Burnout

[I*m with the pilots]

2 hours ago, harper said:

 

Da, burnout je ozbiljno psiholosko stanje iako, koliko je meni poznato, jos uvek nije zvanicno klasifikovano i ne treba ga mesati sa frustracijom i nezadovoljstvom zbog pogresnog posla, pogresnog poslovnog okruzenja ili pogresnog pristupa profesionalnim obavezama.

 

Nisam sigurna kako je to islo i da li je, kako kazes, zvanicno klasifikovano, ali muzevljev brat je isao na zvanicni tronedeljni oporavak od burnout-a (i to je bilo bolovanje, a ne odmor). Program je bio u nekom mestu predvidjenom za terapije, gde je dakle bio smesten svo to vreme (vikendom je mogao da skita po zelji) i svakog dana imao neki program, i terapeuta. Mislim da ga je na taj oporavak poslao doktor opste prakse. Po njegovim recima, dosta mu je pomoglo, posle toga je ostao dalji rad na sebi. Generalno se dosta promenio, vidno poceo da stavlja sebe na prvo mesto, i u nekim aspektima po meni i previse - bio je malo kao pusten sa lanca. tih nekoliko puta kada smo se videli sa njim od tad. To je doduse mozda vise posledica toga sto se rastao od zene, deca su im vec velika (preko 10 godina) pa je nasao konacno vise vremena za sebe (ovo mislim na konto toga sto su deca velika, ne sto je rastavljen. U dobrim je odnosima sa zenom, decu dele ravnopravno, deluje to okej, koliko moze biti).

//Postojanje tog programa i terapije me nije toliko zacudilo posto u Nemackoj postoji i taj neki program koji se zove "Roditelj i dete" (ili "Majka i dete") i sluzi tome da se majke malo rasterete. Mislila sam da je to samo za samohrane majke, posto su mi dve koje su to preporucile bas u takvoj situaciji, medjutim vazi za sve, jedino se ceka dosta.

Edited May 30, 2022 by I*m with the pilots

[I*m with the pilots]

Na konto teme, ima i drugih vrsta burnout-a, i premda ja nisam bila u tome - ovo je sad mali off, ali mi je odmah palo na pamet, znam mnogo drugih pored mene koji su se odmah pronasli u ideji ovog kratkog stripica

 

Edited May 30, 2022 by I*m with the pilots

[harper]

4 minutes ago, I*m with the pilots said:

 

Nisam sigurna kako je to islo i da li je, kako kazes, zvanicno klasifikovano, ali muzevljev brat je isao na zvanicni tronedeljni oporavak od burnout-a (i to je bilo bolovanje, a ne odmor). Program je bio u nekom mestu predvidjenom za terapije, gde je dakle bio smesten svo to vreme (vikendom je mogao da skita po zelji) i svakog dana imao neki program, i terapeuta. Mislim da ga je na taj oporavak poslao doktor opste prakse. Po njegovim recima, dosta mu je pomoglo, posle toga je ostao dalji rad na sebi. Generalno se dosta promenio, vidno poceo da stavlja sebe na prvo mesto, i u nekim aspektima po meni i previse - bio je malo kao pusten sa lanca. tih nekoliko puta kada smo se videli sa njim od tad. To je doduse mozda vise posledica toga sto se rastao od zene, deca su im vec velika (preko 10 godina) pa je nasao konacno vise vremena za sebe (ovo mislim na konto toga sto su deca velika, ne sto je rastavljen. U dobrim je odnosima sa zenom, decu dele ravnopravno, deluje to okej, koliko moze biti).

//Postojanje tog programa i terapije me nije toliko zacudilo posto u Nemackoj postoji i taj neki program koji se zove "Roditelj i dete" (ili "Majka i dete") i sluzi tome da se majke malo rasterete. Mislila sam da je to samo za samohrane majke, posto su mi dve koje su to preporucile bas u takvoj situaciji, medjutim vazi za sve, jedino se ceka dosta.

 

Ne sumnjam. Burnout je istinski razarajuca stvar i medicinski je prepoznat kao stanje koje mora da se tretira, samo nisam siguran da li je i na koji nacin formalno klasifikovan i da li postoji neka standardna terapija ili lekari resavaju od slucaja do slucaja na osnovu anamneze. 

[Mel]

Tri nedelje je kap u moru za oporavak od burnouta.

[I*m with the pilots]

*Kada kazem da nisam bila u tome, na mom dokumentu od terapeuta je stajalo "sindrom iscrpljenosti" ail ne znam da li je to burnout. Kod mene je bilo pomesano sveeeeee (kuca, posao, dete i moja izgubljeost u svemu tome bez vremena za sebe jer uvek ima nesto da se radi i zadovolje tudje potrebe. 'Bem ti vaspitanje!). Mene nije slao nigde drugde, vec me naterao na bolovanje uz ideju "da mi oduzme makar jedan izvor problema" i - delovalo je, posle dve nedelje sam pocela da nemam vise fizicke manifestacije problema (uz jos neke razne vezbe...)

 

*Izvinjavam se na mnogo dopuna

Edited May 30, 2022 by I*m with the pilots

[Mel]

Just now, I*m with the pilots said:

*Kada kazem da nisam bila u tome, na mom dokumentu od terapeuta je stajalo "sindrom iscrpljenosti" ail ne znam da li je to burnout. Kod mene je bilo pomesano sveeeeee (kuca, posao, dete i moja izgubljeost u svemu tome bez vremena za sebe jer uvek ima nesto da se radi i zadovolje tudje potrebe. 'Bem ti vaspitanje!)

 

Vrlo se pitam da li je burnout i inace stvar kojoj su mnogo sklonije osobe carer tipa, pa jos sa slight pinchom adhd-a ili vec tako neceg.

[SNARC]

22 minutes ago, I*m with the pilots said:

Na konto teme, ima i drugih vrsta burnout-a, i premda ja nisam bila u tome - ovo je sad mali off, ali mi je odmah palo na pamet, znam mnogo drugih pored mene koji su se odmah pronasli u ideji ovog kratkog stripica

 

 

Jooooooj...koliko tacno :))))

 

 

[harper]

5 minutes ago, Mel said:

Tri nedelje je kap u moru za oporavak od burnouta.

 

Dobar je pocetak. Kao i kod svakog mentalnog stanja uvek je dobar pocetak prepoznavanje i prihvatanje da imas problem koji mora da se resava sada i odmah jer veliki procenat ljudi jednostavno pokusava da probije kroz to stanje u nadi da ce blage promene nekih zivotnih okolnosti izbrisati citav problem. Najopasnija stvar je sto rani simptomi lice na uobicajena zivotna stanja i situacije kad je covek pod posebnim pritiskom, mentalni i fizicki zamor, periodi povisene anksioznosti, pojavljivanje misterioznih fizickih bolesti, najcesce vezanih za kardiovaskularni i gastroenteroloski sistem, koje se pokusavaju resiti klasicnim formama terapije, depresija i povremeni panicni napadi. Sve to skupa deluje kao nesto akutno sto se moze resiti usput i ljudi to i pokusavaju, dok na kraju ne dodje do totalnog kolapsa i ispostavi se da problem uopste nije akutan i uopste nije lako resiv.

 

Ali da, tri nedelje oporavka nije nista. Stavise, postoji mogucnost da potpuno izlecenje bez radikalne promene zivotnih navika uopste nije moguce.

[napadaj]

1 hour ago, eumeswil said:

 

 

[Svemir Zeka]

3 hours ago, Vapad said:

 

 

Ah, ne slažem se. Mislim, onda to nije burnou. Barem mene što se tiče - odlazak sa posla pomaže ali čim počne novi krug obaveza one mi pravi teret koji nije realan, nego ga tako ja doživljavam. U zadnjih desetak godina sam promenio 5 firmi i pregršt poslova, uvek na realno bolje ali od jednog trenutka, pre dve i po godine, ne podnosim bilo kakvu obavezu. Nema više veze kakvi su ljudi, kakav je posao, da l je ostvarivo i smisleno, ne mogu da se povežem sa vizijom, samo je teret. 

 

 

 

Ja to vidim kao drugu stvar, kao burnout koji nisi razrešio ili verovatnije, aspekte kako ti doživljavaš posao koji te dovode u burnout na drugom poslu.

 

Edit.

E, ove patke, to mi je omiljena 

 

Što se limita i prekoračivanja tiče, mislim da prosečan čovek može da bude pažljiviji prema njima najčešće kad ima iskustvo prekoračivanja.

Ja sad jednu od prvih tema na nekim obukama koje ponegde držim, pričam upravo o burnoutu. I nekad mi zamere kad pričam o tome da "neosetljivost" nekad treba negovati, kao tzv brigu o sebi™ upravo zarad prevencije burnouta.

Edited May 30, 2022 by Svemir Zeka

[radisa]

Moj sestra od strica je u Nemackij bila godinu dana na oporavku od burnouta...

 

Jedva se vratila na posao, kad se budemo videli bas cu je pitati kako je taj oporavak izgledao... Znam da je pre toga radila mesecima 80+ sati nedljno pod ogromnim pritiscima... Arhitetkta inače...

[harper]

5 hours ago, radisa said:

INače,  trebao bi da sam odvano sagoreo, a nisam, još sam zainteresovban za posao (sa nekim razumljivim oscilacijama) i još mi nije problem da sedim 12+ sati za kompjuterom, svaki dan...

 

Mnogo pomaze ako volis ono sto radis, narocito ako si sam svoj majstor u poslu. Meni kolicina posla nikada nije bila problem ali me je zato izludjivalo svaki put kad sam bio prinudjen da saradujem sa ljudima koji su otaljavali svoj deo posla ili ga prosto nisu dovoljno dobro poznavali. Taj osecaj da ti rezultat klizi iz ruku samo zato sto ljudi nece dovoljno da se potrude jer se zadovoljavaju polovicnim uspehom nikad nisam naucio da podnesem kao zreo covek.

[nenad]

5 hours ago, radisa said:

Sad razmišljam, od kad se bavim konsultantskim poslom, jedan jedini put kad sam baš bio na ivici burnouta je bilo kad nisam mogao da zatvorim projekat, i dan danas o tome pričam kao o svom neuspehu, iako suštinski nisam bio kriv...

 

Biće da ima veze sa tim, da overload sam po sebi nije problem, nego u kombinaciji sa drugim faktorima (neuspeh, ljudski odnosi, nerazumevanje porodice za overload) dovodi do burnouta...

 

INače,  trebao bi da sam odvano sagoreo, a nisam, još sam zainteresovban za posao (sa nekim razumljivim oscilacijama) i još mi nije problem da sedim 12+ sati za kompjuterom, svaki dan...

 

pitanje je i okolnosti pod kojima radis tih 12+ sati. ako imas mogucnost da bar delimicno diktiras tempo, imas relativnu kontrolu nad brojem taskova i nemas konstantno pritisak od direktno nadredjenog/klijenta/prodavca/banke koja daje pare..., onda to i nije toliko tesko hendlovati, ako volis posao.

 

kod mene je do burnouta doslo nakon 45 dana rada od 16+ sati svaki dan, uz konstantan pritisak postovanja rokova, kako transakcija ne bi propala i hendlovanja raznih konsultanata koji su placeni zlatom a isporucuju relativno djubre.

i to ne odmah, nego jer sam nakon sto je to sve zavrseno isciman da se vratim sa odmora radi nekog relativno nevaznog, a komplikovanog taska. i opet nije uzrok bio to sto ja ne mogu da izdrzim, nego efekat na zenu i malo dete.

 

hasl je ekstremno zarazan, tesko je to objasniti.

[pt 2.0]

7 hours ago, Filozof manijak said:

U prevodu, uvek dati najviše što možeš u datom trenutku. Želim da na kraju dana budem zadovoljan sobom.

živa, relativno zdrava i da zaspim kao beba.

[nautilus]

Ja sam prso kao sajla. Nemam strpljenja za glupost, površnost, neznanje a i sam ponekad pravim gluposti, nešto ne znam i površan sam. Previše psujem, previše se primam na zlo koje me bombarduje sa TVa, previše sam anksiozan. Postajem namćor. Ništa mi ne valja, sve mi smeta. Ništa mi nije ukusno. Premalo čitam.

 

U principu, moram naći žrtvu ženskog pola i ispariti u nekoj grčkoj zabiti gde nema Srba i Engleza na cirka mesec dana.

Edited May 30, 2022 by nautilus