Zemljotresi, tektonske ploče, zgrade i ostala tehnička pitanja

[Amelija]

Na stranu što su zemljotresi katastrofe, zapravo je jedna totalno normalna prirodna pojava, pa mi je to ideja ovog topika.

Npr, jasno mi je zašto su najjači na granicama tektonskih ploča, ali odakle ih tamo gde nema tih granica? Pretpostavljam da je u pitanju vrsta zemljišta, ali opet šta se tačno pokrene?

(npr Rumunija, Crna Gora i Dubrovnik, itd, a i oni manji odakle dolaze, ja sam čak doživela i zemljotrese u Švajcarskoj i Nemačkoj )

 

Onda zgrade, npr za našu zgradu u Beogradu kažu da je puna armiranog betona (jer su arhitekte i građevinci koji su radili na njoj posle tamo i stanovali ) i da kad bi došlo do žešćeg potresa (što zapravo ni ne bi trebalo da bude moguće) da bi pala na stranu a ne bi se urušila. Meni se čini da su tako veće šanse da se preživi iako je i to potpuno gadan scenario.

 

Inače videh par baš interesantnih postova na turskom topiku o vrstama gradnje, zgradama koje se mogu srušiti na različite načine, itd. ne znam da li bi možda mogli da se prebace ili bar kopiraju ovde? (mislim da su ih pisali @freemason @MeanM@ i @dùda )

[Radoye]

Nisu svi zemljotresi izazvani tektonskim pomeranjima. Neki mogu biti izazvani vulkanskom aktivnoscu (doduse, i vulkani su najcesce blizu ivica tektonskih polaca pa je ovo "moot point" sto se kaze), ili naglim sleganjem tla / urusavanjem podzemnih supljina poput pecina, naglim otapanjem permafrosta i tome slicno...

[Frile]

Dubrovnik se nalazi na obodu Jadranske tektonske ploče.

Trusna područja nisu samo na obodima tektonskih ploča, nego svuda gde ima aktivnih raseda, a to je skoro svuda.
Drugim rečima, nisu tektonske ploče jedino što se kreće, nego su one same iscepkane na veće i manje delove koji se kreću, vrše pritisak jedan na drugi, najahuju jedan na drugi, ugibaju se, itd. E sad seizmolozi i geolozi proučavaju kakvo je kretanje duž raseda i na osnovu toga procenjuju kolika je šansa da dođe do većeg skokovitog pomeranja, t.j. zemljotresa.

 

Zemljotresi ne nastaju od urušavanja podzemnih šupljina, pogotovo ne pećina. Eventualno oburvavanje u podzemlju se možda može registrovati osetljivim instumentima, i to je sve. 

Drugačija je situacia kada se ljudskom aktivnošću poremeti stabilnost (ravnotežno stanje) veće stenske mase. To može biti formiranje velikog veštačkog jezera, isušivanje velikog prirodnog jezera, dugogodišnja podzemna eksploatacija soli, i slično. Zamislite da imate stensku masu na koju deluju razne sile: sa strane, od dole, od gore. I onda u kratkom periodu pojačate silu koja deluje od gore (formira se jezero), ili izmenite strukturu stenske mase (poveća se poroznost, usled eksploatacije soli). Postojeće sile odjednom nisu u ravnoteži i onda se može desiti da nešto kvrcne, odnosno dođe do lokalnog potresa.
 

[Svemir Zeka]

Evo kako izgledaju ploče u Turskoj, odnosno rasedi:

 

[Amelija]

pa da, pretpostavljala sam da ima još raznih manjih ploča i koječega na svakoj od velikih tektonskih i da i one rade svoje raznorazne poslove

 

inače kao dete sam se prepala od prvog zemljotresa jer nisam uopšte znala da tako nešto postoji (ajd što se zatresao krevet, ali kad sam ugledala kako lelujaju jakne koje vise ) pa sam se zainteresovala, mislim da još uvek imam neku seizmološku kartu SFRJ

 

a kao što spomenuh, moja zgrada je dosta armirana ali nisam ni mnogo razmišjala o tome, ona se kreće dosta levo-desno i vrata se otvaraju i zatvaraju i sve to, i to mi je bilo nešto normalno

do zemljotresa u Nemačkoj od 5 Rihtera u zgradi staroj preko 100 godina gde sam videla talasna pomeranja u podu i zidovima i opet se presekla i nakon prethodnog bogatog iskustva iz Srbije

 

btw da li još uvek iko koristi Merkalijevu skalu?

 

 

[dùda]

https://6yka.com/kolumne/marija-ratkovic-zbogom-ljubavi-odlazim-i-reci-cu-ti-sto

 

 

[Mel]

18 hours ago, Amelija said:

Na stranu što su zemljotresi katastrofe, zapravo je jedna totalno normalna prirodna pojava, pa mi je to ideja ovog topika.

Npr, jasno mi je zašto su najjači na granicama tektonskih ploča, ali odakle ih tamo gde nema tih granica? Pretpostavljam da je u pitanju vrsta zemljišta, ali opet šta se tačno pokrene?

(npr Rumunija, Crna Gora i Dubrovnik, itd, a i oni manji odakle dolaze, ja sam čak doživela i zemljotrese u Švajcarskoj i Nemačkoj )

 

Onda zgrade, npr za našu zgradu u Beogradu kažu da je puna armiranog betona (jer su arhitekte i građevinci koji su radili na njoj posle tamo i stanovali ) i da kad bi došlo do žešćeg potresa (što zapravo ni ne bi trebalo da bude moguće) da bi pala na stranu a ne bi se urušila. Meni se čini da su tako veće šanse da se preživi iako je i to potpuno gadan scenario.

 

Inače videh par baš interesantnih postova na turskom topiku o vrstama gradnje, zgradama koje se mogu srušiti na različite načine, itd. ne znam da li bi možda mogli da se prebace ili bar kopiraju ovde? (mislim da su ih pisali @freemason @MeanM@ i @dùda )

 

U Svajcarskoj se treslo pre 15ak god kad su upumpavali onu vodu za planirani sistem grejanja ne znam koliko desetina/stotina metara u supljine u tlu, pa su trigerovali seriju zemljotresa. Na kraju su valjda zbog togaprestali to da rade. Nadam se da nisam umislila ovu pricu

[Svemir Zeka]

2 hours ago, Amelija said:

 

 

btw da li još uvek iko koristi Merkalijevu skalu?

 

 

Koliko primećujem, u izveštavanjima se ne koristi. Imala sam ranije raspravu u vezi s tim skalama, oni što se bave novinarstvom tvrde da je Merkalijeva skala prevaziđena, i da je dovoljno znati koliko je stepeni po Rihteru. 

 

Moj ćale (geolog u penziji) se ne slaže s tim, jer koliko god da neinformativna (oslanja se na subjektivni osećaj, tj ono što smo juče pisali na vocapu), ona može biti informativna u smislu koliko je razoran zemljotres bio. Recimo, isti ili niži stepen Rihtera će među nekim udžericama, poput onih na Haitiju, sravniti čitave gradove, a u Tokiju će da ih protrese ali moguće da izazove štetu koja se ne može meriti s prvospomenutom.

[Amelija]

ja ne mislim da je prevaziđena jer su to prosto dve različite skale (mere različite stvari) i i jedna i druga su informativne

 

i Merkalijeva ne zavisi samo od gradnje nego i od terena, dubine epicentra, udaljenosti od epicentra, itd

 

 

 

[freemason]

Samo kratko, pisaću opširnije čim uhvatim malo više vremena.

 

18 hours ago, Frile said:

Zemljotresi ne nastaju od urušavanja podzemnih šupljina, pogotovo ne pećina. Eventualno oburvavanje u podzemlju se možda može registrovati osetljivim instumentima, i to je sve. 

 

Mala ispravka - nastaju i to su urvinski zemljotresi. Izaziva ih rušenje svodova šupljina u kori Zemlje. Dosta su ređi od tektonskih i dosta slabijeg inteziteta i ograničeni su samo na mesto urušavanja, ali klasifikovani su i postoje.

 

A što se tiče skala, Rihterova i MCS skala mere različite stvari.

 

Rihterova skala meri jačinu zemljotresa, tj magnitudu i ona je izražena u vidu oslobođene energije u žarištu zemljotresa. Ustvari pokazuje koliko je oslobođena energija pri posmatranom zemljotresu veća od energije tzv nultog zemljotresa koji je usvojio Rihter. Magnituda je logaritamska skala i zemljotres magnitude M je 32x jači od zemljotresa magnitude M-1, 1000x jači od M-2 itd...

 

Intezitet zemljotresa. što je mera efekta zemljotresa na objekte i okolinu, se prikazuje MCS skalom ili poznatije Merkalijevom skalom. Gradacija posledica se izražava stepenom inteziteta i ona je opisna (npr ruše se dimnjaci) i kvantitativna (brzina, ubrzanje, pomeranje tla). Kod nas se primenjuje MSK-64 skala, ona je modifikovana MCS skala i prilagođena je za primenu u oblasti građevinarstva. Isto ima 12 stepeni i opisnog je karaktera. E sad, za proračun konstrukcije i analizu seizmičkog opterećenja, ova opisna skala je praktično neupotrebljiva, mislim šta mi znači podatak da se sat sa klatnom zaustavio. Po sadašnjem standardu osnova svega je maksimalno referentno ubrzanje tla i to je polazna tačka za određivanje seizmičkog hazarda, a ne magnituda po Rihteru ili intezitet u stepenima iz MSK-64 skale.

[Amelija]

e ajd kad budeš imao vremena objasni malo to maksimalno referentno ubrzanje tla i daj neke primere ako imaš (npr pri zemljotresu tom i tom ubrzanje je bilo x a pri zemljotresu nekom drugom je bilo y, itd), nikada ranije nisam čula za to, baš me sad živo zanima

 

[Amelija]

inače cunami mi je bukvalno noćna mora , to stvarno ponekad sanjam kako se ili povlači more sa obale ili se vidi nešto sumnjivo u moru u daljini ili oba, pa čim to shvatim moram da bežim koliko me noge nose i ne smem da gledam

 

a nemam pojma zašto, nije da živim niti se mnogo krećem po cunamibilnim područjima (mada zalazim povremeno)

[hoffnung]

super za temu sto je otvorena.

meni su zemlljotresi super, odn. da istih nema, ne bi bilo zivota na ovoj planeti, ali... ove nase zgrade, ili koliko god da su izdrzljive, nije.. "jupi...!!" to ljuljanje brodova ne uliva mir. sve razmisljam na ovu temu i trenutno jedino sto mi se cini kao vrlo bezbedna stvar za covekovo prebivaliste su kontejneri. znate na koje mislim, na ove sto su pravougaonici i cesto se koriste za razne svrhe. stavise, pojavljuju se u filmovima naucne fantastike - 'ready player one' ali i tu su ih nacickali jedan na drugi. 

 

 

[levi]

sad  i u Hrvatskoj 5.5, ako ne laže aplikacija

[Roger Sanchez]

4,8 kaže seizmološki