"Mediteran kakav je nekad bio"

[El Guapo]

On 25.4.2019. at 14:51, Bujodrag said:

U drugom ili trećem razredu osnovne sam preko škole išao na letovanje u Hrvatsku. Mislim da se mesto zvalo Grljevac ili takvo nešto. Išli smo avionom do Splita i to mi je jedina vožnja avionom u životu. Jedva je se sećam  

Mi smo 2 puta išli u Slano, čudi medanismo bar jednim išli do Dubrovnika, bitno da su nas jedared poveli put nudističkog kampa, srećom imali su kapiju sa čuvarom.

[adam]

mi isli na rekreativnu na jelsu - avionom pa hidrogliserom. jedan se dernjao da se boji letenja pa mu stjuardesa donela sendvic i sok. posle smo svi urlali al nista. 

 

a kad sam ziveo u zagrebu s vrticem smo na rekreaciju isli u skrad, u neko staro predratno odmaraliste al to valjda ne spada u mediteran, malo je dalje od mora.

[roksi]

16 minutes ago, adam said:

mi isli na rekreativnu na jelsu - avionom pa hidrogliserom. jedan se dernjao da se boji letenja pa mu stjuardesa donela sendvic i sok. posle smo svi urlali al nista. 

 

 <3

 

 

[InvisibleLight]

galebove stijene

skakao neko?? 

skupljam hrabrost, imam jos mesec dana..  realno opasnost je nula, ali strah. neki trikovit za prevladavanje straha?

 

 

 

[Valkyrie]

Ovo nije strašno ništa, samo da se odraziš od ivice što dalje. Duboka lepa voda, bez podvodnih nekih sranja. Uživaj. 

[InvisibleLight]

Hehe, jedva prosle god skocila s 4m..dva sata premislhanja+1pivo

Ako nista, ima i bizih cliff jumping tacki. I ovde i brsech i premantyra kamenjak

Edited June 19, 2019 by InvisibleLight

[ToniAdams]

Ja skako sa mosta u konstancu,  navodno desetak m, pre bih reko oko 9 -1

[mustang]

plus tvoja visina, dodje na 5m 

[precog]

da, ali zato tezina...

[čekmeže]

Treba li suncobran na Braču? Na Hvar sam ga poneo, 1. dan video da ne treba.

[darling]

pocetkom maja putovala sam dnevnim busom za sibenik. ko i uvek u predsezoni, autobus poluprazan, za svakog po dva sedista. i u dnevnom, ko i u nocnom, fenomen koji ne mogu da razumem, uvek se iznova iscudjavam zasto ljudi sede po dvoje i guzvaju se, kad za svakog ima po dva mesta. opet, da nije tako, ne bi za mene ostalo 4 mesta da se ispruzim koliko sam duga i teska. ali dan je, zasto bih se opruzala, posmatram i slusam saputnike. 

 

najblize meni dve zene, krupnije, jedna sredovecna farbana, kratka kosa od onih sto su nekad zavrsavane minivalom, al promenilo se vreme, pa je kosa ravna, ostra, lice deluje kao da je vatra presla preko njega, iz profila lici na figuru sa uskrsnjih ostrva, a i od napred kad se okrene, ista rapa nui. nikakve emocije nema na njenom sprzenom licu. pred nje starija seda glava, milojka, sedamdesetak godina, nasmesena, razgovorljiva. sede jedna pored druge pravilno u autobuskom sedistu, a spavaju tako sto celom zabiju glave u sediste ispred  jedu sendvice, leba i kobasice, pa onda milku, nude mene (gde ja, zeno, milku, jel vidis ti ovu liniju ), lizu prste kad zavrse, gadno mi je, al sam puna razumevanja.

 

dok smo jos u srbiji, ljudi telefoniraju, dosta glasno, i ja prvi put na toj liniji, a idem relativno cesto, zapravo dovoljno da uocim pravilnosti, cujem netipicne akcente. autobusi za split, zadar, sibenik su autobusi kojim ljudi putuju "dolje", tim autobusima se putuje u zavicaj, i takav je i govor. sad prvi put srbijanski akcenti. naculjim usi, bez razloga, jer se svi svakako deru, cujem tip iz vlasotinca ide u solaris da radi, jedan iz vladicinog hana ide jos negde da radi, obojici je prvi put da idu u hrvatsku, i tako dalje, svi idu da rade. 

 

u autobusu su i tri albanca. i oni izgledaju ko da su posli na baustelu, a ne u turizam, izmedju sebe pricaju tiho na albanskom, ne komuniciraju ni sa kim u busu.

 

ali cekali smo dugo na granici, put se oduzio, i tako, mic po mic, pocnemo svi da razgovaramo. do kraja puta, albanci i srbijanci postase najbolji prijatelji, smeju se i pricaju gluposti. to mi je bilo jako dirljivo. 

 

u korenici kod macole pauza. meni pridje milojka, pita me dal znam gde je vece, ja kazem evo odvescu vas ja, kad prodjemo medvede, levo. kad je spazila medvede, priseti se da je vec bila tu, jer stanojka je sezonska kuvarica iz jednog sela pored kraljeva. prosle godine je radila na hvaru, ove godine ne, jer su ukinuli treci obrok, inace joj je tamo bilo divno, stigne i da se okupa i da radi, sad ide u vodice, ona i njena cerka, ova sa uskrsnjih ostrva, to joj je cer, obe kuvarice (aha, cerka je sigurno na rostilju ), i milojka vesela, oce da prica, pita me dal imam hrvatski broj, da se javi vlasniku restorana, brine se jer kasnimo i da li ce on doci pred nju na stanicu da je saceka, da li ce mu biti problem. javimo vladi kakva je situacija, i vlada kaze da ce je cekati. jos mi milojka objasni da ce raditi do kraja septembra, bez dana pauze, svakod dana od 12 do 10 uvece, i da je tu u vodicama u tom restoranu, sve kuhinjisko osoblje, njih pet, iz srbije. optimisticna je, raduje se poslu i ne izgleda ko da ce raditi za crkavicu. smestaj u dvojkrevetnoj sobi, do podne na plazi, kupice hrvatski broj, da moze na vajber da se cuje sa svojima.

 

onda naglas razmislja kakav ce biti gazda vlada, jer je bolje da je dobar covek nego kreten. nema straha, jedva ceka da radi i ne smeta joj ni sto nema dana pauze, jer takav je to posao. inace, dan pre nego sto ce krenuti, imala je slavu, 17 vrsta sitnih kolaca, gosti otisli u 1 iza ponoci, a ona legla do 2.20, kad je cekao taksi za kraljevo, pa bus za beograd, pa onda za sibenik. zena od sedamdeset godina.

 

stignemo mi u konacno u sibenik. ja izlazim iz busa, spazim vladu, tip od cetrdesetak godina, izgleda dobrocudno, i nasmejem mu se i dobacim da nisam ja ta koju trazi, on se isto nasmeje, utom ga spazi milojka, obraduju se on i ona, zagrle se i izljube se ko rod najrodjeniji, vlada joj iznudi treci poljubac nasred autobusnog kolodvora u sibeniku. i to mi je bilo jako dirljivo.

 

i tako se razidjemo u radosti i veselju svako na svoju stranu. milojkina unuka pocinje takodje da radi u hrvatskoj cim se zavrsi skolska godina. do sad je stigla u novalju, gde konobari. sve zenske glave iz te kuce rade preko leta u hrvatskoj i zaradjuju ozbiljan novac. muskarci sede kod kuce i kenjaju kako je opasno. sad mi je zao sto nisam pitala milojku za koga glasa. 

 

na rivi u sibeniku kafu mi je posluzio tip iz beograda, nikakv feminizirani smokljan, baja uradjen u teretani, misicav, usred sibenika radi u kaficu. necaka moje prijateljice konobari u porecu, 1500 eura plata, plus toliko napojnice. ortak mog trenera konobar u splitu, 1200 plus toliko napojnice. prodavacica u prodavnici cipela mi prica kako je u jednom danu 8 zena iz prodavnica u glavnoj ulici u trebinju dalo otkaz i da su sve otisle u dubrovnik da budu sobarice za 1200 eura plus napojnica. u dbk je otisla i zena koja za sedam godina rada za bednu platu u str nije imala nijedan slobodan dan. 

 

ako hrvatska poveca kvote za radnike odavde, sledece sezone u srbiji nece ostati nijedna zena. ako ikada udjemo u eu, u srbiji nece ostati niko. 

 

Edited June 29, 2019 by darling

[Skyhighatrist]

10 minutes ago, darling said:

sve zenske glave iz te kuce rade preko leta u hrvatskoj i zaradjuju ozbiljan novac. muskarci sede kod kuce i kenjaju kako je opasno.

[radisa]

Menije najjače ono sto su se sprijateljili sa albancima posle priče...

 

Kažem ja odavno, organizovati ture druženja beograd-priština-tirana, ima da se grlimo i ljubimo kao u dragoljubovim pricama...

[Luther]

4 hours ago, darling said:

pocetkom maja putovala sam dnevnim busom za sibenik. ko i uvek u predsezoni, autobus poluprazan, za svakog po dva sedista. i u dnevnom, ko i u nocnom, fenomen koji ne mogu da razumem, uvek se iznova iscudjavam zasto ljudi sede po dvoje i guzvaju se, kad za svakog ima po dva mesta. opet,

........

 

    Prelepo.....

[Frau Gabrijela]

+1

zanimljivo putovanje. odlično si nam prenela, darling.

kao da sam prisutna.