Jezičke adoumice™

[Khalid al-Muwalid]

Ja zapamtio da nas je srpkinja u OS ucila da je jednako pravilno i "u BeogradjanCi" i "u Beogradjanki" (bas na tom primeru), pa sam do danas nastavio da koristim oba oblika, sasvim proizvoljno i po osecaju, vec kako mi legne uz ostatak reci.

[Krošek]

e pa nije vas dobro učila :(

[Khalid al-Muwalid]

Pa dobro, kad je vec obrazovni sistem omanuo, sto me i ti ostavi u neznanju (i mene, i sve ove ljude sa istom dilemom)? :-D Postoji egzaktno pravilo?

 

Moram priznati da meni oba oblika zvuce sasvim prihvatljivo i u ovom, i u mnogim slicnim slucajevima kojih mogu da se setim. Uostalom, ima jos gramatickih pravila koja priznaju vise od jednog ispravnog oblika (npr. skoro sam gledao za "prodat" i "prodan").

[Krošek]

da, da, prodat - prodan, putem - putom, bitki - bici... ali ovde nema dubleta

jedino je pravilno beograđanki jer pravopis kaže:

31.
Однос Ку гу X према ц, з, с...

...
Правило je да изостаје промена y личним именима, хипоко-ристицима и презименима, (женским) етницима и житељским име-нима: Бранки, Вуки, Драги, Заги, Мехи, Луки (али: Јеванђеље по Jly-ци, према Вуковом преводу Новог завета), Андромахи, Лорки; Бана-ћанки, Босанки, Бокељки, Ваљевки итд.;
Напомена: Од претходног правила не одступа ce ни када ce ради o пренесе-ним значењима: ваљевка-ваљевки, шапчанка-шапчанки...

 

[Khalid al-Muwalid]

A, tako... Hvala :)

 

Mislim da sam i intuitivno, uglavnom, sledio tu konvenciju... Osim sto mi i dalje "Beogradjanci" ne para usi, za razliku od npr. "Zagrepcanci" (ili "Djoci"). Mozda stvar menja to sto ja sve vreme imam na pameti zgradu (kao sto je imala i moja nastavnica srpskog, posto je primer bio u stilu "kupovao sam juce sa majkom u..."), a ne stanovnicu Beograda, kao personu.

 

Zanimljiva je ova "otpornost" vlastitih imenica na glasovne promene, odmah me podsetilo na famoznu "dilemu" srbski/srpski (iako je to, je li, pridev). Cudan jezik :)

[Cane Vukic Prebranac]

Мене ово подсјети на онај виц кад човјека убије воз и дође полицајац да направи увиђај: једна нога на трави, друга нога на шљунку, глава на пруги ... прузи ... (шутне главу) ... глава поред пруге.

[notenoughreasonsforclaire]

Glupo pitanje: nešto traje do srede u ponoć. I sreda se onda podrazumeva, ne?

[расејан]

да

[vememah]

 Zoger/džoger dilema:

 

Pravilno se kaze zoger

 

Rado bih video neki dokaz za tu tvrdnju, pošto sličnog izraza za taj predmet nema ni u jednom bitnom jeziku (vidi ovde s leve strane linkove na članke na drugim jezicima), relevantni rečnici i pravopisi ne pokrivaju nijednu varijantu, a prevodioci svakako koriste obe, i džoger i zoger (vidi ovde i ovde).

 

Po obliku nekarakterističnom za srpski rekao bih da je izraz plod nečije asocijacije na neku stranu reč, te ga je poželjno zameniti prikladnijim domaćim - brisko mi deluje kao prihvatljiva opcija.

 

Uz to, postoji i jezička crtica poznate autorke Violete Babić (lektorka, radila kao leksikograf na Rečniku SANU) u kojoj ona tvrdi da je pravilno džoger:

 

– Uzmi taj ZOGER i obriši terasu. Sva je mokra od kiše, biće ti lako.
– Ja ću bogami brisati prašinu, a ti čisti DŽOGEROM.
– A-ha-ha! Da uhvatim onog Miku što džogira svakog jutra oko kuće, pa da njim izribam terasu? Ha-ha-ha! Slatko si me nasmejala! Kaže se zoger!
– Ma pojma nemaš! Kaže se džoger. Džoger ti je ta četka za pranje podova s dugačkom drškom i mekim trakama koje dobro upijaju vodu. A džoger je i osoba koja trči, džogira, taj tvoj Mika.
– Pa što onda neki za džoger kažu zoger?
– Hi-hi-hi! Možda im je nestalo u akciji ono d ispred z i kvačica na z…
– Pogledaj sad ovo! U rečniku nema reči zoger. Ali piše da na engleskom „to jog“ znači blago gurkati i poskakivati naokolo. Mislim da je odatle nastao naziv za četku jer je gurkamo dok čistimo i skakućemo s njom.

 

https://www.facebook.com/permalink.php?id=317636841730345&story_fbid=331831516977544

 

Objašnjenje mi ipak ne deluje previše ubedljivo, isto tako bih ja mogao da tvrdim da je pravilno zoger od nemačkog Sog (čita se zog), što znači usisavanje, jer brisko (posebno onaj sa sunđerom) u sebe usisa nečistoće, a i usisivač se na nemačkom kaže Staubsauger ili u žargonu samo Sauger (čita se zauger).

 

U svakom slučaju, ako je izobličavanjem nemačke reči za usisivač i njenim dodeljivanjem drugom pojmu nastao zoger (na nemačkom se to inače zove Wischmopp), onda se o nekoj pravilnosti teško može govoriti, već samo o tome koji je oblik pre nastao i koji bi sa stanovišta lakšeg izgovora trebalo usvojiti ako se odbaci korišćenje domaće reči brisko, koja jasno asocira na namenu predmeta.

Edited December 4, 2015 by vememah

[Mercuzzio]

Da li je instrumental od imena Klaudio, Klaudijom ili Klaudijem?

Meni nešto logično Klaudijom...

[darling]

ja bih isla s muskim klaudijem i zenskom klaudijom. 

 

kladila bih se da moze oba. 

[Krošek]

rjn

[Krošek]

Ima misljenja da je i od Antonio Antonijem, Antonijev jer se od imena pravi osnova na i, pa nije bitno "io". Obe varijante su u ja mislim ok, ali treba paziti da se kao i inace ne stavlja j izmedju i i o (dakle nikako klaudijom).

[Mercuzzio]

ja bih uvek napisao "Klaudiom". Ovo "Klaudijom" sam vidjao često pa sam pomislio da sam ja u krivu

Edited December 6, 2015 by Mercuzzio

[darling]

kome dodjem 100 eura? :D