Jezičke adoumice™

[Hamlet Strašni]

Koji je padež idem kući, a koji kod kuće sam?

[Frank Pembleton]

Evo jedna interesantna tema.
 
Srpski jezik ima samo 6 padeskih oblika. Oblici za dativ i lokativ su uvek isti. 
 
u skoli, u skolama - instrumental, ali ima isti oblik kao dativ (skoli, skolama)
 
Istom logikom su Nemci mogli da kazu da imaju pet padeza, a ne cetiri.
 
in der Schule (u skoli) - Dativ (ali mogli su da ga nazovu lokativom da su hteli; naravno, za tim nema potrebe jer imaju samo 4 padeska oblika i sledstveno 4 padeza)
 
Ako bas hocemo sledeci tu logiku mozemo dobiti i 15 padeza, potrebno je samo da istim padeskim oblicima dajemo razlicita imena vec prema tome koju funkciju vrse ili koje predloge uzimaju. Naravno, zasto bi to iko radio.
 
E sad, zasto su srpski gramaticari odlucili da srpski jezik ima 7, a ne 6 padeza predstavlja zagonetku. 
Prilicno sam siguran da su modelovali padeski sistem po uzoru na rusku gramatiku koja zaista ima posebne padeske nastavke za lokativ.
 
к столу - dativ
на столе - lokativ
 
Ili je posredi nesto sto ja ne znam, na primer, da mozda u Vukovo vreme zaista jeste bilo razlike izmedju ta dva padeza?
 
For all intents and purposes, moderni srpski jezik ima 6 padeza a ne 7.

A ovo "u" kod "školi"?

.... Shiit has hit the fan!

[Delija67]

44 minutes ago, Hamlet Strašni said:

Koji je padež idem kući, a koji kod kuće sam?

dativ/genitiv

[Meazza]

1 hour ago, Frank Pembleton said:

A ovo "u" kod "školi"?

.... Shiit has hit the fan!
 

 

"U" je predlog, "-i" je padeski nastavak za dativ/lokativ zenskog roda jednine.

 

zu der Schule  (dativ) - ka skoli (dativ)

in der Schule (dativ) - u skoli (lokativ)

 

I u nemackom i u srpskom koristi se isti padeski oblik za ta dva znacenja, ali su nasi gramaticari resili da kod nas postoji padez vise. 

 

 

[Meazza]

Nakon malo istrazivanja, nasao sam informaciju da se neke reci u dativu i lokativu razlikuju po akcentu.

 

(Pise se o trecini stanovnistva koje pravi tu razliku. Ja je nisam ni svestan)

[Kampokei]

1 hour ago, Meazza said:

Nakon malo istrazivanja, nasao sam informaciju da se neke reci u dativu i lokativu razlikuju po akcentu.

 

(Pise se o trecini stanovnistva koje pravi tu razliku. Ja je nisam ni svestan)

 

Ima neki primer?

[Meazza]

Citiram sa nekog foruma:

 

А засад и не смемо занемаривати ако не пола, оно бар трећину (територијално) говорника српског који разликују гра̑ду/гра́ду, зи̑ду/зи́ду, ду̑ши/ду́ши и сл.

[Meazza]

Ako pitaš da li bismo dativ-lokativ trebali posmatrati kao jedan padež ako bi se do kraja oblički izjednačili — ja ti nedvosmisleno kažem da bi.

Ako pitaš da li se u standardnom jeziku praktično već jesu izjednačili — ne znam.

Razlika postoji kod imenica muškog roda sa nultim nastavkom i dugosilaznim akcentom u nominativu koje znače neživo: grad, zid, svet (i sve takve), kao i kod nekoliko imenica ženskog roda sa nastavkom -a i dugouzlaznim u nominativu: glava, ruka, duša (mislim da su samo te tri) i nekoliko sa nultim nastavkom i dugosilaznim: vlast, reč, stvar (mislim da ih ima još par)

[mustang]

prepravih prijateljicu da se obadvoje pise oboje 

 

a ona meni sad salje ovo

 

da li jemoguce da se obadvoje stvarno moze pisati zajedno i da je pravilno?

 

 

[Meazza]

Lepo pise u objasnjenju. 

[mustang]

lepo pise, treba mi potvrda. ima li neko vujqkloju? 

 

kako to da su nas nastavnici / profesori do sada nas ispravljali a sad odjednom tacno?!? 

sta uce profesori srpskog onda?  

 

[levi]

pleonazam je, iako nemaju isto značenje. ali "oba"u sebi već sadrži celo značenje "dva", i ne može da mu se doda, a da ne napravi pleonazam. ista stvar kao čak šta više, koristi se, ušlo je u upotrebu.. ušlo je u upotrebu i svaštanešto, pa ne znači ništa

[Krošek]

vujaklija je za strane reci, ne za domace

 

ovo je iz pravopisnog recnika i pravopisa

 

meni se objasnjenja (naknadne racionalizacije) zasto je obadva okej, kao ono gore, nikada nisu svidjala. onaj frejming odozgo kako je "optuzba" to da se radi o pleonazmu, pa nije pleonazam jer sastavne reci znace nesto razlicito, potpuno je pogresan. 

 

to je potreba da se mentalnom gimnastikom stvari dovedu u ekvilibrijum tako da se opravda nesto sto nikada nije bilo sporno.

 

na primer, neko te optuzi da si ukrao kamen sa meseca a ti ponudis alibi koji je ocigledno lazan i nelogican.

 

to da li je u pitanju pleonazam uopste nije bitno. moze biti sto puta pleonazam pa i dalje biti pravilno. pleonazam je nesto sto se analizira na nivou stila. ako pravopis navodi ovu varijantu kao pravilnu onda je pravilna i gotovo. 

 

u pitanju naravno jeste pleonazam.

 

oba i dva ne znace isto, ali ni na primeru najoptimalniji naj i optimalniji ne znace isto.

 

ono sto je oba je takodje i dva, "oba" vec sadrzi "dva" u sebi, ali sadrzi i znacenje da se samo o odredjena dva i radi. 

 

na primer zamisli izmisljeni pleonazam "pecenje-jelo". ti fantomi koji konstatuju da obadva nije pleonazam, rekli bi da pecenje i jelo ne znace isto, pa da se ne radi o pleonazmu

 

- - -

e: levi brzi

Edited June 30, 2020 by Krošek

[Tihajeza]

Ako su oba(dva :P) ova oblika navedena u rečniku, da li to znači da je prepoznato da postoje, iako je jedan nepravilan ili da su oba pravilna?

(Ne znam kako funkcionišu ovakvi rečnici)

[Lila]

Pa evo objasnio je Krosek

Quote

ako pravopis navodi ovu varijantu kao pravilnu onda je pravilna i gotovo 

Samo meni to nije isto kao "cak stavise", koje mi uzasno smeta i ne daj boze da se odomaci, "obadva" je rec, za koju se moze reci da je etimoloski pleonazam.

"Svasta nesto" je samo u kolokvijalnoj upotrebi (nadam se).

Ne treba ni osiromasivati jezik.