Jezički XEJT

[Krošek]

dobro, maštovito, samo što to nije ono što se naziva i smatra bankarskim proizvodom, nego je proizvod ona pogodnost i lakoća i ceo aranžman koji imaš koji se tiče tvog krajnjeg korišćenja novca, odnosno upravo usluga koju ti pružaju je šatro proizvod

 

e: u engleskom jednostavno product nekad znaci usluga

 

banking product

insurance product

transportation product

travel product

 

otprilike ono sto bi smo mi zvali "ugovor", "aranzman", "paket", "polisa" i sl. oni grupno nekad nazivaju product, uglavnom u kontekstu poslovanja gde se takve tipske usluge mogu kvantifikovati

Edited March 18, 2018 by Krošek

[Tribun_Populi]

Kada staviš novac na štednju, banka ti da kamatu i taj novac konzumiraš (pipajući).

Šta je tu bankarski proizvod tj. šta je banka proizvela? Novac se ne jede, ne gleda i ne sluša. „Proizvodi“ ga centralna banka u primarnoj emisiji, ne poslovne banke, one ga samo distribuiraju (već postoji).

Mogu i ja da ti ponudim advokatski proizvod pa konzumiraj, a šta sam ti tačno proizveo ubij me ako bih umeo da objasnim.

[čekmeže]

Ne znam čemu navodnici osim ako nećeš da kažeš da štamparija i kovnica novca nije proizvodna delatnost. Dakle, centralna banka proizvodi novac (uzme fizičku stvar, papir, doda boju ovo-ono i napravi novčanicu). Onda tu stvar pošalje u svoje prodavnice, da ne kažem poslovne banke, ljudi uđu u banku i kupe novac, onu fizičku stvar napravljenu u štampariji. 

[Krošek]

to sto ti oznacavas kao prozvod nije ono sto banking product znaci u engleskom, pa ni na nasem jeziku. improvizujes u sustini

 

ideja o "money as a product" =/= "ono što banka radi za svog klijenta as a product"

Edited March 18, 2018 by Krošek

[Tribun_Populi]

 

 

 

Ne znam čemu navodnici osim ako nećeš da kažeš da štamparija i kovnica novca nije proizvodna delatnost. Dakle, centralna banka proizvodi novac (uzme fizičku stvar, papir, doda boju ovo-ono i napravi novčanicu). Onda tu stvar pošalje u svoje prodavnice, da ne kažem poslovne banke, ljudi uđu u banku i kupe novac, onu fizičku stvar napravljenu u štampariji. 

 

Gotov novac je tek jedan od tri moguća njegova pojavna oblika, po pravilu najmanje zastupljen. Druga dva bi bila ona dematerijalizovana, žiralni (na računu kod banaka) i oročeni. Sve to zajedno (tj. ti takozvani monetarni agregati) čini ukupnu masu novca u opticaju. Tome i navodnici.

 

Poslovne banke nisu ispostave centralne banke, prvo su privatne firme a drugo država. Banke, kao što rekoh, nisu proizvele ništa - u toj konstrukciji koju pominješ prodale su nešto (novac) što je drugi proizveo (centralna banka) a što je specifična vrsta robe jer se ne utroši za zadovoljenje fizioloških ili drugih potreba (kao hleb i mleko) već ima funkciju opšteg ekvivalenta, pa kruži. Po tome, banke su preprodavci tj. trgovci, dakle opet ništa ne proizvode.

 

[Krošek]

ima I hedging product I quantization products

 

ima cak I conveyancing products tribune

znaci ima advokatski proizvod na engleskog jer je prevod "usluge prenosa prava svojine"

[Tribun_Populi]

ima I hedging product I quantization products
 
ima cak I conveyancing products tribune
znaci ima advokatski proizvod na engleskog jer je prevod "usluge prenosa prava svojine"

Pa to, nekritičko prevođenje sulude engleske poslovne terminologije.

Missim proizvod, svašta.

[darling]

ovo je jezicki laf, al kad nemamo tu temu. na cro wiki engleski kraljevi dzordzovi su djure

https://hr.wikipedia.org/wiki/Đuro_IV.

to je smesno skoro ko kad tomislav nikolic kaze papa francisko. 

[I*m with the pilots]

1 hour ago, darling said:

ovo je jezicki laf, al kad nemamo tu temu. na cro wiki engleski kraljevi dzordzovi su djure

https://hr.wikipedia.org/wiki/Đuro_IV.

[ajgor]

6 hours ago, darling said:

ovo je jezicki laf, al kad nemamo tu temu. na cro wiki engleski kraljevi dzordzovi su djure

https://hr.wikipedia.org/wiki/Đuro_IV.

to je smesno skoro ko kad tomislav nikolic kaze papa francisko. 

 

Ovo je bio sasvim uobičajen način pisanja stranih vladarskih imena u prvoj polovini XX veka, možda i ranije. Ne znam na koji način je takav oblik bio ozvaničen, možda tadašnjim pravopisima. Srbi su, recimo, britansku kraljicu Elizabetu svakako nazivali Jelisavetom, moguće je da je i Džordž bio Đura.  

[darling]

da, al sad je 21. vek. mislim, okej je, ne znam ni sta je pravilo, znala sam da se prevode verski poglavari,  okej, prevode se i svetovni. nego mi je dzordz djura bas smesno, i ne znam da l mi je smesnije djura iz fonetske transkirpcije dzordz, il iz originala georgea. sigurno je onda carlsov unuk mali djura prestolonaslednik

 

[vememah]

3 hours ago, ajgor said:

moguće je da je i Džordž bio Đura.  

George nije bio Đura u srpskom, već Đorđe.

 

Srpski književni glasnik iz 1925.

 

Borba za oslobođenje, Vasa Pelagić iz 1882.

 

Na ćošku Džordža Vašingtona s Takovskom u Beogradu godinama je stajala tabla Ulica Đorđa Vašingtona, verovatno predratna ili iz pedesetih.

 

9 hours ago, darling said:

na cro wiki engleski kraljevi dzordzovi su djure

Najluđe je kad ta pohrvaćena imena pišu s originalnim korenom pa tako imaš Přemysloviće (čita se Pšemislovići, u originalu Přemyslovci) i slično.

Edited June 29, 2018 by vememah

[levi]

tačka iza rimskog broja?  jel to neka hrvatska osebujnost?

 

 

Edited June 29, 2018 by levi

[darling]

izgleda da da.

 

Redni brojevi[uredi VE | uredi]

Točka se stavlja i iza arapskih i iza rimskih brojeva, kad su oni u službi rednih brojeva:

[ajgor]

16 hours ago, darling said:

izgleda da da.

 

Redni brojevi[uredi VE | uredi]

Točka se stavlja i iza arapskih i iza rimskih brojeva, kad su oni u službi rednih brojeva:

 

Propisano pravopisom, verovatno još u "londoncu" Babića, Finke i Moguša iz 1971.