Zemljotresi, tektonske ploče, zgrade i ostala tehnička pitanja

[Lucia]

Latest Earthquakes (usgs.gov) 

[MeanM@]

https://6yka.com/kolumne/marija-ratkovic-zbogom-ljubavi-odlazim-i-reci-cu-ti-sto
 
 

Malo pretencioznosti sa pozicije arhitekte.
Aseizmickog inzenjerstva na arhitektonskom faksu ima u tragovima.
8 oslonaca 8 jednacina, e majko mila…
Izvinjavam se, al morao sam.

[MeanM@]

e ajd kad budeš imao vremena objasni malo to maksimalno referentno ubrzanje tla i daj neke primere ako imaš (npr pri zemljotresu tom i tom ubrzanje je bilo x a pri zemljotresu nekom drugom je bilo y, itd), nikada ranije nisam čula za to, baš me sad živo zanima [emoji4]
 

Mogu ja malo, a kolega ce se svakako nadovezati.
Generalno gledano, a i razumljivo sirem krugu ljudi, otpornost zgrade na dejstvo zemljotresa se definise/racuna prema osnovnom ulaznom parametru koji se zove, jelte, referentno ubrzanje tla. U pitanju je neko, analizom i konsenzusom struke utvrdjeno pomeranje tla pri zemljotresu, al se u proracunima uglavnom definise kao ubrzanje, jer je u direktnoj vezi sa inercijalnom silom koju ce dobiti masa objekta na koju se aplicira.
Sad, postoje ref ubrzanja za razlicite povratne periode, tj verovatnoce pojave. Uglavnom je to u propisinama 50, 475, 950 god. Veci povratni period vece ubrzanje ofkors.
Plasticno objasnjeno, stojis na tepihu, neko cima tepih levo-desno odredjenim intenzitetom. Ima sad pun kufer videa sa simulacijama po netu.
To ubrzanje se inace odredjuje na osnovu istorije registrovsnih zemljotresa na datom podrucju/drzavi i svaka drzava ima svoje karte seizmickog hazarda. Na njima su oznacene razlicite zone i odgovarajuca projektna ubrzanja tla koja se u dinamickim proracunima zadaju kao jedan od osnovnih inputa. Seizmoloski zavod kod nas ima sve to na sajtu.
Naravno, ima tu jos parametara od uticaja: vrsta tla na kome je objekat fundiran, tip konstrukcije-ramovski sistem, sistem zidova….odg. faktor prigusenja, tip zapisa zemljotresa… Ajd ovo vec zalazi u malo specificne tehnicke stvari, nisam siguran koliko su zanimljive i na prvu loptu razumljive.

Sa tako definisanim ulaznim podacima koncepti projektovanja otpornosti na seizmicko dejstvo su razni. Jedan od nacina je da se objekat moze izolovati specijalnim elementima tako da u sebe fakticki nece uneti nikakve unutrasnje sile koje ce dovesti do ostecenja strukture - primena tzv seizmoizolatora u temeljima razlicitih tipova. Svo pomeranje ostaje u nivou temelja dok god seizmoizolator moze da isprati amplitudu maks pomeranja.
Drugi nacin je imati u samoj konstrukciji specijalne elemente ‘dampere’ koji pri odredjenom nivou akumulirane unutrasnje energije u strukturi krecu da rade kao osiguraci koji kontrolisano popustaju, trpe deformaciju i time stite ostale nosece elemente. Opet je bitno da ima kapacitet deformacije i izdrzi amplitudu pomeranja.
Takodje, postoje sistemi koji imaju odredjene mase povezane s osnovnim objektom oprugama i viskoznim damperima koje rade po principu prilagodjavanja dinamickih karakteristika objekta konkretnoj pobudi.
Ovo gore navedeno su tipovi zastite kojima se pribegava u svim ozbiljnim trusnim podrucjima u situacijama kad se zele savladati neki inzenjerski izazovi visokih zgrada, velikih masa itd.
Za klasicne zgrade, armiranobetonske pre svega, koristi se takodje koncept programiranog ponasanja, al u ovom slucaju, taj koncept podrazumeva, da se za onaj ‘veliki’, 500godisnji zemljotres, dozvoli ostecenje konstruktivnog sistema u odredjenoj meri i na tacno predvidjenim mestima - krajevi greda, kriticne zone zidova, odredjenih stubova itd. Ovo dozvoljeno ostecenje znaci u stvari da se odredjeni deo energije zemljotresa ‘potrosio’ na plasticno deformisanje tih konkretnih mesta jednim kontrolisanim redosledom tzv ‘otvaranja plasticnih zglobova’, ostatak objekta je zasticen, a zemljotres je prestao. Zgrada je nefunkcionalna, prozori vrata poispadali, al se nije obrusila, ljudi su pobegli, sledi sanacija. Ipak je to nesto sto ce desiti jednom, mozda, kod svake desete zgrade u toku njenog eksploatacionog veka.
Jedna od takodje interesantnih stvari, pa da zavrsavam, je u stvari odgovor konstrukcije na pobudu. Svaki objekat je u sustini deformabilno telo sa odgovarajucom masom i dinamickim karakteristikama - sopstvenim tonovima oscilacije i koeficijentima prigusenja istih.
Na te tonove inzenjerski mozemo dosta uticati i pravilnim izborom dinamickih karakteristika sistema uciniti ga otpornijim na odredjene vrste zemljotresa koje je realno ocekivati na odredjenom podrucju. Iliti, ako se vratimo na primer sa drmusanjem tepiha, moze neko da cima tepih levo desno poprilicno jako, al mogu ja kolenima da amortizujem sve to u odredjenim granicama. Ono sto i jeste glavna stvar je sto je zemljotres po prirodi ‘oscilatorna’ pobuda, tj pomeranje oko ravnoteznog polozaja koje menja znak smer. Da nije tako i da udarni talas, tj pomeranje u jednom smeru traje duze, svi navedeni koncepti padaju u vodu.

Inace, za ovo pitanje oko maks ubrzanja. Izasle su sad jos preciznije mape za Tursku. Na par mesta, u samom epicentru su aparati merili 1.6g iliti skoro 15 m/s2 sto je jezivo ubrzanje. To podrucje Turske ima projektni 500god zemljotres na 0.5g.
Sad, ovo suludo ubrzanje je lokalni zapis, seizmolozi ce da obrade te zapise, pa ce se izvoditi zakljucci o opravdanosti i tacnosti postojecih karata.

[freemason]

On 25. 2. 2023. at 21:02, MeanM@ said:

Malo pretencioznosti sa pozicije arhitekte.
Aseizmickog inzenjerstva na arhitektonskom faksu ima u tragovima.
8 oslonaca 8 jednacina, e majko mila…
Izvinjavam se, al morao sam.

Kakvo lupetanje.

Jesi video deo sa nastavljanjem čeličnih nosača? To je tek ludo. Ne razumem u čemu je problem sa montažnim nastavcima u zavarenoj izradi? Još su stavili i blizu oslonaca i izbegli zone maksimalnih uticaja, sasvim regularna stvar i često se sreće u praksi. Generalno stovarišta isporučuju te čelične elemente u dužinama od 6m, pa sve veće od toga mora da se nastavlja. Ne znam kakve nepokretne zglobove spominje, ništa mi nije jasno. Ceo tekst je u fazonu kako ona pljucka sa visine po neukoj stoci, a ona prva veze nema.

 

Što se tiče drugog, zanimljivijeg, posta to je to. Dotakli smo se same metodologije proračuna, ali nismo spomenuli možda i najvažniji deo, koncepcijsko rešenje objekta. Tu ako se naprave greške, posle teško može da se pegla izborom modela, povećanjem preseka ili aramture itd. Kada se ima u vidu samo seizmičko rešenje konstrukcije ono može biti regularno (pravilno) i neregularno (nepravilno). I regularnost se gleda u osnovi i po visini. 

 

Suštinski treba težiti jednostavnim konstrukcijskim sistemima, smanjiti masu i izbaciti veće konzole. Izbegavati razuđene i nesimtrične osnove, npr ako je osnova Г oblika, povoljnije je da se podeli dilatacijom na dva pravougaona oblika. Takođe kod nesimetričnih zgrada je veliki uticaj torzionog oscilovanja. Zatim objekti treba da budu konveksni, a ne konkavni... Ima tu još stvari oko poklapanja centra mase i centra krutosti, pošto inercijalna sila deluje u centru mase, a objekat rotira oko centra krutosti, pa ako se oni ne poklapaju ili imaju veći razmak javljaju se dosta nepovoljni uticaji torzije, ali da ne smaram mnogo o usko stručnim stvarima.

Regularnost po visini znači da treba izbegavati promenu krutosti po visni, težiti da ona bude konstantna ili da se smanjuje po visini. Takođe treba obratiti pažnju na promenu krutosti koja dovodi do pojave fleksibilnog sprata ili prizemlja što je isto jako nepovoljno. Zatim treba raditi dilatacije gde postoje aneksi na zgradama. Mislim neka poenta je - simentrični i pravilni oblici i u osnovi i po visini jer je njihovo ponašanje dosta manje neizvesno od ponašanja komplikovanih i neregularnih sistema.

 

Au, 1.6g je baš užasno ubrzanje. Ako su projektovali na 0.5g, pod uslovom da su ostali u istom spektru, to im je podiglo projektni spektar odgovora jače od 3x, a samim tim i inercijalne sile posledično. A možda su i izleteli van očekivanog spektra odgovora, onda formule suštinski ne važe. Baš se poklopilo sve što ne bi trebalo da se poklopi. Neverovatno.

Edited February 27, 2023 by freemason

[MeanM@]

Hvala koleZi na dopuni odgovora i objasnjenja .
U principu, uvek kad ovakve uskostrucne stvari treba docarati ljudima koji nisu iz struke imam tu bojazan da ne pricamo nekim jezikom koji je slabo razumljiv te izbegavam to uvodjenje nekih previse strucnih termina.
Generalno, seizmicko dejstvo je neki uticaj na konstrukciju koji nije racionalno i ekonomski isplativo ‘pokrivati’ tako da ne dodje do ostecenja i narusenja upotrebnih karakteristika objekta, posto postoji dobra verovatnoca da se nece desiti za veka trajanja objekta. E sad, prosto receno, ako vec dozvoljavamo da se nesto osteti, moramo to da drzimo pod kontrolom i da znamo tacno sta ce se ostetiti. Zato je vazan taj koncept predvidjanja ‘regularne’ konstrukcije kod koje mnooogo lakse mozemo da predvidimo tzv ‘slaba’ mesta koja vrse ulogu disipatora energije. Regularno po visini = svi stubovi i zidovi idu od temelja do krova, bez prekida (sto je dijametralno suprotno zeljama arhitekata . Regularno u horizontalnoj ravni tj osnovi = pravilan i simetrican raspored dovljnog broja stubova i zidova, plus ovo sto je rekao kolega, ~ pravougaona medjuspratna tavanica, bez konveksnih ujeda i praznina, kako bi se sto vise poklopili polozaji tezista mase i krutosti odredjenog sprata. A zatim, na kraju, da se sva ta tesista sloze i po visini, za sve spratove bez odstupanja. Na taj nacin se dobije sistem-proracunski model koji zadovoljava pretpostavke konvencionalnog proracuna, jasni tonovi/ oblici oscilovanja, bez torzionih efekata itd.
Inace, zalazi se u neke specijalne proracune, specijalne tehnicke uslove, poskupljuje se konstrukcija, nadolazi mnoogo dodatnih provera i problema. I to se radi, al ne za neke konvencionalne objekte u zgradarstvu.
Uvek mi padne na pamet onaj CCTV u Pekingu. To je primer izrazito neregularne konstrukcije, a smesten je u zoni ozbiljnih seizmickih dejstava. Al eno, i to se moze. Al to je ‘nako, jedno ozbiljno inzenjersko stremljenje.

[freemason]

A što se tiče stručnog jezika, meni se izgubila granica između toga šta je karakteristično za nas konstruktivce, a šta zanju i ostali. Ono kad pričam sa nekim i šokiram se, kako bre ne znaš šta je moment inercije preseka

[Filozof manijak]

Stvarno, šta je moment inercije preseka?

[munze]

2 minutes ago, Filozof manijak said:

Stvarno, šta je moment inercije preseka?

[dùda]

On 27.2.2023. at 14:12, MeanM@ said:

 (sto je dijametralno suprotno zeljama arhitekata . 

dragi kolega, nisu to želje arhitekata, arhitekti su samo ti koji su jebena stranka u celom procesu, i to zbog toga što su oni ta spona prema investitoru

meni je nekada 100x lakše sesti i nacrtati štagod, nego se akati sa investitorom, ubeđivati ga, edukovati ga, mnogima bukvalno objašnjavati nogama i rukama jer crteže ne razumeju, pa ne razumeju ni tako, pa kada objekat počne da se radi, onda kuku i lele, nisam ja tako mislio 

 

a posebna je priča (to sam već spominjala ovde), kada krenu da kukaju da šta će im sve te zidine i stubčine u prizemlju, koje jel'te treba da ima najviše površine jer se i najskuplje (ako je poslovni prostor) prodaje

 

ja sam zrela za penziju već odavno, iako mi vreme za penziju nije, isključivo zbog tih iscrpljivanja sa investitorima

ja svoj posao volim, ali tu muku stalne jebade sa raznoraznim likovima zbilja više ne mogu da hendlujem

 

pa evo, radim stan najboljoj drugarici, crtala sam vremena 1 jedinicu u odnosu na 10 jedinica potrošenih u razna objašnjavanja i ubeđivanja, prepravke, sranja 

 

tako da molim da se malo uvažava činjenica da vi dobijete uglavnom sažvakan projekat i onda ''samo'' računate

naravno, ovo prilikom ne mislim na neke specifične objekte visokogradnje i kompletnu niskogradnju

[MeanM@]

Uh, pls. Pogresna adresa. Ako sam nesto naucio za ovih 15+ godina to je da je arh na prvom mestu i da uvek postoji resenje sto se tice konstr. Skoro pa uvek. Vise se svadjam sa konzervama medju kolegama staticarima…
Ono gore je samo bila konstatacija cinjenicnog stanja, a kompromis se uvek nadje.
Najsnaznija anegdota mi je situacija iz Moskve nekad davno. Gde lead arhitekt, mlada i ambiciozna koleginica, sa kojom smo inace imali i imam i dalje fantasticnu saradnju, na sastanku oko koncepta krece da insistira na nekim suludo velikim erkerima sa drugog sprata.
Nismo negodovali mi sa strane staticara, nismo ni stigli. U samom startu je obuzdao njen nadredjeni, vlasnik biroa sa stavom da na tom objektu nije to prioritet i nije nesto na cemu moraju da insistiraju. U pitanju je bio jedan od renomiranijih Msk biroa.
Uvek ima resenja, samo treba postojati medjusobno razumevanje i uvazavanje prioriteta drugih struka. To jo ono cega u velikom broju slucajeva nema. Staticari zabiju glavu u proracune, arh ne koordinise pravovremeno, malo bi da se lejauti prizemlja/garaze/tip sprata ne slazu, pa ne mozes da provuces nista od stubova dole. Masinci su, dušice napaćene pa tek prica za sebe. I onda pred investitorom haos. A i investitori svake godine sve strucniji, ubilo se .
Jos sad kako je uleteo bim i revit, nije bas zahvalno baviti se projektovanjem .

[MeanM@]

Stvarno, šta je moment inercije preseka?

Geometrijska karakteristika preseka koja definise njegovu otpornost na savijanje, najkrace receno .
Veci moment inercije =jaca greda, manje se ugiba.
Matematicki, integral kvadrata odstojanja svih tacaka preseka u odnosu na tezisnu osu.

[jms_uk]

Quote

Artist, academician and city planner Murat Germen, known for his works focusing on the city, architecture and environment, recorded the destruction in Adıyaman, Maraş and Hatay with photographs after the 6 February earthquakes. He took 2700 square photographs, each worth a document, in three cities. Murat Germen will open this precious archive, which will provide detailed information about architecture and urban memory, to the use of cartographers, civil engineers, lawyers, architects, city planners and politicians. Previously, he told about his journey and impressions, accompanied by photographs showing yesterday and destruction, at the Cultural Assembly:

 

https://kulturmeclisi.com/buyuk-yikim/

 

Puno slika objekata pre i posle zemljotresa

[MeanM@]

Prelistah malo slike.
Ovde se recimo moze videti potencijalno losa konstrukcija. Pri dejstvu zemljotresa po pravcu ove fasade s leve strane, grede u toj ravni su uzasno jake, mnogo jače od stubova koji nisu ni stubovi vec neki tanki piloni, vrv 200x800-1000mm. Plus su ekscentricno postavljene u odnosu na osu stuba, na samom kraju sto recimo EC ne dozvoljava, tj nije regularno resenje.
Generalno, jedan od osnovnih principa ramovskih sistema jeste ‘slabe grede/jaki stubovi’ i pravilno oblikovani detalji cvorova. Greda strada, al stub ostaje citav i nema rusenja. A ovde, ako su stvarno ove grede od betona, stub je samo sklopio kad su mase spratova krenule da se njišu.

[freemason]

Ovo baš loše izgleda. Pokušavam da vidim da li ovaj srednji "stub" ide od temelja ili su i tu uspeli da sjebu i započnu ga od ploče, što je verovatnije jer je dole poslovni prostor. Nekako mi se čini da ga jesu dodali naknadno jer je greda iznad dobila ugib (tako mi se čini, možda je i do ugla slikanja doduše). Bukvalno primer kako ne treba da se gradi. Verujem da se ovde nakon zemljotresa dogodio tzv pancake mehanizam loma, kad se spratovi samo naslažu jedan na drugi.

[MeanM@]

Ovo u Maroku, po ocitavanjima akcelograma u Marakeshu je zemljotres koji je jaci od ocekivanog 500godisnjeg za to podrucje. 
Bas me zanima tumacenje ovih rezultata od strane seizmologa. 
Turska je nakon svih prikupljenih podataka, ispostavice se, bila nesto jaca od onoga sto su davala ocekivanja ns osnovu istorijskih zapisa. Cak i Petrinja, Hrv sa 6.4 je solidno izjednacila ono sto se predvidja za povratni period od 500god.
A ovo sad u Maroku je na prvi pogled najizrazenije iznad definisanih zona ubrzanja po kartama. 

I opet sve to u zonama gde je kvalitet gradnje ispodprosecan.