BETON

[Аврам Гојић]

(al ne mogu da nađem iš :( )

search je majka. http://www.parapsihopatologija.com/forums/...st&p=393940

[mioba]

eah. a meni ne da da mi search keywords budu manje od 4 characters :(nego> zaslužio si piljačarsko iš, izazivao si na poludeli ringišpil, tekstovi na koje si reagovao nisu paškvile, betonski txt o tešiću je prilično utemeljen, ok ne sviđa ti se stil al sviđanje nije bila tema... daj reci nešto što je na mestu, glupo je da ovako završim dan

[Аврам Гојић]

Pa evo: uspostavili smo komunikaciju u kojoj se suceljavaju argumenti, gotovo bez vredjanja. Zadovoljan sam time. Nije bilo lako, ali izvojevali smo veliku pobedu. i da, priznajem da je betonska paskvila (jeste paskvila) o Tesicu prilicno utemeljena, i nagnala me je da procitam sve ostale tekstove iz arhive te rubrike....ali imam problem sa onim delovima koji ne samo da nisu utemeljeni, nego su carsijski, tracerski i denuncijantski.

[mioba]

(jeste paskvila)

nije :P

[mioba]

uskoro, u izdanju vbz.bgd

Edited March 27, 2009 by mioba

[vinska musica]

Ej, ljudi, što bi rek'o naš Prezident, kad god vidim logo "Betona", prisetim se jednog lika koji je, doduše poodavno, obrađivan na njegovim stranicama. Pa da malo dopunim autora sopstvenim sećanjima. Reč je o smederevskom pesniku, novinaru, radio-voditelju.. Milosavu Slavku Pešiću. Elem, za tog lika sam prvi puta čula davnih 70-tih u Studenjaku, u vreme kada su momci odvajali ribe na Zupčeve Mostarske kiše. Slavko se proslavio parodijom na tu čuvenu pesmu. Naime, tamo gde Zubac veli "I ko je to recimo Zubac Pera, pa da je on, a ne neko drugi, kao da je on, u najmanju ruku, Brando ili takvi..", Slavko parodira ovako "I ko je to, recimo, Milosav Slavko, pa da je onako s visine, a ne neko drugi s pažnjom i polako". :) A posebno mi je slatka jedna dogodovština s njim, kao radio voditeljem. Slavko je početkom 90-tih vodio na Radio-Smederevu emisiju "Vremenska prognoza", koja je bila jedina opoziciona u valjda celom etru Pomoravlja, pa, kao takva, zapažena i od Soroš fondacije i uredno finansirana. Išla jednom nedeljno, tip kontakt programa. Za narednu emisiju najavljena je i naširoko izreklamirana teme - Titova štafeta. Bilo je to u ono vreme kada se i kuso i repato otresalo na Broza. Bolje se nije moglo očekivati ni u emisiji. Naštelim se pored radija pre početka emisije, sačekam uvod i u sekundi cimnem, da bih bila prvi slušalac. Uspelo mi. A onda , u "uvodnom izlaganju" priznam da sam bila nosilac tog omraženog parčeta drveta, da se ič ne stidim zbog toga, da je to vreme bilo prava bajka u odnosu na ovu divljinu u kojoj sad živimo i sve u tom stilu. Voditelj se malo zagrcnuo /valjda od smeha/, ali je ostao pribran, pa mi još ispostavljao silna potpitanja. Jedva sam čekala reakcije ostalih slušalaca, da vidim da li sam mu sjebala očekivani koncept emisije. Jesam. Gotovo niko nije izgovarao one ružne reči o Titovom vremenu, koje su se tih dana mogle čuti sa svih medija. štaviše, lokalni ratari su mu odavali priznanje, jer im je "školovao dete, pa nije ostalo na selu", te kako su svi bolje živeli, bilo kredita, stipendija, stanova, svega.. E, baš mi je bilo slatko. A čini mi se da je i njemu moje "miniranje" emisije prijalo.

[le petit nicolas]

miobo,ko je prikazan pokraj priveska? bez tog podatka ne mogu da sagledam celinu poruke likovnog resenja.poz

[mioba]

šališ se jel da? dobrica ć.

[le petit nicolas]

ne, stvarno. mnogo mi stilizovano: ne brigama i zebnjama, vec mislima izmoreno, izgledao da bi bio on. poz

Edited March 27, 2009 by le petit nicolas

[iDemo]

Pozdravite puno Svetlanu Rashic i recite joj da, kad ima vremena, procita Jon Ronson's The Men Who Stare at Goats. Bice joj mnogo lakse kad sledeci put bude pisala o "grupi 69".

[mioba]

za kuda večeras, umesto učešća u saobraćajnom haosu

Spektakularna promocija knjige "Antimemorandum-dum", koja se nedavno pojavila u izdanju V.B.Z. Beograd, biće održana u Centru za kulturnu dekontaminaciju, u sredu 20. maja, sa početkom u 19 časova. Na ovom hepeningu učestvovaće urednici i saradnici kulturno propagandnog kompleta Beton, i specijalni gosti iz zemlje i inostranstva: Petar Luković i Predrag Lucić

[iDemo]

Jedva cekam izvestaj za veselu dijasporu u armiranom betonu.

[darling]

za kuda večeras, umesto učešća u saobraćajnom haosu

je l bilo? ako jeste, kako je bilo? ako nije, kad ce biti?mene uplasili bajden i oluja. krenula, pa se vratila. a tako mi se slusao lucic.

[Sludge Factory]

Bilo.

[notenoughreasonsforclaire]

PRIRODNO STANJESmor je bio zreoKako se Danas ponovo našao na meti „deideologizatora“ srbijanske kulture, u ime romantičnog Duha vremena, srpstva kao metafizičke datosti ostalih prirodnih nepogodaAutor: Milica JovanovićU kulturnom dodatku dnevnog lista Politika već nedeljama traje medijska ofanziva nedavno formiranog književnog kružoka P-70 Proza na putu, koji obuhvata nekolicinu pisaca, kritičara i urednika, rođenih sedamdesetih godina 20. veka. Njih, kako sami tvrde - osim decenije rođenja i želje da se i njihov glas čuje na srbijanskoj književnoj sceni - ništa ne povezuje. Poetike su im različite, ideološke sklonosti i politička opredeljenja takođe, različitim se poslovima bave i to sa, naravno, različitim uspehom. Uostalom, detalje o tome šta ih sve ne povezuje predstavio je u nekoliko epizoda Politikinog dodatka Vladimir Kecmanović, frontmen ovog ofanzivnog nastupa, čime je međusobnu nepovezanost članova utemeljio kao jedan od najvažnijih principa svog kružoka. Što je, dakako, logično i čuva smisao akcije - da su već povezani, P-70 bi bio redundantan projekat.Kecmanović je inače autor romana Top je bio vreo koji se početkom godine našao u užem izboru žirija Ninove nagrade, što je i tada izazvalo neočekivanu pažnju Politikinog dodatka. Jedna ili dve loše kritike romana (između ostalog i u Danasovoj Knjizi) poslužile su kao okidač za debatni serijal, recimo, o pravu autora da ne bude opterećen zahtevima ideologije, ili tako nekako. Ova neopterećenost je još jedna od strukturnih tačaka Proze na putu, formulisana kao neka vrsta apela onima koji vrednuju književnost - čitaocima i kritičarima - ali i protesta protiv onih aktera srbijanske književne scene koji ne uživaju u toj vrsti neopterećenosti.Za razliku od manifesta i manifestovog dodatka objavljenog u Politici, koje potpisuju svi članovi zajedno, Kecmanović je u svojim istupima nedvosmisleno identifikovao te koji su, za razliku od grupe P-70, i povezani i opterećeni. Reč je o četvorici urednika Kulturno-propagandnog kompleta Beton, dvosedmičnog Danasovog dodatka utorkom, i njihovim saradnicima. Izuzev Aleksandra Novakovića, člana P-70, koji je pisao za Beton pre nego što je postao nepovezan.Pored Kecmanovića i Novakovića, P-70 čine i Slobodan Vladušić (bivši član Ninovog žirija, predavač na novosadskom fakultetu, autor romana Forward), Nikola Malović (Lutajući Bokelj), Dejan Stoiljković (Konstantinovo raskršće) i Marko Krstić, Politikin kritičar poezije, urednik u Službenom glasniku i neuspešni medijator pacifikujućih pregovora sa redakcijom Betona pre osnivanja P-70.Kružok je svoj manifest obznanio početkom novembra na revijalnoj promociji u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, kojoj je, kako se navodi u novinskim izveštajima, prisustvovalo mnogo mladih, ali i starih - pisaca, kritičara, profesora, uglednih kreatora srbijanske književne scene. Svoju podršku Prozi na putu izrazila je na licu mesta i dr Ana Ćosić, koja je „digla glas protiv instrumentalizacije književnosti u političke svrhe i odbila da se potčinjava bilo kojoj ideologiji“ (Glas Srpske).Tako je identifikovan i treći stub konstituisanja Proze na putu - uz nepovezanost i neopterećenost - Beton, marginalna medijska jedinica u niskotiražnom dnevnom listu, za čije je tekstove zainteresovana prilično malobrojna publika, još malobrojnija ukoliko izuzmemo sve one koji Beton čitaju u potrazi za argumentima protiv „instrumentalizacije književnosti u političke svrhe“. Da uopšte postoji nešto što se zove Beton u književno-teorijskom polju srbijanske scene, šira publika saznala je upravo zahvaljujući njima, u prilikama kada su u visokotiražnim listovima pravednički istupali protiv stranih plaćenika, instrumentalizovanih da pljuju i ruže srpski kulturni identitet i njegove književne kanone.Tako je javnost saznala da u Betonu vlada načelo mržnje prema svemu što je srpsko, da se sa tih osam strana mesečno (2 x 4) podrivaju srpski interesi, kritikuju nacionalne vrednosti samo zato što su nacionalne te da se kroz Beton sprovode određeni politički, pa što da ne i sasvim konkretni stranački interesi. I sve to na način krajnje neprimeren, psovački, ismevački, kafanski. A pre svega opasan, nekako moćan, iako marginalan, jer uživa podršku svih onih koji Srbiji misle zlo po vokaciji.Uzalud je svaka argumentacija koja pokušava da dokaže da stvari ne stoje baš tako, da se Beton temelji na slobodnoj kritičkoj misli koja dekonstruiše unutrašnju logiku književnih kanona i kulturnih tabua uspostavljenih na zasenjivanju raje jeftinim srbofiličarskim parolama iza kojih se krije profit; da je smislen govor o književnoj sceni u Srbiji nemoguć dok se ne preispitaju fantazmi stvoreni na koruptivnim vezama proizvođača magle raspoređenih po državnim izdavačkim kućama, fakultetskim katedrama i srodnim distributivnim centrima moći. Konačno, da je kritička pozicija sa koje se estetika razumeva kao sredstvo artikulacije autora, osobe od krvi i mesa, smeštene u konkretan politički kontekst u kom misli i opredeljuje se, u tekstu i van njega - u najmanju ruku legitimna.Ko bi uopšte i bio zainteresovan za takav razgovor kada rasterećenim akterima tzv. književne scene prva asocija na Beton nije roman Tomasa Bernharda već „ubitačna mešavina vinjaka i piva koja proizvodi gadan mamurluk“. Kafanski diskurs u kom se, u bahatoj razdrljenosti za stolom povlašćenog kod šefa sale, moćnicima podilazi ispraznim hvalama a otpadnicima od kolektiva odriče pravo na glas, postao je do te mere totalizujuća ideološka matrica u Srbiji da se njenim žrtvama čini kako to i nije tamo neka politika koja opterećuje književnost, već jedno sasvim prirodno stanje.+ jos malo o "putujucoj prozi"