Foto tehnike

[paculla]

pustaju..... moj kolega prosle godine isao opremljen kao manijaci sto u parku kao slikaju ptice i niko mu nista nije rekao.

[panta rhei]

jbmti meni i kompakta tri puta okrecu u ruke, samo jos sto ga ne premere da vide da li pasuje u tim nekim njihovim okvirima.edit: ne mislim na us open, generalno.

Edited August 17, 2009 by pajapatak

[paculla]

moze, javi joj da izdrzi do prvog vikenda ;)

[расејан]

ma ja i reflektore racunam u prirodno svetlo :D

Они су више... пригодно светло :).За љубитеље фотографије са јефтинијим улазницама, тј који нису видели приручнике на матерњем језику (или се забојавило), убацио сам основну домаћу терминологију (оно што је преживело технолошке преокрете ака револуције) на списак.

[kud u maglu Simoviću]

pitanje za nikon-ase a mogu i drugi da se umesaju. idem za dve nedelje na us open i malo bih slikala tenisere. iznajmila bih neki objektiv bolji od kit lensa odavle. preporuke?

zavisi od mesta za koje imas karte, ovaj Nikon 300mm f2.8 D EDIS bi trebao da zavrsi posao, jedino ukoliko nisi u golubarniku tada ti ni objektiv od 1000mm nece pomoci.Razmisli i o ovom zoom-u Nikon 80-400 4.5-5.6 ED VR doduse bice problema u vecernjim satima zbog nedoboljne blende, a tokom dana zbog prevelike tezine(a jeftiniji je celih 25$)

[paculla]

Razmisli i o ovom zoom-u Nikon 80-400 4.5-5.6 ED VR doduse bice problema u vecernjim satima zbog nedoboljne blende, a tokom dana zbog prevelike tezine(a jeftiniji je celih 25$)

taj cu i da uzmem, vec sam ga rezervisala. nisam u golubarniku, mada sam prosle godine najlepse slike pravila kad sam se popela na sam vrh stadiona iza stolica. doduse, slike su bile queensa i stadiona metsa a ne tenisera. taj je laksi od 70-200 EDIF AF-S VR i jeftiniji, a nije mi neophodan vr.

[kud u maglu Simoviću]

nemoj ni drugi da otpisujes, potencijalna razlika od 3 blende nije za bacanje, mozda ti bude nedovoljno svetla u vecernjim terminima (ili kada su igrai u senci). Ako te interesuje sam pokret igraca onda slikaj sa min. 1/1000 sec. a tada je slikanje s punim otvorom blende izazov i za pravog profesionalca

[paculla]

evo jedna novost iz fototehnike. anat levin sa weizman isnsituta je izabrana u top naucnike ispod 35 godina magazina mit technology review, sto je jedno od najvecih priznanja za mlade naucnike.glavna ideja joj je super jednostavna. da bi se izbegao blur na slikama na kojima se objekti brzo krecu, resenje je: ubaciti jos veci blur. fora je da se senzor tokom fotografisanja pomera nelinearno promenljivom brzinom na levo i desno, tako se dobiju sve kombinacije kretanja levo-desno i svih brzina izmedju 0 i maksimalne brzine sensora. rezultat je slika koja je zamrljana svuda, ne samo na objektima koji se krecu. prednost ovakve slike je: 1. blur je poznat, jer znamo kako se kretao senzor 2. u jednom trenutku tokom kretanja senzora, brzina objekta u nasem 2d vidokrugu ce biti ista kao brzina senzora* i po intenzitetu i po smeru. malo kompleksnijom spektralnom analizom, mozemo da rekonstruisemo ovaj trenutak i rekonstruisemo kretanje, pa ce onda debluring da bude mnogo uspesniji nego kad se radi na slepo. njen sajt je trenutno poginuo jer je upravo dobila nagradu, ali evo detalja ove specificne ideje. ima tu jos puno posla posto objekat ne mora da se krece horizontalno, senzor je i dalje spor.... ali izgleda da su prodali licencu za ip 'jednom poznatom proizvodjacu kamera' tako da nam mozda dodje ova tehnologija. prva slika je obicna kamera, druga njihova kamera sa celim blurom, treca deblured slika njihove kamere* samo ako se objekat u 2d projekciji krece u opsegu brzine senzora

Edited August 18, 2009 by paculla

[Indy]

Svaka čast naučnici... Znači, trend ka totalnoj depersonalizicji, da ne kažem deumetnifikaciji, fotografije se uporno nastavlja. Jedan po jedan, svaki element fotografske tehnike u kome je moglo da se pogreši (tj. koji je mogao da se iskoristi za lični izraz) se eliminiše. Znam da sam u manjinskom stavu, ali fotografija koja je zahtevala mnogo veći involvement oko svakog snimka je bila daleko šarmantnija, sa više duše i daleko bolje pogodovala kao startna osnova za ono što barem ja (a i još neki, ne baš na ovom forumu) doživljavam kao fotografsku umetnost.Ovi i sl. napretci će samo omogućiti bolje nadziranje naših života od strane države i koga sve ne, kao i foto-dokumentaciju naših beznačajnih života. Veličina, zanos, be damned. Lepo je Niče ono govorio, ni sam nije znao koliko je bio vidovit.

Edited August 18, 2009 by Indy

[maxivida]

Da, i ja htedoh da primetim kako je ova fotografija u sredini najbolja. :)

[расејан]

Svaka čast naučnici... Znači, trend ka totalnoj depersonalizicji, da ne kažem deumetnifikaciji, fotografije se uporno nastavlja. Jedan po jedan, svaki element fotografske tehnike u kome je moglo da se pogreši (tj. koji je mogao da se iskoristi za lični izraz) se eliminiše. Znam da sam u manjinskom stavu, ali fotografija koja je zahtevala mnogo veći involvement oko svakog snimka je bila daleko šarmantnija, sa više duše i daleko bolje pogodovala kao startna osnova za ono što barem ja (a i još neki, ne baš na ovom forumu) doživljavam kao fotografsku umetnost.

И да и не... да ли је већи сликар онај што је умео сам да прави боје? Или само бољи занатлија?Овакви помаци у техници могу да изваде фотке које би иначе пропале због лошег светла. На сунцу је и смена 8 радила, проблем је био у полумраку, где почиње да се примећује разлика.Оно, сад имаш још више елемената где можеш да погрешиш - натераш аутоматику да се збуни, или је напросто искључиш (остаје аксиом "јебеш аутоматику која не може да се искључи"), а кад ти баш треба, оставиш је. Проблем се само преместио - уместо тога да знаш који развијач како ради, који негатив даје топлије а који тврђе тонове, колико дуже треба да развијаш да би га дигао за три или шест дина, шта ће се десити ако температура није 18 него 24 степена, шта ако позитив развијаш прво у негативском па тек онда у позитивском развијачу итд итд, сад треба да знаш шта ти која опција у менију ради и како ће да утиче на осветљавање чипа. И даље мораш да знаш како то ради, шта шта ради, и ако урадим ово или оно, шта би требало да добијем.

Ovi i sl. napretci će samo omogućiti bolje nadziranje naših života od strane države i koga sve ne, kao i foto-dokumentaciju naših beznačajnih života. Veličina, zanos, be damned. Lepo je Niče ono govorio, ni sam nije znao koliko je bio vidovit.

Ја босиљак сијем, мени Фридрих ниче, заиста. А занимљиво како ништа од те фото документације не ради кад се деси нека боља фрка, попут једанаестог сеКтембра или седмог јула...

[Indy]

Ne mislim da se problem samo premestio. Poenta tehničkog progresa je da je problema sve manje i manje. Ubeđen sam da nije bilo ovog tehničkog napretka vezanog za digitalizaciju da bi danas bilo barem 10x manje fotoamatera, a da bi svi skupa snimali barem 100x manje fotografija. I bilo bi jasno i očevidno i sa satelita ko je Ansel Adams, ko je Ansel Adams u pripremi, a ko samo škljoca za porodični album... Ko kosi, ko je šegrt u kosidbi, a ko samo vodu nosi. Kao što je to nekada bilo jasno, čega se odlično sećam (kad sam ja bio šegrt u kosidbi, što sam i ostao). Više ništa nije jasno - and that pisses me off. Honestly. Osećam se kao da mi je nešto ukradeno. Uostalom, nije to jedino, ali je možda meni najneprijatnije. Danas svako sve zna, svako sve ume i svi su pametni. I stvari postaju sve više i više takve... no, na sreću, život je prolazan.

[paculla]

Taj argument malo zvuci kao: Nekad su samo najfinije porodice u gradu imale klavir, a sad svaka susa i marusa moze da kupi klavir i svira. To sto vise ljudi fotografise nego ranije i dalje ne znaci da se ne zna ko ume, a ko ne ume. Mozda ima vise ljudi koji misle da umeju jer imaju tehnologiju na raspolaganju, no njihovo misljenje o samim sebima nije previse relevantno drugima. U stvari, nisam fer. Moze biti relevantno i ljudima koji zaradjuju slikajuci druge, jer su se ti sto misle da znaju sami namnozili tako da sve manje kupuju usluge. Ovo sto ti pises je umetost, a ne slikanje rodjendana i zurki, a tu se zna ko ume, a ko ne ume, isto kao sto se i sad zna ko ume da svira klavir, bez obzira sto ima mnogo vise onih koji ga sviraju nego u 18. veku. Sto se tice ove tehnologije sto sam postovala, kao i sve druge stvari: mozes da koristis, a ne moras. Sa svakom tehnologijom mogu da se smisle neke nove stvari. Evo maxividi se najvise svidja srednja slika, koja je uslikana pokretnim senzorom.

[Indy]

To nije nikakav "argument", to je moj osecaj u vezi te stvari. ...

Edited August 19, 2009 by Indy

[расејан]

Ne mislim da se problem samo premestio. Poenta tehničkog progresa je da je problema sve manje i manje. Ubeđen sam da nije bilo ovog tehničkog napretka vezanog za digitalizaciju da bi danas bilo barem 10x manje fotoamatera, a da bi svi skupa snimali barem 100x manje fotografija. I bilo bi jasno i očevidno i sa satelita ko je Ansel Adams, ko je Ansel Adams u pripremi, a ko samo škljoca za porodični album... Ko kosi, ko je šegrt u kosidbi, a ko samo vodu nosi. Kao što je to nekada bilo jasno, čega se odlično sećam (kad sam ja bio šegrt u kosidbi, što sam i ostao). Više ništa nije jasno - and that pisses me off. Honestly. Osećam se kao da mi je nešto ukradeno. Uostalom, nije to jedino, ali je možda meni najneprijatnije. Danas svako sve zna, svako sve ume i svi su pametni. I stvari postaju sve više i više takve... no, na sreću, život je prolazan.

Ово ме подсећа на моје ране дане, кад сам имао пуну главу идеја, а од камере укупно једну Регулу од загребачког Геталдуса... или, на тему филма, руску 8мм камеру на навијање, таман две године пре него што је све прешло на супер осмицу... и још онда је било то да имаш људи који мисле да су нешто научили и притом ухватили свог имагинарног пријатеља за муда, јер имају камеру три или пет пута скупљу, на њој дрангулија за још толико, и радови им испадају супер јер раде (и показују) само оно што умеју. Мени су и након петнаест година истрајног аматерског рада говорили како ми слике "не успевају"... јер сам и даље пробавао, експериментисао и, наравно, укућани виде и оно што не бих ником показао, можда друштву у клубу.Данас је број таквих што немају идеја, не пробавају ништа, раде оно што су научили из упутства или, у бољим случајевима, часописа за почетнике - огроман. И више се не ради о синовима парајлија, него о обичном свету. И то је у неку руку у реду, тако се размножава знање, из грмена великога... а неки број људи који се никад не би бавили фотографијом (свирањем, писањем, сликањем, компоновањем... чиме било) сад имају прилику да се испробају у нечем о чему нису могли ни да сањају раније. Међу њима ће се, силом бројева, наћи неки добри, који иначе не би ни залутали у област.Што не смањује Стерџенов проценат - ако је 90% свега (што професионалци направе) ђубре, код аматера који то раде противно имену (аматер=љубитељ), више онако зато што је лако и занимљиво и одмах даје резултате, тај проценат мора да је много већи.Ево (мада нисам ово мислио да пустим ове године, ал' ајд сад кад је наишло) ја сам још пре пет или шест година "објавио" једну причу и нешто као роман... наводници су зато што је то на мрежи. Причу сам окачио за џабе, а роман сам држао на $5 до недавно, па дигао руке и пустио и њега за џабе. Јер у друштву у ком сам се тамо нашао (пробао сам да читам неке суседне радове) напросто треба уложити још толико времена у рекламу и да се некако разликујеш од оног мора средњошколских радова, и да ниси "с ким си, онаки си". Јер ако ја могу да објавим тако нешто, то може још њих пет милиона.Како се као аутор издвојити из мноштва, а не претворити се у торбара, веће је питање него пре десет или двадесет година. Читаоцу или ином уживаоцу је подједнако тешко да пробере. Ено пре неки дан сам се вратио из књижаре накриво насађен, јер у свем том кукољу нисам нашао жита.