Jump to content
bus

Lingvistička terminologija

Recommended Posts

bus

Vrlo jednostavno. Jezičke nedoumice su za svakojaka pitanja i probleme u vezi s jezikom, posebno pitanjima jezičke upotrebe. Na ovoj temi možete pitati dežurne jeZIčare da vam pomognu sa pitanjima lingvističke terminologije koja vam zagorčavaju život.

Edited by crveni autobus

Share this post


Link to post
Hjortron

Znam da sam dosadna :blush: , al aj još jednom ne bilo ti teško, mi ukratko objasni koja tačno beše razlika izmedju baze, leme i korena (a možda i još bolje sporne termine na engleskom: "base form", "lemma", "stem", "root").

Share this post


Link to post
bus
Znam da sam dosadna :blush: , al aj još jednom ne bilo ti teško, mi ukratko objasni koja tačno beše razlika izmedju baze, leme i korena (a možda i još bolje sporne termine na engleskom: "base form", "lemma", "stem", "root").
Pazi kad sam znao koje će pitanje biti prvo. :lol: Hvala. Ti to daješ podršku funkcionisanju novog Jezika. Pošto moram da idem da glasujem, evo ti kopiram sa foruma B92 za početak.
Lema, kao sto ranije divanismo, ima vise znacenja, u zavisnosti od toga koja grana lingvistike koristi ovaj termin. ...Da pocnem od morfologije i leksikologije. Morfoloska lema je rec koja se smatra za osnovni oblik grupe reci koja se stvara od korena i flektivnih nastavaka koji mu se mogu dodati. Na primer, srpski infinitivi su leme za srpske glagole. U standardnom arapskom je lema za glagol trece lice jednine preterita (za muski oblik). U (novo)grckom je lema glagola prvo lice jednine prezenta. Dakle, u ovom smislu, lema je samo konvencionalno ime za morfoloski srodnu grupu reci (leksemu). Ja tu nesto petljam po bilingvalnom leksikonu (profesionalno). U nasem radu (mislim na tim koga sam deo), mi grupu morfoloski srodnih oblika zovemo 'leksema' kad se radi o flektivno povezanim oblicima (padezi, mnozina, rod, broj, vreme, itd.). Kad se radi o derivativno povezanim recima (npr. majka, majcinski, majcinstvo itd.), koristimo termin 'porodica reci' (word family)....No, ovo je zato sto smo mi pretezno psiholingvisti, tj. zanima nas unutrasnja organizacija i koriscenje mentalnog leksikona, pa za rec 'lema' imamo specijalizovano znacenje: Za nas je lema deo onoga sto zovemo 'a lexical entry', a koje se sastoji od LEME i LEKSEME. Da pojasnim:LEXICAL ENTRY = LEMMA + LEXEMELEMMA = informacije o sintaksi koju rec zahteva i o njenoj semantici (znacenju). LEXEME = svi moguci morfoloski oblici jedne reci i informacije koje govornik ima o fonetskom i grafemskom obliku te reci. Primetiti bitnu razliku: Informacije koje sadrzi lema su relacione prirode, dok je leksema vise 'fizicke' prirode (informacije koje ti omogucuju da znanje o obliku neke reci pretvoris u fizicki oblik - zvuk ili slova). Sto se tice srpskih glagolskih parova sa dva (ili vise) aspek(a)ta (npr. pasti/padati), mislim da je konvencija u srpskoj lingvistici da se ovi glagoli opisuju kao dve razlicite lekseme (svakako znacenjski povezane), pa se i te lekseme etiketiraju dvema lemama. This post has been edited by den r?de bussen: 14 Jul 2007, 05:39
Sad potpitanja. :lol:

Share this post


Link to post
Kelt

čekaj.lema1. ima vrednost neurobiološke informacije - engram koji sadrži semantiku2. gramatički je osnovni oblik reči od kog se izvode svi ostalileksema1. neurobiološki, sadrži fonetske i ortografske podatke2. gramatički, to su derivati osnovnog oblika reči, tj. lemeI sad, ako uzmemo neku lemu, možemo da poredimo različite lekseme u različitim jezicima i da prema tome koliko su slične fonetski/ortografski kažemo...osim da su ti jezici slični... možemo da utvrdimo neko opšte pravilo po kojoj se ona formira :unsure: Kad počnem da lupam klepite me nečim.

Edited by Kelt

Share this post


Link to post
bus
čekaj.lema1. ima vrednost neurobiološke informacije - engram koji sadrži semantiku2. gramatički je osnovni oblik reči od kog se izvode svi ostali
1. Neurobiološki, osim semantike, sadrži i sintaksu, tj. valencu neke reči; na srpskom, na primer, vrste fraznih okvira koji se mogu upotrebiti uz neku reč i padeže (ili druge oblike) u kojima moraju biti reči koje se mogu upotrebiti uz tu reč. 2. Gramatički je ništa drugo nego konvencionalni naziv za flektivno morfološki srodnu grupu reči, ne obavezno i njena realna morfološka osnova. Na primer, arapski oblici maktub, katabnaa, yaktubu itd. imaju morfološku osnovu u trilateralnom konsonantskom korenu k-t-b, a razni oblici se dobijaju dodavanjem elemenata pre, između elemenata, i posle ovog korena. Naziv ove leme u arapskoj gramatici je kataba (bukvalno: on napisa), a to je prosto zato što su arapski gramatičari seli i tako se dogovorili. Na srpskom je lema za glagol (opet po konvenciji) infinitiv, u engleskom prezentski infinitiv aktiva, a na grčkom prvo lice jednine prezenta.
leksema1. neurobiološki, sadrži fonetske i ortografske podatke2. gramatički, to su derivati osnovnog oblika reči, tj. leme
1. I morfologiju same reči. Neke neurolingvističke teorije kažu da je moguće da su to samo koreni plus svi afiksi (dakle, svaki put kad hoću da kažem played, uzmem play i dodam mu afiks -ed), a druge dozvoljavaju to, plus mogućnost da za neke reči koje često koristimo zapamtimo i ceo ''gotov'' oblik, tako da ne moramo svaki put da vršimo operaciju afiksacije. Naravno, za nepravilne oblike (čovek - ljudi) jednostavno moramo da zapamtimo ceo oblik i ''sačuvamo'' ga u mentalnoj leksemi. 2. gramatički, to su derivati osnove, a konvencionalno su nazvani lemom, koja se u nekim jezicima po obliku često poklapa s osnovom (engleski, mandarinski kineski), a u nekima ne (srpski, španski).
I sad, ako uzmemo neku lemu, možemo da poredimo različite lekseme u različitim jezicima i da prema tome koliko su slične fonetski/ortografski kažemo...osim da su ti jezici slični... možemo da utvrdimo neko opšte pravilo po kojoj se ona formira :unsure: Kad počnem da lupam klepite me nečim.
Nisam sasvim siguran da razumem tačno šta si mislio, ali mislim da razumem. Ako se dve reči u dva jezika približno ili skroz poklapaju u ortografskom i fonetskom smislu, što je deo informacije sadržane u mentalnoj leksemi, i u značenju (ovo poklapanje je najčešće samo delimično), što je deo informacija sadržanih u lemi, onda govorimo o kognatima. Na primer, srpska reč tri i engleska reč three su kognati. Ako imaš samo poklapanje u ortografiji ili fonologiji (opet, najčešće delimično), onda se radi o interlingvalnom homografu i/ili homofonu. Na primer, španska reč curva i srpska reč kurva su interlingvalni homofoni. Za homografe je diskutabilno, jer pisanje nije potpuno isto. S druge strane, nije ni izgovor sasvim isti, dakle moramo da se zadovoljimo delimičnim poklapanjem, rekao bih. Edited by crveni autobus

Share this post


Link to post
bus

Evo poslednjeg posta s teme o lemama & co. sa praforuma.

QUOTE(Am?lie @ 26 Jul 2007, 21:47) Hm, a zašto sam ja bila uverena da je osnova glagola infinitiv.Ustvari evo ti i šta me sve malo buni na engleskom, i tu bi morao da budeš sturčnjak Npr. - base form (to je ono što ja zovem osnova), to je ono što se nalazi u rečnicima- stem - e to nemam pojma kako se kaže na srpskom, ali ja to shvatam kao ono što ostaje kad se odbije sufiks (i čak sam takvu definiciju i koristila u zvaničnom životu&radu)- root - e, a šta je sad to? učinilo mi se da je to ono kad se odbije i infleksija i derivacijaNpr po meni bi za reč "neverovatna" osnova bila "neverovatan", stem "neverovatn" a koren "verovatan".I onda naravno finalni zbun je i gde je u celoj toj stvari lema.*************kraj Amelijinog pitanja*************************************************stem = osnova; bilo sta na sta se moze dodati afiksroot = koren; leksicka morfema bez bilo kakvih afiksabase form --> u pedagoskoj gramatici engleskog isto kao 'bare infinitive'; u morfologiji, neprecizan, opsti termin za nekakvu vrstu osnove (rekao bih)'neverovatna':(opet s ogradom da nisam srbista)osnova: Ja bih je apstrahovao na neverovat[nepostojano a]n- ; ne znam da li ovo rade u srpskoj morfologiji; samo nagadjamkoren: {ver-}...'unbelievable'stem: believableroot: {believ-} (ili 'believe'; preciznije bi se dalo notirati IPA-om)...Za lemu, pogledaj gore

Share this post


Link to post
Hjortron

Fala :DMoraću sad sve ovo da negde sačuvam da ne bih više gnjavila pošten(?) svet.Nego, imam još jednu nedoumicu terminološke prirode: šta su zapravo bilingvali/multilingvali?Ja sam nekada mislila da su to ljudi koji su odrasli u višejezičnom okruženju te kao deca naučili 2 ili više jezika.Međutim, na pra-forumu mi se učinilo da je crven bus spominjao nešto po čemu sam i npr ja višejezična ličnost, pa sam se zbunila.

Share this post


Link to post
bus
Fala :D
Molem.
pošten svet.
A, to nipošto. angry.png
Nego, imam još jednu nedoumicu terminološke prirode: šta su zapravo bilingvali/multilingvali?Ja sam nekada mislila da su to ljudi koji su odrasli u višejezičnom okruženju te kao deca naučili 2 ili više jezika.Međutim, na pra-forumu mi se učinilo da je crven bus spominjao nešto po čemu sam i npr ja višejezična ličnost, pa sam se zbunila.
Pošto sam u pretkomatoznom stanju (ovde je 5:38 AM), evo u tri crte (prihvaćena mainstream terminologija u polju danas):BILINGVAL: Svako ko može da komunicira na više od jednog jezika. MULTILINGVAL: više jezika. Često se 'BILINGVAL' koristi kao generički termin i za multilingvale, mada se sad razvija i nova psiholingvistička oblast: third language acquisitionprimarni: jezik naučen bez formalne instrukcijesekundarni: s formalnom instrukcijomsimultani: jezici naučeni istovremeno (ovaj proces se zove double primary acquisition)sekvencijalni: jezici naučeni u različito vremebalansirani (ili ekvilingval): oba jezika se znaju približno istonebalansirani (ili dominantni): jedan jezik je jačiaditivni: sopstveni bilingvizam se doživljava kao nešto pozitivno i donosi kognitivne prednostisuptraktivni: obrnuto (npr. tipična situacija Roma u Srbiji)Da sumiramo, ti si kasni, sekvencijalni, sekundarni, aditivni multilingval. U svakom slučaju, da, ti si van svake sumnje višejezična i treba tom 'značkom' da se ponosiš. Inače, u poslednje vreme se javlja dosta sociolingvističke literature o tome da bilingvali tvog profila često nemaju osećaj legitimnosti na svojim jezicima i da se iznenade kad čuju da su i oni bilingvali. (A postoji i cela literatura o tome zašto je to tako). Ima još podela, ali te se danas manje koriste nego ranije, pa ih neću navoditi. Edited by crveni autobus

Share this post


Link to post
angelfish

Negde sam cula da, deca koja odrastaju u sredini gde usvajaju dva jezika, negde do seste godine, nisu u stanju da prevode reci sa jednog na drugi.Ne znam da li moze biti tacno .Zna neko odgovor ?

Share this post


Link to post
bus
Negde sam cula da, deca koja odrastaju u sredini gde usvajaju dva jezika, negde do seste godine, nisu u stanju da prevode reci sa jednog na drugi.Ne znam da li moze biti tacno .Zna neko odgovor ?
Trebalo bi da mogu i znatno ranije. Naravno, zavisi od toga kako definišeš prevođenje. Samo odrasla, obrazovana osoba može da prevodi sa punom lingvističkom sofistikacijom. Ali, čini mi se da ti misliš na prevođenje kratkih rečenica tipa 'Tata kaže ovo' ili 'Meda hoće ono'. Ovo deca mogu prilično rano; rekao bih negde između treće i četvrte godine najkasnije, a možda, za kratke fraze i reči još i ranije. Od uzrasta 1;7 do 2;0 (godine;meseci), deca počinju da artikulišu prve misli o tome da su bilingvalna i pitaju da li su i drugi bilingvalni ili monolingvalni (npr. dete može majku pitati na srpskom: 'Mama, da li sve tate govore engleski?'). Oko uzrasta 2;0 deca uglavnom već uglavnom znaju da izaberu 'pravi' jezik u skladu sa sagovornikom (srpski s bakom, engleski s tatom) i prilično dobro razdvajaju jezike. Možda bi drugarice psihološkinje imale šta dodati? (Ili bilo ko drugi s bilingvalnom decom ili znanju o istoj).

Share this post


Link to post
angelfish

tnx i bilo mi to sumnjivo

Share this post


Link to post
bus

***PREMEšTENO S TEME ''LJ''. ***

pa ne znam da li sma bio jasan... ja ne znam pouzadno sta je trazeno, ali pokusavamo da nadjemo 4 po najstrozim mogucim kriterijumima, a ako bas ne ide onda imamo rezerve.medjutim meni deluje da labavljenje bilo kog kriterijuma vodi tome da ima sigurno vise od 4.ljutenica je meni problematicna jer je biljnog porekla. treba "predmeti" sto bih ja za sada interpretirao kao "sa obrisima". a inace ne znam da li si zaboravio ili mislis da mi jesmo, ove na lopatu se na srpskom valjda zovu gradivne. ali sada ni meni nije jasno (ne secam se) kako se zovu ove sa obrisima(?)
Da, gradivne, tačno. Ja htedoh reći mass nouns, al' reko' da ne preteram zo stranim elementem. Pogledao žutu, srednjoškolsku gramatiku. Imenice s obrisima nemaju posebno ime u njoj. Na engleskom, ja bih ih nazvao concrete countable nouns (ad hoc smišljen termin). Edited by crveni autobus

Share this post


Link to post
kurdi

e pa meni je sad bas sinulo da su mene ucili u skoli prebrojive i gradivne!cudno da nema u toj gramatici.ma da ljutenica je kra, pre bih pristao na ovaj ljevor.ali definitivno je za sada ljustilica najimpresivnija, mislim to je jedino sto ocigledno ima smisla jednom kada ti se kaze, a nisi mogao da se setis.qe: bez smisljanja, na engleskom mene isto jesu ucili countable, bez concrete.(e sad vec postoji mala opasnost da se ne secam stvarno da li su me na oba ucili ili sam preveo s jednog na drugi, ali mislim da su informacije nezavisne)

Edited by kurdi

Share this post


Link to post
bus

Countable mogu biti i abstract: na primer to have an experience ili to do something three times. Zato mora ta se naglasi i 'konkretne'. ...Inače, govornici srpskog manje obraćaju pažnju na razliku između gradivnih i brojivih imenica, jer je ona pretežno semantičke prirode, dok u engleskom utiče na gramatiku imeničke fraze i na oblik glagola.***KRAJ PREMEšTENOG***

Edited by crveni autobus

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...