Na Zapadu nista novo (2022)

[đorđe geprat]

nekom prilikom se ovde pisalo o tome da se možda plasira nova istorija WW2 kroz nemačke filmove. navedeni su neki, nabavio sam "lore", "anonimu", "usere muter unsere fater". radilo se o odličnim filmovima gde sam mogao da vidim i drugu stranu medalje. "staljingrad" spada u tu vrstu filmova.

 

lako je i popularno pisatio sopstvenim blistavim pobedana. malo je teže ovo po remarkovim delima i, recimo, "king and country" ili "johnny got his gun"

[kud u maglu Simoviću]

posle gledanja lore i anonime, pogledati po tri puta idi i smotri i dečak u prugastoj pidžami

 

 

ako je ova adaptacija na zapadu ništa novo dobar film šta su onda staze slave i ratni konj, dela koja treba da se nađu u istoriji svetskog filma

[harper]

1 hour ago, Have_Fun said:

Nakon nekoliko romana koje sam iz cuga pročitao, došlo je bilo vreme da prestanem s čitanjem jer me je psihički razbijalo.

Okean sam isplakao

 

Već par nedelja razmišljam da se ponovo vratim čitanju njegovih knjiga, da neke naslove ponovim, a nepročitane počnem.

 

Razocaraces se reakcijom. Taj efekat reakcije na takve knjige i kod tebe i kod Teda je samo delom vezan za knjige, vecim delom je zivotna faza karakteristicna za starije tinejdzere ili mozda rane dvadesete (ako je neko bas zakasnio). To su godine kad inace u zivotu krecu prve ljubavne i generalno zivotne patnje i "patnje" koje tinejdzerski um rado i perfektno identifikuje i glorifikuje kroz odgovarajucu literaturu, narocito kroz takozvani anti-roman. Za neke generacije je Remark, za neke Stendal, za neke koji su malo poetskije nastrojeni Jesenjin, Bajron ili Puskin, plakalo se i tragikovalo™ danima posle citanja takvih stvari. Tolstojeva "Ana Karenjina" i Pasternakov "Doktor Zivago" su pokosili generacije i generacije. Za mene je to bio roman "Bez dogme" Henrika Sjenkjevica, izlet poljskog genija u stvari srca.

 

Zbog te specificne veze autori poput Remarka, Hesea ili Kastanede za nase generacije imaju reputaciju koja uveliko nadmasuje njihov spisateljski talenat. Naravno, taj talenat daleko od toga da je mali ali nije nivo same elite poput Dostojevskog, Mana, Balzaka, Getea, D.H. Lorensa i slicno.

Edited November 6, 2022 by harper

[radisa]

1 minute ago, harper said:

 

Razocaraces se reakcijom. Taj efekat reakcije na takve knjige i kod tebe i kod Teda je samo delom vezan za knjige, vecim delom je zivotna faza karakteristicna za starije tinejdzere ili mozda rane dvadesete )ako je neko bas zakasnio). To su godine kad inace u zivotu krecu prve ljubavne i generalno zivotne patnje i "patnje" koje tinejdzerski um rado i perfektno identifikuje i glorifikuje kroz odgovarajucu literaturu, narocito kroz takozvani anti-roman. Za neke generacije je Remark, za neke Stendal, za neke koji su malo poetskije nastrojeni Jesenjin, Bajron ili Puskin, plakalo se i tragikovalo™ danima posle citanja takvih stvari. Tolstojeva "Ana Karenjina" i Pasternakov "Doktor Zivago" su pokosili generacije i generacije. Za mene je to bio roman "Bez dogme" Henrika Sjenkjevica, izlet poljskog genija u stvari srca.

 

Zbog te specificne veze autori poput Remarka, Hesea ili Kastanede za nase generacije imaju reputaciju koja uveliko nadmasuje njihov spisateljski talenat. Naravno, taj talenat daleko od toga da je mali ali nije nivo same elite poput Dostojevskog, Mana, Balzaka, Getea, D.H. Lorensa i slicno.

Sve 5, ali sve ono što je pročitao kao teenage, biće mu i dalje fenomenalno, ako opet bude čitao...

 

Nadavno sam ponovo uzeo Grofa Monte Kristo, knjigu uz koju sa odrastao, i koja je i dalje fantastična, iako je gledam drugim očima... Recimo da je sad gledam mnogo mračnije, i tak sam sad dubinski shvato koliko je Edmond tragičan lik zarobljen u svojoj osveti... Kao klinac sam video sam fantastičnog msterminda, koji je toliko savladao ljudsku psihu da gotovo 100% upravlja ljudaim i slučajem, što me je kao klinca fasciniralo... Sad vidim i tragiku lika koji može bukvalno sve, ravan je bogui ili đavolu, a u stvari ceo život se bori sa demonima prošlosti...

 

Crni Obelisk sam pročitao poslednji put pre 10-ak godina, i bila mi je i dalje fenomenalna, kao i kad sam imao 16 godina... Da, uviđam dosta toga da nije onako kako sam tad razumeo, da ima mnogo slabih momenata koje nisam tada video, ali i dalje vozi fantastično...

[harper]

5 minutes ago, radisa said:

Sve 5, ali sve ono što je pročitao kao teenage, biće mu i dalje fenomenalno, ako opet bude čitao...

 

Nadavno sam ponovo uzeo Grofa Monte Kristo, knjigu uz koju sa odrastao, i koja je i dalje fantastična, iako je gledam drugim očima... Recimo da je sad gledam mnogo mračnije, i tak sam sad dubinski shvato koliko je Edmond tragičan lik zarobljen u svojoj osveti... Kao klinac sam video sam fantastičnog msterminda, koji je toliko savladao ljudsku psihu da gotovo 100% upravlja ljudaim i slučajem, što me je kao klinca fasciniralo... Sad vidim i tragiku lika koji može bukvalno sve, ravan je bogui ili đavolu, a u stvari ceo život se bori sa demonima prošlosti...

 

Crni Obelisk sam pročitao poslednji put pre 10-ak godina, i bila mi je i dalje fenomenalna, kao i kad sam imao 16 godina... Da, uviđam dosta toga da nije onako kako sam tad razumeo, da ima mnogo slabih momenata koje nisam tada video, ali i dalje vozi fantastično...

 

Naravno. To su sve dobre knjige i dobri autori ali, kao i kod skoro svih drugih, dobijes drugaciji utisak i izvuces drugacije pouke kad ih citas kao zrela osoba. Verovatno najslavniji primer te vesto skrivene ljudske tragedije i jos vestije skrivenog pucnja autora u drustvene prilike i navike u formi "knjige za decu" je Tvenov "Jenki na dvoru kralja Artura". Mada je i primer koji si naveo sa Dimom odlican. Moja poenta je da neke knjige savrseno legnu za zivotno doba u kojem pocinjes da shvatas da se svet ne vrti samo oko tebe, da je zivot sastavljen izmedju ostalog i od poraza, gubitaka i zaljenja, da oko tebe deluju neke sile viseg reda koje ne mozes da kontrolises, da postoje situacije kada nisi samo subjekt vec i objekt nekog drugog subjekta. Zato te knjige i ono sto dobijamo od njih u procesu odrastanja i sazrevanja i jesu toliko vazne ali su zato i nase reakcije na njih toliko intenzivne.

 

Krace receno, taj plac za Remarkovim likovima pretezno i u velikoj meri je plac za gubitkom nevinosti detinjstva. U tom smislu predstavlja za mnoge prvu zivotnu katarzu i neobicno je vazan kao signal mentalnog zdravlja. Meni bi te knjige uvek bile obavezno stivo u lektiri, mnoge i jesu bile u moje vreme.

[Milošica]

22 minutes ago, harper said:

Zbog te specificne veze autori poput Remarka, Hesea ili Kastanede za nase generacije imaju reputaciju koja uveliko nadmasuje njihov spisateljski talenat. Naravno, taj talenat daleko od toga da je mali ali nije nivo same elite poput Dostojevskog, Mana, Balzaka, Getea, D.H. Lorensa i slicno.

Carobni breg. Za mene mozda najbolji roman koji sam procitao.

 

U njemu sam nasao sve, pa i ono cime se Remark bavi, samo je kod Mana to dato delom i kroz metaforu.

[harper]

1 minute ago, Milošica said:

Carobni breg. Za mene mozda najbolji roman koji sam procitao.

 

U njemu sam nasao sve, pa i ono cime se Remark bavi, samo je kod Mana to dato delom i kroz metaforu.

 

Za mnoge je to najbolji roman ikada napisan, ako se uopste moze tako gledati i vrednovati. "Carobni breg" je jedan od retkih romana iz kategorije enciklopedijskih. Remek delo.

[Have_Fun]

15 minutes ago, radisa said:

Sve 5, ali sve ono što je pročitao kao teenage, biće mu i dalje fenomenalno, ako opet bude čitao...

 

Nadavno sam ponovo uzeo Grofa Monte Kristo, knjigu uz koju sa odrastao, i koja je i dalje fantastična, iako je gledam drugim očima... Recimo da je sad gledam mnogo mračnije, i tak sam sad dubinski shvato koliko je Edmond tragičan lik zarobljen u svojoj osveti... Kao klinac sam video sam fantastičnog msterminda, koji je toliko savladao ljudsku psihu da gotovo 100% upravlja ljudaim i slučajem, što me je kao klinca fasciniralo... Sad vidim i tragiku lika koji može bukvalno sve, ravan je bogui ili đavolu, a u stvari ceo život se bori sa demonima prošlosti...

 

Crni Obelisk sam pročitao poslednji put pre 10-ak godina, i bila mi je i dalje fenomenalna, kao i kad sam imao 16 godina... Da, uviđam dosta toga da nije onako kako sam tad razumeo, da ima mnogo slabih momenata koje nisam tada video, ali i dalje vozi fantastično...

 

Radiša, ti si ja definitivno o.O

Samo starija verzija

 

I meni se grof dugo nalazio na spisku must re-read knjiga jer se od nje nisam odvajao čitajući kao mlađi.

Bukvalno sam šetao ulicom na putu do ortaka i čitao knjigu, u busu, u čekaonicama, gde god dok nisam pročitao sve 3 knjige (moje izdanje je iz 3 dela)

 

Jedna od knjiga u kojoj uvek nađem nešto novo je - Mali princ.

Često kad sam u nekom lošem periodu, dohvatim je i nađem nešto što mi pomogne da isplivam.

 

A kad smo kod stvari koje shvatamo na jedan način kao mlađi a na drugi način kao stariji, meni su definitivno "Kum" filmovi.

[Jimmy Kowalski]

54 minutes ago, kud u maglu Simoviću said:

posle gledanja lore i anonime, pogledati po tri puta idi i smotri i dečak u prugastoj pidžami

 

 

ako je ova adaptacija na zapadu ništa novo dobar film šta su onda staze slave i ratni konj, dela koja treba da se nađu u istoriji svetskog filma

 

Filmovi, knjige, kao i bilo koja umetnost se dozivljava subjektivno. Ne postoji rang lista koja objektivno utvrdjuje kvalitet. Nekome moze i ovaj film na cijem topiku se nalazimo i Staze slave da budu remek dela. Neko drugi ce reci da mu je Kubrickov film na primer bolji. Oba stava su legitimna..

[kud u maglu Simoviću]

5 hours ago, Jimmy Kowalski said:

 

Filmovi, knjige, kao i bilo koja umetnost se dozivljava subjektivno. Ne postoji rang lista koja objektivno utvrdjuje kvalitet. Nekome moze i ovaj film na cijem topiku se nalazimo i Staze slave da budu remek dela. Neko drugi ce reci da mu je Kubrickov film na primer bolji. Oba stava su legitimna..

naravno to niko ne spori, zato odgledani filmovi, odlušana muzika, pročitane knjige utiču na naš lični ukus. upravo zbog treba gledati filmove za koje su drugi merodavniji rekli da spadaju u velike i značajne da bi izgradili i mi svoj spostveni ukus. ako stalno konzumiraš filmsko smeće onda nećeš biti u stanju da prepoznaš dobro i veliko delo, lagano će neko moći da ti proda muda za bubrege

 

ja poštujem svačiji stav da je ovo dobar film, ali takođe mi je to znak da sa tom osobom ne polemišem o filmskoj umetnosti, jer je to besmisleno

[Jimmy Kowalski]

1 minute ago, kud u maglu Simoviću said:

naravno to niko ne spori, zato odgledani filmovi, odlušana muzika, pročitane knjige utiču na naš lični ukus. upravo zbog treba gledati filmove za koje su drugi merodavniji rekli da spadaju u velike i značajne da bi izgradili i mi svoj spostveni ukus. ako stalno konzumiraš filmsko smeće onda nećeš biti u stanju da prepoznaš dobro i veliko delo, lagano će neko moći da ti proda muda za bubrege

 

ja poštujem svačiji stav da je ovo dobar film, ali takođe mi je to znak da sa tom osobom ne polemišem o filmskoj umetnosti, jer je to besmisleno

 

Ne treba biti iskljuciv. Mozda ces sa tom osobom imati poklapanje kada je neki drugi film u pitanju.

 

Inace, nesto slicno sto si ti napisao u boldu, napisao je jedan filmski kriticar povodom filma Pearl. U fazonu da je tesko smece od filma "Pearl is a facile, lazily conceived, sloppily written, incongruent American gothic slasher flick" i svoju tiradu zavrsio sa "Allow me to ask a question of the Pearl fan clubbers. The question is “what is wrong with you? You need to beg for forgiveness, take your shirts off, beat yourselves with birch branches and wash your mouths out with soap.”

 

I onda mu je neko u komentaru ostavio citat Scorsesea koji hvali film. Naravno, nije imao odgovor na to..

[Lancia]

4 minutes ago, Jimmy Kowalski said:

 

Ne treba biti iskljuciv. Mozda ces sa tom osobom imati poklapanje kada je neki drugi film u pitanju.

 

Inace, nesto slicno sto si ti napisao u boldu, napisao je jedan filmski kriticar povodom filma Pearl. U fazonu da je tesko smece od filma "Pearl is a facile, lazily conceived, sloppily written, incongruent American gothic slasher flick" i svoju tiradu zavrsio sa "Allow me to ask a question of the Pearl fan clubbers. The question is “what is wrong with you? You need to beg for forgiveness, take your shirts off, beat yourselves with birch branches and wash your mouths out with soap.”

 

I onda mu je neko u komentaru ostavio citat Scorsesea koji hvali film. Naravno, nije imao odgovor na to..

Zlatno pravilo ovog podforuma iz najboljih vremena.

[kud u maglu Simoviću]

10 minutes ago, Jimmy Kowalski said:

Ne treba biti iskljuciv. Mozda ces sa tom osobom imati poklapanje kada je neki drugi film u pitanju.

 

ne verujem

 

 

 

 

ovaj film mi deluje kao nešto sa čime ćemo se tek susretati u budućnosti, a to su filmovi za tiktok publiku. lišeni svakog sadržaja, dramaturgije, kompleksnih likova, replika koje će se pamtiti, ali zato puni snimaka iz drona, mambo džambo cgi-ja i jebenog reza na 2 do 3 sekunde jer je mozak novog gledaoca naviknut na to i sve drugo mu je dosadno i sporo

 

zamisli sad da takvog “potrošača” odvedeš u bioskop da odgleda ivanovo detinjstvo, ništa kokice, ništa soda sokovi. bio bi zreo za dnevni pansion u lazi

 

pri tom nemam neko preterano visoko mišljenje o ivanovom detinjstvu, al sam skupio muda i odgledao ga, jer je to što jeste u svetskoj kinematografiji

[Meazza]

Ako ne gledamo lose filmove kako cemo prepoznati dobre?

[I*m with the pilots]

(Sta fali filmu Lore?)