Jump to content
bus

Lingvistička terminologija

Recommended Posts

kurdi

ok, slazem se.ali ne bih tu podelu vertikalno stavio na isti nivo, nego prvo grananje na countable i (mass/uncounatble?), pa dalje na sledecem nivou delio countable.(ne kazem da si ti tvrdio suprotno, samo kazem.)

Share this post


Link to post
bus

Upravo. Evo za engleski:nouns--> proper and commoncommon-->countable and uncountablecountable-->concrete and abstractuncountable-->concrete and abstractuncountable, concrete -->mass and collectivePri tome, za common/countable/concrete se kazhe da su "prave" ili "centralne" imenice. Postoje i drugi načini klasifikacije, ovo je samo jedan (rasprostranjen).

Edited by crveni autobus

Share this post


Link to post
FranziskaKafka

Nemam pitanja, samo da se... "pohvalim" da mi u omiljene termine (cisto po tome kako zvuce) spadaju supin, zatim ilativ, elativ, inesiv, alativ, abesiv, esiv, adesiv... :P

Share this post


Link to post
bus
zatim ilativ, elativ, inesiv, alativ, abesiv, esiv, adesiv... :P
Somebody's been reading Finno-Ugric linguistics. :)

Share this post


Link to post
FranziskaKafka
Somebody's been reading Finno-Ugric linguistics. :)
^_^Ovaj... a inhoativni glagoli? Edited by FranziskaKafka

Share this post


Link to post
bus
^_^Ovaj... a inhoativni glagoli?
Inchoative = inkoativni. Tako su nas učili Matičnoj Katedri Majci, no to su sve iskVAreti MOzdzi, pod uticajem engleskog izgovora.

Share this post


Link to post
FranziskaKafka

Share this post


Link to post
Aineko

Ergative–absolutive language - ako neko moze kratko objasnjenje na srpskom (ja mislim da sam sa wikipedie shvatila o cemu se tu radi, ali zbog loseg poznavanja engleskih lingvistickih termina nisam sigurna je l' sam shvatila kako treba :) ). thanks!

Share this post


Link to post
bus

Joj, ne mogu da verujem da je neko konačno osetio potrebu da koristi činjenicu da ova tema postoji. :)Dva osnovna načina na koje jezici gramatički iskazuju odnos između agensa (voljnog vršioca radnje prelaznog glagola) i pacijensa (onoga koji "podnosi tu radnju) su(1) nominativno-akuzativnii (2) ergativno-apsolutivni. (Takođe postoje i mešoviti tipovi).U prvom tipu, koristi se isti padež za subjekat prelaznog i neprelaznog glagola (nominativ), a drugi padež za objekat prelaznog glagola (akuzativ). Primer je srpski, gde je subjekat u oba slučaja u nominativu, a objekat u akuzativu. Petar hrče.Ana juri Petra. Petar (subjekat neprelaznog glagola) i Ana (subjekat prelaznog) su u nominativu, a Petra (objekat prelaznog glagola) je u akuzativu. ...S druge strane imaš jezike kao baskijski, u kojima su subjekat neprelaznog glagola i objekat prelaznog u istom padežu (apsolutiv), a subjekat prelaznog u posebnom padežu (ergativ). Sad, kako sam u Majamiju, a baskijska gramatika mi je na polici u Torontu, izmisliću baskijsko-srpske primere:Petar hrče. Anak juri Petar. U baskijskom, subjekat neprelaznog i objekat prelaznog glagola su u apsolutivu (Petar), a subjekat prelaznog glagola je u ergativu (Anak). Usput, Anak bi stvarno bio baskijski ergativ za imenicu Ana (što bi bio apsolutiv). :DInače, baskijski glagol bi bio mnogo komplikovaniji. Rečenica bi pre izgledala nekako ovako:Anak Petar jur ononak. Gde bi se glagol sastojao od dva dela: glavni glagol (jur) bi ti dao informaciju o tome koja se radnja tu dešava, a pomoćni (on+onak) bi ti rekao ko kome šta i u kom vremenu (doduše, u kombinaciji sa završetkom glavnog glagola)!Rečenica Ana je Petru poslala razglednicu bi izgledala ovako:Anak Petru razglednica pošalj onamuprošonak, gde bi pomoćni glagol sadržao informacije o tome ko kome šta i kada (redosledom šta+kome+kada+ko). Nadam se da je pomoglo. ___NAPOMENA: U nominativno-akuzativnim jezicima, u aktivnim rečenicama kod prelaznih glagola agens se poklapa sa subjektom, a pacijens sa objektom. U pasivnim rečenicama je obrnuto (mada većina pasivnih rečenica nema objekte, već agentivne priloške fraze).

Edited by bus

Share this post


Link to post
Aineko

pomoglo je puno, narocito ovo objasnjenje oko glagola. hvala :)otprilike sam tako i mislila ali kada sam pokusala sebi to da predstavim na srpskom my brain started to hurt :wacko: . Zanimljivo, sad kad probam kako bi to izgledalo na engleskom, ne deluje mi toliko neprirodno. npr. - I run. (Ja trcim) Him see I. (On vidi mene) - samo sto bi glagol bio mnogo informativniji po pitanju ko, koga, kada...

Share this post


Link to post
Hjortron

bi li neko mogao objasniti kako se buđavi polisemi tačno razlikuju od homonima? (uz par primerčića)

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...