Jezičke adoumice™

[Tihajeza]

Likuša se koristi samo za ženu po nečemu ekstravagantnu...

Možeš reći: "Jedan tip mi je prišao i pitao me koliko je sati."

 

Ali posve drugačije zvuči: "Jedan likuša mi je prišla i pitala me koliko je sati." Očekuješ nastavak priče, rekla je nešto bilo zanimljivo, bilo gadno, ili da je izgledala čudno ili se ponašala ekscentrično..

 

Kaže se devojka/žena, a granicu određuješ sam, na osećaj. Najčešće za samu priču nije ni bitno.

[Shitgenstein]

3 hours ago, Fakundo Sava said:

Mada i lik i tip su postale rodno neodređene 

...sve dok ne pitaš strejt muškarca dal jebe likove ili tipove.

[Filozof manijak]

10 hours ago, Shitgenstein said:

...sve dok ne pitaš strejt muškarca dal jebe likove ili tipove.

 

I tu bi se vrlo iznenadila odgovoru 

 

ontopic: tip i riba

Za starije muškarce se ne koristi odrednica "tip" niti "lik".

Pre će reći "startovao ma je matorac" nego "startovao me je matori tip"

Mlađe generacije koriste izraz likuša i u neekstravagantnom kontekstu, tj.za bilo koju mlađu osobu ženskog pola.

Edited June 16, 2020 by Filozof manijak

[Shitgenstein]

 

3 hours ago, Filozof manijak said:

 

I tu bi se vrlo iznenadila odgovoru 

 

ontopic: tip i riba

Za starije muškarce se ne koristi odrednica "tip" niti "lik".

Pre će reći "startovao ma je matorac" nego "startovao me je matori tip"

Mlađe generacije koriste izraz likuša i u neekstravagantnom kontekstu, tj.za bilo koju mlađu osobu ženskog pola.

 

Trojica kojima sam bacila tu foru istrigerovala (igrom slučaja, sa svima je bio razgovor na engleskom, gde je "dude" bila sporna reč). 

Kao mlađa-ish generacija, potvrđujem poslednju rečenicu.

[Tihajeza]

3 hours ago, Filozof manijak said:

 

Mlađe generacije koriste izraz likuša i u neekstravagantnom kontekstu, tj.za bilo koju mlađu osobu ženskog pola.

 

Ja nisam mlađa generacija 

[Filozof manijak]

Nisam ni ja, no igrom slučaja sam upoznat 

[Tihajeza]

Nisam ni ja, no igrom slučaja sam upoznat [emoji3]

Imam ja jednu baš mladu generaciju (tetinče, maturant), pa ću da je pitam. Ako je neko upoznat, ona je.

Послато са SM-G960U помоћу Тапатока

[Meazza]

Kratkosilazni i kratkouzlazni akcenat. U cemu je razlika i da li to postoji u modernom govoru?  I ako da, gde?

[Shitgenstein]

1. Kratkosilazni akcenat govori da slog treba izgovoriti kratko, a da ton i visina naglo opadaju. Primer su reči: pas, kuća i sl.
2. Kratkouzlazni akcenat opet izgovaramo kratko, visina tona raste, ali jačina pada pre završetka sloga. Primer su reči: noga, voda.

https://www.kakopedija.com/10338/kako-akcentovati-reci-u-srpskom-jeziku/

[Hamlet Strašni]

Ko je mladji od mene, ili stariji do 15tak godina, taj, je in my book, mladja generacija. 

[Krošek]

On 20.6.2020. at 15:37, Meazza said:

Kratkosilazni i kratkouzlazni akcenat. U cemu je razlika i da li to postoji u modernom govoru?  I ako da, gde?

sve reci imaju jedan od cetiri akcenta u SH, ne postoje neakcentovane reci same za sebe. moderni govor se u tom pogledu nije znacajno menjao vec duze vreme. ako ne mozes da razlikujes ova dva akcenta, radi se o tome da ne znas kako da identifikujes ili opazis taj element koji se razlikuje, a to je promena tona.

 

 

[Meazza]

Mozda bih i mogao da ih razlikujem ako bih znao sta odnosno koga da slusam. Ono sto znam je da u mom govoru te razlike nema - sve slogove sa naglasenim kratkim samoglasnikom izgovaram na isti nacin. Svestan sam velike razlike izmedju dugih samoglasnika, razlika je vise nego ocigledna. Ali koliko god mozgao i trudio se ne vidim razliku kod kratkih akcenata, bilo da slusam ljude iz BG, iz KG, Jagodine ili iz Nisa.

[Krošek]

ako imas malo sluha, probaj ovako

 

otpevaj silazno do si la so fa mi re do. neka pocetno do bude u visini tvog uobicajenog govora

 

1. otpevaj "gore" tako da prvi slog ima ton do, a isto tako i drugi slog, i zamisli da na taj nacin izgovaras tu rec (sto ce da zvuci malo robotski i neprirodno, ali u redu je)

 

2. otpevaj "gore" tako da prvi slog ima ton do, a drugi slog ton so, i zamisli da i na ovaj nacin izgovaras tu rec; probaj i neki jos nizi ton za drugi slog ako ti vise lezi; na kraju drugog sloga izdahni, kao da si ostao bez daha

 

nemoj da svesno naglasavas nijedan slog, koncentrisi se na ton, ne na glasnocu

 

Spoiler

1. je kratkouzlazni i tako se izgovara mnozina od gora; zamisli da je fruska gora zapravo vise nekih gora i izgovori fruske gore u nominativu; iako se ovaj akcenat zove "uzlazni" uglavnom ga ljudi izgovaraju ravno

 

2. je kratkosilazni i tako se izgovara prilog za mesto

 

[Meazza]

Drugim recima, razlika izmedju te dve dvoslozne reci je u tome sto je ton nenaglasenog sloga za pola oktave visi kod one reci koja ima kratkouzlazni akcenat.

 

Da li sam dobro shvatio?

 

Ja verovatno mogu to da izvedem sa izolovanim parom reci uz zvucni materijal koji bih imitirao (pomaze i to sto trenutno izucavam kinesku fonologiju ; doduse tamo razlika izmedju tonova ide do dve oktave kod naglasenih slogova, nisam siguran da mogu da registrujem razliku od pola oktave u nenaglasenom slogu ); ali da bih to primenjivao u govoru moram da:

 

1) razumem kako takve reci uticu na intonaciju recenica u svim mogucim slucajevima i da to nekako uvezbam

2) tezi deo: da naucim napamet koje reci imaju kratkouzlazni akcenat, a koje kratkosilazni.

 

Ali ako ja to nemam u svom govoru i nikad nisam primetio tako nesto u govoru drugih, mozes li mi reci gde mogu da cujem razliku izmedju reci sa kratkouzlaznim i kratkosilaznim akcentima, kod kojih govornika?

 

 

[BWA]

3 minutes ago, Meazza said:

Drugim recima, razlika izmedju te dve dvoslozne reci je u tome sto je ton nenaglasenog sloga za pola oktave visi kod one reci koja ima kratkouzlazni akcenat.

 

Da li sam dobro shvatio?

 

 

 

Ali ako ja to nemam u svom govoru i nikad nisam primetio tako nesto u govoru drugih, mozes li mi reci gde mogu da cujem razliku izmedju reci sa kratkouzlaznim i kratkosilaznim akcentima, kod kojih govornika?

 

 

Kod govornika istocnoherecegovackog dijalekta. Naravno, na nivou dijalekta-narodnog, seoskog govora.

U gradovima se to dobrim dijelom izgubilo.