Kina

[Poludziber]

Seoska prigradja Sangaja

 

 

Godinu dana pre pandemije, zahvaljujuci prijteljima koji zive u Sangaju nesto duze od decenije, imao sam priliku da obilazim motociklom ekstremnu periferiju grada. Radi se o 2 lika iz Juznoafricke Republike koji predaju engleski u jednoj privatnoj skoli i koji su inace i zivotni partneri u zemlji gde se na tako nesto ne gleda sa previse simpatije. Posto smo se i upozali preko preko jednog sajta za fotografe, pozvali su me na fotosuting po selima oko Sangaja koristeci elektricne skutere kao prevozno sredstvo. Moram priznati da mi je to jedan od upecatljivijih kineskih dozivljaja. Obilazio sam raznorazne vukojebine sirom kine, ali nijednu nisam ovako detaljno i dobro video jer se na takva mesta uvek ide poslom.

 

 

Krenuli smo nasim skuterima skoro iz samog centra grada ali tz. “alternativnim” putevima. Ubrzo sam shvatio da ispod visecih brzih ulica sa po 8 traka postoji celi jedan poseban svet gde ljudi mile svim mogucim starim prevoznim stredstvima i gde postoje posebna nepisana pravila kretanja i celi jedan zaseban svet koji zivi ispod, druzi se, klopa pa i radi u tom cudnom ambijentu. Nakon poduzeg izvlacenja u beskrajnom ispretpletanom lavirintu betonskih pilona, stubova i novih mostova nasli smo se u prvoj periferiji grada. Bezbroj anonimnih solitercina i pravilnih ulica gde saobracaj nije manji ali je vozni park definitivno jeftinije vrste.

 

 

 

Nakon isto tako dugog puta ovim dosadnim rezidencijalnim kvartovima stigosmo i na sam obod grada. Ova mesta verovatno i nisu bila nikada Sangaj jer se nalaze na desetine km od Bunda ali ih je grad vremenom jednostavno progutao. Zapravo nisu jos progutani, ali su na korak od toga. Prvi deo su relativno ogranizovana sela koja su zamrznuta slika Kine od perioda pre ekonomskog buma. Stare skromne kuce i kameni mostovi iz daljine izgledaju idilicno. Izbliza je slika malo “komplikovanija” ali ipak ne gube svoj iskonski sarm.

 

 

 

 

 

 

 

Meni je u pocetku bila frka da slikam ljude onako kao da je neki safari, ali ubrzo su me dvojica mojih saputnika uverila da to u ruralnoj kini nije problem. Naprotiv, cesto smo se zaustavljali i jedan od njih koji je odlicno savladao kineski je non stop caskao sa random domacinima. Cim bi probio led, sami su trazili da ih slikamo.

Ovi klinci su nas odusevili  roditelji su se kidali od smeha tokom fotografisanja.

 

 

 

Ovaj matorac je prvo trazio da ga slikamo kako pali siblje i djubre. A onda nakon sto ga je njegov ortak upozorio da je zabranjeno to sto radi i da se pazi, poceo je da se dere na nas sto slikamo i pokriva lice.

 

 

U poslednjem delu dana smo se otisnuli i na periferiju periferije od periferije. Prakticno ruralno selo koje izgleda kao da je barem par hiljada km od Sangaja. Ovde su nam bukvalno trcali u susret da se slikamo. Seljaci kopaju zemlju, kuce u raspadu, djubre i sut rastrkani na sve strane, tezak i jako skroman zivot realno. Ali ljudi sa autenticnim, neiskvarenim osmehom i iskrenom dobrodoslicom. Retkost.

 

 

 

 

 

 

Na proputovanju iz sela u selo na samom putu je puno lokalaca koji prodaju svoje proizvode pa makar sedeci na betonu i sa jako oskudnom ponudom. Cene su neverovatno male i to ne za Sangaj vec i za ruralnu Srbiju.

 

 

 

 

Lepa secanja i neizvesnost dal cu to ikada moci ponoviti nakon ovog usranog kovida. @banecare1, nemas pojma koliko ti zavidim.

 

 

 

 

[Poludziber]

Da li neko zna koji VPN moze da se trenutno koristi u Kini i da je dzabni naravno? Treba mi hitno, krecem za nekoliko dana.

Hvala

 @banecare1

[banecare1]

25 minutes ago, Poludziber said:

Da li neko zna koji VPN moze da se trenutno koristi u Kini i da je dzabni naravno? Treba mi hitno, krecem za nekoliko dana.

Hvala

 @banecare1

ne znam koji radi dobro, a da se ne placa. mogu ti dati moj password za astrill, samo nemoj siriti dalje