problem slobode volje

[pt 2.0]

i da i ne. probabilizam jeste jedna od osnovnih konstanti u kvantnoj algebri, ali on ne podrazumeva ne postojanje interne kauzalnosti, vec samo nasu, objektivnim poteskocama izazvanu, onemogucnost da istu dokucimo. medjutim, zbog stalno prisutne tendencije da se verovatnoca ne prihvata kao konacan odgovor, veliki segment fizike 20./21. veka, doduse, najcesce indirektno, posvecen je upravo prevazilazenju hajzenbergove aporije, a sve u potrazi za aksiomatskom nedvojbenoscu, odnosno konacnom izgonu neizvesnosti.

ako si ti ovom slozenom i nejasnom recenicom hteo da kazes da je hajzenbergov princip samo odraz nemogucnosti da se nesto precizno izmeri u QM sistemu, odnosno da je hajzenbergov princip puka posledica posmatrackog efekta (odnosno cinjenice da svako merenje u QM menja QM sistem), onda si izrekao nesto neistinito skroz.

[Bojan]

Upravo je ?i da i ne? uobicajen odgovor fizicara koji su se bavili ovim pitanjem.Verovatnoca u kvantnoj mehanici nije onakva kakvu mi poznajemo u svakodnevnom zivotu. Koliko sam ja shvatio naucnici koji su se ovim bavili su na stanovistu da nije problem u tome da mi nesto ne mozemo da otkrijemo, vec da je sama priroda toga da ne moze biti otkriveno. Hajzenbergov princip neodredjenosti imao je kriticare od pocetka, a svakako ih ima i danas. On je prosto uzet u nedostatku boljeg.Ali, nije li cela prica vracanje na odnos subjekt-objekt. Mi opisujemo objekte kao nezavisne, od nas i ostalog sveta odvojene. Medjutim, ako dublje idemo sa definisanjem objekta koji posmatramo nalazicemo u njemu sve vise onoga-sto-smo-mi. Ona povrsna ociglednost koja je naizgled postojala je tu samo u funkciji komunikacije i saopstivosti. Na kraju cemo konstatovati da objekat jeste ono-sto-smo-mi. Ili ? ono sto posmatramo ne mozemo definisati, kao sto ne mozemo definisati sveobuhvatno ono-sto-smo-mi. Sveobuhvatno Ono-sto-smo-mi zahvatamo kroz objekat, odnosno kroz svet, ali ga ne mozemo zahvatiti direktno iz sveta.Koliko god kvantna mehanika zahteva komplikovanu matematiku sa jedne strane i nemogucnost preciznog jezickog formulisanja sa druge, stvar bi mogla biti i jednostavna ako krenemo unazad. Opet dopunjujuce suprotnosti (komplikovano i jednostavno). Prvo smo u svetu napravili granice objekata. Oivicili smo ih i tako ih ucinili posebnim celinama. Svrstali smo ih u grupe. Sledeca granica je bila brojanje istih objekata. Ovo bi bila i prva meta-granica. Brojevi su transcendentni. Recimo broj tri jednako moze govoriti i o tri paradajza i o tri automobila. Sledeca meta granica nam je omogucila da odredimo u kakvom su odnosu vrste i objekti, a ta meta granica je algebra. Tako smo ovladali prirodom, ali se i odvojili od nje. Priroda je u stvari onakva kakva jeste, a granice su stvorene u nasem umu. Da li nam je potrebna nova meta-granica ili brisanje postojecih da bismo razumeli prirodu?Nije li sa druge strane to uklanjanje granica neka vrsta prosvetljenja? Nesto bozansko, sto u sebi krije ne-saopstivost, nesto sto iritira um onoga ko to nije spoznao. Ali opet dodjosmo do kvantne mehanike, koja takodje u sebi krije tu istu ne-saopstivost i isto tako iritira nas um.

[boshoku]

princip neodredjenosti slican je (i vremenom koncidira) sa aforizmom iz vitgenstajnovog traktata- pored stvari o kojima ne moze govoriti, prodji u tisini, odnosno on decidno utvrdjuje medju iza koje se ne moze. ipak, kako je to rekao naveci zivi fizicar ed viten na seminaru za nas koji se bavimo kvantnom teorijom polja pre 3 godine u boltimoru- hajzenbergov diktum toliko je protivan priodjenoj ljudskoj potrebi da rusi barijere znanja, da me zacudjuje kako do sada nije oboren, ili barem zaobidjen. naravno, urusavanje(?) ovog principa, neminovno ce dovesti do promene citave paradigme.

[Buck Naked]

to opet neka Fajerabendova epistemologija? mislio sam da su topići o anarhizmu na politici..

Edited May 3, 2009 by Buck Naked

[Bojan]

princip neodredjenosti slican je (i vremenom koncidira) sa aforizmom iz vitgenstajnovog traktata- pored stvari o kojima ne moze govoriti, prodji u tisini, odnosno on decidno utvrdjuje medju iza koje se ne moze. ipak, kako je to rekao naveci zivi fizicar ed viten na seminaru za nas koji se bavimo kvantnom teorijom polja pre 3 godine u boltimoru- hajzenbergov diktum toliko je protivan priodjenoj ljudskoj potrebi da rusi barijere znanja, da me zacudjuje kako do sada nije oboren, ili barem zaobidjen. naravno, urusavanje(?) ovog principa, neminovno ce dovesti do promene citave paradigme.

??protivan prirodjenoj ljudskoj potrebi da rusi barijere znanja.?Ja bih to pre nazvao potreba Uma, kao laznog vladaoca (primat misljenja), da nametne svoje istine, a time i paradigme. Ali istine uma i jesu Nista, koje se manifestuje kao Nuznost (blizu onoga sto je paradigma). Nasa Egzistencija, stojeci sablaznjena nasuprot Nuznosti, ne moze prihvatiti takve istine i ne-slobodu, vec razbija te okvire i trazi mogucnost do svemogucnosti.Naucnici su prilicno ispumpali svoje prevelike ambicije u poslednjih 400 godina. Mislim da bi i Viten morao imati to u vidu, jer ovakva njegova izjava deluje veoma bledo, a mozda u krajnjoj liniji omalovazava Heisenberga. Heisenberga koji zapravo ovime i nije zeleo da postavi bilo kakvu paradigmu. Ali je mozda oborio paradigmu nauke. Mozda je oborio najveci mit koji je nauka plasirala ? mit eksperimenta. A treba ga svakako respektovati jer je kroz filozofiju pokusao da otvori nove mogucnosti.

[boshoku]

cuj, ako hajzenberg pukne, ja ostadoh bez posla/doktorata, tako da zasigurno imam vise motiva da ga branim od tebe, sto ipak ne cinim, prepustajuci ti da iz posta u post, jednosmerno trcis od opsteg mesta do idioma- nous, psyche, logos, sunyata, satori, erscheinung, ding an sich, dasein, angst, esencija..aj daj nes'o novo, svoju misao, a ne transkripte iz philosophy for dummies.i naravno, nazvati bilo sta spram fizike izreceno od vitena, bledim, je u najmanju ruku neozbiljno, te pokazuje, cak uz tvoju ogradu kako nisi u materiji, notu diletantizma.

[Bojan]

cuj, ako hajzenberg pukne, ja ostadoh bez posla/doktorata, tako da zasigurno imam vise motiva da ga branim od tebe, sto ipak ne cinim, prepustajuci ti da iz posta u post, jednosmerno trcis od opsteg mesta do idioma- nous, psyche, logos, sunyata, satori, erscheinung, ding an sich, dasein, angst, esencija..aj daj nes'o novo, svoju misao, a ne transkripte iz philosophy for dummies.i naravno, nazvati bilo sta spram fizike izreceno od vitena, bledim, je u najmanju ruku neozbiljno, te pokazuje, cak uz tvoju ogradu kako nisi u materiji, notu diletantizma.

Mozda si i u pravu. Trebao bih malo da odmorim. Svakako da imam neke izvore iz kojih dolazi ovo sto pisem, malo i kontempliram, ali eto ti me stavi na nekakvo dno. Ali, to "...probijamo barijere znanja..." i to kao nasa prirodjena osobina. Pa zar nisu vodeci naucnici, pre teorije relativiteta, tvrdili da cemo u bliskoj buducnosti staviti tacku na znanje. A sada dodjosmo do toga da je znanje u neznanju.