Jump to content
cyberwor/L/d

Integracija, asimilacija, segregacija...

Recommended Posts

cyberwor/L/d

Upoznam ja (poslom) pre izvesnog vremena jednu, nase gore list. Simpaticna. Socijalna. Ja u svom okruzenju nemam nikoga od nasih ljudi. Nije sto necu nego takav sticaj okolnosti. Znam da nasih ljudi ima ko pleve ali ljudi se ne upoznaju tako sto ih svecom po ulici trazis. Elem, upoznajuci je malo vise otkrila sam jedan (za mene) potpuno novi svet. O cemu se radi? O savrsenoj zemljackoj organizovanosti u skoro svim sferama (privatnog) zivota. Hoces kozmeticarku ona ima jednu nasu. Frizerku, manikirku, zubara, advokata, kore za gibanicu (u bakalnici kod naseg), pice na crno (ovde je to skupo u radnji), auto-servis, kompjuterski servis ? i tako u nedogled. Sve nasi ljudi i sve to ona zna i koristi usluge. Prica stalno o nekim koncertima (nasi muzicari). Ona ima muza, dvoje dece, mamu, sestru, svekrvu, muzevljevog brata i snaju, njihovu decu ? svi ovde! I svi zive blizu jedni drugih. Svi prijatelji su joj nasi ljudi. Sve se to orodilo, pokumilo, srece se po svadbama, krstenjima, slavama ? Minijatura domovine! Sto se zemlje u kojoj zivi tice, slabo ona to zna. Svedski prica samo na posao kad dodje. Vrhunac (oborilo me s nogu) je bio kad me je odvela na pice u neki nas kafic (da me malo prodrma i prosveti). Nisam imala pojma da postoji. Tamo sve nasi ljudi, pusi se ko u mehani (pusenje na javnim mestima je zakonom zabranjeno!), svira nasa muzika ? Meni sve to lici na mentalnu segregaciju! Svi ti ljudi kao da su samo fizicki u jednoj drugoj zemlji. Mislim, u redu je da se zemljaci druze ali da se potpuno otudje od drustva u kome zive! Kao da su osnovali svoju koloniju i bas ih briga gde su, to ih uopste ne interesuje. Baska sto ih (to mi je postalo vise nego ocigledno) interesuju samo materijalne vrednosti i to je poenta njihovog zivota. Da li imate slicno iskustvo? Ja verujem da ima i umerenijih. Mozda sam natrcala na ekstreman slucaj?

Share this post


Link to post
Yoyogi

Geto. Kao oni sto zive u podrumu, podzemlju, u Kusturicinin filmovima.

Share this post


Link to post
Parsons
pice na crno (ovde je to skupo u radnji),
:lol::lol::lol:

Share this post


Link to post
msmodesty
Da li imate slicno iskustvo? Ja verujem da ima i umerenijih. Mozda sam natrcala na ekstreman slucaj?
cenim da jeste ekstreman slucaj, bar iz moje perspektive. Svedska jeste bila odavno gastarbajterska destinacija (iz mog sela znam bar 5-6 porodica koje su otisle u Svedsku jos '60-ih, '70-ih.mogu i da zamislim da je taj prvi talas otisao porodicno, radio poslove gde nije bilo neophodno integrisati se u sredinu u kojoj zivis, jer, bar mi se cini, islo se na "neko vreme" "da se zaradi za kucu" ...Luxembourg je zemlja ratne YU emigracije. Dosli smo iz cele ex-yu '90-ih i docekani na najrazlicitije nacine ( u zavisnosti kako smo se deklarisali i kako su nas etketirali mediji tih dana <_< sredinom '90-ih Srbi su bili zlocinci, tako da su nas je sredina tako docekala, Boshnjaci,Albanci sa Kosova su tada bili zrtve - opet, docek je isao sa etiketom. integracije su bile teske, jer se nije znalo ko je na kojoj strani. Tragikomicne situacije gde pacijent nece da prica samnom jer imam srpski akcenat, ili devojcica koja ne zeli da ragovara jer ona ne razume srpski samo boshnjachki su mi bile tuzne. Narvno, nema integracije, nema kontakata...danas se sve menja, ali su ta vremena dala nesto dobro: ex-yu imigranti su bili prinudjeni da nauce neki jezik (francuski ili nemacki) danas cujem klince sa raznim akcentima ex-yu jezika na ulici sa svojim luxemburskim drugarima koji uce po neku "nasu" rec :)to, na primer, nije bio slucaj sa portugalskom imigracijom koja ovde, jako lici na "nase" u nemachkoj ili Shvedskoj.i to luxemburzani primecuju. vise vole "nas" jer govorimo neki jezik, nego portugalce koji su ovde dosli da rade kao zidari, cistacice, da "skupe malo para za kucu u Portugalu"

Share this post


Link to post
cyberwor/L/d
:lol::lol::lol:
sam? se ti smej ... ziva istina, samo okrenes broj telefona i narucis sta ti na pamet padne i dobijes home delivery ...

Share this post


Link to post
msmodesty
:wub::s_w:
jeste jeste :wub: i to bas oni tamo sto su blize ratarima :)Edit: mada, moze, ponekad, da bude zgodno da se ima "veza iz zavichaja"te tako love za mog instruktora voznje iz Pristine, automehanicara iz Tuzle, .... i to je sve :o a ima "nas" koliko hoces - druga manjina u Vojvodstvu :o Edited by msmodesty

Share this post


Link to post
Tresko

U Italiji, barem ovde gde sam ja, živi ogroman broj naših(oko 11.000), po poslednjem popisu. Ranije su bili uglavnom koncentrisani u jednom kvartu u centru(piazza Garibaldi), ali sada ih već ima po svim krajevima grada(i onim luksuznijim). Osim jednog kafića gde na ulazu na ćirilici piše "САМО ЗА ЧЛАНОВЕ", postoji i par srpskih restorana, gde je medjutim publika vrlo mešana, čak ima više italijana nego naših. Svi su manje-više dobro integrisani, i ne prave nikakve getoe. Naravno, glavni razdor je oko crkvene zajednice, ali to je već tradicionalni srpski specijalitet.Inače, najviše je zanatlija(zidara, prim.aut.), koji su od rada za druge, prešli u drugi stadijum, otvarajući sopstvene radnje i firme. Medjutim, ima i drugih, po auto-servisima, firmama, pa čak i u gradskim organima, policiji, itd.Ako vide da si "naš", uvek će ti dati prednost, učiniti cenu u auto-servisu, neke stvari uraditi i džabe.

Share this post


Link to post
sta dalje
U Italiji, barem ovde gde sam ja, živi ogroman broj naših(oko 11.000), po poslednjem popisu. Ranije su bili uglavnom koncentrisani u jednom kvartu u centru(piazza Garibaldi), ali sada ih već ima po svim krajevima grada(i onim luksuznijim). Osim jednog kafića gde na ulazu na ćirilici piše "САМО ЗА ЧЛАНОВЕ", postoji i par srpskih restorana, gde je medjutim publika vrlo mešana, čak ima više italijana nego naših. Svi su manje-više dobro integrisani, i ne prave nikakve getoe. Naravno, glavni razdor je oko crkvene zajednice, ali to je već tradicionalni srpski specijalitet.Inače, najviše je zanatlija(zidara, prim.aut.), koji su od rada za druge, prešli u drugi stadijum, otvarajući sopstvene radnje i firme. Medjutim, ima i drugih, po auto-servisima, firmama, pa čak i u gradskim organima, policiji, itd.Ako vide da si "naš", uvek će ti dati prednost, učiniti cenu u auto-servisu, neke stvari uraditi i džabe.
ja ih znam ukupno dvoje ( i ne zivimo u istim gradovima, a znamo se od ranije).ovde gde sam ja nas i nema previse, cujem ponekad srpski (ili bilo koji drugi iz ex-yu) na ulici. ali tamo gde si ti :D ima zaista mngo nasih. moj kolega (italijan) je iz trsta i 'ladno zna neke osnovne reci: dobar dan, dobro vece, psovke itd.i njegova prica u vezi integracije nasih u trstu se bas i poklapa sa tvojom. nema getoa definitvno, druze se medjusobno, izmesani su jednom recju.

Share this post


Link to post
alberto.ascari
Upoznam ja (poslom) pre izvesnog vremena jednu, nase gore list. Simpaticna. Socijalna. Ja u svom okruzenju nemam nikoga od nasih ljudi. Nije sto necu nego takav sticaj okolnosti. Znam da nasih ljudi ima ko pleve ali ljudi se ne upoznaju tako sto ih svecom po ulici trazis. Elem, upoznajuci je malo vise otkrila sam jedan (za mene) potpuno novi svet. O cemu se radi? O savrsenoj zemljackoj organizovanosti u skoro svim sferama (privatnog) zivota. Hoces kozmeticarku ona ima jednu nasu. Frizerku, manikirku, zubara, advokata, kore za gibanicu (u bakalnici kod naseg), pice na crno (ovde je to skupo u radnji), auto-servis, kompjuterski servis ? i tako u nedogled. Sve nasi ljudi i sve to ona zna i koristi usluge. Prica stalno o nekim koncertima (nasi muzicari). Ona ima muza, dvoje dece, mamu, sestru, svekrvu, muzevljevog brata i snaju, njihovu decu ? svi ovde! I svi zive blizu jedni drugih. Svi prijatelji su joj nasi ljudi. Sve se to orodilo, pokumilo, srece se po svadbama, krstenjima, slavama ? Minijatura domovine! Sto se zemlje u kojoj zivi tice, slabo ona to zna. Svedski prica samo na posao kad dodje. Vrhunac (oborilo me s nogu) je bio kad me je odvela na pice u neki nas kafic (da me malo prodrma i prosveti). Nisam imala pojma da postoji. Tamo sve nasi ljudi, pusi se ko u mehani (pusenje na javnim mestima je zakonom zabranjeno!), svira nasa muzika ? Meni sve to lici na mentalnu segregaciju! Svi ti ljudi kao da su samo fizicki u jednoj drugoj zemlji. Mislim, u redu je da se zemljaci druze ali da se potpuno otudje od drustva u kome zive! Kao da su osnovali svoju koloniju i bas ih briga gde su, to ih uopste ne interesuje. Baska sto ih (to mi je postalo vise nego ocigledno) interesuju samo materijalne vrednosti i to je poenta njihovog zivota. Da li imate slicno iskustvo? Ja verujem da ima i umerenijih. Mozda sam natrcala na ekstreman slucaj?
Fenomenalno! :lol: A svi mrze švedsku i kukaju za Srbijom/BiH, jel' da?Znao sam tipa koji živi u S 35 godina a zna 35 reči švedski.Mrak, isto je u Austriji, integracija uglavnom 0. Za Prag ne znam, iako tu živim 15 godina. Sa zemljacima sam se razišao pre 14,5 godina. Mislim da je slično u bosanskoj dijaspori, koje ovde rekao bih ima najviše. Ovdašnja emigracija je malo drugačija, ovde ima malo gastoša, zato što jednostavno ekonomski uslovi nisu takvi. Mada možda i grešim, ne družim se sa "Našima u svetu", osim jedne porodice, sa kojima se vidjamo redovno cca 1x za tri godine. Nema se vremena, a nešto mi se i neće, može vreme da se utroši pametnije. Preko nedelje ja dolazim kući izmedju 6 i 8 popodne, a da sedim za vikend u kući i kenjam o politici, ratu i Srbiji mi stvarno ne pada na pamet.

Share this post


Link to post
Viloticka
Upoznam ja (poslom) pre izvesnog vremena jednu, nase gore list. Simpaticna. Socijalna. Ja u svom okruzenju nemam nikoga od nasih ljudi. Nije sto necu nego takav sticaj okolnosti. Znam da nasih ljudi ima ko pleve ali ljudi se ne upoznaju tako sto ih svecom po ulici trazis. Elem, upoznajuci je malo vise otkrila sam jedan (za mene) potpuno novi svet. O cemu se radi? O savrsenoj zemljackoj organizovanosti u skoro svim sferama (privatnog) zivota. Hoces kozmeticarku ona ima jednu nasu. Frizerku, manikirku, zubara, advokata, kore za gibanicu (u bakalnici kod naseg), pice na crno (ovde je to skupo u radnji), auto-servis, kompjuterski servis ? i tako u nedogled. Sve nasi ljudi i sve to ona zna i koristi usluge. Prica stalno o nekim koncertima (nasi muzicari). Ona ima muza, dvoje dece, mamu, sestru, svekrvu, muzevljevog brata i snaju, njihovu decu ? svi ovde! I svi zive blizu jedni drugih. Svi prijatelji su joj nasi ljudi. Sve se to orodilo, pokumilo, srece se po svadbama, krstenjima, slavama ? Minijatura domovine! Sto se zemlje u kojoj zivi tice, slabo ona to zna. Svedski prica samo na posao kad dodje. Vrhunac (oborilo me s nogu) je bio kad me je odvela na pice u neki nas kafic (da me malo prodrma i prosveti). Nisam imala pojma da postoji. Tamo sve nasi ljudi, pusi se ko u mehani (pusenje na javnim mestima je zakonom zabranjeno!), svira nasa muzika ? Meni sve to lici na mentalnu segregaciju! Svi ti ljudi kao da su samo fizicki u jednoj drugoj zemlji. Mislim, u redu je da se zemljaci druze ali da se potpuno otudje od drustva u kome zive! Kao da su osnovali svoju koloniju i bas ih briga gde su, to ih uopste ne interesuje. Baska sto ih (to mi je postalo vise nego ocigledno) interesuju samo materijalne vrednosti i to je poenta njihovog zivota. Da li imate slicno iskustvo? Ja verujem da ima i umerenijih. Mozda sam natrcala na ekstreman slucaj?
E bas si ga lepo opisala. To je upravo slika sa kojom se ja srecem ovde. Ama u dlaku :)Medjutim, ovo nije samo srpska specijalnost, vec emigrantska in general. Prijatelj Arapin, ima radnju u kojoj mu rade Arapi, plocice u kuci mu lepe Arapi, radnju u koju mu zena ide za kucne potrepstine drzi Arapin, accountant mu je Arapin, poslovni partneri su mu Arapi (pitam se kako li smo mi upali u ovu kombinaciju). Za Persijance je slicna prica. Cak su nas vodili u persijski restoran (koje svratiste... qq) da kusamo persijske specijalitete. Mnogo mi je bilo zabavno tamo jer je atmosfera bila domacinska, jer se bukvalno svi poznaju. Ko god udje na vrata cela kafana ga pozdravi. Najveci pish mi je bio sto su nas gledali kao da smo pali s Marsa (iako smo sedeli sa "lokalcima" za stolom). Stvar se smirila kad smo bili predstavljeni jednima od gostiju (pa se rec prosirila po kafani poput prerijskog pozara). Ma sasvim nestvarno, keve mi.Druzenje sa "nasima" ima svojih prednosti i svojih mana. Prednosti su na pocetku, kad dodjes, i nista ne znas o okolini - nas covek zna sta ne znas i zna sta je radio kad je on dosao i moze da ti objasni stvari na nasem jeziku (koji jos uvek najvise koristis).Medjutim, kasnije je potrebno prosiriti vidike jer te navika da se druzis samo sa "nasima" vodi u geto. Mnogi ljudi nisu spremni na taj korak. Cini mi se da postanu svesni koliko je sve drugacije i koliko ima da se radi na sebi - u sustni ukapiraju sta zapravo znaci emigrirati i ziveti u stranoj zemlji, pa se prepadnu i grcevito se drze "nasih".

Share this post


Link to post
Indy

Druzenje sa nasima je najbolje kad ti lose ide, pogotovo ako svima lose ide i niko se ne snalazi. Taj uzitak medjusobnog kukanja i plakanja na ramenima je jednostavno nenadoknadiv... for everything else there's mastercard. Onog momenta kad nekom "krene", taj postaje nepozeljan u tom okruzenju.

Share this post


Link to post
Viloticka

Well, ovde moram da se (parcijalno) ne slozim sa tobom, Indy. Zavisi sa kojim nasima. Ja imam medju nasim ljudima divnih prijatelja. A imam i onih koje ne zelim vise da vidim jer su olicenje svega onoga sto smo ovde naveli o "nasima" - politika (srpska) glavna tema, ljubomora, zavist, tracanje & spletkarenje, povlacenje na dole (sto ti da uspes ako oni nisu).Ne vidim nista loseg u tome da imam "nase" prijatelje, dokle god jedini kriterijum zasto se sa njima druzim nije "zato sto su nasi".

Share this post


Link to post
Indy

Pa OK, ja ne zivim u Sidneju i moj izbor "nasih" je vrlo mrsav.

Share this post


Link to post
iDemo

Krajnosti su uvek gadne - kako god da covek pogleda. Ja sam, kao, shirokih pogleda al' mi para ushi kad cujem jednu od ovih izjava - prva "Ja izbegavam nashe gde god mogu i po svaku cenu" i "Ja se druzim samo sa nashim, je@e mi se za ovdashnje"... Sledece u nizu onih sto mi udaraju na ushi su ljudi koji mrze (samo) jednu od gornjih izjava (a imaju potpuno razumevanje za drugu). Njih skoro da organski ne podnostim. Mislim - lepo je da covek/zena ima stav al' ako je sustina tog stava nekakva negacija ondaK s njim & njom treba jos dosta da se radi. Do neumitne smrti, otprilike... Mislim - ok - imam srece da zivim u zemlji u kojoj mogu da upraznjavam i jedno i drugo (nemilice) - mogu da idem u srpski/hrvatski/slovenacki/bosanski/makedonski/etc klub, jedem i pijem i slusam jednu od verzija turbo-a kakva se s ponosom slusha na teritoriji ex-Yu... Ok, to je super. Problem je sto to nisam radio ni kad sam bio kod kuce tako da me ovde takve stvari jos manje privlace. Istina, ne mogu (ni posle 12 godina) da se prihvatim tranzistora i satima slusham prenos neke kriket tekme niti mogu da nabrojim koje su razlike izmedju (najmanje) 3 vrste ragbija/futija/etc (vinogradar pomagaj!!) koje ovde postoje. Otkrio sam Bliski istok & odakle poticu nashe sarme i kolaci, otkrio sam zasto mi se vishe svidjaju male garave nego shvedjanke i tako to... Sve to je lepo & krasno, naravno.Hocu reci, na kraju ovog izlaganja, da je apriori iskljucavanje ovih ili onih greshka. Kompletna i potpuna.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×