Jump to content
Hjortron

Klasična muzika

Recommended Posts

Tracy Lord
Delo prilično poznato zahvaljujući filmovima poput Platoon i Amelie. Ovde pod dirigentskom palicom Schippersa.
divno :Hail: meni se pamet pomerila kad sam odgledala 2046 i cula muziku shigeru umebayashi-ja...kao ilustraciju njegove genijalnosti navodim glavnu temu iz filma raspolozeni za ljubav (opet vkv :) ) posto ne mogoh nikako da se odlucim koju numeru iz 2046 da metnem :D

od mladjih (filmskih) kompozitora volim i prajsnera (koji ima svoju kompoziciju i u 2046), a uvek se vracam dobrom starom mansiniju kao najboljem melemu za ganglije :heart: o 'ozbiljnim' kompozicijama cu neki drugi put, ako dozvoljavate :blush:

Share this post


Link to post
Al-Khwarizmi

Bahova Arija u D duru, iz orkestarske svite br. 3 (BWV 1068):

Share this post


Link to post
yolo

dobar vikend u beogradu:BGF na Kolarcu, petak 20hПитер Ленард, диригентРашер саксофон квартет Програм:А. Вребалов: Орбите Ф. Глас: Концерт за квартет саксофона и оркестар Ј. Сибелијус: Симфонија бр. 2sta se jos kaze o ovom koncertu na sajtu BGF...:НОВОСТИ****Несвакидашњи дувачки ансамблРашер саксофон квартет, састав који је до сада је свирао са оркестрима као што су Берлинска филхармонија, Бечки симфонијски оркестар и многи други, у дворанама међу којима су Карнеги Хол, Линколн центар и Опера Бастиље, у петак ће наступити са Београдском филхармонијом. Концерт за квартет саксофона и оркестар којим ће се Рашер квартет представити, специјално за овај несвакидашњи ансамбл компоновао је Филип Глас, композитор троструко номинован за Оскара и добитник Златног глобуса. ****УдараљкеУ делу Орбите, које је на програму овонеденог концерта, постоји широка палета перкусионистичких ефеката. Између осталог, у једном делу потребно је дочарати звуке индустрије. Захваљујући креативности техничког особља, на бини су се убрзо нашли одбачени метални делови са отпада. Пошто су набављени сви потребни инструменти, задовољни диригент Питер Ленард наставио је пробу...bilo je price i o novim instrumentima...;У оквиру Националног инвестиционог плана ? секторски план инвестиција у култури, реализован је пројекат набавке гудачких инструмената за Београдску филхармонију. Одабрани добављач, компанија Jecklin & Co. AG допремио је уникатне гудачке инструменте мајсторске израде, које су вође деоница у фебруару месецу изабрале у Цириху. Захваљујући овој инвестицији, оркестар је ?богатији? за седамнаест нових виолина, седам виола, седам виолончела и два контрабаса, двадесет гудала, а набављене су и кутије за инструменте.Први наступ оркестра са новим инструментима био је на готовању у Стразбуру. Да је обновљени гудачки корпус омогућио музичарима не само нови звук већ и потпуно нову енергију, најбоље показује то што је публика после три биса стојећим овацијама испратила оркестар. idemo dalje.....Londonska kraljevska filharmonija u Sava Centru (hejt), subotasa sajta Jugokoncerta...dirigentLEONARD SLATKINsolistaDAVID GERINGASviolončeloVeber: Oberon, uvertirašostakovič: Koncert za violončelo br. 1,Brams: Simfonija br. 1Jugokoncert i Sava centar imaju posebno zadovoljstvo da najavekoncertni događaj sezone, spektakularno gostovanjeKraljevskog simfonijskog orkestra iz LondonaKritičari su nastupe ovog ansambla opisivali kao događaje pune strasti,aristokratskog zvuka gudača i raskošne lirike?Orkestrom će dirigovati proslavljeni američki dirigent Leonard Slatkin, akao solista nastupiće violončelista David Geringas, jedan odnajsvestranijih muzičara današnjiceKRALJEVSKI FILHARMONIJSKI ORKESTARPatron: Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Vojvoda od JorkaKraljevski filharmonijski orkestar osnovao je Ser Tomas Bičam 1946. godine sa vizijom da se obezbede izvođenja po najvišim svetskim standardima slavne muzike pisane u Velikoj Britaniji. Orkestar kontinuirano sledi ovu Bičamovu ideju tradicionalno predstavljajći publici u zemlji i inostranstvu izvanredne interpretacije i nastupajući sa proslavljenim umetnicima današnjice. Od svog osnivanja orkestar su vodili vodeći svetskim dirigenti među kojima su Rudolf Kempe, Antal Dorati, Andre Previn i Vladimir A?kenazi. Kraljevski filharmonijski orkestar se kontinuirano razvija održavajući veliki broj koncerata, turneja i ostvarujuću brojne snimke pod upravom maestra Danijela Gatija (muzički direktor od 1996). Sa velikim zadovoljstvom orkestar je objavio da će počev od sezone 2009/10 mesto umetničkog direktora i glavnog dirigenta preuzeti šarl Ditua, dok će Danijele Gati nastaviti rad sa ansamblom kao počasni dirigent.Orkestar deluje u Londonu i njihova sezona 2007/08 u Royal Albert Hall-u obuhvata niz spektakularnih koncerata počev od popularne klasike kao što su Holstove Planete i šeherezada Rimskog Korsakova do programa Best of Broadway i Filmharmonic kao i seriju gostovanja brojnih proslavljenih internacionalnih umetnika među kojima su Leonard Slatkin, Ser Tomas Alen i D?on Lil. Kraljevski filharmonijski orkestar ima sedište u Dvorani Kadogan (Cadogan Hall, a njihova aktivnost dopunjena je brojnim nastupima u RoyalAlbert Hall-u predstavljaju?ć niz koncerata u najnovijoj londonskoj koncertnoj dvorani. Tokom 2007. godine sa orkestrom su nastupali umetnici kao to je Ser Endrju Dejvis, Tasmin Litl i Vernon Hendli. Kraljevski filharmonijski orkestar se posebno raduje novoj seriji koncerata koji će biti održani tokom proleća 2008. u nedavno renoviranom Royal Festival Hall-u.Kraljevski filharmonijksi orkestrar kombinuje svoje nastupe u prestonici kao polaznu osnovu za turneje širom zemlje ukljčujući dvorane u Northemptonu, Krojdonu, Laufstoftu, Vimbldonu, Ketfordu i Kroliju.Orkestar takođe posebnu pažnju posvećuje najširoj publici širom zemlje održavajući koncerte na otvorenom prostoru koji se svake godine tokom letnjih meseci održavaju pred hiljadama posetilaca. Kao internacionalniorkestar Kraljevski filharmonijski orkestar je tokom poslednjih pet godina gostovao u više od trideset zemalja uključujući nastupe za Papu Jovana Pavla II u Vatikanu iza Predsednika Kine na Trgu Tjenanmen. Nedavnagostovanja obuhvataju prvu turneju orkestra u Egiptu sa koncertima u Kairu i Aleksandrijskoj operi sa Leonardom Slatkinom, kao i nastupe u španiji, Italiji i Nemačkoj.Kraljevski filharmonijski orkestar širi svoju umetničku aktivnost putem inovativnih društveno korisnih i edukativnih programa. Koristeći muziku kao snažan motivacioni pokretač, orkestar deluje u raznovrsnim okruženjima uključujući projekte sa mladim beskućnicima, klubovima mladih, službama za rad sa osuđenicima uslovno puštenim na slobodu, školama i porodicama. Društveno korisni i edukativni projekti promovišu čin stvaranja muzike, održavajući različitost individualnosti učesnika programa kao i članova orkestra.Kraljevski filharmonijski orkestar snima za sve vodeće komercijalne kompanije ploča i samo tokom prošle godine realizovali su osam kompakt diskova. Orkestar takođe poseduje i vlastitu etiketu, poznatu po popularnoj seriju Here Come The Classics. Ovi snimci odražavaju raznovrsnost repertoara Kraljevskog filharmonijskog orkestra i obuhvataju popularna orkestarska i horska dela za film i muziku iz mjuzikla.LEONARD SLATKIN, dirigentInternacionalno proslavljen američki dirigent Leonard Slatkin je muzički direktor Nacionalnog simfonijskog orkestra, glavni gostujući dirigent Kraljevskog filharmonijskog orkestra Filharmonije Los Anđelesa. Njegovinastupi ?širom Severe Amerike, Evrope i na Dalekom Istoku osobeni su po imaginativnim programima i visoko ocenjenim interpretacijama kako savremene muzike tako i standardnog repertoara. Pored toga on je izuzetnopoznat kao umetnički savetnik za programe muzičke edukacije. Nakon uspešnog rada na mestu muzičkog direktora Simfonijskog orkestra Sent Luisa od 1979. do 1996. Leonard Slatkin imenovan je za počasnog dirigenta. Nedavno je prihvatio mesto muzičkog savetnika Simfonijskog orkestra Nešvila. Delovao je kao direktor Festivala Klivlendskog orkestra (1997 - 2000), šef dirigent Simfonijskog orkestra BBC-ja (2000-2004) a u septembru 2008. preuzeće dužnost glavnog gostujućeg dirigenta Simfonijskog orkestra Pitsburga. Pored dirigentskih nastupa, Leonard Slatkin je čest voditelj u muzičkih radio emisija između ostalog i na BBC radiju prenoseći svoje veliko znanje i iskustvo.Leonard Slatkin nastupao je sa gotovo svim velikim internacionalnim orkestrima među kojima su Njujorška filharmonija, Berlinska filharmonija, Čikaški simfonijski orkestar, Koncerhebau orkestar Amesterdama, Bostonski simfonijski orkestar i mnogi drugi. Njegova izvođenja opera vodila su ga po vodećim operskim kućama u SAD i širom sveta uključujući Metropoliten operu, Lirsku operu Čikaga, Vašingtonsku nacionalnu operu i Bečku državnu operu. Nedavno je nastupao na evropskoj turneji sa Pitsburškim simfonijskim orkestrom, kao zamena u poslednjem trenutku umesto Ser Endrjua Dejvisa. Leonard Slatkin ostvario je preko 100 snimaka i za diskografska ostvarenja dobio je pet Gremi nagrada i više od pedeset Gremi nominacija. Snimao je sa Nacionalnim simfonijskim orkestrom, Simfonijskim orkestrom Sent Luisa, Orkestrom Filharmonije, Londonskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom BBC-ja, Londonskim simfonijskim orkestrom i Simfonijskim orkestrom Bavarskog radija.Tokom svoje karijere Leonard Slatkin pokazao je kontinuiranu posvećenost umetničkoj edukaciji i obraćanju najširem auditorijumu. On je osnivač i direktor Nacionalnog instituta za dirigovanje koji vodi program za mladedirigente. Pored toga, Leonard Slatkin je osnivač Omladinskog simfonijskog orkestra Sent Luisa i takođe radi sa studentskim orkestrima širom SAD uključujući i orkestar Kertisovog instituta za muziku, muzičkih škola Džulijard, Menhetn i Istmen. Često radi sa omladinskim orkestrima širom Amerike, kao i sa mladim muzičarima i profesorima muzike. Poslednjih nekoliko godina održao je niz predavanja o muzici i interpretaciji u okviru specijalnog programa realizovanog širom SAD.Leonard Slatkin dobitnik je niza nagrada i priznanja među kojima su i Nacionalna Medalja za umetnost, 2003, Vitez Legije časti, Zlatni dirigentski štapić Lige američkih simfonijskih orkestara, Nagrada Simfonijskog orkestra Sent Luisa, počasni doktorat Džulijard škole, Nagrada za životno delo gradonačelnika Vašingtona, a nedavno je dobio nagradu Indijana univerziteta.Leonard Slatkin rođen je u Los Anđelesu u uglednoj muzičkoj porodici. Otac mu je bio dirigent i violinista Feliks Slatkin a majka čelistkinja Elinor Aler, jedan od osnivača Holivudskog gudačkog kvarteta. Muzičko obrazovanjezapočeo je svirajući violinu, a potom je učio dirigovanje najpre kod svog oca, a potom kod Valtera Suskinda u Aspenu i kod žana Morela na Džulijar školi u Njujorku.DAVID GERINGAS, violončeloDavid Geringas je jedan od najsvestranijih muzičara današnjice. Rođen je u Litvaniji, u porodici muzičara. Između 1963. i 1973. studirao je violončelo na Moskovskom konzervatorijumu u klasi Mstislava Rostropoviča.Godine 1970. osvojio je Prvu nagradu i Zlatnu medalju na Međunarodnom takmičenju violončelista Čajkovski. Godine 1975. seli se u Nemačku i od tog trenutka započinje njegova blistava internacionalna karijera.Kao solista, David Geringas je nastupao sa vodećim svetskim orkestrima, uključujući Berlinsku filharmoniju, Bamberški simfonijski orkestar, Simfonijski orkestar Detroita, Filadelfijski orkestar, NHK Simfonijskiorkestar iz Tokija i Londonsku filharmoniju. Kao rezultat bogatog iskustva u radu sa najvećim dirigentima današnjice kao što su Vladimir Aškenazi, Kiril Kondrašin, Ferdinand Lajtner, Sajmon Retl, Mstislav Rostropovič,Volfgang Zavališ i Majkl Tilson Tomas. David Geringas već deset godina paralelno razvija i dirigentsku karijeru. U toj ulozi nastupao je sa Hamburškim simfonijskim orkestrom, Simfonijskim orkestrom SevernonemačkogRadija iz Lajpciga, Kamernim orkestrom iz Padove i Filharmonijskim orkestrom Forum iz Holandije. Trenutno je gostujući dirigent Kamernog orkestra Jugozapadne Nemačke u Forchajmu i Litvanskog kamernog orkestra.Pored dirigovanja i solističkih nastupa, David Geringas posvećuje dosta pažnje i kamernoj muzici. Redovno nastupa na resitalima sa svojom suprugom, pijanistkinjom Tatjanom Geringas, i njihovi resitali nailaze nanepodeljeno oduševljenje kritike i publike širom sveta.Solistički repertoar Davida Geringasa je izuzetno obiman, u širokom rasponu od barokne do savremene muzike. Vodeći savremeni kompozitori posvetili su Geringasu svoja ostvarenja, najpoznatiji primeri su koncerti za violončelo Sofije Gubajduline i Peterisa Vasksa, koji su postigli uspeh u svetskim okvirima.Godine 1992. David Geringas je dobio nagradu Kultur Aktuell, najviše priznanje koje dodeljuje Kulturna asocijacija šlezvig-Holštajna (Nemačka), za specijalan doprinos promociji savremene muzike. Juna 1999. godineodlikovan je priznanjem Vitez Reda Velikog Vojvode Gediminasa za svoj predani rad na promociji litvanske muzike. David Geringas je osvojio veliki broj diskografskih nagrada za svoje albume. Među njima su Grand Prix du Disque Akademije Charles Cros za snimak Bokerinijevih 12 koncerata za violonečlo. Za kamernu muziku Anrija Ditijea osvojio je Diapaison dOr, a za prvi snimak koncerata za violončelo Hansa Ficnera osvojio je Nagradu Nemačke diskografske kritike (Preis der Deutschen Schallplattenkritik) 1994. godine.Na njegovom repertoaru je oko 50 koncerata za violončelo i orkestar svih epoha, u rasponu od Vivaldija, Bokerinija i Hajdna, preko Bramsa, Bloha, Dvoržaka, Elgara, Čajkovskog, Sen-Sansa, šostakovića, pa sve do ostvarenja savremenih kompozitora Ditijea, Gubajduline, Ligetija, Lutoslavskog, Pendereckog, Tura i mnogih drugih.

Share this post


Link to post
Al-Khwarizmi

Sad nešto malo drugačije - predstavnik velike ruske petorke.Александр Порфирьевич Бородин - Князь Игорь:

Share this post


Link to post
yolo

koristim priliku da uputim jedan masivan hejt na adresu sava centra cija produkcija apsolutno ne zavredjuje organizaciju koncerata kao sto je onaj sinoc. naime svirao je jedan od najboljih orkestara na svetu - londonska kraljevska filharmonija na celu sa slatkinom. sta da kazem kada sam imao apsolutno najbolju poziciju u sali, 9 red stroga sredina, apsolutno u visini dirigenta, i ni to nije pomoglo da se pobedi utisak da zvuk dolazi iz neke duboke rupe. a zahvaljujuci sava centru koji ima binu potpuno u itisonu (apsolutno sokantno i nedopustivo za koncerte klasicne muzike) koji jede i upija zvuk instrumenata kao sto su gudaci, onog trenutka kada svira ceo orkestar, jedino sto do vasih usiju prakticno dopire su limeni duvaci cija glasnoca prakticno prekriva sve ostalo. svirka je apsolutno besprekorna - kako se ocekuje od orkestra ciji je patron kraljevska porodica - a ono sto posebno pleni je ton instrumenata, jasno se cuje da su u pitanju retki i dragoceni primerci. nazalost, mislim da su mi posle koncerta sinoc usi bile velicine zecijih koliko sam - iako vrlo blizu orkestra - morao da se naprezem da cujem sve sto zelim. prvi deo koncerta sam nekako izdrzao, jer sam zeleo da cujem jedno od svojih omiljenih sostakovicevih dela, koncert za violoncelo br.1 koji je proslavio mstislav rostropovic, a sinoc je uz LRP svirao kao gost david geringas koji je verovatno jedan od najvecih, ako ne i najveci zivi celista. njegov nastup nije mogla poremetiti ni akustika SC i mogu da kazem da je ovo bilo zaista nezaboravno, potresno iskustvo. tako da sam na pauzi posle toga napustio SC - ono sto je bilo predvidjeno za 2. deo (bramsova 1. simfonija) mi nije obecavalo toliko da bih kvario zvuk geringasovog cela i dalje mazohisticki trpeo zvuk iz rupe. pored toga, veliki koncerti u SC uvek obiluju blamiranjem skorojevica i seljaka koji ne znaju elementarna pravila ponasanja na koncertima, tapsu izmedju stavova ili - jos strasnije - ulaze i izlaze za vreme sviranja. uzas.

Share this post


Link to post
Glen Livet
pored toga, veliki koncerti u SC uvek obiluju blamiranjem skorojevica i seljaka koji ne znaju elementarna pravila ponasanja na koncertima, tapsu izmedju stavova ili - jos strasnije - ulaze i izlaze za vreme sviranja. uzas.
:o tapšu između stavova :o još strašnije, ulaze i izlaze za vreme sviranja :o o ne, veliki koncerti u Strava Centru obilujuLjudima se sviđa muzika pa ne mogu da dočekaju kraj pesme da apaludiraju. Ljudima se ne sviđa muzika a platili kovu, pa šta će ustaju i paljba. šta ti tu nije jasno?Kamo sreće da se svi tako ponašaju, možda bi još postalo i zabavno odlaziti na većinu koncerata klasike. Najjača stvar u klasici je kad neko od muzičara koji sviraju od druge godine života dok njihovi ambiciozni roditelji ih vodaju okolo da tezgare, je kad oni prsnu pa krenu da se zajebavaju u svirci. Tako dobijemo onog ludaka Maksima koji svira za sve pare i više otoga. Da ne pominjem Najdžela Srbina. I ne, čak i u tako uskomešanoj atmosferi prefinjeni i upućeni ljubitelji, kakav si sam, nisu uksraćeni za doživljaj.Zar ti nikad nije došlo da aplaudiraš odma posle završenog stava? To je muzika, živa stvar, pa što bi se suzdržavao jebo ga ti?

Share this post


Link to post
yolo
Zar ti nikad nije došlo da aplaudiraš odma posle završenog stava? To je muzika, živa stvar, pa što bi se suzdržavao jebo ga ti?
Iz istih razloga iz kojih ne skinem pantalone i gace na sred ulice. Mozes da tumacis da sam frustrirani gradjanin koji postuje nekakav elementarni minimum zivotnih konvencija, verujem daleko manji nego ti, ali postoje vrlo jaki razlozi zasto se ne tapse izmedju stavova i zasto se ne ulazi izlazi prica i jedu kokice za vreme koncerta. Ako treba da ti objasnim koji su to, mogu ali me mrzi.

Share this post


Link to post
yolo

Btw Katarina Jovanovic je - po ocekivanju - bila izuzetna u utorak uvece na spanskom koncertu na Kolarcu, sa Ritom Kinkom. Zena je u apsolutno najuzem krugu najboljih evropskih mecosoprana.

Share this post


Link to post
Glen Livet
Iz istih razloga iz kojih ne skinem pantalone i gace na sred ulice. Mozes da tumacis da sam frustrirani gradjanin koji postuje nekakav elementarni minimum zivotnih konvencija, verujem daleko manji nego ti, ali postoje vrlo jaki razlozi zasto se ne tapse izmedju stavova i zasto se ne ulazi izlazi prica i jedu kokice za vreme koncerta. Ako treba da ti objasnim koji su to, mogu ali me mrzi.
Dobro drž se toga još malo krpi gaće jebiga, a jasno ti je da je ta priča o civilzoanom društvu završena, može da tera još neko vreme na inerciju korak do totalnog divljaštva. Varavri su stigli i već uveliko proždiru sve što poduvate, pametan si dečko vidiš i sam.Maksim je divljak, jasno mu je kako može jedino da dopre do ljudi, i kad si već poneuo Katarinu, u pravu si bucka je mnogo jaka, ima vatru i one demonske oči božemeopsrosti ko Halid Bešlić :evil: gotivim je mnogo, al propistio sad jbiga.

Share this post


Link to post
Glen Livet
...Zena je u apsolutno najuzem krugu najboljih evropskih mecosoprana.
e gaca me posetio na moju najdražu pjevač'cu mecosoprana - CECILIA BARTOLI. žena kakko peva Vivaldijeve arije bruka, mogu da kažem komotno da ga POSEDUJE, isto ko Najdžel al na violini. Iskida se žena jebote, koliko se unosi u svirku čudo jedno i kakav tempo postiže, prava je zver. Kritike su podeljene, kako to biva obično, jedni su oduševljeni kao ja, drugi je prozivaju da peva kao -hyperactive squirrel- i da joj stil suviše ekspresivan sa previše vibrata, al najjači je jedan komentar na youtube-u: "I believe she could hold her own in a bar fight." B) Vivaldi - Agitata da due ventiVivaldi - Armatae face et anguibusu sledećem postu ću da okačim još par da ne natrapvam sve u jedan, bitno je da se i vidi koliko i čuje.

Share this post


Link to post
Barsa

Evo zadnjih dana slusam album 'Englaborn' od J?hann J?hannsson sjajnog kompozitora sa Islanda.Odi Et Amo

Edited by Barsa

Share this post


Link to post
foot-in-mouth

Juče sam ga čula na koncertu, i sutra opet. Tip je genijalan -- on se lepo igra sa violinom... A nije baš ni jako ružan :wub:

Share this post


Link to post
Glen Livet

Prošlo sedam dana odkako sam postirao Ceciliu Bartoli a niko da iskomentariše, par zar je moguće da su svi ravnodušni. žena izgibe pevajuć (a tek kakva njedra* ima, za medalju) a vi prc ništa, duboko ste me razočarali du bo ko. Ne vredi nego moramo da potvrdimo to malo da se pojača mora:Vivaldi - Siam navi all 'onde algentiGeorges Bizet - S?guedille (Carmen)* - Vuk, was bedeutet "njedra"? - pa to ti je tako... sve to tu... :grope:

Share this post


Link to post
harper
Prošlo sedam dana odkako sam postirao Ceciliu Bartoli a niko da iskomentariše, par zar je moguće da su svi ravnodušni.
A sta bi ti komentarisao, majke ti. Kad sam prvi put cuo Ceciliu Bartoli gotovo da nisam mogao da poverujem da se radi o "zivom" glasu, narocito zbog onih spektakularnih vibrata sa nemogucom frekvencijom. Ja slabo volim glas u klasicnoj muzici, ne racunajuci neke kompozicije i delove kompozicija/opera, ali nju kad sam cuo odlepio sam nacisto. Potpuno zapanjujuce performanse glasa. Preporuka na kvadrat.Jel' ima neko da preporuci neke torente gde moze da se skine klasika bez da odem na odmor na Novi Zeland dok mi kompjuter skine jedan jebeni album? Skidao sam Guldove Goldberg varijacije (i to samo kasnije izvodjenje) dva dana.

Share this post


Link to post
Tracy Lord

@ Glen Livetlepa boja glasa, mocan vokal, k'o stvorena za bufo operu :) ... 'aj s vivaldijem jos i nekako, ali bize trazi patos. (samo mi reci da ona koketuje, pa da se lepo ubijem :o ) kako li bi pevala madam baterflaj ili travijatu? (hipoteticko pitanje, sesilija nije koloraturni sopran) :blink: i taj 'stakato' stvarno podseca na vevericu ... ili detlica. ne znam, meni nije bas prirasla za srce. :mellow: uostalom, uradimo uporednu analizu da bismo shvatili razmere grotesknosti prve karmen :)

usput, prsa su za svaku pohvalu, i montserat bi se postidela. :thumbup:

Edited by Tracy Lord

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×