Jump to content
Yonkers United

Svetska Kriza 2008-....

Recommended Posts

Isis
Ne razumem cemu prekorni, ako ne i osorni, ton. Borrisov post na koji sam reagovao nigde nije naglasavao da se radi o isplati otpremnina iz javnog budzeta, sto je naravno skandal. Ne bih se mogao sloziti da je to nesto uobicajeno za moderni kapitalizam, dapace.
zapravo, borris je u svom postu (pravilno) naveo da su francuska i belgija (jos plus luksemburg) sa 6.4 milijardi eura spasile dexiu, banku ciji ce direktor biti isplacen milionskom otpremninom.u modernom kapitalizmu je onoliko cesto da se iz javnih sredstava isplacuju otpremnine menadzerima propalih firmi koliko je cesto da se javnim sredstvima spasavaju te iste propale firme. ton nije prekorni ili osoran, jednostavno ne nalazim opravdanja da se javna sredstva koriste u takve svrhe, kao ni da se ocekuje od onoga sto nazivas tzv. narodom da ili nadje alternative koje ce funkcionisati ili da se uzdrzi od prezira kad vec breme takvog posla ne nosi na svojim plecima.

Share this post


Link to post
hattori
pa zato sto bi to bilo upumpavanje $700bn u privatnu potrosnju, a oni svakako imaju problema sa prevelikom potrosnjom i spoljnotrgovinskim deficitom.
da, narod bi to spickao zacas. jest taj deficit srecu kvari, al zivnula bi domaca proizvodnja i sve sto s tim ide...nedavno su rknuli 250 mlrd, sta fali jos malo? :)

Share this post


Link to post
Кристофер Лумумбо
pa zato sto bi to bilo upumpavanje $700bn u privatnu potrosnju, a oni svakako imaju problema sa prevelikom potrosnjom i spoljnotrgovinskim deficitom.
ovo bas ne razumem najbolje. oni imaju problema sa javnom potrosnjom, a privatna potrosnja je uvek dobrodosla. valjda? :unsure:

Share this post


Link to post
Indy

...

Edited by Indy

Share this post


Link to post
MayDay

Hajde ovako. USA ima problem i sa javnom i sa privatnom stednjom. Obe su negativne. Gradjanstvo i privreda vise trose (consumer spending i investicije) nego sto zaradjuju, a drzava vise trosi nego sto prikuplja kroz poreze i ostalo. Kad se te dve stednje saberu dobija se nacionalna stednja koja je tacno jednaka razlici izmedju izvoza i uvoza. Kako je US nacionalna stednja negativna iz godine u godinu, tako ostvaruju i spoljnotrgovinske deficite (negativan saldo izvoza i uvoza).Podsticanje privatne potrosnje je imalo smisla samo u Velikoj Depresiji, kada su kapaciteti bili neiskorisceni zbog opsteg pada cena. Danas bi svako upumpavanje novca u dzepove gradjana dovelo do daljnjeg rasta uvoza. S druge strane, prevelika americka javna potrosnja ne podstice uvoz celim svojim obimom. Rekla bih da dobar deo direktno ide u industriju oruzja (namensku industriju sto bismo mi rekli) koja je domaca. I tako cemo imati da ce USA i Rusija na misice da obezbedjuju stope rasta u kriznim vremenima. Pogledajte Srbiju. Zamislite da npr. svako fizicko lice dobije po ?10k. Da li bi to dovelo do izgradnje novih domacih preduzeca ili bi najveci deo love otisao na uvozna dobra?

Edited by MayDay

Share this post


Link to post
Isis
Citkala sam sta pisu ekonomisti koje najvise cenim o Polsonovom programu, pa cu ukratko da izlozim.Zasto uopste podrska drzave? Zanemarimo politiku. Kada neka naftna kompanija postane prezaduzena i preti joj bankrotstvo, njena aktiva je manja od pasive, ali ta aktiva (uskladistena nafta) i dalje vredi. S druge strane, banka puca kada aktiva prestane da joj bude vredna. Kada pukne, njena pasiva (dug prema drugim bankama i klijentima) takodje nestaje. To dovodi do lancanog efekta u okviru finansijskog sistema i zato je cilj izbeci ga.Program predlaze da se iskoristi $700bn od poreskih obveznika za otkup toxic hartija od vrednosti koje su banke natalozile u svojoj aktivi i koje su gotovo potpuno nelikvidne. Drzava bi cekala da im vrednost poraste ili u krajnjoj liniji i sam rok dospeca kako bi povratila novac. Problem je u tome sto se ne zna po kojoj ceni Treasury treba da ih otkupi, jer je njihovo trziste nestalo i nema nacina da se odredi fer cena. Koristio bi se najverovatnije metod obrnute aukcije, koji ako proradi, u smislu da banke zaista prodaju te hartije po pravoj vrednosti koju one zapravo znaju, onda bailout program i nije potpuni bailout. Pravo vadjenje bi se desilo kada bi banke uspele da izmajmunisu drzavu i prodaju joj ovaj toksicni otpad po ceni po kojoj su ga nabavile. Zato se predlaze da drzava ne ide na otkup hartija, vec na povecanje bankarskog kapitala kroz kupovinu preferencijalnih akcija. To bi dovelo do toga da ako i dodje do bankrota u nekom trenutku, poreski obveznici budu vise zasticeni nego privatni sektor koji drzi obicne akcije u vlasnistvu. Logika je, ako socijalizujemo dugove onda socijalizujmo i vlasnistvo.Ono sto ja postavljam kao pitanje je da li ce nakon programa doci do promene u biznisu modelu banaka koji je zapravo jedan od krivaca za krizu. Da li ce postojati motiv za napustanje politike ogromnog leveridza i ulaganja u strukturne proizvode ako se precutno racuna na podrsku drzave?Ako ne, onda ce poreski obveznici morati da ulete s novcem jos koji put.
sistemski rizik, ocigledna osobina celog finansijskog sistema, je razlog zasto poslovanje finansijskih institucija jeste i mora biti predmet regulacije i supervizije. recimo, propadanje fabrike cokolada bi nastetilo kome- njenim zaposlenima, poveriocima, akcionarima. nasuprot tome, propadanje jedne banke vuce za sobom ostale finansijske institucije (cijim propadanjem se povlace ostale), sto u domino efektu ostavlja posledice i na realni sektor. zato se ni u jednoj zemlji ne regulise ili supervizira industrija cokolade, ali svaka ima nadlezne institucije za finansijski sistem. kada je ta regulacija u nekim segmentima opustena, naravno da to radja motiv medju igracima da iskoriste tu cinjenicu. kada se u tome svi zanesu, onda sledi ovo sto gledamo. a ti eufemizmi za bailout, te da li je mnogo bailout ili samo malo bailout ili nije uopste bailout, mi je samo izbegavanje da se pravom recju nazove ono sto se sad desava. mislim, preferencijalne akcije...samo se previdja sitna okolnost da preferencijalni akcionari u slucaju bankrota i raspodele likvidacione mase idu iza isplate administratora, iza isplate zaposlenih, iza isplate SVIH poverioca (i junior, senior, secured, unsecured). ustvari, oni na red dolaze jedino ispred obicnih akcionara i isplacuju se jedino ako je posle prethodnog namirivanja svih ovih ispred ostalo ista novca. to mi ne deluje nista sustinski drugacije, niti uliva dodatnu sigurnost.a do promene biznis modela ne da ce doci, nego je vec doslo. jos pre dve nedelje morgan stanley i goldman sachs, kao jedine dve preostale ciste investicione banke, su podnele zahtev da se preregistruju u finansijske institucije koje mogu uzimati depozite (cime istovremeno postaju predmet detaljnije supervizije). znaci, cisto investiciono bankarstvo je prestalo da postoji. ovo je bitno jer investicione banke, po opisu svog posla, ne uzimaju depozite od klijenata (depoziti predstavljaju jeftin izvor finansiranja) vec novac nalaze na relativno skupljem i volatilnijem trzistu kapitala. jos u nedelji kad je lehman propadao i merrill bio kupljen od strane BoA, trziste je jasno stavljalo do znanja da biznis model cistog investicionog bankarstva trenutno nije pozeljan (CDS spread-ovi morgan stanley i goldman sachsa su otisli nebu pod oblake). to takodje znaci i da cemo u vremenu koje dolazi gledati malo vise old fashioned bankarstva, bez mnogo structured products. sve dok se ne ukaze nova prilika..a da ce se poreski obveznici jos koji put otvoriti za spasavanje banaka je jednostavna izvesnost, buduci da je systemic risk neodvojiv od bankarstva. koliko cesto i u kom obimu, rekla bih da je pitanje preventive (regulacije i supervizije). Edited by Isis

Share this post


Link to post
Marvin (Paranoid Android)

Samo da uvalim ovo ovde:Beograd, Vašington, Niš -- Senat Kongresa usvojio je noćas plan predsednika Džordža Buša za oporavak finansijskog tržišta u iznosu od 700 milijardi dolara.Cela vestedit: tek sad vido - "Beograd, Vašington, Niš" :blink::lol:

Edited by Marvin (Paranoid Android)

Share this post


Link to post
hattori
Hajde ovako. USA ima problem i sa javnom i sa privatnom stednjom. Obe su negativne. Gradjanstvo i privreda vise trose (consumer spending i investicije) nego sto zaradjuju, a drzava vise trosi nego sto prikuplja kroz poreze i ostalo. Kad se te dve stednje saberu dobija se nacionalna stednja koja je tacno jednaka razlici izmedju izvoza i uvoza. Kako je US nacionalna stednja negativna iz godine u godinu, tako ostvaruju i spoljnotrgovinske deficite (negativan saldo izvoza i uvoza).Podsticanje privatne potrosnje je imalo smisla samo u Velikoj Depresiji, kada su kapaciteti bili neiskorisceni zbog opsteg pada cena. Danas bi svako upumpavanje novca u dzepove gradjana dovelo do daljnjeg rasta uvoza. S druge strane, prevelika americka javna potrosnja ne podstice uvoz celim svojim obimom. Rekla bih da dobar deo direktno ide u industriju oruzja (namensku industriju sto bismo mi rekli) koja je domaca. I tako cemo imati da ce USA i Rusija na misice da obezbedjuju stope rasta u kriznim vremenima. Pogledajte Srbiju. Zamislite da npr. svako fizicko lice dobije po €10k. Da li bi to dovelo do izgradnje novih domacih preduzeca ili bi najveci deo love otisao na uvozna dobra?
da, ali kada bi nase trziste imalo u ponudi kvalitetne srpske proizvode, po konkurentnim cenama,kao sto ima usa, dobar deo tog novca bi zavrsio u domacim dzepovima, zar ne?drugo, ameri su dobar deo svoje proizvodnje izmestili u zemlje poput kine i meksika,a kinezi, rusi i ostali, takodje investiraju usa, i kako se to sad sve vodi, kod pravljenja spoljnotrgovnskog bilansa?

Share this post


Link to post
Zabalujev
Pogledajte Srbiju. Zamislite da npr. svako fizicko lice dobije po ?10k. Da li bi to dovelo do izgradnje novih domacih preduzeca ili bi najveci deo love otisao na uvozna dobra?
Ako se dobro sećam, Kejnz je smatrao da bi u tom slučaju jako poskupeo lebac i kifle. :DElem, lično sam protiv takvog deljenja šakom i kapom (uključujući i ovu domaću varijantu od koje, srećom, neće biti ništa, naročito ne ako NIS prodaju za 400 meleona). No, što se Amera tiče, s obzirom da je proizvodnja overseas, a sirotinja troši kinesku robu (kao i svi ostali, doduše, valjao sam se od smeha prošle godine kad je neki naš lelemud iz vlade provalio izjavu "moramo da popravimo spoljnotrgovinski deficit sa Kinom", alo, care, ko nema deficit u razmeni sa Kinom?), ne znam kakaja raznjica? Ameri imaju zajebanu sitovaciju da rknuše silne novce na vojevanja, dok im njihovo tržišno zdravstvo postade skupo u pizdu materinu, troše, a proizvodnja (čije su , kao, vlasnici) je u dalekim zemljama. Kako ono piše na mom ajpodu "designed in California, manufactured in China". Poprilično nezgodna stvar. More i mnogo manje crvenima od mene će se učiniti da je ovo zgodan trenutak za protekcionizam i izolaciju, radne akcije i kupujmo domaće. Jedino što je tamo država toliko oslabila na račun krupno-kapitalnih krugova da je takav poduhvat maltene nemoguć. Sad da vidimo kako će da se snađu kapitalci. Sirotinja uvek najebe, normalno.

Share this post


Link to post
Takeshi

Evo je spanska banka Santander razvaljuje sve redom ^_^ Pod strogom kontrolom spanske centralne banke nisu se zamajavali sa obrtanjem para u krug, nego radili klasicno retail-bankarstvo sa klijentima, plus se sirili takticki na Latinsku Ameriku.Ovih dana pokupovali za "male pare" delove britanskih investicionih banaka i postali jedna od najvecih.Spiegel

Share this post


Link to post
Anduril
sistemski rizik, ocigledna osobina celog finansijskog sistema, je razlog zasto poslovanje finansijskih institucija jeste i mora biti predmet regulacije i supervizije. recimo, propadanje fabrike cokolada bi nastetilo kome- njenim zaposlenima, poveriocima, akcionarima. nasuprot tome, propadanje jedne banke vuce za sobom ostale finansijske institucije (cijim propadanjem se povlace ostale), sto u domino efektu ostavlja posledice i na realni sektor. zato se ni u jednoj zemlji ne regulise ili supervizira industrija cokolade, ali svaka ima nadlezne institucije za finansijski sistem. kada je ta regulacija u nekim segmentima opustena, naravno da to radja motiv medju igracima da iskoriste tu cinjenicu. kada se u tome svi zanesu, onda sledi ovo sto gledamo.
Nisam siguran da li je bankama potrebna bas takva regulacija. Ako banke znaju da su prepustene same sebi, ako znaju da nece nikakva drzava ili Fed da uskoci da bi ih spasila i ako znaju da uvek postoji rizik lancane reakcije ukoliko ne posluju transparentno i racionalno, onda ce se promeniti i njihovo ponasanje i doci ce do stvarne sistemske promene, tj. banke bi se samoregulisale sto bi bilo mnogo efektivnije. Postojanje Fed-a i monopol nad kontrolom novcane mase/kamata je stvarni sistemski problem, a ne nedovoljna regulacija banaka. Banke u Nemackoj su recimo pod mnogo striktnijom kontrolom nego one u UK, pa su se upravo neke banke iz javnog sektora najvise prepracunale i zabrljale zbog duboke nekompetentnosti/korupcije regulatora. Na slobodnom i neregulisanom trzistu novca sa vremena na vreme bi dolazilo do bankrota neke banke ali zbog konzervativnijeg poslovanja (povecane rezervi, veliki osiguravajuci fondovi u slucaju krize/bankrota, stringentno i racionalno kreditiranje) ne bi doslo do toga da bas svi veliki igraci zabrljaju u isto vreme. Sada se u krizi pokazuje da najbolje prezivljavaju upravo banke koje su poslovale konzervativnije i koje su rasprsile svoje rizike, a finansijski frankenstajni poput F.Mek-a i F.Mej-a na slobodnom trzistu bez uplitanja drzave uopste ne bi ni zaziveli. Sada imamo situaciju da su veliki igraci bili itekako svesni da se pravi balon sa nekretninama koji su upravo Fed i drzava pokrenuli 2001. i da ce on puci pre ili kasnije, ali takodje im je bilo jasno da imaju Fed i da imaju snazan uticaj na samu drzavu (Paulson recimo kao bivsi sef GS) koji nece dozvoliti krah celog sistema. Pa sam Bernanke drzi predavanja o Velikoj depresiji i kako treba reagovati u takvom slucaju - upumpavanjem jos vise stampanih para u vec tako truo sistem. Da ovo ne moze da funkcionise na duzi rok je jasno. Ako sistem ne propadne sada, propasce prilikom sledece krize koja ce biti jos veca od ove. Edited by Anduril

Share this post


Link to post
MayDay
da, ali kada bi nase trziste imalo u ponudi kvalitetne srpske proizvode, po konkurentnim cenama,kao sto ima usa, dobar deo tog novca bi zavrsio u domacim dzepovima, zar ne?drugo, ameri su dobar deo svoje proizvodnje izmestili u zemlje poput kine i meksika,a kinezi, rusi i ostali, takodje investiraju usa, i kako se to sad sve vodi, kod pravljenja spoljnotrgovnskog bilansa?
da, kada bi...iPod proizveden u Kini se proda u Srbiji za ?200. Neka bude da su prodavac u Srbiji ugradio 20, to povecava nas GDP za 30, a smanjuje za uvoznih 170 (zanemarila poreze i carine). Tih 180 se vodi kao kineski izvoz i povecava se njihov GDP za celi taj iznos. Od toga neka bude da je profitna margina Apple-a 25%, ?45 je i dalje potpalo pod kineski GDP, ali istovremeno i pod USA GNP.GDP (Gross Domestic Product) - vezuje se za teritoriju zemlje kojoj ga merimoGNP (Gross National Product) - vezuje se rezidente drzave kojoj ga merimo

Share this post


Link to post
Isis
Nisam siguran da li je bankama potrebna bas takva regulacija. Ako banke znaju da su prepustene same sebi, ako znaju da nece nikakva drzava ili Fed da uskoci da bi ih spasila i ako znaju da uvek postoji rizik lancane reakcije ukoliko ne posluju transparentno i racionalno, onda ce se promeniti i njihovo ponasanje i doci ce do stvarne sistemske promene, tj. banke bi se samoregulisale sto bi bilo mnogo efektivnije. Postojanje Fed-a i monopol nad kontrolom novcane mase/kamata je stvarni sistemski problem, a ne nedovoljna regulacija banaka. Banke u Nemackoj su recimo pod mnogo striktnijom kontrolom nego one u UK, pa su se upravo neke banke iz javnog sektora najvise prepracunale i zabrljale zbog duboke nekompetentnosti/korupcije regulatora. Na slobodnom i neregulisanom trzistu novca, sa vremena na vreme bi dolazilo do bankrota neke banke, ali zbog konzervativnijeg poslovanja (povecane rezervi, veliki osiguravajuci fondovi u slucaju krize/bankrota, stringentno i racionalno kreditiranje) ne bi doslo do toga da bas svi veliki igraci zabrljaju. Sada imamo situaciju da su veliki igraci bili itekako svesni da se pravi balon sa nekretninama koji su upravo Fed i drzava pokrenuli 2001. i da ce on puci pre ili kasnije, ali takodje im je bilo jasno da imaju Fed i da imaju snazan uticaj na samu drzavu (Paulson recimo kao bivsi sef GS) koji nece dozvoliti krah celog sistema. Pa sam Bernanke drzi predavanja o Velikoj depresiji i kako treba reagovati u takvom slucaju - upumpavanjem jos vise stampanih para u vec tako truo sistem. Da ovo ne moze da funkcionise na duzi rok je jasno. Ako sistem ne propadne sada, propasce prilikom sledece krize koja ce biti jos veca od ove.
regulacija i supervizija finansijskog sistema ne znaci da postoji vrhovna institucija koja ce uskakati sa novcem kad nekoj banci u nevolji zatreba, vec znaci da postoji sistem jasno definisanih pravila dozvoljenog i nedozvoljenog ponasanja (regulacija) i sistem efikasnog monitoringa njihovog pridrzavanja (supervizija). ako se finansijska institucija deklarise kao, recimo, penzioni fond- jasno je definisana aktiva u koju moze ulagati, u kojoj srazmeri, koji procenat investicija u inostranstvu je dozvoljen, etc. disclosure zahtevi bice veliki, postoje obaveze jasnog definisanja kroz prospekt i periodicne izvestaje za siroku investicionu javnost. ako se radi o investicionom fondu, zahtevi ce biti po svim ovim kriterijumima nesto drugaciji. ako se radi o hedge fund-ovima, ovi zahtevi gotovo da nece postojati, jer po zakonom definisanim pravilima u njih mogu ulagati iskljucivo sofisticirani investitori (sofisticirani being high net worth individuals), dok obracanje siroj (opstoj) investicionoj javnosti njima nije dozvoljeno. ako se radi o banci, njoj je jasno definisano koliko im koja aktivnost 'opterecuje' kapitalnu bazu i shodno nivou rizicnosti svojih investicija ona mora imati kapitalnu pokrivenost za te svoje aktivnosti. u sustini, za svaku vrstu finansijske institucije postoji odgovarajuca regulativa, ciji nivo konzervativnosti zavisi pre svega od toga koji tip klijenata targetira ta institucija (opsta ili sofisticirana investiciona javnost) i kolika je njena sposobnost kontaminacije celog finansijskog sistema u slucaju da stvari krenu kako ne treba. takav sistem pravila i jos bitnije njihov enforcement ne moze da bude proizvod iskljucivo samoregulacije (mada ne umanjujem znacaj samoregulacije kao takve, no ona ipak ima ogranicavajuci domet).znaci, regulacija ne znaci slobodu banke da zavuce ruku u budzet kad je situacija losa, vec znaci set jasnih i transparentnih pravila koja su usmerena na to da se smanji mogucnost greske i da se, ukoliko se ona desi, minimiziraju tj. ogranice njeni negativni uticaji na ostatak sistema.
Na slobodnom i neregulisanom trzistu novca, sa vremena na vreme bi dolazilo do bankrota neke banke, ali zbog konzervativnijeg poslovanja (povecane rezervi, veliki osiguravajuci fondovi u slucaju krize/bankrota, stringentno i racionalno kreditiranje) ne bi doslo do toga da bas svi veliki igraci zabrljaju.
poenta sistemskog rizika je u tome da nema bankrota neke banke, vec bankrot neke banke plus jos nekoliko banaka, plus jos prelivanje negativnih efekata na realnu ekonomiju kroz kreditnu kontrakciju. jedna banka ima daleko siri uticaj na svoje okruzenje nego sto to ima bilo koja proizvodna ili neka druga firma i, u krajnjoj liniji, to okruzenje zasluzuje i zastitu od eventualno neodgovornog ponasanja banaka. da je situacija takva da kad propadne banka, da se to zavrsi samo na propadanju te banke, ne bi bilo ni opravdanja da se ona spasava, niti bi bilo razloga da se njeno poslovanje strogo nadgleda. medjutim, posto to nije slucaj, taj sistemski rizik je ono zbog cega, ne samo da treba da postoji sistem striktne kontrole poslovanja banaka, vec i kad se steta jednom desi, centralne banke pribegavaju njihovom spasavanju. meni je u svakom slucaju isplativija preventiva (kroz nadzor), nego bailout kao naknadna pamet.

Share this post


Link to post
Indy

U svakoj prici o nadzoru cini mi se kao da nema svesti o tome da sve ovo isto moze da se desi i sa nadzorom, tj. nema nikakvih garancija da bi tako donosene odluke bile bolje.

Share this post


Link to post
Indy
More i mnogo manje crvenima od mene će se učiniti da je ovo zgodan trenutak za protekcionizam i izolaciju, radne akcije i kupujmo domaće.
Da, to je uvek davalo odlicne rezultate. :rolleyes:
Nisam siguran da li je bankama potrebna bas takva regulacija. Ako banke znaju da su prepustene same sebi, ako znaju da nece nikakva drzava ili Fed da uskoci da bi ih spasila i ako znaju da uvek postoji rizik lancane reakcije ukoliko ne posluju transparentno i racionalno, onda ce se promeniti i njihovo ponasanje i doci ce do stvarne sistemske promene, tj. banke bi se samoregulisale sto bi bilo mnogo efektivnije. Postojanje Fed-a i monopol nad kontrolom novcane mase/kamata je stvarni sistemski problem, a ne nedovoljna regulacija banaka. Banke u Nemackoj su recimo pod mnogo striktnijom kontrolom nego one u UK, pa su se upravo neke banke iz javnog sektora najvise prepracunale i zabrljale zbog duboke nekompetentnosti/korupcije regulatora. Na slobodnom i neregulisanom trzistu novca sa vremena na vreme bi dolazilo do bankrota neke banke ali zbog konzervativnijeg poslovanja (povecane rezervi, veliki osiguravajuci fondovi u slucaju krize/bankrota, stringentno i racionalno kreditiranje) ne bi doslo do toga da bas svi veliki igraci zabrljaju u isto vreme. Sada se u krizi pokazuje da najbolje prezivljavaju upravo banke koje su poslovale konzervativnije i koje su rasprsile svoje rizike, a finansijski frankenstajni poput F.Mek-a i F.Mej-a na slobodnom trzistu bez uplitanja drzave uopste ne bi ni zaziveli. Sada imamo situaciju da su veliki igraci bili itekako svesni da se pravi balon sa nekretninama koji su upravo Fed i drzava pokrenuli 2001. i da ce on puci pre ili kasnije, ali takodje im je bilo jasno da imaju Fed i da imaju snazan uticaj na samu drzavu (Paulson recimo kao bivsi sef GS) koji nece dozvoliti krah celog sistema. Pa sam Bernanke drzi predavanja o Velikoj depresiji i kako treba reagovati u takvom slucaju - upumpavanjem jos vise stampanih para u vec tako truo sistem. Da ovo ne moze da funkcionise na duzi rok je jasno. Ako sistem ne propadne sada, propasce prilikom sledece krize koja ce biti jos veca od ove.
1 potpis+ Johan Norberg o:WHY THE BAILOUT IS BAD... Come on, it?s a bailout. It reinforces the bizarre anti-capitalist idea that profits should be privatised and costs socialised, which is not just morally offensive, but also results in recklessness and crises again and again. ...... There are alternatives ...IF REGULATION IS THE ANSWER, WHY DIDN?T IT HELP?... Now most commentators demand more regulation. Before we accept that, let?s look at what the old regulations did. Why did independent investment banks evolve in the first place? Because American politicians outlawed universal banks as part of the New Deal, a ban that was in place for 66 years. ...HOW TO CREATE A CRISIS... 1995: The Community Reinvestment Act is revised so that banks and thrifts are stopped from targeting the wealthy, and are forced to give home loans to low- and moderate income-households as well. In return they are allowed to re-package and sell those subprime risks to others, which Bear Sterns pioneers in 1997. ...... 2001-2003: Instead of letting the market get rid of bad businesses and loans after the dot com bubble and 9/11, the Fed reduces its rate from 6.5% to 1%. There is only a mild recession, but at the cost of a dramatic expansion of the money supply, that creates a real estate bubble. ...... The prices increased, people borrowed more, and Mae and Mac ran leverage ratios that exceeeded 60 to 1 (cheered on by the Democrats who now blame free markets for the crisis) to keep giving loans to people who could not really afford it. And meanwhile everybody involved thought that they couldn?t really lose, because the government would bail them out. ... Edited by Indy

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×