Jump to content
iDemo

Dizajn Worldwide

Recommended Posts

woodooinstalater
Ako je funkcionalnost za tebe sekundarna stvar, onda je Alfons postavio pravo pitanje: sta je za tebe dizajn?Nije razlika izmedju umetnosti i dizajna u serijskoj proizvodnji, vec u prakticnoj upotrebnoj vrednosti koja je kod dobrog dizajna obrnuto srazmerna u odnosu na umetnost.Fotografija jeste serijski proizvod, ali ona ne sluzi kao podmetac za burek ili etiketa za flasu - mada njen nuzproizvod moze da bude etiketa za flasu ili podmetac za burek. U tom slucaju, prestaje da bude umetnost i postaje dizajn. Dobar ili los.Umetnost koristi medij samo da bi se materijalizovala, a dizajn ga koristi da bi ga stavio u sluzbu svakodnevnog zivota. Otuda, otvarac za flase se ne pravi od papira a automobil ne moze da bude od sapunice.
Moze svrsishodnost umesto funkcionalnost? :)Ja sam Alfonsu, a i tebi, odgovorio: tesko da iko danas zna sta je dizajn.A umetnost bez upotrebne vrednosti - nije umetnost. Ili to moze da bude samo na silu, pod moranje :)Znam da je ovo klizav teren, i da nas moze odvesti u neke druge price, ali velike umetnosti nema, niti je ikada bilo, bez njene upotrebne vrednosti. Za nekoga. Bilo koga ko je mogao sebi da je priusti. Od vraca u Lescaux-u, do Esterhazija koji poje i lebom rane jednog Hajdna, recimo.Mozda gresimo sto izraz koji se na srpskom odomacio i dobio sasvim odredjeno znacenje - konstruisanje - podredjujemo izrazu dizajn.Opet, ako svrsishodnost/funckcionalnost uzmes kao osnovni kriterijum za odredjivanje sta je dizajn, a sta ne - podjednako dobar posao ce da obavi i prosecan masinski inzenjer crtajuci neki sklop.A jedan brod, recimo, ne moze da bude i konstruisan/projektovan i dizajniran. Ili moze?I, da: serijsku proizvodnju nisam uzeo kao odrednicu dizajna, ne kao bitnu u svakom slucaju. Samo kao materijalizovanje (da se posluzim tvojim izrazom) mogucnosti (pomenuo sam analogiju sa filmom i fotografijom) da (velika) umetnost dospe do sto veceg broja ljudi. Nemoj ovde da me saplices sa socrealistickim konceptima :), ne radi se o njima: radi se naprosto o mogucnostima koje su modernoj civilizaciji otvorila njena sopstvena tehnoloska dostignuca. A dizajn i tehnologija su k'o prst i nokat.I - kad pomenu fotografiju kao podmetac za burek: da li bi jedan Cartier Bresson bio manje umetnost da na njegovoj fotografiji jedes burek?

Share this post


Link to post
woodooinstalater

Kauboje, jos uvek mi nisi odgovorio u cemu je razlika izmedju Bang&Olufsena i Bordzija?Osim ako ne smatras da se o tome moze razgovarati samo gomilanjem izraza kao sto su koncept, medij, estetsko/a/o, percepcija, perceptivno, platforma, komunikacija.... :PEdit: slicnosti znam - i jedni i drugi kubure sa sajtom :P

Edited by woodooinstalater

Share this post


Link to post
Caligula
Kauboje, jos uvek mi nisi odgovorio u cemu je razlika izmedju Bang&Olufsena i Bordzija?Osim ako ne smatras da se o tome moze razgovarati samo gomilanjem izraza kao sto su koncept, medij, estetsko/a/o, percepcija, perceptivno, platforma, komunikacija.... :PEdit: slicnosti znam - i jedni i drugi kubure sa sajtom :P
Recimo da sam u guzvi :P spremam ti malo predavanje posle praznika rada (kada definitivno izlazim iz guzve) Edited by CowBoy

Share this post


Link to post
woodooinstalater
Recimo da sam u guzvi :P spremam ti malo predavanje posle praznika rada (kada definitivno izlazim iz guzve)
Jedva cekam :P Pozdrav, potpis: Arno Breker :ph34r: I ne preteruj za praznik rada :), seti se onog: sto mozes da uradis sutra, nemoj nikako danas! Najbolje prekosutra.

Share this post


Link to post
Caligula

Hahaaaa:)) kad smo vec kod koncepta, evo jednog uspelog:Shalovi koje plete vetar:)linkP1070377.jpgP1070363_2.jpg

Share this post


Link to post
woodooinstalater
Hahaaaa:)) kad smo vec kod koncepta, evo jednog uspelog:Shalovi koje plete vetar:)linkP1070377.jpgP1070363_2.jpg

Share this post


Link to post
Zmitjkoe
A funkcionalnost je nesto sasvim drugo.
Da li je ova cuvena stolica Charles Rennie Mackintosh-a dizajn ili umetnost? Da li bi promenio misljenje posle petnaest minuta sedenja na ovoj stolici?Charles_Rennie_Mackintosh_Hillhouse_Chair_rfd.jpg Edited by Zmitjkoe

Share this post


Link to post
woodooinstalater

A ti u ovoj? :) Pozdrav.Arne Jakobsen :P

Share this post


Link to post
Zmitjkoe

Eto vidis, to je pravljeno za ljude a ne za kutije. Ako je funkcija ove fotelje da opusti coveka, onda je Cowboy u pravu. BTW, nemam nista protiv gosn. Mackintosh-a, dapace.

Share this post


Link to post
woodooinstalater
Eto vidis, to je pravljeno za ljude a ne za kutije. Ako je funkcija ove fotelje da opusti coveka, onda je Cowboy u pravu. BTW, nemam nista protiv gosn. Mackintosh-a, dapace.
Nista je ne vidim, a ti bojim se, nisi pazljivo pratio fabulu radnje :)Ili, mozemo i ovako: vidim jednu losu stolicu, ako je Mackintosh-eva dizajn, ili vidim jednu skulpturu koja lici na stolicu ili je mozda inspirisana stolicom, koja je, jel', umetnost. I to losa. Dakle, u oba slucaja rezultat je losost, uz ogradu da su ukusi - ukusi. I oni koji se ticu udobnosti za goozu i oni koji se ticu (pro)cene umetnickog dela.Ne znam da li je Kauboj u pravu, jos manje da li sam u pravu ja, a svrha ove diskusije i nije da dokaze da li je i koliko neko u pravu: moja temeljna tvrdnja je da se dizajn neopravdano odrice umetnickog i prepusta ga Makintosevim stolicama i slicnim pomodarijama (kako imenima tako i delima).Uostalom, Kauboj je, ako sam dobro razumeo, insistirao na funkcionalnosti: Jakobsen je funkcionalan.Jos je funkcionalnika gasna turbina (Kawasaki inace) koju sam ja postavio: kod nje je forma odredjena funkcijom, autor, autori tacnije, su anonimni, ali joj se funkcionalnost/svrsishodnost do koske ne mogu da poreknu.Znam da sada svrbe prsti da se krene sa napadom na futurizam, Marinetija i copore ostalih, ali nepotrebno: ovo je 21. vek i bice da cemo, ovako ili onako, morati da pokusamo da neke stvari promisljamo na sasvim druge nacine za koje, kao i za toliko toga, jos uvek nemamo ni osnovni pojmovni niti jezicki aparat.Tvrdio sam da je dizajn, onako kako se danas pozicionirao, umetnost koja je, pored filma i fotografije, najvise priblizila estetsko najvecem broju ljudi (opet: stop prepoznavateljima socrealistickih koncepata); da je, kao takav - pre svega umetnost. Funkcionalnost nije i ne mora da bude osnovna, a narocito glavna odrednica, jer je i tenk recimo - funkcionalan.Mislim da dobar deo 'nesuglasica' oko teme dolazi iz vestacki izazvanog/proizvedenog znacaja koji je jalova i u corsokaka zapal moderna umetnost sebi pripisala u svejeducem i svevarecem liberalizmu zadnje polovine 20. veka: umetnost, ili ono sto je od nje ostalo, se etablirala, bijenalisala, a takozvani umetnici su postali zvezde koje ni u cemu ne odstupaju od holivudskih. Publika je dirigovana da se slaze i da joj se svidja - pokusaj da na i najopskurnijoj izlozbi neke moderne umetnosti nadjes/prepoznas nekog ko nije razumeo. Rezultat je - sunovrat. Jer umetnost je pre svega pobuna. I to pobuna koja se placa. Ili, da skratim: tesko ces Van Goga da zamislis u Veneciji. Na svu srecu.A to sto su ti i takvi moderni umetnici, sa sve kritikom koja im u tome svesrdno pomaze, zdusno zapeli da svoje kolege koje crtaju tamo nekakve hemijske olovke proglase tamo nekakvim dizajnerima je, mozda, jedna od tema. Otuda i koncept da je umetnost samo ono sto nema upotrebnu vrednost: upotrebna vrednost je zaboga, nesto profano, nesto sto je mnogo nisko za visine u kojima takozvana moderna umetnost obitava, ne mogu oni iz visih sfera da se time bave....A ja lepo rekoh: em je svaka prava umetnost uvek i svuda imala upotrebnu vrednost, em se kod dizajna radi naprosto o mogucnostima koje su modernoj civilizaciji otvorila njena sopstvena tehnoloska dostignuca. U kojima, mozda, leze neke umetnosti koje se tek radjaju.

Share this post


Link to post
Caligula
Uostalom, Kauboj je, ako sam dobro razumeo, insistirao na funkcionalnosti: Jakobsen je funkcionalan.Jos je funkcionalnika gasna turbina (Kawasaki inace) koju sam ja postavio: kod nje je forma odredjena funkcijom, autor, autori tacnije, su anonimni, ali joj se funkcionalnost/svrsishodnost do koske ne mogu da poreknu.
Nemoj da zaboravis (dok redjas slike preseka mashina) da se dizajn javlja samo tamo gde je u dodiru sa covekom: nema ga u unutrasnjosti raznih mehanizama. Sto se lokomotiva tice, ja sam kao dete bio fasciniran njihovom lepotom.Karimov radijator:radiator_karim_rashid_3g.jpglink... koji mirne dushe u enterijeru moze da stoji kao neka dekorativna skulptura (sto delom i jeste). Kada kazem funkcionalnost, ponavljam, mislim na osnovnu svrhu tog predmeta. Ako je radijator, dizajn je tek fina koza koja treba da prekrije taj skeleton namene, i to tako da se funkcija ne izgubi ni za procenat.Pogledaj prvi dizajn ikada - keramicke posude i kameno oruzje. JomonPottery.JPGlbk-pottery.jpgTesko je pronaci/iskopati ruznu posudu iz neolita, na primer. Prosto, njena funkcija (oblik koji treba da primi i cuva sadrzaj) namece zaobljenu, zategnutu formu i jasno oblikovan rub oko otvora. Ako se doda drska, najzgodnija (a i najlakse se pravi) je obla, zalepljena na gornju trecinu (jer je tako najlakse manipulisati posudom zbog tezista).Da te podsetim: u neolitu se pravljenjem posuda nisu bavili umetnici, cak ni zanatlije - to je bio posao uglavnom za zene/domacice. Obredne posude su se pravile u domacinstvu kao i sitno posudje. Kakvi dizajneri, kakvi bakrachi.
Mislim da dobar deo 'nesuglasica' oko teme dolazi iz vestacki izazvanog/proizvedenog znacaja koji je jalova i u corsokaka zapal moderna umetnost sebi pripisala u svejeducem i svevarecem liberalizmu zadnje polovine 20. veka: umetnost, ili ono sto je od nje ostalo, se etablirala, bijenalisala, a takozvani umetnici su postali zvezde koje ni u cemu ne odstupaju od holivudskih. Publika je dirigovana da se slaze i da joj se svidja - pokusaj da na i najopskurnijoj izlozbi neke moderne umetnosti nadjes/prepoznas nekog ko nije razumeo. Rezultat je - sunovrat. Jer umetnost je pre svega pobuna. I to pobuna koja se placa. Ili, da skratim: tesko ces Van Goga da zamislis u Veneciji. Na svu srecu.A to sto su ti i takvi moderni umetnici, sa sve kritikom koja im u tome svesrdno pomaze, zdusno zapeli da svoje kolege koje crtaju tamo nekakve hemijske olovke proglase tamo nekakvim dizajnerima je, mozda, jedna od tema. Otuda i koncept da je umetnost samo ono sto nema upotrebnu vrednost: upotrebna vrednost je zaboga, nesto profano, nesto sto je mnogo nisko za visine u kojima takozvana moderna umetnost obitava, ne mogu oni iz visih sfera da se time bave....A ja lepo rekoh: em je svaka prava umetnost uvek i svuda imala upotrebnu vrednost, em se kod dizajna radi naprosto o mogucnostima koje su modernoj civilizaciji otvorila njena sopstvena tehnoloska dostignuca. U kojima, mozda, leze neke umetnosti koje se tek radjaju.
U ovome se uglavnom slazemo.S tim sto ne bih krivio umetnicki biznis za svesno sklanjanje dizajnera od umetnosti. Naprosto, podela je takva: studenti Likovne Akademije studente Primenjene Akademije ne smatraju umetnicima vec zanatlijama. Jeste prepotentno, tim pre sto Beogradska FLU daje jednog talentovanog na otprilike troje koje izadju (i ostvare se) iz FPUiD. Vise nasih ostvarenih umetnika/dizajnera je zavrsilo FPUD nego FLU. Edited by CowBoy

Share this post


Link to post
crtamOrasi

odvajati funkcionalnost od forme i obrnuto nije najpametnije. upravo je nalazenje kompromisa izmedju ova dva suprotstavljena pola najteze u projektovanju/dizajniranju.postoji bezbroj upotrebnih predmeta koji su fantasticno dizajnirani, ali ne rade najbolje svoj posao. npr stolica: na izgled moze da vas ostavi bez daha, ali ako nije udobna dzaba sve. zato su najbolji one stvari koje spoje oba u jednom, kao ova jakobsenova stolica. ja bih dodao jednu ikonu:alessiimage3.jpg

Share this post


Link to post
woodooinstalater
Nemoj da zaboravis (dok redjas slike preseka mashina) da se dizajn javlja samo tamo gde je u dodiru sa covekom: nema ga u unutrasnjosti raznih mehanizama. Sto se lokomotiva tice, ja sam kao dete bio fasciniran njihovom lepotom.....Tesko je pronaci/iskopati ruznu posudu iz neolita, na primer. Prosto, njena funkcija (oblik koji treba da primi i cuva sadrzaj) namece zaobljenu, zategnutu formu i jasno oblikovan rub oko otvora. Ako se doda drska, najzgodnija (a i najlakse se pravi) je obla, zalepljena na gornju trecinu (jer je tako najlakse manipulisati posudom zbog tezista).....Da te podsetim: u neolitu se pravljenjem posuda nisu bavili umetnici, cak ni zanatlije - to je bio posao uglavnom za zene/domacice. Obredne posude su se pravile u domacinstvu kao i sitno posudje. Kakvi dizajneri, kakvi bakrachi.
Evo ti jos jedna, Baldwin-ova, kada ti se vec toliko svidjaju :P Ali ces morati da se pomucis da mi objasnis kako je to lokomotiva lepsa od parne turbine.Naprosto zaboravis da izmedju posuda i crteza iz Leskoa ili Altamire nema razlike. I jedni i drugi imali su itekakvu upotrebnu vrednost, bili su u funkciji... Posude za lagerovanje tecnosti, slikarije u magijske ili vec neke druge svrhe - sigurno nisu sluzile ukrasavanju zidova.I - tu nastaje, radja se, da uprostim, moderni umetnik: kako mozemo znati kojim marketinskim sredstvima su na zidove dosli radovi jednog, a ne drugog, talentovanijeg crtaca. Sreci koja je posluzila lovce na povratku s lova osvecenog slikama, boljim vezama sa gazdom pecine? Umetnost se rodila sa radjanjem mogucnosti dembelisanja i sa tim povezane necije mogucnosti da nekog kome saranje po zidovima ide od ruke, odvoji od svakodnevnih poslova i obezbedi mu hleb i uz hleb za vreme dok drugi love. To traje tako dobrano do u 19. vek, pojave umetnickih zvezda...Neolitske zene jesu dizajneri. I - dizajn je, ako ga tako shvatimo, stariji od umetnosti.Umetnost, moderna narocito, je to ogolila mistifikacijom svoje produkcije, hermetizmom, frazom da se to ne moze tek tako razumeti...

Share this post


Link to post
Caligula
Naprosto zaboravis da izmedju posuda i crteza iz Leskoa ili Altamire nema razlike. I jedni i drugi imali su itekakvu upotrebnu vrednost, bili su u funkciji... Posude za lagerovanje tecnosti, slikarije u magijske ili vec neke druge svrhe - sigurno nisu sluzile ukrasavanju zidova.
Zavisi kako posmatras stvar. Ako zelis da po svaku cenu govoris iz nekog socioloskog brloga - da, i crtezi iz Altamire imali su upotrebnu vrednost. Nemoj da zaboravis da se iz istog brloga pravdaju najgora sranja na umetnickoj sceni od proslog veka na ovamo.Ako se na poriv coveka za interakcijom sa medijem i artikulacijom kroz medij uvek gleda kroz socioloske cvikere, onda umetnost i ne postoji, vec je ono sto su umetnici stvarali tek odjek razvijanja drustva. Za mene je taj odnos izmedju coveka i medija fenomen za sebe. To je neka izuzetna aktivnost koja je sama sebi dovoljna i sama je sebi cilj. Sad, ako je opravdanje za altamirske bikove primenjeno sujeverje - objasni mi onda cemu trud da ta linija bude tako ziva i bogata? Posluzilo bi svrsi i da je bik nacrtan kao cica-Glisa.Ima tu nesto drugo. Isto to vazi i za dizajn, s tim sto (ponavljam) dizajn obavije upotrebni predmet koji je pre svega to - upotrebni predmet.
... umetnost se rodila sa radjanjem mogucnosti dembelisanja i sa tim povezane necije mogucnosti da nekog kome saranje po zidovima ide od ruke, odvoji od svakodnevnih poslova i obezbedi mu hleb i uz hleb za vreme dok drugi love. To traje tako dobrano do u 19. vek, pojave umetnickih zvezda...
Hajde pokusaj da gledas sve ovo sto si rekao iz ugla ... hm ... umetnika. Nazovimo ga Onim Koji se Igra Medijem Za Svoj Tjef. On ce da kaze: "ok, udovoljicu gazdi te cu (Rubljov) da slikam ikone i svece - ali cu zato u taj suvi kanon koji on od mene zahteva da ugradim nesto svoje sto ce tu ikonu/sliku da ucini univerzalnije vrednom.Istorija umetnosti nije istorija stilova/kanona, kako moderni kriticari zele da prikazu - istorija umetnosti je istorija Individualaca koji su prevarili Gazde pa su kroz kanone proturili nesto svoje - npr. onu zivu i bogatu liniju koju sam spomenuo iznad.
Neolitske zene jesu dizajneri. I - dizajn je, ako ga tako shvatimo, stariji od umetnosti.Umetnost, moderna narocito, je to ogolila mistifikacijom svoje produkcije, hermetizmom, frazom da se to ne moze tek tako razumeti...
I da se vratim na dizajn: on je tacno oanakav kakav treba da bude. Ono sto je radila neolitska zena ispred kolibe danas rade timovi dizajnera, tehnologa, inzinjera. Danas ne moze drugacije. Ne zelim da ulazim u dilemu da li je to dobro ili lose, ne znam. Na neki nacin sam u tom poslu vec godinama i odlicno znam ogranicenja i mogucnosti - tim redosledom.

Share this post


Link to post
woodooinstalater
Zavisi kako posmatras stvar. Ako zelis da po svaku cenu govoris iz nekog socioloskog brloga - da, i crtezi iz Altamire imali su upotrebnu vrednost. Nemoj da zaboravis da se iz istog brloga pravdaju najgora sranja na umetnickoj sceni od proslog veka na ovamo.
OK, necu da hauzerisem, ali - crtezi iz Altamire jesu imali upotrebnu vrednost. I ona je bila jedini uzrok njihovog nastanka. Traznje za njima.Necu, cak, ni da umetnost vezujem za drustvo. Ucinicu ti :). Vezivacu je za coveka i njegovu potrebu da iskaze kreativno u sebi. Ali - to nas vraca na moju tvrdnju s pocetka ove price, da su moderna tehnoloska sredstva i njihova masovnost nacin da kreativnost najveceg broja dodje do izrazaja. Da se umetnost, ako hoces, istinski demokratizuje. I - eto nas na dizajnu kao umetnosti danasnjice.
Ako se na poriv coveka za interakcijom sa medijem i artikulacijom kroz medij uvek gleda kroz socioloske cvikere, onda umetnost i ne postoji, vec je ono sto su umetnici stvarali tek odjek razvijanja drustva.
Rekao sam gore, pa necu da poricem. Samo, bojim se da toliko insistiranje na autonomiji umetnosti vodi upravo u hermeticnost i elitizam. A od toga veceg sranja nema. Niti postoji ista sto je po umetnost pogubnije.
Za mene je taj odnos izmedju coveka i medija fenomen za sebe. To je neka izuzetna aktivnost koja je sama sebi dovoljna i sama je sebi cilj. Sad, ako je opravdanje za altamirske bikove primenjeno sujeverje - objasni mi onda cemu trud da ta linija bude tako ziva i bogata? Posluzilo bi svrsi i da je bik nacrtan kao cica-Glisa.
Ne zaboravi jedno: altamirske bikove je moderni posmatrac video onako kako ih ti i ja vidimo. Cica-Glisa je nase vidjenje. A bogatu i zivu liniju smo takodje izmislili mi, a ne Altamirac. On je - samo crtao. Najbolje sto zna i ume.
Hajde pokusaj da gledas sve ovo sto si rekao iz ugla ... hm ... umetnika. Nazovimo ga Onim Koji se Igra Medijem Za Svoj Tjef. On ce da kaze: "ok, udovoljicu gazdi te cu (Rubljov) da slikam ikone i svece - ali cu zato u taj suvi kanon koji on od mene zahteva da ugradim nesto svoje sto ce tu ikonu/sliku da ucini univerzalnije vrednom.
Greska: istorija svake velike umetnosti do 19. veka, odnosno njenog etabliranja, doba zivih velikih umetnika istorija posteno uradjenog zanatskog posla. Nema prevare gazde. Bah je bio, pre svega zanatlija, Rembrant takodje. A tebe, siguran sam, ne moram da ubedjujem koliko je izraz zanatski veliki i vazan za umetnost. I to ne u tehnickom smislu.
Istorija umetnosti nije istorija stilova/kanona, kako moderni kriticari zele da prikazu - istorija umetnosti je istorija Individualaca koji su prevarili Gazde pa su kroz kanone proturili nesto svoje - npr. onu zivu i bogatu liniju koju sam spomenuo iznad.
Kljucna rec je Prometej. Jos bih se i slozio s tobom da si pomenuo pobunu. Svojevrsnu, a nuzno potrebnu, suprotstavljenos umetnika drustvu. Ali - ne u modernom smislu, kada umetnik posle protesta ode i sedne zajedno sa onima protiv kojih protestuje.
Ono sto je radila neolitska zena ispred kolibe...
...dizajn!

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...