuje socijalni sastav njihovih stanara, odnosno sloja koji je sebi mogao da priusti stanovanje u stanovima koji se po danasnjim standardima svrstavaju u takozvane salonce.

Dakle, tavanice na 3 m, na poprilicno mesta posebna soba/ulaz za poslugu...

Edited October 13, 2019 by namenski

[Frank Pembleton]

@hazard isteruje đavola brutalizma iz topika [emoji6]



... Shiit has hit the fan...

[hazard]

Miloša Zečevića u epizodi kako nadgradnjama upropastiti stare zgrade:

 

 

 

Ova prva još i đene-đene, mada je stilski upropašćena (imala je ravan krov, i onda je nadograđen ovaj sprat sa ovim krovom koji nema veze sa originalnim stilom). Aj da pohvalim bar izbor boje (da se uklopi sa fasadom...šta je sve rađeno 90tih i 2000tih, ovo je još i super pristojno). Ali ova druga...mila majko Tri dodata sprata (2 + potkrovlje), stara fasada je restaurirana ali nije ,,nastavljena" (bilo bi logično da su recimo ovi ukrasni stubovi produženi do vrha...ili tako nešto) i plus su gabariti premašeni da bi se dobilo dodatnih, koliko, 5 do 10 upotrebljivih kvadrata? Unakaženo. Tipični preružni srpski tranzicioni investitorski zaobljeni krov (maksimizacija slobodnog prostora u potkrovlju) već i da ne spominjem. Kriminal.

 

Još iz Zećevićeve:

 

 

 

 

I ova je nadgrađena, sprat plus potkrovlje. Treća teresa je moderna imitacija ove prve dve, mada se razlika vidi (a fale i stubovi). Jednostavno majstor koji bi to vernije iskopirao ili ne postoji, ili je bio preskup. A potkrovlje je već totalni wtf, nema veze sa ostatkom zgrade. Zečevićeva, ulica nadgradnji.

 

I za kraj, zgrada sa kojom sam počeo pre koju stranu:

 

[hazard]

53 minutes ago, palikaris said:

 

Suština arhitekture i urbanizma i jeste u rešavanju, ili barem pokušaju da se reše socijalni problemi, stilovi i lepota^tm su tu od sekundarnog značaja, plus vrlo subjektivne stvari. Modernizam je ružan^tm ali je rešavao probleme stanovanja (i šire od toga, uopšte korišćenja grada i pristupa gradu za sve) masovno, kvalitetno, vrlo efikasno i brzo. Predratna beogradska arhitektura je lepa^tm al šta s tim, ko je imao koristi od toga? Društvo sigurno ne. Na jedan stan u nekoj predratnoj vili ili zgradi sa salonskim stanovima je dolazilo bar 5 straćara u najgorim slamovima. 

 

A danas se često taj period uzima kao neko zlatno doba arhitekture, eh kako su se pre rata gradile lepe zgrade a vidi posle one komunjarske nakaze. Jesu to lepe, kvalitetne zgrade, ali to nije reper, građeno je isključivo za bogataše, skupo je, ne može da se primeni masovno. 

Ima odlična knjiga o tom divnom urbanizmu u predratnom Beogradu, preporučujem koga zanima:  Život na ivici. Stanovanje sirotinje u Beogradu 1919-1941. – dr Zlata Vuksanović-Macura http://www.arh.bg.ac.rs/2018/12/03/predstavljanje-drugog-izdanja-knjige-zivot-na-ivici-stanovanje-sirotinje-u-beogradu-1919-1941-dr-zlata-vuksanovic-macura/?pismo=lat

 

Nema da se nađe pdf, imam knjigu pa ću kad nađem vremena da okačim neke fotografije, kako je u stvari jedno 80% ljudi živelo između dva rata u Beogradu. Ima gomila originalnih fotki iz tog vremena, raznih jatagan mala, pištolj mala, sirotinjskih četvrti u samom centru. Jedna fotka mi je bila baš upečatljiva, neke straćare i slamovi, a u pozadini se vidi tek izgrađena palata Albanija, odmah preko puta tog slama. Evo samo teaser iz ovog linka

 

 

 

Svakako međuratni period ne treba idealizovati. Kao ni posleratni uostalom. Niko nije rekao da je Kraljevina Jugoslavija bila idealno društvo...niti to treba valjda da bude glavni predmet razgovora na ovom topiku. Al' ti malo preteruješ.

 

Za to što je bilo jako mnogo sirotinjskih krajeva i ,,ma(ha)la" (inače nešto što uopšte nije čudno u siromašnoj zemlji čiji se glavni grad po broju stanovnika utrostručio između dva rata) nisu krive arhitekte međuratnih zdanja...razne te ,,male" su postojale dugo i posle rata (npr. Jatagan Mala do 60ih/70ih), neke postoje i dan danas, preskočene i zaboravljene u posleratnom razvoju grada (Marinkova Bara...delovi Dušanovca...itd.). 20ete i 30ete jesu period kada su mnoge te ,,male" i ulice sa udžericama raskrčene, urbanizovane, popunjene lepim zdanjima...za to vreme vrlo savremenim. Ja sam namerno ubacio i par slika tih nekih zaostalih kućeraka i udžerica, da se vidi šta je tu bilo pre, i šta je bilo na placevima onih koji nisu imali para (i koji očigledno, para nemaju ni dan-danas). Jeste u nekim drugim krajevima grada, na obodima, su nastajala neka nova sirotinjska naselja. Ali ni arhitektura ni urbanizam, ma koliko dobri i socijalno osvešćeni, ne mogu rešiti problem sirotinje. Problem sirotinje se najbolje rešava tako što joj se omogući da više ne bude sirotinja. A to je dug proces. A i u SFRJ smo imali fenomen raznih Kaluđerica, a posleratni beogradski urbanizam pun je fejlova zbog kojih patimo svakodnevno (bukvalno) i dan-danas.

 

Ova fotka sa Albanijom...mislim ti to gledaš iz jednog ugla. Ja iz drugog - pored udžerica, nastaje nešto novo i bolje. Uskoro će taj razvoj pojesti i te udžerice. Možemo tako da nađemo tonu slika iz posleratnog perioda, gde se pored udžerica gradi nešto novo.

 

Kada pričamo o društvenoj koristi...pa eto osim što ja smatram da imam neku korist od toga što se mogu prošetati po lepim ulicama pa me to na neki način obogati, oraspoloži, i tako dalje (mislim koja je svrha onda bilo koje umetnosti...bilo kakve želje za lepim? To je već filozofska diskusija...ljudi nisu mašine i nemaju samo puke materijalne potrebe, i ako one naravno dolaze na prvo mesto kada su neispunjene), imamo jednu korisnu urbanu zaostavštinu - pa neka je to i nekada bilo samo 20% grada kao što tvrdiš, pokazuje kako praviti ulice, krajeve, grad koji je lep i dobar za život. Ove ulice koje sam malo oslikao su meni jedan od najboljih delova grada za život. Kraj preseca široki bulevar, koji je i tranzitni (plus javni prevoz koji omogućava dalje kretanje), ali i lokalni (dosta sadržaja za pešačenje, radnji itd.), koji je popunjen posleratnim zgradama ali kako treba (do 6 spratova, spojeni blokovi niz ulicu). Sa obe strane bulevara su ove uličice, koje nemaju tranzitni karakter, ušuškane i tihe. Imaš privatnost i mir, ali na 5 min. si do svih potrebnih svakodnevnih sadržaja.

 

Posleratni moderni urbanizam, svetski gledano, i ako ne sporim njegove ideale i dobre namere, je uglavnom fejl, bio rađen za bogataše, ili za sirotinju, ili za srednju klasu. Nebitno je pričamo li o Bloku 45 ili o BnV, da se vratimo na Beograd. It sucks all the same. Bitno je to da li se u koliko udaljavamo od principa nekog tradicionalnog urbanizma koji je evoluirao vekovima i koji je primereniji čoveku. Kao što vidimo po projektu iz Norviča koji je osvojio nagradu, i za ,,sirotinju" može da se gradi da bude humano i prijatno. A ne mora biti skupo.

 

Dakle onako kako je građen NBG - nije morao biti građen tako. Možda oni koji su ga gradili nisu znali za bolje, dobre namere im, opet, ne sporim. Što se mene tiče, pogrešili su. No šta je bilo bilo je. Bitno je šta će biti. Tu nažalost trenutno stojimo još gore.

[jms_uk]

1 hour ago, hazard said:

Zgrada u Batutovoj koja iz meni nepoznatog razloa ima okačenu čileansku zastavu...počasni konzulat? Ne liči na ,,redovnu" rezidenciju ili ambasadu (nema čuvara, nema table):

 

 

 

MSP kaze:

 

 

[Kampokei]

Jel bi znao neko koje su zgrade prve gradjene u Beogradu posle 2. sv. rata? I u kojim krajevima se gradilo najvise? Mozda se to vidi i golim okom, ali moje oko nema osecaj za period 1945-1965.

[hazard]

@jms_uk

Znači jeste počasni konzul. Car si ambasada i aerodroma hvala!

Edited October 13, 2019 by hazard

[hazard]

1 minute ago, Kampokei said:

Jel bi znao neko koje su zgrade prve gradjene u Beogradu posle 2. sv. rata? I u kojim krajevima se gradilo najvise? Mozda se to vidi i golim okom, ali moje oko nema osecaj za period 1945-1965.

 

Ne znam koja je prva baš, mislim ako ćemo da sitničiramo prvo su bile razne rekonstrukcije zgrada oštećenih i srušenih u ratu...neke verno (npr. Kapetan Mišino zdanje) neke sa dosta izmena (Pošta pored železničke), no evo nekih koje su među prvima:

 

 

Dom sindikata (građen 1947.-1957.). Jedno krilo (levo na ovoj slici? valjda?) je predratno, penzioni fond narodne banke kr. Jugoslavije. Ostatak je izgrađen da se uklopi.

 

 

Inače stambene zgrade iz 50ih umeju spolja dosta liče na zgrade iz 30ih, sličan modernistički pečat, ali bez ornamentacije u smislu reljefa i sl., ,,brodskih" prozora (ali zato recimo kamene fasade u nivou ulice koje se razlikuju od ostatka, poput zgrada iz 30ih), ,,siromašniji" ulazi, često i sprat-dva više. I ukopljene u blok, naslonjene na zgrade levo i desno. Terase nisu onako zaobljene kada su izbačene.

 

U Vjekoslava Kovača (između Cvetka i Olimpa) je kažu najstariji soliter u Beogradu, iz 50ih. To se pojavljuje na više mesta, ali ne znam tačno na koji misle. Tamo je onih par crvenih solitera:

 

https://goo.gl/maps/4Gymnhy6vXsnn1D48

[hazard]

I Naravno ex-SIV ex-Palata Federacije sada Palata Srbija (gluplji naziv nisu mogli smisliti, je l'...), 1947.-1959.:

 

 

Mislim i da su one zgrade oko Bezistana na Terazijama iz 50ih uglavnom, sam Bezistan je valjda završen 1959.

[Kampokei]

1 hour ago, hazard said:

 

Inače stambene zgrade iz 50ih umeju spolja dosta liče na zgrade iz 30ih, sličan modernistički pečat, ali bez ornamentacije u smislu reljefa i sl., ,,brodskih" prozora (ali zato recimo kamene fasade u nivou ulice koje se razlikuju od ostatka, poput zgrada iz 30ih), ,,siromašniji" ulazi, često i sprat-dva više. I ukopljene u blok, naslonjene na zgrade levo i desno. Terase nisu onako zaobljene kada su izbačene.

 

Zanimljivo, nisam znao. Moze neki primer, ako se na keca setis?

 

A Cvijiceva? Je li ima tu dosta 50-tih?

[roksi]

11 hours ago, hazard said:

@roksi

 

hazard's architectural pinterest

 

 

super, hazarde, hvala za ovu setnju!  

 

 

4 hours ago, hazard said:

 

Zgrada frankenštajn u Batutovoj:

 

 

Kad kod prođem pored nje ja sam u fazonu nadgradnja? Dogradnja? I jedno drugo? Šta se ovde desilo...

 

 

e ovo me podseti na onu "vikendicu" na vrhu zgrade kod brankovog mosta (bgd strana)  dodatu valjda ludih devedesetih - ima li mozda neko fotku tog cuda? (i da li je uopste ta kuca na zgradi jos uvek tamo?)

 

bese nadrealan prizor ali zapravo prigodna vizuelna artikulacija onog sizofrenog trenutka. 

 

 

 

3 hours ago, hazard said:

I za kraj, zgrada sa kojom sam počeo pre koju stranu:

 

 

'si platio modelsicu da pozira? 

[hazard]

bio sam prijateljski nastrojen i pomazio sam je

[roksi]