Jump to content
Sign in to follow this  
Kelt

Istorija Srbije od 19. do 21. veka

Recommended Posts

savindan
Na osnovu izvora publikovanih u DBFP 1919-1939, First Series, Vol. XXII očigledno je da je vrh Foreign Offica odlučio i pre toga, a ovo je čekao kao formalno opravdanje tj. Lloyd George i Curzon su sa tim bili načisto i pre tih izbora, jedino su zbog nezgodnih pitanja poslanika u brit. parlamentu bili primorani da šalju nekakve posmatrače na izborna mesta u C.Gori i to više-manje otvoreno govorili našima. A vidi se i iz odnosa prema diplomatskim predstavnicima Kr. Crne Gore i pre tih izbora.
Како би се ти односио према последњем европском аутократи (Цар и породица су масакрирани, султанoви евроазијски поседи дељени у Лозани) који је имао крајње дискутабилно (to put it in British diplomatic speak) држање током рата и који је с коца и конопца у Гаети (Италији) прикупљао војску (наброја се чак до 1500) од ослобођених јужнословенских KuK војника не би ли се искрцао и оспорио за тај простор прву и најдемократску манифестацији воље народа?
Među saveznicima nije postojala snaga, osim denekle Italije, koja je iole ozbiljnije potezala pitanje Crne Gore.
Само био један од адута решавања тзв. јадранског питања. Скадар (Северна Албанија), Задар и Далмација, Истра, Фијуме, Кијерсо, Лосино и Јулијска Венеција су била спорна питања између новостворене државе и Рима. Тзв. црногорска влада у егзилу је био италијански покушај активирања неуралгичне тачке противника. Пошто је постигнуто трајно разграничење на Јадрану и Курцио Малапарте ушетао у Слободну државу Фијуме 1924. престало је финансирање и подршка тзв. црногорској влади у езгилу. 1926. се Пламенац слизао с Карађорђевићима док је принц Михаило Петровић(-Његуш) неговао принципијелно пријатељски однос са Краљем Алекандром и Маријом у Паризу. Имао је крајње коректно држање због чега је скоро цео Д.С. рат провео у кућном притвору под смотром Гештапоа (одбијајући да прихвати црногорски трон Карађорђевића).

Share this post


Link to post
Fins fleet
Transkript :)edit : umm.. veliki fajl. Recite gde da dignem ili pm pa da bacim na mejl ko hoće.
Gde mogu naci taj transkript?

Share this post


Link to post
Roger Sanchez
Badava Duletu članstvo u DSSu.. :lolol:
Uvid u međusobne depeše ključnih aktera ondašnje ruske politike, a posebno depeše koje je admiral Čičagov 15. jula uputio Karađorđu i Karađorđevo pismo Čičagovu od 18. jula 1812, jasno govore o tome da je samo dan posle ratifikacije Bukureškog ugovora od strane turskog sultana, admiral Čičagov uputio agentu Nedobi u Beograd kopiju teksta Bukureškog ugovora kako bi on sa sadržajem ugovora upoznao srpske prvake. Pre ratifikacije od strane sultana ne samo da je zbog intriga i opstrukcija zapadnoevropskih država bila neizvesna njegova sudbina već ugovor pre toga nije ni proizvodio nikakva pravna dejstva. Naravno, da se ovakav istorijski netačan zaključak u Novoj istoriji srpskog naroda, sastavljenoj pod uredništvom D. Batakovića, ne može povezati sa naučno-metodološkom neutemeljenošću autora, već sa prozapadnom ideološkom pravovernošću petooktobarskih ideologa – Batakovića i njegovih revolucionarnih saradnika (M. St. Protić, N. Samardžić i A. Fotić), čija je Nova istorija napisana kako bi oblikovala (ne)istorijsku svest EUropskih „novosrba”.

Share this post


Link to post
Yoda
Pogresno, Dule je blizak Tadicu.A ta kniga stvarno i nije nesto, ali ne zbog toga sto Cvorovic vidi, vec zbog potrebe tada snaga u usponu da se obracunaju sa starom gardom iz struke.Sto se tice srpskih vodja i ustanka, opste mesto srpske istoriografije je da su fulali gomilu prilika, jos od 1805.

Share this post


Link to post
Prospero
Стенографска белешка са састанка Јосипа Броза Тита и високих партијских функционера одржаног 20. марта 1967. уочи посете Косову и Метохијиevo u sirovom izdanju:
Б Е Л Е Ш К Ао разговору друга Председника у Ужичкој улици 20. марта 1967. године са друговима Едвардом Кардељем, Кочом Поповићем, Мијалком Тодоровићем, Добривојем Радосављевићем, Петром Стамболићем, Драгим Стаменковићем и Владом Поповићем.Друг Председник је у почетку рекао да је желео да поразговара са друговима у вези са предстојећом посетом Косову и Метохији пошто није задовољан са информацијама које су му достављене, и у вези са тим поставио је следећа питања:– Како да се помогне и даље усмјерава развој те још неразвијене и заостале покрајине, иако је тачно да темпо њене изграње иде брже него у другим крајевима и републикама Југославије /кад се почне са једном фабриком, па иако се направе само још три – то већ означава повећање за 300%/.– Говори се о тенденцијама да та покрајина једног дана постане република. У којој су фази те тенденције, има ли одређенијих захтјева?– Какви су односи између руководства Републике Србије и покрајинског руководства? Има ли каквог заоштравања у тим односима; постоје ли какве тешкоће и да ли покрајина поставља неке захтјеве?Друг Председник је затим рекао да има намјеру да говори о следећим питањима:– О успјесима, али у читавој Југославији, у једном ширем оквиру. С тим што би се поменули и резултати у покрајини, и то посебно у току протеклих неколико година.– Шта смо до сада постигли са привредном реформом, јер у штампи се претежно износи негативно, чак се неке ствари и драматизују, а толико има позитивног. У том контексту истаћи шта у садашњој фази смета да се у спровођењу привредне реформе иде брже и шта би евентуално могло да угрози тај процес.– О међунационалним односима у једном позитивном смислу. Шта се хтјело од почетка стварања наше социјалистичке заједнице. Никада се није мислило о претапању у једну нацију, али ни стварање више државица у једној држави. Исто је то и са језицима. Никада се није мислило на стварање неког државног језика, већ се полазило од тога да сви језици буду равноправни, да ни један не буде угрожен. Уосталом, не постоје само српски, односно хрватски језик, већ су ту и словеначки и македонски. Укратко, поменути питање је-зика, али не говорити о Декларацији.– О спољној политици дати само кратак преглед /друг Председник напомиње да му за то није потребан неки нарочити материјал/.Добривоје Радосављевић је на почетку рекао да има мишљења да би Космет требало да буде република, да је таквих дискусија било у Покрајини. Ту се ради о једном процесу друштвеног и привредног развитка Космета, који нормално, на једном ширем фронту, покреће афирмацију Шиптара и њихове равноправности.Тачно је да се праве претпоставке како би прошли у току протеклих 20 година да су били република и у том погледу чине се поређења са Македонијом и оним што је у тој републици постигнуто. Једном ријечју, има мишљења да би – да су били посебна република – нешто више постигли у сваком погледу, па и у погледу равноправности. Истина је да су средства, која су одвајана за Космет, релативно много мања од оних која су давана Македонији. Сада је ту бригу о Космету преузела Федерација. Али није само по среди тај материјални моменат. Мисли се да би и у другим областима, у школству, на примјер, затим у погледу броја Шиптара на разним дужностима, и слично, стицање равноправности Шиптара ишло брже да су били република. После Четвртог Пленима та питања су се заоштрила.У Комисији за међунационалне односе у Покрајинском комитету говорило се о томе да ли то питање покренути, али је закључено да га сада не треба постављати.Оно што је данас реално јесте следеће: У оквиру садашњег друштвено-политичког система решавати питања даљег развијања фактичке равноправности Шиптара. На примјер: када је делегација Космета била код друга Тита они су износили проблем школа. До недавно су у средњим школама била углавном деца Срба и Црногораца. Сада је код Шиптара порасло интересовање за средњошколско образовање њихове деце. Али у школама нема довољно капацитета. Морала би да се отварају нова одељења на шиптарском језику. А ту су онда посриједи материјални моменти. На Комсету, разумије се, и ово питање школства, као и друга, добива национално обележје.Пошто се сада питање међунационалних односа заоштрило, има тенденција да се политичким одлукама решава оно што се може решити у процесу нормалног економског и друштвеног развитка и у оквирима садашњег система самоуправљања. Кроз то ће даље јачати и развијати се и нацинална равноправност Шиптара.Сада има мало нервозе и нестрпљења у том погледу. Пошто Шиптари чине 67% становништва Покрајине, има мишљења да сада преко ноћи треба обезбедити одговарајућу нациналну структуру у предузећима, школама, администрацији, свуда. Али таква мишљења не преовлађују, иако је било доста дискусија о школама, структури запослених, и слично.Биће свакако потребно да се неке ствари у републици мењају. На пример: у Скупштини републике пружиће се могућност Шиптарима, који то хоће, да говоре на свом матерњем језику; гледаће се затим да се неки материјали припремају и да и на шиптарском језику.Има отворених питања фактичког остваривања равноправности Шиптара која се могу решавати у оквиру данашњег система.Друг председник је приметио да они не би могли добити више материјалних средстава, када би били република.Едвард Кардељ: Чињеница је да су они у току првих десет послератних година били на периферији, да су заостајали. Било је то време Коминформа, и таква је била политика да се тамо није ишло на изградњу индустрије. Међутим, у току последњих десет година, од 1957. године наовамо, дошло је до заокрета. Помоћ је расла, тако да су данас на првом месту и добијају ралативно више помоћи од свих других република и крајева којима се помоћ даје. Но, надокнадити сада оних првих десет година, тако брзо – немгућно је.И не ради се само о давању средстава из буџета федерације већ и о могућностима њиховог рационалног трошења. На та питања треба гледати и са њиховог економског аспекта, и то треба да се схвати. Коча Поповић се интересовао да ли се питање статуса посебне републике сада не покреће из обзира, док прикривено ипак тиња осећање неправде, истичући да би требало разрадити наше аргументе, не да би се они јавно изнели, већ да би се имала чиста основна позиција у односу на тенденције које се ту јављају.Добривоје Радосављевић је ракао да би било прерано излазити са неким ставом, јер то питање није актуелно. Према ономе што знају – то се не поставља као неки шири проблем. Уједно је поменуо да се, на пример, у врло озбиљној форми поставља питање односа између републике и Војводине, и у материјалном погледу. Ту је свакако од значаја и чињеница да Космету средства даје федерација. Република ту не даје ништа, осим што им не тражи оне редовне доприносе, остављајући приходе од пореза на промет, и слично.Драги Стаменковић је такође истакао да Покрајина на име доприноса не даје ни динара. Све се то оставља на њиховом располагању. Од њих се није тражило да одвајају било шта за финансирање Скупштине републике, Извршног већа и републичку управу уопште.Коча Поповић је упитао да ли се може – у интересу објективне анализе о стварном положају Шиптара – оценити да је у току последњих десет година било неразумевања са наше стране, од стране југословенског и српског руководства.Петар Стамболић је затим рекао да су поступци УДБ-е на Космету били много драстичнији него у другим крајевима Југославије. Нарочито у последње време, откако је тамо отишао Душан Мугоша. Чињеница да је 70 људи убијено и 40 умрло од последица малтретирања, и отворено изношење злоупотреба на Пленуму ЦК Савеза комуниста Србије замрачили су резултате који су тамо постигнути. Посебно у погледу остварања равноправности у скупштини и другим руководећим телима.Стамболић је затим поменуо напоре који су улагани у области школства, помињући да су узимани ученици са четири разреда гимназије и постављани за учитеље. Напоменуо је да је решавано и питање колонизације, да су чак беговима давали њихову земљу. Но, све је то сада остало у сенци.Друг Стамболић је такође истакао да је Космет на првом месту по средствима које се издвајају на име помоћи. У том погледу ситуација је тамо боља него у 70 општина у Србији. Давање већих средстава није могућно. Сада, на пример, имамо захтеве да се свој деци обезбеди осмогодишње школовање. То ни са економског становишта није рационално. А то нам се поставља и у скупштини. Није само по среди само толико и толико милијарди, већ је питање какве би то резултате дало.У економском развоју они учествују са свега 20% средстава док је све остало дотација.Драги Стаменковић је указао на ниску запосленост као основни проблем. /на 1000 становника – свега 7–9 запослених/. Од 1961. године забележен је бржи пораст запослености, а од реформе на овамо иду уопште бржим темпом у развоју. Петра Стамболић подсетио је и на то да се све рачуна по глави становника, а на Космету је прираштај највећи у Европи. Затим је додао да у погледу положаја Шиптара, има и неких схватања која су мутна. Сада је у Савезном извршном већу разматрано о Деветом мају и одлучено да то не буде празник на који се не би радило. Ниједна од савезничких земаља која тај датум обиљежава није га узела као дан када се не би радило. Они су предложили да се установи празник националних мањина, као што, на пример, Македонија обележава Илинден, траже своју заставу и сл. Они би узели, вероватно 29. /или 28. новемар/. Мени се чини да они полазе од квантитета и пошто их је милион, јављају се мишљења да би покрајина требало да се третира као република.Едвард Кардељ је поменуо да није знао да Шиптарима на Космету није дозвољено да имају своју заставу, сматрајући да од тога не би требало правити проблем.Петар Стамболић је истакао да становништво углавном чини сељачка маса, која заједно са интелигенцијом представља погодну средину за развијање шовинизма.Посебно је истакао мишљење да може бити озбиљних проблема, ако српски и црногорски кадрови на Космету не буду уверени у правилност наше садашње политике. Без јединства свих и заједничке одговорности неће се са успехом реализовати наше политичке одлуке. И мала нијанса у ставовима и изјавама тамо може да се врло негативно одрази. /Стамболић је поменуо да је недавно иступање Фадиља Хоџе врло добро примљено/Стамболић је затим поменуо пример у општини Бујановац, недалеко од Врања, где је секретар комитета, иначе Шиптар, говорио да Срби сада не смеју да писну. И многи од људи који су кажњавани добијају сада популарност са таквим ставовима.Стамболић је затим изразио мишљење да је сада састав српских кадрова на Космету ослабљен и да то није добро. На одговарајућим функцијама су остала углавном два млађа друга, док су сви стари кадрови Срба повучени.Требало би да се код руководећег кадра у Космету у целини осигура јединство тако да се српски кадрови боре против шовинизма међу Србима, а шиптарски да исто тако буду будни према шовинизму који ће да расте међу становницима шиптарске народности, ако се то не спречи. Треба указати на то да се ништа неће постићи ако се на састанцима буду узимали шибери и гледало каква је где национална структура становништва, и слично. Свакако да је централни проблем питање запошљавања и то са било каквим дохотком. Али и ту се треба реално поставити и видети шта је објективно могућно. Карактеристично је и то да се аболиција Ранковића на Космету схватила као враћање на старо, што није био случај више нигде у Југославији. Петар Стамболић је истакао да ситуацију сматра сложеном и да је борба за браство и јединство централно политичко питање.Драги Стаменковић је указао на извесну нервозу у тежњама за бржом афирмацијом поткрепљујући то неким примерима. Конкретно је поменуо припреме за отварање нових факултета, жељу за универзитетом, иако нема још ни других услова. У ствари нема ни довољно учитељских кадрова. Стаменковић је затим рекао да ће се ове године за просвету одвојити 25% више средстава него прошле, за разлику од других делова републике, где највише повећање износи 14%. Било је захтева да се да још више, али то стварно није могућно.Са реформом, Покрајина је много добила зато што су тамо енергетика и обојена металургија. Осим тога, и прерађивачка индустрија је релативно нова, и није у посебно тешком положају, као у неким другим крајевима. Ми смо отворено дискутовали о положају аутономије и преливању средстава које иде углавном из Београда и Војводине. Ту је било сукоба. Наиме, тражили су две милијарде више, него што је планом предвиђено, али се онда јавио отпор од стране Војводине и Београда. Мислим да је срећна околност што се тамо улагало у енергетику и обојену металургију, што је резултат и природних услова, а у интересу је и њих и читаве заједнице. У пољопривреди имају неких проблема. У призренском крају, где иначе имају развијен друштвени сектор, било је и неких сукоба са сељацима.Добривоје Радосављевић После IV Пленума код Срба и Црногораца испољиле су се резерве, осећања потиштености и страх да то сада не доведе до доминације Шиптара. Међутим, то треба преовладати. У УДБ-и је било мало Шиптара. Сада та национална афирмација Шиптара треба и ту да дође до изражаја, а и да се та организација уопште консолидује.Драги Стаменковић Има тражења да се промени структура запослених, рецимо у Трепчи, што није могућно постићи, поготово не административним мерама. То је затечено стање, и ако се око тога чачка ставра се нервоза; тешко је људе отпуштати.Или код пријема на посао иде се за тим да под једнаким условима предност има Шиптар. Затим, ко зна два језика – тај има предност, итд. Све то ствара нервозу. Свако питање има две стране, све се гледа и тумачи у светлу међунационалних односа. И веома је тешко остварити политику пропорционалних односа у кадровској структури. Шиптарски кадрови се теже оспособљавају, то не иде брзо.Треба поменути и појаву, да један део старих кадрова хоће да напусти Покрајину, жели да иде отуда. Ту има различитих случајева, који се онда и преувеличавају.Рецимо, неко од тих хоће да прода кућу и не може да добије колико тражи. А овај му, онда каже: „Даћеш ти то и бадава“. Тако се ствара нервоза, које има и код једног дела кадрова.Петар Стамболић додаје да је велики део кадрова Срба и Црногораца са Комсета пензионисан, да се и они овде прикупљају и стварају тако неки центар. Зато истиче да би другови на Космету морали у сопственом интересу да воде у свему томе рачуна, да не иду линијом питискивања потребних кадрова под фирмом идеје о афирмацији шиптарске народности, и слично.Друг Председник је истакао да се ту очигледно ради о приличном примитивизму. Затим додаје да тога код Македонаца није било, јер су они сами тражили кадрове док би ови одједанпут хтели да их истерају ван.Добривоје Радосављевић примећује да то не долази од стране руководства.Мијалко Тодоровић је истакао да су сада Срби и Црногорци под притиском националистичке стихије ове две националности, док су шиптарски кадрови под притиском шиптарске националистичке стихије.Друг Плави је рекао да има и појава да сељаци траже да деле државну и манастирску шуму. Карактеристично је, на пример, да председник општине тамо не каже одмах да то не могу да раде, него налази за сходно да пита. Сељачка стихија је таква, да она, у овом случају, тражи да се дели шума, свеједно чија је, то за њу нема значаја.Владимир Поповића је изразио мишљење да се после IV Пленума и на томе подручју испољило расположење маса, позитивније него икада пре, и да је полет, до кога је дошло у међувремену, карактеристичан и за тај крај.Уз то је додао да је разговарао са великим бројем кадрова који су истицали осећање да је ситуација повољнија него икада раније. Иако реакције има, отворени су процеси позитивних кретања који траже и учвршћују улогу и углед Савеза комуниста. Потребно је и у Републици и у Покрајини, и уопште, учинити све да се валоризују те револуционарне тековине.Добривоје Радосављевић се осврнуо затим на позитиван одјек могућности да се сада узимају имена бораца и датуми из историје и револуционарне прошлости шиптарског односно албанског народа за разне називе /улица, предузећа и слично/.Коча Поповић подвлачи да жеља за афирмацијом сама по себи није рђава, само је питање у шта може да се претвори у одређеној ситуацији. Ту су од значаја политички прилази и одговарајућа валоризација тога расположења.Едвард Кардељ сматра да се сада треба ослонити на позитивне тенденције у афирмацији шиптарске народности. Свако потискивање те афирмације, макар и са нове платформе, водило би истој ситуацији каква је била и пре, само са новом експлозијом.Сада је битно да се утаначи шта је то што треба прихватити из револуционарне прошлости шиптарског народа. Нека, на пример, Косово и Метохија имају свој празник, нека се узме неки празник који је означио њихово укључивање у наш народноослободилачки устанак.Треба даље увући активније Космет у све процесе нашег друштвено-економског развитка. Посебно треба обратити пажњу на економски развој, резултате и перспективе. Ту се може правити осврт на читав протекли период, с тим што посебно треба указати на последњих десет година. Очигледно је да се у том времену ситуација изменила и ту је база за аргументе и отварање перспективе даљег развоја.Треба најзад видети који су то сада стварни проблеми, не сме се жмурити, већ треба сести и отворено се суочити са њима. Имамо доста поучних примера који нас на то упућују. Ето, на пример, 22 године после ослобођења прокламовали равноправност језика.Или да поменем случај Словеначке телевизије. Ја сам још пре неколико година говорио да треба да дају више програма на словеначком језику. Рекао сам да ће се грађани побунити и да ће оштро поставити питање зашто тога нема. Сада се показало да је то и раније требало решавати.Сличан је случај и сада у Згребу са том Декларацијом. Ми смо доста говорили о правима националности, о борби против национализма, али се нисмо благовремено позабавили живим проблемима. У таквим стварима треба рашчистити и одређено знати шта је оправданао, а шта није, и онда на тој основи заоштрити битку.Кад се ради о Космету треба подржати афирмацију Шиптара, али треба указати и на то да им проблеме не може решити федерација, већ да их могу решити само Шиптари, Срби и Црногорци у оквиру Републике, и тамо где живе. Треба, наиме, јасно и отворено рећи да су било какви успеси немогућни ван братског споразума између Срба и Шиптара.Треба јасно да се каже и дефинише да тамо има таквих и таквих Шиптара, таквих и таквих Срба, таквих и таквих Црногораца. И онда тражити од комуниста да се спроводи садашња политика, отклањају одређене негативне тенденције.Даље, ја сам зато да им признамо што је потребно, али да будемо јасни и у захтевима да се боре против националистичких израслина, пртив сопствене реакције, против тих и таквих националистичких тенденција.Коча Поповић је подвукао потребу указивања на могућности које је отворио IV пленум, у погледу решавања свих тих проблема и то у оквирима читаве Југославије, тако да они у оквиру те шире перспективе нађу своје место. Сада већ имамо интереса да тај проблем целовито поставимо, да некако покушамо валоризовати све оно позитивно што је настало после IV пленума.Добривоје Радосављевић указује и на то да су Шиптари у целини, а посебно кадрови, заинтересовани за наше односе са Албанијом. Посебно је питање: шта је ту реално, а шта није. Али једна позитивна жеља наше земље да бар донекле поправи односе са Албанијом, била би код њих добро примљена, јер као да се њима чини да ми ту не показујемо никакво интересовање и да, можда, не чинимо све што је могућно. Можда ће бити потребно да се нешто и о томе каже.Друг Председник напомиње да није мислио да то спомиње.Добривоје Радосављевић примећује да би неке њихове кадрове требало увести у Д[ржавни] С[екретаријат] И[ностраних] П[ослова] да би и на сектору спољне политике осетили конкретно своје учешће.Драги Стаменковић наводи да ће они, вероватно, покренути питање саобраћаја. Треба признати да тамо нисмо завршили ниједан пут, нити су пруге модернизоване. То они истичу као проблем. Сада немају везе ни према Скопљу, ни у другим правцима. Међутим, до 1970. године биће повезани са Јадранском магистралом и са Скопљем. Савезна скупштина је већ донела ту одлуку.Можда ће покренути и питање воде на Космету, али ту се не би требало за сада изјашњавати.Мислим да су они задовољни са средствима која им се дају из Фонда за неразвијене крајеве. Босанци нису задовољни и они су покренули питање прерасподеле. За развој Космета из Фонда за кредитирање привредног развоја одвојено је 246 милијарди.У индустријској производњи они су за прва два месеца ове године забележили пораст од 8%, док је југословенски просек 2%. Они иду убрзаније у свом развоју.Коча Поповић се интересује за њихове политичке односе са Београдом – има ли ту позитивних корака, заједничког постављања проблема.Пошто је Добривоје Радосављевић одговорио потврдно, Драги Стаменковић је одговорио да контакти нису довољно интезивни и да би, можда, могли бити чешћи. Другови са Космета имају контакте и са другим републикама.Друг Председник је истакао да главна одговорност лежи на комунистима, Много зависи од тога како ће се они поставити. Без улоге Савеза комуниста не могу се решавати све те противуречности. Комунисти морају имати јасну слику о томе шта се жели постићи, какви односи треба да буду у нашој социјалистичкој заједници, и они треба да предоче ствари које се не могу прескочити.Едвард Кардељ је напоменуо да шиптарски кадрови треба да схвате да се тамо њихова реакција у ствари бори против њих.Драги Стаменковић је рекао на крају да на Космету свако питање има и национални аспект. И једни и други тамо морају да покажу пуно ширине. А Савез комуниста мора да се поставља веома танано и диференцирано. У неким стварима они се мало круто држе. У самом покрајинском центру можда има мало више централизма.Друг Председник истиче да процес развоја треба поставити на класној основи. Тај класни моменат треба јаче да дође до изражаја. Појаве која се тамо испољила има, разумије се, и у другим републикама. Један град, на примјер, може да мути ситуацију у републици, један део у том самом граду, или чак једно једина група уноси смутње.Драги Стаменковић саопштава да су у Управи државне безбедности извршене велике промене и да је то добро.Владо Поповић се интересује да ли су се ти нови кадрови снашли и да ли се добро постављају.Друг Председник износи да је члановима делегације Космета рекао да не чачкају по стварима које су старе петнаест година и више, нарочито из оног времена када су нам људи гинули на границама и када се радило о одбрани наше социјалистичке заједнице.-----Са овим је завршен разговор који је трајао око један час.

Share this post


Link to post
Yoda

Srbende, normalno, k'o vezane vrece...

Share this post


Link to post
MancMellow

9 zaposlenih na 1000 ljudi, sunce ti...

Share this post


Link to post
hazard
Pogresno, Dule je blizak Tadicu.A ta kniga stvarno i nije nesto, ali ne zbog toga sto Cvorovic vidi, vec zbog potrebe tada snaga u usponu da se obracunaju sa starom gardom iz struke.Sto se tice srpskih vodja i ustanka, opste mesto srpske istoriografije je da su fulali gomilu prilika, jos od 1805.
Batakovic je (bio) clan DSa. DSSa nikad. Tj. na pocetku je bio nestranacka licnost bliska Tadicu a posle je "morao" da udje u DS da bi sacuvao poziciju, mada se nikada nije aktivno bavio stranackom politikom.Inace Nova istorija pisana je sa ciljem da bude udzbenik u skoli (srednja, osnovna, ne secam se, valjda srednja). Kao takva nije preterano interesantna nekome ko se za istoriju malo dublje zanima (dakle vise je "za siroke narodne mase"). Glavni "novitet" je izbacivanje komunistickih naocara narocito na drugi svetski rat i posle. Za sve do toga sledi koliko se secam standardni konsenzus u srpskoj istoriografiji.Inace, kad smo kod Batakovica, izaslo je nedavno njegovo kapitalno delo na francuskom:http://www.cnrseditions.fr/Histoire/6746-les-sources-francaises-de-la-democratie-serbe-duan-t-batakovic-.html6746-1615-Couverture.jpgIzdavac je CNRS editions, sto je prilicno prestizno, otprilike kao kada vam u englesko-govorecem svetu nesto izda Oxford University Press. U sustini to je Batakoviceva doktorska teza sa Sorbone, sa novim nazivom i dosta do/preradjena.Moj francuski nije dovoljno dobar za ovo (mogu da pratim donekle), ali eto literature za MayDay :D Edited by hazard

Share this post


Link to post
kim_philby
Filipenko
Batakovic je (bio) clan DSa. DSSa nikad. Tj. na pocetku je bio nestranacka licnost bliska Tadicu a posle je "morao" da udje u DS da bi sacuvao poziciju, mada se nikada nije aktivno bavio stranackom politikom.Inace Nova istorija pisana je sa ciljem da bude udzbenik u skoli (srednja, osnovna, ne secam se, valjda srednja). Kao takva nije preterano interesantna nekome ko se za istoriju malo dublje zanima (dakle vise je "za siroke narodne mase"). Glavni "novitet" je izbacivanje komunistickih naocara narocito na drugi svetski rat i posle. Za sve do toga sledi koliko se secam standardni konsenzus u srpskoj istoriografiji.
Hrabri Nedićevac, standardno hrabar i agilan u prilikama kada nam je tako očajnički potrebno brisanje komunističke vizure na prošlost koja je jelte kompletno lažna. Očekujem da se u doktoratu koji si spominjao u nastavku posta brutalno razračunao sa Obrenovićevcima i njihovim pogledom na istoriju druge polovine 19. veka i majski prevrat.@MuchČekaj, hoćeš da kažeš da je legenda o 7 hrvatskih predaka/plemena istinita? Ja sam svaku pomisao na to odbacivao u startu kao klasično hrvatsko kopiranje tuđe istorije i preuzimanje mađarskih legendi i integrisanje istih u nacionalni folklor. Iskreno, stvarno mi je teško da prihvatim tu tezu kao nešto što je istinito, sve i da napiše 10 najvećih istoričara današnjice. Edited by Filipenko

Share this post


Link to post
MancMellow
Čekaj, hoćeš da kažeš da je legenda o 7 hrvatskih predaka/plemena istinita? Ja sam svaku pomisao na to odbacivao u startu kao klasično hrvatsko kopiranje tuđe istorije i preuzimanje mađarskih legendi i integrisanje istih u nacionalni folklor. Iskreno, stvarno mi je teško da prihvatim tu tezu kao nešto što je istinito, sve i da napiše 10 najvećih istoričara današnjice.
Prvo i prvo!

promasio si topic :D

Drugo, uopste nije (toliko) bitno da li je istinita, nego upravo ovo sto si napisao - kod koga srecemo isti taj model (a nisu samo madjari) i sama imena (taman i da su izmisljena malo kasnije, odnosno pogotovo ako su izmisljena kasnije)

Share this post


Link to post
Filipenko

Moguće da sam omašio topik, nisam navraćao neko vreme pa sam otvorio par topika uporedo...Elem, da, pogrešno sam se izrazio, ne u smislu da je istinita, već u smislu da je potkovana nekim istorijskim osnovama...u svakom slučaju, stvarno ne znam šta bi me ubedilo da to ima nekakve realne osnove dalje od toga da su posle 1102. Hrvati blagoizvoleli inkorporirati tu legendu o postanju u svoju baštinu...

Share this post


Link to post
MancMellow
Moguće da sam omašio topik, nisam navraćao neko vreme pa sam otvorio par topika uporedo...Elem, da, pogrešno sam se izrazio, ne u smislu da je istinita, već u smislu da je potkovana nekim istorijskim osnovama...u svakom slučaju, stvarno ne znam šta bi me ubedilo da to ima nekakve realne osnove dalje od toga da su posle 1102. Hrvati blagoizvoleli inkorporirati tu legendu o postanju u svoju baštinu...
Ubedilo bi te to da cak ni carevi Romeja nisu u desetom veku mogli znati sta ce se desavati u dvanaestom :) Edited by MancMellow

Share this post


Link to post
Roger Sanchez

Dobro, Manč, ipak je realno™ da su oni Hrvati tada bili jednaki mitoizmišljatori ko i mi Hrvati danas i prije 700 godina, tako da nije iznenađujuće da su tako nešto nasrali i Konstantinovim činovnicima u themi Δaλμaτίaς. :fantom:

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...