Jump to content
IGNORED

Stambeni krediti


pacey defender

Recommended Posts

Pa da, ali to se dešava i kada se poveća Euribor, Libor, Belibor ... 

 

Pa ako su već dobili novac koji im je banka nezakonito uzela menjajući visinu kamate, u čemu je poenta sa ovom sudskom presudom?

Link to comment

Pa da, ali to se dešava i kada se poveća Euribor, Libor, Belibor ... 

 

Pa ako su već dobili novac koji im je banka nezakonito uzela menjajući visinu kamate, u čemu je poenta sa ovom sudskom presudom?

ova presuda pokriva problem kursnih razlika, koji je odvojen od problema fluktirajućih kamata.

ova presuda kaže da banka ima čoveku da vrati u dinarima sve što je platio,

a čoek banci sve što je dobio od banke

 

koliko sam uspio razumeti to znači da je bajka pre x godina podigao 7 miliona dinara od banke

vratio je npr 6.5 mil

 

sada banka njemu vraća tih 6.5, a on njoj 7.

plus zatezne kamate jedno drugom

 

praktično, ceo kredit je sveden na dinare koji su devalvirali tokom godina i ovo je najgori scenario po banku

 

 

http://rs.n1info.com/a200394/Biznis/Klijent-zaduzen-u-svajcarcima-dobio-banku-na-sudu.html

Edited by Ravanelli
Link to comment

To je onda super vest i za one (nas) koji su uzimali kredite u evrima, jer su onda obezbeđeni od kursnih razlika. Danas - sutra ako dinar opamprči prema evru, lepo presaviješ tabak, tužiš banku, i svima super.

Link to comment

mislim da je ova presuda ograničena samo na švajcarce. a i nisam siguran koliko će se ova presuda višeg suda izdržati na vrhovnom sudu, a banke će ga verovatno tamo odgurati.

ako se ova presuda primeni i na evro to bi dovelo do kolapsa.

Edited by Ravanelli
Link to comment

Glavnica se ne povećava, naravno, osim ako je računaš u evrima a ne švajcarcima.

 

За главницу сам објаснио у претходном посту.

 

Što se povećanja kamatne stope tiče, banke su do 2011. godine u skoro svim ugovorima o kreditu navodile nešto tipa "banka, shodno svojoj poslovnoj politici, može izmeniti visinu kamatne stope". Onda je decembra 2011. godine donet Zakon o zaštiti korisnika finansisjkih usluga koji je zabranio bankama povećanje neodredivog dela kamatne stope (marže). Odredivi deo kamatne stope su Libor, Euribor, Belibor na čiju promenu banka ne može da utiče.

 

Тако је навођено у кредитима, а клијентима представљано да је то Либор. И првобитне промене рате су рађене су складу са Либором

Оно што си прескочио да је одлука да банка сама мења одредбе уговора незаконита сходно Закону о облигационим односима, по ком се одредбе уговора између два лица могу регулисати само уговором, или одредити треће лице да то ради (Либор).

Питање је због чега НБС или држава нису реаговали због очигледног кршења закона и крађе, него су годинама касније донели закон који реално није ни био потребан?

 

 

Međutim, 2011. godine nije rešeno pitanje povraćaja novca ljudima kojima su banke neosnovano podizale kamatu. Onda su prošle godine u martu donete izmene istog zakona i podzakonski akti i bankama je naloženo da isplate tu razliku ljudma i one su to bile u obavezi da učine, ne u kešu već kroz prevremenu otplatu kredita. Dakle glavnica duga je umanjena tačno onoliko koliko su banke naplatile korisnicima kredita neosnovano povećanje kamatne stope.  

 

Банкама нешто наложено да исплате??

Који је извор за то?

Колико знам, свако мора да тужи банку на суду.

 

Prema tome, problem koji korisnici švajcaraca imaju danas je isključivo zbog kursnih razlika i divljanja švajcarca, povećanje kamate nema veze s tim pošto je ljudima u međuvremenu vraćen novac koji banke uzele.

 

Нетачно.

Проблем је у томе што је Либор потпуно истиснут из кредита, у тренутку кад је Либор почео да пада.

Овако се кретао Либор у претходних 20 година:

c.png

 

У тренутку кад се десио нагли пад крајем 2008. од 2%, банке одлучују да дигну стопу за 2% да би покриле пад.

Тренутно је вредност Либора око -0.75.

Већ сам писао да би неком ко је узео кредит 2007. са 5% каматне стопе данас стопа била 2%, и рата мања до 10-20%, зависно од рока отплате.

 

Доношењем Закона о заштити потрошача је каматна стопа фиксирана. У тренутку кад Либор пада услед скока валуте је то неповољно за клијенте.

 

 

-----

 

Навођење да су сами клијенти криви јер су ризиковали просто није тачно.

 

Ово су пљачке које је држава дозволила да одређене банке ураде:

1. дозволила је банкама да саме подижу каматну стопу, што је незаконито. Та пракса је трајала око три године. Држава никад није наложила банкама да врате оно што су опљачкали, већ сваки клијент мора да тужи банку.

2. дозволила је банкама да наплаћују рату по продајном курсу, што је незаконито јер не могу да зарађују двоструко.

Пошто је било око 30 хиљада кредита у швајцарцима, а сигурно је да је сваки оштећен за више хиљада евра, јасно је да се ради о пљачки од око 100 милиона евра, за коју држава није реаговала.

Судски процеси налажу враћање пара, увећано за затезну камату од подношења тужбе. Ако вам је неко узео 5 хиљада и врати вам их после 8 година са 10% камате мислим да је видљиво коме то одговара.

3. доношењем Закона о заштити потрошача је укинута варијабилна каматна стопа и враћена на почетну - у тренутку кад је она требала да буде знатно мања због пада Либора. Тиме су банке добиле за право да наплаћују већу каматну стопу него што би требало.

4. избацивањем Либора због фиксирања каматне стопе је изгубљена могућност да се компензује скок швајцарца, који се десио поново почетком 2015.

 

О понашању медија и писању о овом проблему боље да не коментаришем.

 

Да ли има иједан корак у овом проблему где је држава реаговала у корист грађана?

Link to comment

mislim da je ova presuda ograničena samo na švajcarce. a i nisam siguran koliko će se ova presuda višeg suda izdržati na vrhovnom sudu, a banke će ga verovatno tamo odgurati.

ako se ova presuda primeni i na evro to bi dovelo do kolapsa.

 

Naravno, ovo je tek prva instanca, ali eto, i to je moguće, da se promena kursa računa kao promena okolnosti.

Link to comment

Банкама нешто наложено да исплате??

Који је извор за то?

Колико знам, свако мора да тужи банку на суду.

 

 

 

Банка је дужна да за сваки појединачни уговор о кредиту у отплати који је закључила с корисником пре почетка примене Закона о заштити корисника финансијских услуга („Службени гласник РС”, бр. 36/2011), без обзира на страну валуту у којој је овај кредит индексиран, утврди укупан износ новчаних средстава који је наплатила по основу повећања неодредивих елемената променљиве каматне стопе...

 

...

Након утврђивања износа из става 1. ове тачке, на начин утврђен у овој тачки, банка је дужна да овај износ урачуна у превремену отплату кредита и да о томе кориснику достави обавештење са измењеним планом отплате кредита, у року од 30 дана од дана ступања на снагу ове одлуке.

 

 

 

 

Одлукa о мерама за очување стабилности финансијског система у вези с кредитима индексираним у страној валути

http://nbs.rs/internet/latinica/20/zast/finansijska_stabilnost_krediti.pdf

Link to comment

 

Одлукa о мерама за очување стабилности финансијског система у вези с кредитима индексираним у страној валути

http://nbs.rs/internet/latinica/20/zast/finansijska_stabilnost_krediti.pdf

 

 

Не знам како ово функционише код других, код мене не.

Банка одбија да врати рату на почетни износ, иако имам и судску пресуду по којој то треба да уради.

 

Такође нису обухватили исплату рате по продајном курсу, што је у неким случајевима и већи део крађе.

Edited by vathra
Link to comment

Ако си кредит узео као физичко лице, пољопривредник или предузетник (пошто се на њих примењује закон о заштити), дужни су да ти рату обрачунавају по истом или повољнијем типу курса по којем су ти исплатили кредит - средњи/средњи, куповни/куповни, продајни/продајни, под условом да си уговор закључио пре 5.12.2011. године. Код кредита одобрених после почетка примене закона кредити се исплаћују и рате обрачунавају по средњем курсу.

Link to comment

Danas - sutra ako dinar opamprči prema evru, lepo presaviješ tabak, tužiš banku, i svima super.

 

To ce ti prodje samo kad banka bude odgovorna za pamprcenje dinara, tj nikad

Link to comment

Mislio sam u kontekstu ove presude što je doneta, gde je sud presudio da ugovor može da se raskine zbog promenjenih okolnosti, odnosno zbog drastičnog pada dinara u odnosu na franak.

 

Naravno da će tako nešto teško da prođe za evroizirane kredite, kojih ima oko 100k ako se dobro sećam, ali to proizilazi iz ove presude.

Link to comment

Ако си кредит узео као физичко лице, пољопривредник или предузетник (пошто се на њих примењује закон о заштити), дужни су да ти рату обрачунавају по истом или повољнијем типу курса по којем су ти исплатили кредит - средњи/средњи, куповни/куповни, продајни/продајни, под условом да си уговор закључио пре 5.12.2011. године. Код кредита одобрених после почетка примене закона кредити се исплаћују и рате обрачунавају по средњем курсу.

 

Закључио уговор 2006. До пре коју годину су рачунали продајни курс (не знам напамет тачана датум), за разлику до тог периода смо морали да судски тужимо банку.

Ради се о пристојним парама, 2% од сваке рате. 

И пре доношења Закона о заштити је постојала законска забрана такве праксе, што је била и основа да их добијемо у тужби.

Link to comment
  • 2 weeks later...
  • 4 years later...

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...