Jump to content
Viloticka

Kako su vam roditelji preživeli odlazak

Recommended Posts

Indy
Ne može indy, veruj mi - npr., tek sada počinjem da shvatam odnos koji imamo otac i ja, sumnjam da bih ga ikada razumeo ovoliko da nije mog sina.
Ja sam vrlo konkretno naveo primer na koji mislim. Objasni mi na koji način ja ne razumem tu emociju koja je obuzela mog oca prilikom duplog odlaska dece u inostranstvu (i kapetanm-ovu, takođe). Sigurno je da se iskustvo može steći samo iskustvo, ali je meni takođe jasno kao dan da je roditeljstvo plodno tlo za razne mistifikacije. (Nedavno smo čitali na drugoj temi nečiju tvrdnju da se postaje "boljim čovekom" kroz roditeljstvo. Negde se u svemu tome reklo zbogom racionalnom diskursu i zaboravila činjenica da je ogromna većina odraslih ljudi iskusila roditeljstvo, a barem ja nisam primetio da je svet nešto mnogo napredovao zbog toga).I šta je sledeće, ne možemo da osetimo blues ako nismo crnci...

Share this post


Link to post
zorglub
Nedavno smo čitali na drugoj temi nečiju tvrdnju da se postaje "boljim čovekom" kroz roditeljstvo.
Džibus. Ne očekuj takve mudrolije s moje strane, niti da ikome osporavam izbor - koliko vidim, kroz razumevanje odnosa sa sopstvenim roditeljima može se postati jedino bolji roditelj, što mi je postalo najdraži zadatak u životu. Takođe ne očekuj da potanko objašnjavam bilo kakve emocije, hoću reći od mene - posvađanog s rečima.

Edited by zorglub

Share this post


Link to post
jolanda.kirschner
(Nedavno smo čitali na drugoj temi nečiju tvrdnju da se postaje "boljim čovekom" kroz roditeljstvo. Negde se u svemu tome reklo zbogom racionalnom diskursu i zaboravila činjenica da je ogromna većina odraslih ljudi iskusila roditeljstvo, a barem ja nisam primetio da je svet nešto mnogo napredovao zbog toga).I šta je sledeće, ne možemo da osetimo blues ako nismo crnci...
Ima i drugi vid takve tvrdnje: 'Ne mozes postati boljim covekom (sta god to bilo) ako ne iskusis draz roditeljstva.'

Share this post


Link to post
zorglub
Whatever...
Dobro matori drndošu, jesi se uvredio? Hteo sam reći - voleo bih da objasnim, kad bih umeo. Nemoj odmah tako.

Share this post


Link to post
kapetanm

Ovaj, nisam pisao ništa da bih prikazao kao univerzalnu istinu - reč je o mom ličnom doživljaju. Tad ti se sve provrti kroz glavu, od prve zvečke do maturske večeri. I jedan generacijski osećaj krivice što ta deca idu. Opet, kad je vidim zadovoljnu bude mi lakše

Share this post


Link to post
Indy
Dobro matori drndošu, jesi se uvredio? Hteo sam reći - voleo bih da objasnim, kad bih umeo. Nemoj odmah tako.
Ko se naljutio? Samo ne vidim poentu dalje "diskusije".

Share this post


Link to post
topuzina
(Nedavno smo čitali na drugoj temi nečiju tvrdnju da se postaje "boljim čovekom" kroz roditeljstvo. Negde se u svemu tome reklo zbogom racionalnom diskursu i zaboravila činjenica da je ogromna većina odraslih ljudi iskusila roditeljstvo, a barem ja nisam primetio da je svet nešto mnogo napredovao zbog toga).
Za postajanje boljim čovekom ne znam, ali biće da se postaje nesrećnijim nego pre dece.

Share this post


Link to post
noskich
Za postajanje boljim čovekom ne znam, ali biće da se postaje nesrećnijim nego pre dece.
Kako ko. Ako radis 9-6, a moras da skuvas, operes, pocistis, nahranis, poigras se i ostalo onda razumem tvoj stav.

Share this post


Link to post
Dagmar
Kako ko. Ako radis 9-6, a moras da skuvas, operes, pocistis, nahranis, poigras se i ostalo onda razumem tvoj stav.
Moji su tako radili kad sam ja bila mala, i nisu bili nesrecniji zbog toga, samo preumorni... ali npr nisu mogli da ostaju prekovremeno sto u ta vremena nije bio problem, mama je radila 7-15, tata 9-5, tako da me je on vodio u vrtic a mama preuzimala nazad. Uspeli su nekako cak i bez pomoci dede/babe/bejbisiterke.

Share this post


Link to post
noskich
Moji su tako radili kad sam ja bila mala, i nisu bili nesrecniji zbog toga, samo preumorni... ali npr nisu mogli da ostaju prekovremeno sto u ta vremena nije bio problem, mama je radila 7-15, tata 9-5, tako da me je on vodio u vrtic a mama preuzimala nazad. Uspeli su nekako cak i bez pomoci dede/babe/bejbisiterke.
To je mogla ta generacija da iznese, moja generacija (Y) nema sanse. U manjini su danas roditelji (beba i sitne dece) koji umeju i hoce da skuvaju, poprave, pociste, poigraju se i da im to ne smeta, a kamoli jos da rade puno radno vreme.Em smo mi odrastali u manjim porodicama (dosta jedinaca) pa daleko imamo manje iskustva sa cuvanjem brata ili sestre, manje smo bili optereceni kucnim obavezama pa ne znamo da kuvamo, poravljamo (ja znam, ali vidim vecina ljudi koje znam u Srbiji mojih godina ne), samo smo bili upuceni na skolu i to ne 8 ili 12 godina kao vecina roditelja, vec 16-20-24 godine samo formalno obrazovanje. A o tome da se danas trazi vece angazovanje na poslu ne treba trositi reci.U to neko proslo vreme nisi ni imao mnogo izbora sta da radis u slobodno vreme. Kao srednja klasa vecina egzoticnih stvari poput putovanja, umetnosti je bila daleko nedostupnija budzetu. Imao si crno-beli televizor, novine (slab izbor i tu), gramofon i radio.Danas ti samo treba neogranicen pristup internetu koji nije skup i imas ogroman izbor.Mi smo odrastali sa uverenjem da ne treba da se zrtvujemo za roditelje ni decu, da treba da imamo svoje slobodno vreme, hobije i slicno.Mislim da su nase roditelje na dva fronta docekale ideologije koje zahtevaju zrtvovanje: tradicija koja upucuje na zrtvovanje zarad porodice (brigu o roditeljima i deci) i istovremeno socijalisticko zrtvovanje zarad drustva i viseg dobra (radne akcije, volontiranje...) dok smo mi bili u velikoj meri postedjeni i jednog i drugog, a najizlozeniji potrosackom drustvu (ko ima kakav video i kompjuter, patike, igracke, satelitsku, gde se ide na odmor...).Nemam dece, ali imam primer mog brata od tetke. On i zena em sto koriste dve babe za cuvanje jednog deteta, em sto kupuju gotovu hranu, odlaze na ruckove kod tih baba i ostale rodbine, em sto placaju zenu da im cuva dete i pocisti/skuva.I pored svega toga oni nemaju slobodnog vremena i preumorni su. Bas zbog posla. Probudis se, odes na posao, vratis se uvece, malo poigras sa detetom, dete ode na spavanje.Onda imas 2-3 sata vremena. Treba se i obrijati, istusirati, popeglati, platiti racune, uvek ima sta da se odradi. Edited by noskich

Share this post


Link to post
Hjortron
To je mogla ta generacija da iznese
pa evo i mi možemo, upravo sadadvoje malecke dece, babe, tetke i tako ti su na 1000-2000km daleko, bebi-siterku <zasad> nemamo, a radimo oboje puno radno vremee sad, moram priznati da nemamo fiksno radno vreme, što je generalno keva nad kevama (i kad nemaš decu), mada realno ono što nas je "ušančilo" vremenski je vrtić, ne posao :D Edited by Amelija

Share this post


Link to post
noskich
pa evo i mi možemo, upravo sadadvoje malecke dece, babe, tetke i tako ti su na 1000-2000km daleko, bebi-siterku <zasad> nemamo, a radimo oboje puno radno vremee sad, moram priznati da nemamo fiksno radno vreme, što je generalno keva nad kevama (i kad nemaš decu), mada realno ono što nas je "ušančilo" vremenski je vrtić, ne posao :D
Ne znam kakva je kod tebe situacija, samo pricam od onih ljudi sto poznajem u Srbiji to je katastrofa. Jaje da obare je vrhunac kulinarstva, kakve crne torte da se mese, sve narudzbe iz poslasticarnice. Da se zameni osigurac ili nesto usije se zovu majstor ili roditelji.Moja baba je kore razvijala i rezance pravila, malo sutra da se kupe na gotovo u radnji. Tetka dan danas sama mesi bazu za picu. A ovima tesko da podgreju zamrznuto jelo u mikrotalasnoj, mora neko da se odgega do supermarketa... naravno u kolima.Ma nije ni samo Srbija. Imao sam cimera Kineza, svaki dan on jede instant noodles, samo razliciti ukus.A cimerke, umeju da se napirlitaju pred izlazak a nikad im na pamet ne pada da operu rernu/WC solju/kadu nakon upotrebe. Ne bace djubre nikada za godinu dana i duze.Jedan Kiwi cimer stavi svoju uzasno prljavu odecu u masinu i posle je ostavi nedeljama u slivniku za rucno pranje rublja dok se ne ubudja. Raspao se bio madrac ispod njega i sundjer poceo da ispada, on mrtav hladan. Godinu dana leti sundjer po hodniku.Strava i uzas.Kako ce to da se brine o deci, pa to ne ume o sebi da se brine?Od svih cimera i cimerki koje sam imao sto u Srbiji sto van Srbije to je mrtva trka ko je grdji potencijalni roditelj. Edited by noskich

Share this post


Link to post
gospa buba
Od svih cimera i cimerki koje sam imao sto u Srbiji sto van Srbije to je mrtva trka ko je grdji potencijalni roditelj.
problem je sto se ne zna kakave je ko potencijalni roditelj, dok ne postane roditelj.

Share this post


Link to post
noskich
problem je sto se ne zna kakave je ko potencijalni roditelj, dok ne postane roditelj.
Prethodno ponasanje je indikator buduceg ponasanja. Nije 100% pouzdani prediktor, ali je najbolje sto imamo za `gatanje`.Zato se i koristi na intervjuima pri zaposljavanju.Neko ko se hrani u McDonald`s-u svaki dan, nikada ne ocisti svoju sobu za godinu dana, ostavlja opran ves da mu se ubudja, spava na madracu koji se raspada ne moze preko noci da se pretvori u idealnog roditelja, moguce je na duze staze da moze (jer su potrebni vreme i trud da se savladaju vestine kao kuvanje, da se otarasi losih navika) ali je to malo verovatno...Niko pri zdravoj razumi nece zaposliti nekoga sa konzistentno losom istorijom rada ili uzeti za partnera nekoga ko je potpuno ispod ocekivanja nadajuci se da ce se odjednom preobraziti kada postanu zaposleni/partner. Edited by noskich

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×