Jump to content
Host

Jazz

Recommended Posts

Host
jel moze jedno pitanje iz zadnjih redova... pretpostavljam da je ravi sin alice i johna, jel da? ako jeste, jel moze neko malo da proba da da nekakvu deskripciju sta ovaj djecarac svira? u mojoj kuci postoji veliki kult oca i majke, i to nekako pravilno raspodeljen po polovima - moja zena se sece na alice, i to na najbolesnije albume "universal consciousness" dok moja malenkost misli da je "ascension" kraj muzike. ne bih da se (mnogo) razocaram. da li da idem?
Idi, tj. dodji :thumbup: pa da pijemo posle :s_u::s_c: Svira post-bop i ne bezi od caletovog nasledja, sto se cuje u tonalitetu i nacinu fraziranja. Djecarac nije previse originalan, ali svira za sve pare. Kacio sam svojevremeno linkove za nekoliko njegovih albuma, reci ako te zanima da dobacim na pm.Sutra cu (sa posla :wicked: ) da napisem rec-dve o sinocnjem otvaranju, vidim da mediji potpuno ignorisu festival. Sta reci, Zoka je napisala najsuvisliji clanak.

Share this post


Link to post
yolo

ja odo na ove klaviriste na kolarac, javicu kako je bilo. jel neko overio ista do sada?

Share this post


Link to post
johnnioza

Cool!Moje preporuke za 18. i 27. noviembre, a bogme ni Colemana ne bi valjalo propustiti.

Edited by johnnioza

Share this post


Link to post
yolo

ovaj prvi decko na kolarcu veceras ubi boga u meni. s obzirom da me isto tako zagusio na istom mestu prosle godine jon hassell, mislio sam da sam u nemilosti crne magije. ni 2 covera radiohead nisu mogla da me izvade iz efemernog, beskonacnog nistavila koje me je scepalo. moja zena je na pravdi boga odkuntala pola 'certa.no bobo stenson za koga sam warnovan da je ECM - to mu dodje kao no no ako kapiram - je izvadio stvari, pocetak je bio na dosta lake note ali je izvedba colemanovog tjuna podigla tenziju. skoca je vidjen kako napusta gig iz cega mogu da izvucem odredjene zakljucke, ali se bend opasno zalaufao do kraja. svirka perfektna, savrsena komunikacija u triju (mecka, bubanj, piano), dobar emocionalni balans koncerta, malo finih ljigica, malo rokanja za sve pare. moze, za nas svercere u jazzu (bez karata).

Share this post


Link to post
johnnioza

OTKAZAN NASTUP DEE DEE BRIDGEWATERNA 23. BG JAZZ FESTIVALU Sa žaljenjem obaveštavamo javnost da je prvi deo evropske turneje Dee Dee Bridgewater otkazan zbog bolesti umetnice, koja je od pre dva dana hospitalizovana zbog virusne infekcije i opšte iscrpljenosti organizma posle duge američke turneje. ... Koncerti u ženevi i Lozani su već otkazani, a sada objavljujemo da je isti slučaj i sa njenim nastupom koji je bio najavljen za 29. oktobar u Sava Centru, u okviru 23. Beogradskog Jazz Festivala, kao deo večeri na kome će nastupati još i Archie Shepp Quartet and Dar Gnawa, čiji nastup se ne odlaže.Umesto Dee Dee Bridgewater, bićemo u prilici da kao specijalne goste beogradskoj publici predstavimo The Five Corners Quintet, mladi jazz dance sastav iz Finske, koji će iste večeri nastupiti i u Bitef Art Caffeu kao glavne zvezde ponoćnog programa 23. Beogradskog Jazz Festivala. Ipak, oni koji su karte za poslednje veče 23. BJF kupili isključivo zbog nastupa Dee Dee Bridgewater, moći će svoj novac da refundiraju od srede, 31. oktobra po principima koji će biti objavljeni na press konferenciji. Da naglasimo još jednom: program poslednje večeri 23 Beogradskog Jazz Festivala održava se po najavljenom rasporedu, nastupima u Sava Centru ? od 20h The Five Corners Quintet i od 21:30h Archie Shepp Quartet and Dar Gnawa. Dobrodošli!

Share this post


Link to post
djenka

The Five Corners Quintet Dobra svirka, malo kratka, ali s obzirom na okolnosti dobro je. Taman kad je atmosfera i procenat alkohola došao do optimalnog nivoa, usledio je kraj. Tebao je da usledi neki jam session sa ekipom koja nastupa sutra (imena bendova nisam zapamtio) i Tepom na bubnjevima, ali to mi je bilo već mnogo kasno.Teppo Makynen, najpozitivniji lik. I naravno Jukka Eskola. :tzar:I najveće iznenađenje, između nekolicine poznatih likova, je žarko Paspalj.:Hail:fudbalera na takvom koncertu nikad nećete videti

Share this post


Link to post
bup

ako nekog zanimaju bendovi koji sviraju danas, slusali smo ih juce u zrenjaninu.Lotte Anker Trio - free, svo troje odlicni, na trenutke se cini kao da ceo bend samo grebucka po instrumentima, da bi odmah zatim sve eksplodiralo. basista ima potpuno unikatan stil, posle sam pricao sa njim, kaze da pokusava da ga svira kao gitaru (mogao bih dodati kao gitaru u noise fazonu, ali posto je ozvucen dzezerski to zvuci i izgleda potpuno drugacije). Marc Ducret Trio - ovo nije free, mislim da se svira po notama, ali zvuci jako slobodno. gitarista svira neku custom gitaru-mandolinu elektricnu, prilicno interesantno, izvlaci iz nje i efekata svasta. na trenutke mi je zalicio na scofielda, a ponekad na metheny-ja, mada nije toliko hitican kao prvi ni ambijentalan kao drugi.sve u svemu, vredi poslusati oba benda, ako vas zanimaju malo kompleksnije, modernije i elektricnije stvari.

Share this post


Link to post
nezvanova

a ja da se nadovezem....pored pomenutih, svirali sinoc i miona, djuka i dule.miona babic, klavir i glas, autor muzike i tekstova (inace pijanistkinja koja je nastupala i sa klasicnim repertoarom, usavrsavala klavir i dzez pevanje u trstu gde zivi i radi) dusan djukic, bubnjar i dusan petrovic, saksofon.na brzinu su me iscimali, bukvalno sam iz krpa uletela na koncert, ali vec od prvog tona bila fascinirana. mesavina dzeza, kabarea, neparnih ritmova...sve zajedno odlicno - ali miona fenomenalna. i kao pevacica i pijanista i kao autor. na sceni iskusna, ali i dovoljno luckasta. na trenutak podesti na keith jarretta (al ne tako virtuozna, ipak), tom waitsa (al ni malo depresivna), joni mitchell (zenski snazna), pj harvey (sa novog albuma) …. ali samo na trenutak.sve u svemu iz sveg srca navijam za ovu mladu damu....

Share this post


Link to post
bup

da, nju sam preskocio jer ne svira u bg-u danas, a nije ni dzez.dobra je, svidja mi se luckastost, a i muzika. mene je recimo na trenutke podsecala na lori anderson, kada svira one malo teatarske stvari.na samom pocetku mi je onaj goc jako strcao, kao da gusi klavir. ali to mu je nekako i bila svrha, sukob tradicionalnog i akademskog. kasnije kada je covek presao na bubanj sve mi je bilo potaman.sve najbolje zelim devojci, cini se ambiciozna i svesna svojih kvaliteta, moze puno da postigne.

Share this post


Link to post
johnnioza
Kako je bilo u Zagrebu?
heheheh, nisam znao da si se skroz odmetnuo od b92 foruma wink.gif evo sabranih utisaka odatle:Prve veceri ( 5. 11. ) su koncerte odrzali William Parker i bend Mephista.U publici oko 200 ljudi, dobra atmosfera, rekao bih da su ljudi u ZG-u dobro upuceni u avangardna desavanja u jazzu, sto i ne chudi s obzirom na veliki broj koncerata koji mogu da gledaju tokom godine (za razliku od BG-a gde nakon festivala moras da cekas 6 meseci na sledeci jazz koncert).William Parker je nastupio u solo varijanti. Njegov nastup se sastojao iz jednog poduzeg, 45-ominutnog komada, tokom koga je demonstrirao svoju impozantnu tehniku, ali ipak ostaje zal sto nije nastupio sa jos nekim. Ovako sam se ipak osecao kao da sam na nekoj radionici, a ne na koncertu. Prvih pola sata je svirao gudalom, da bi pred kraj poceo da svira prstima i taj deo koncerta mi je bio malo zanimljiviji. Tada je njegova svirka postala malo bluzerskija, pa me je pomalo asocirao na Mingusa. Kako svirkom, tako i stasom, doduse :)Mephiste su, zato, odrzale genijalan koncert! Zachudjujuca muzika u kojoj se sukobljavaju i preplicu analogno i digitalno , onostrani zvukovi i suptilne klasicharske melodije na klaviru. Ne znam koga bih pre istakao, Susie Ibarru ili Sylvie Courvoisier. Svaka na svoj nacin redefinise konvencionalne uloge vlastitog instrumenta: Susie ne udara ritam, vec svoje bubnjeve iskljucivo svira, i to sa izuzetnom kontrolom, nizajuci kratke, precizne fraze.Sylvie vise prebira po unutrasnjosti klavira nego sto koristi dirke. I kada ih koristi, cesto udara po dirkama celom shakom ili pesnicama, ili nize brze slobodne pasaze. A onda, kada se najmanje nadas, krene sa kratkim melodichnim frazama, da bi samo trenutak kasnije koristila klavir kao perkusije. Ikue Mori je vishe u drugom planu, praveci bogate i jezovite zvuchne zastore na laptopu. Cure su sve vreme u burnoj interakciji, dopunjuju jedna drugu u slobodnim improvizacijama. Ikue smrtno ozbiljna, a ove dve veoma razdragane, naravno vise izmedju pesama nego tokom svirke wink.gif Doduse, i Ikue je pocela da se smeska kada su CD-ovi poceli da se prodaju munjevitom brzinom :) U utorak je prvo nastupio Benny Lackner Trio. Svirka je pod uticajima bendova The Bad Plus, E.S.T, mozda i Brad Mehldau trija u manjoj meri. Sve to u startu zvuchi dosta zavodljivo, naravno tu su i nezaobilazne obrade pop i rock klasika (Hendrix, Bjork), a i lepo je sto je format klavirskog trija u 21. veku revitalizovan i sto je sve popularniji. Nazalost, Lacknerov trio, sem privlachnog koncepta, ne nudi bogzna sta. Autorske teme mahom zaostaju za ovim obradama, koje su bile svetle tacke koncerta. Niko od muzicara mi nije ostavio neki impresivan utisak, sem mozda bubnjara - volim kada iz oskudnog seta bubnjeva cujem jako sirok spektar zvukova, uz poprlichnu ritmichku raznovrsnost. Sve u svemu, osrednja ocena.Ali zato, samo nekoliko minuta kasnije, odgledao sam jedan od najludjih koncerata u mom zivotu - Peter Brotzmann trio. Prosto je neverovatno koliko ovaj bend ima energije! Svi sviraju punom parom, glasno, buchno, uvrnuto. Brotzmanm je pravi Machine Gun, u stanju je da po 10-15 minuta solira sa nesmanjenim intenzitetom, naravno zvuci fenomenalno sve vreme. Basista przi sa distorzijom i jos kojekakvim efektima, a za bubnjara je dovoljno reci da je na kraju koncerta bio mokar do gole koze wink.gif Ja bio u prvom redu, odose bubne opne, bilo je potpuno genijalno! Najbolji koncert koji sam gledao ove godine, bez ikakve sumnje.U sredu je nastupio Rashied Ali Quintet, dvorana je prvi put bila krcata, oko 300 ljudi rekao bih. Svirka zvuci kao da smo katapultirani pravo u 1967. godinu, a zvuk benda je negde izmedju poznog Coltranea, Milesa iz tog perioda, i mozda jos kojecega. Set se sastojao iz par obrada (Coltrane, Ulmer) i par originala. Rashied Ali je u veoma dobroj formi, ali pravo iznenadjenje za mene je bio saksofonista Lawrence Clark. Moram priznati da nisam do sada cuo za njega, ali ono sto je on odsvirao je gotovo genijalno! Najsvetliji izdanak poznocoltraneovske skole. I trubac Josh Evans je veoma dobar, svira veoma energicno, dok mi ostatak benda nije bio toliko impresivan, pa sam jedva cekao da odrade svoja ne bas kratka sola ne bih li sto pre ponovo slushao Clarkove bravure. U jednom delu koncerta svirali su samo Clark i Ali, zvucalo je kao da se tu nasao Coltrane i da sa Alijem svira Interstellar Space. Pored ne narocito zanimljivih pijaniste i basiste, utisak su mi pokvarile i autorske numere koje su prilicno prosecne, pa jos u sporijem ritmu, gde virtuozna prednja linija benda nije mogla toliko da dodje do izrazaja. Sveukupno, od sjaja do ochaja, ali ovo sto je bilo dobro je stvarno vredelo videti.Hrvatski bend Satellite mi se nije svideo pa sam brzo izasao sa koncerta. Odmereni fusion sa dosadnim gitaristom, slican recimo bendu Sveti Marka Djordjevica.Pored ovih koncerata bio sam i na radionicama Williama Parkera. Parker je veoma razdragano pricao o svom odnosu prema muzici ("najvazniji zivotni poziv na svetu" ) i o svojim muzickim pocecima, da bi kasnije sa grupom mladih lokalnih muzicara na praktican nacin demonstirao na koji nacin on pravi muziku i aranzmane za svoje velike bendove. To je bilo u utorak, a juce je sa istom grupom muzicara aranzirao neku Don Cherijevu stvar, da bi na kraju zadao neku blues/soul temu, uzeo mikrofon i zapevao! Lepo je videti kako stari majstor pravi muziku na licu mesta, a meni je ovo bilo fascinantno iskustvo, iako sam samo sedeo u pozadini i gledao :) U cetvrtak su prvo nastupali Larry Ochs Sax & Drumming Core, sa specijalnim gostima Satoko Fujii i Natsuki Tamurom. Sama chinjenica da je ovaj dvojac u bendu me je u startu ispunjavala spokojem, iako nisam bio dovoljno upoznat sa ovim Ochsovim projektom. Svirka je unekoliko slichna Mephisti - radi se o slobodnoj improvizaciji u kojoj je igra i dijalog izmedju instrumenata u prvom planu. Muzika je veoma dramatichna, napeta, ali na momente i vickasta, humoristichna. Larry Ochs svira veoma strpljivo, ne ispucava sve adute u startu vec strpljivo gradi svoja (izvanredna) sola. Poseban specijalitet su njegovi dijalozi sa Tamurom na trubi, kada Ochs i Tamura naizmenicno sviraju svako po jedan ton - u tim trenucima zvuche veoma tecno, kao da jedna osoba svira solo, ali sa druge strane i uvrnuto imajuci u vidu da se ipak radi o dva razlicita instrumenta. Dvojica bubnjara sve vreme provode dopunjujuci jedno drugog, a Scott Amendola se pritom ludo zabavlja, ne skida osmeh sa lica. Od Satoko Fujii nazalost nismo culi previshe njenih prepoznatljivih klavirskih pasaza - dobar deo koncerta je provela ceprkajuci po unutrasnjosti klavira, ali svaki ton koji je odsvirala na dirkama bio je zlata vredan. Pravila je i raznorazne sumanute zvukove na klavijaturama, koje bih najpre zamislio kao soundtrack za nekakav horor crtani film, ako tako nesto uopste postoji wink.gif Veoma visoka ocena za ovaj koncert.U nastavku veceri nastupio je dvojac Jack Wright/Andrew Drury. Igra tishine i zvuka, Wright vise propusta vazduh kroz sax nego sto svira, a Drury ima samo dobosh, na kome pomocu raznih pomagala pravi chudne zvukove. Iako sam tokom zagrebachkih dana bio otvorenog duha, ovo mi je bilo previse opskurno. Izashao posle 10 minuta.U petak su nastupali Wayne Horvitz Gravitas Ensemble i The Necks.Horvitzov trenutni sastav sam preslushao tek ovlash, i bio sam prilichno skeptichan u vezi koncerta buduci da se radi o tihoj, kamernoj muzici, koja je bliza klasici nego jazzu. I kada je koncert pocheo nisam osetio nikakvo uzbudjenje - previse strukture, premalo improvizacije. Ali, kako je koncert odmicao, muzika cetvoroclanog Gravitas Ensembla mi se sve vishe uvlachila pod kozu. Daleko od toga da se radi samo o klasichnoj muzici sa povremenim jazz upadicama - Horvitz je veoma dobar poznavalac citave istorije americke muzike, narocito crnachke, i to se itekako oseca. Kroz svirku se provlache gospel, blues i jazz elementi na veoma suptilan nachin. Da se Gersvin rodio u drugoj polovini dvadesetog veka moguce je da bi pravio bash ovakvu muziku. Sola su veoma smirujuca, spokojna, a na mene je najjachi utisak ostavila chelistkinja Peggy Lee - uprkos tome sto se mahom sluzi avangardnim tehnikama sviranja njena intonacija je veoma precizna i bistra, ukratko - svira predivno. Najprijatnije iznenadjenje festivala.Na koncert The Necksa sam, sticajem okolnosti, stigao sa zakasnjenjem od pola sata, i kada sam usao u dvoranu jedva sam se probio kroz masu koja se skupila u nikad vecem broju. Naime, The Necks (klavir, kontrabas, bubanj) su vec 4. ili 5. put u Zagrebu, ne secam se tachno, i po svoj prilici su ostavili veoma dobar utisak tokom dosadashnjih nastupa. Njihova repetativna, hipnotichna svirka, strukturom slicna post-rocku, zacelo je privukla i mnoge kojima jazz nije toliko blizak srcu. Kada slusam ovakvu muziku treba mi malo vise vremena da se prepustim dozivljaju, tako da sam uspeo da uzivam tek u poslednjih 10-ak minuta koncerta, koji se zapravo sastojao iz jednog jedinog, no naravno poduzeg komada.Prvi koncert ove veceri mi je pomalo neocekivano bio bolji, a nadam se da cu nekom drugom prilikom uspeti ljudski da odgledam ceo The Necks koncert.Poslednje vece festivala je u potpunosti opravdalo naziv NO Jazz, a bilo je tu svega i svachega, od sanjivog popa, preko regea, funk i bluesa do psihodelichnog roka!Nastup Damona & Naomi je u prilichnoj meri odudarao od svega sto sam do tada gledao, ali njihova neposrednost i jednostavnost, kao i andjeoski Naomin glas, behu veoma relaksirajuci nakon 5 dana mahom avangardne svirke.Miles Grifitov bend nisam gledao od pocetka, a ono sto sam video je bio pretezno zabavljachki nastup - Grifit sve vreme doziva publiku da ustane i igra, sa svojim bendom sheta kroz najraznovrsnije - mahom plesne - muzichke zanrove, peva atraktivno i saljivo. Mada je ovo bio muzichki ne narocito zanimljiv nastup, moram priznati da me je Grifit fino razgalio.Na kraju, jos jedno prijatno iznenadjenje - hrvatski bend Seven That Spells. Dva bubnja, dva basa, gitara, klavijature i pevachica, sviraju psihodelichni, furiozni, repetativni rok, koji je nesto ponajbolje sto sam slushao a da potice sa ovih prostora. I ne mislim da vrede samo u lokalnom kontekstu, vec i poredeci sa kojekakvom stranom gitarskom muzikom. Vreme je da se neko od domacih organizatora dohvati posla i dovede ih da po prvi put sviraju i kod nas - siguran sam da bi vrlo malo ljudi nezadovoljno otishlo sa koncerta.Sve u svemu, vrhunski festival. Najbolji utisak ostavio Brotzmann, nakon njega Larry Ochs i Mephista, a tu negde su bili i Wayne Horvitz i Seven That Spells.Vec krajem meseca u Zagrebu su Han Bennink i Exploding Star Sextet.

Share this post


Link to post
John Coltrane

drago mi je da je ova tema medju posecenijim u podforumu Muzika i cim ugrabim vishe vremena (za sad samo prelecem po meni novom 4umu) eto me sa mojim impresijama iz BG, SA, NS festivala...

Share this post


Link to post
Host
heheheh, nisam znao da si se skroz odmetnuo od b92 foruma wink.gif
Jesam, nemam vremena da spamujem dva foruma istovremeno :-)Odlican prilog, bas mi je zao sto nisam otisao u Zagreb.
drago mi je da je ova tema medju posecenijim u podforumu Muzika i cim ugrabim vishe vremena (za sad samo prelecem po meni novom 4umu) eto me sa mojim impresijama iz BG, SA, NS festivala...
Bio si na sarajevskom festivalu? Napisi prvo utiske odatle, to me najvise interesuje :-)

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×