Jump to content
IGNORED

Приватно предузетништво у СФРЈ


Bojan

Recommended Posts

Just now, Hamlet Strašni said:

 

 

Мој вредносни став према том систему се мењао како време пролази (набоље). Плус ми је јасно да је просечан човек лепше и пријатније живео у та срећна времена. Да ли је тај систем такав какав је био био одржив преко 1989 године, велико је питање.

 

 

 

Suština svega.

I zanimaju me razlozi zašto je taj socio-ekonomski eksperiment propao, tj.samourušio se? @chandra

Link to comment

Моје мишљење је да је пропао јер је систем селекције кадрова био такав да је као лидере на крају изродио или ликове као што су Милошевић и Мило (бескрупулозне властодршце) или немоћне ликове као што су Рачан, Шувар или Тупурковски. Када се бирократизовао и усталио, није било довољно подстицаја за квалитетан и контролисан сукоб идеја, већ се све свело на фајт за власт, прво међу собом, а после и са новонасталим конурентима. Милошевић је добио али је престао да буде комуниста, Рачан је изгубио...

Link to comment

Ima kod Zeca. Ovde je traženo da se iznose podaci o njegovoj ličnosti, odnosno karijeri, ali se nije ulazilo u to što je napisao. Običan ad hominem.

Link to comment

Nikad cuo sa crnog murzu! Zvuci zanimljivo, premda su kod rusa i akcija i reakcija bile drugacije (ne samo po skali, vec i po kakvoci). No neki mehanizmi koji su tamo primenjivani, primenjivani su izvesno i na Jugoslaviju.

 

Mene, kad se prica o svim tim slobodama, zaprepascuje koliko se danasnje (ekonomske, drustvene) slobode precenjuju. Sloboda je ogranicena zakonima, ali ne samo njima. Pa tako sloboda ogranicena zakonom daje odgovor na "sta se sme", a dok ostala ogranicenja definisu "sta se moze". Ocigledno da je u komunizmu (ali ne nuzno samo u komunizmu kao takvom, no u drzavama gde drzava nije odustala od vrsenja svoje uloge) raspon izmedju "sta se sme" i "sta se moze" je umeren ako se u praksi i ne poklapa. U ovome sto sada zivimo, ne moze biti vise razlike izmedju to dvoje: "sme se skoro sve", a "ne moze se skoro nista". Osim za nekoliko pojedinaca. Naravno, ne odnosi se to samo ne ekonomiju.

 

Podsetilo me to na staro pitanje cuvenom Radio Jerevanu. "Moze li prosecan ruski proleter da kupi volgu?" (auto). Radio Jerevan odgovara: "Moze, ali sta ce mu tolika voda." :D

 

 

 

  • +1 1
Link to comment
36 minutes ago, Hamlet Strašni said:

Моје мишљење је да је пропао јер је систем селекције кадрова био такав да је као лидере на крају изродио или ликове као што су Милошевић и Мило (бескрупулозне властодршце) или немоћне ликове као што су Рачан, Шувар или Тупурковски. Када се бирократизовао и усталио, није било довољно подстицаја за квалитетан и контролисан сукоб идеја, већ се све свело на фајт за власт, прво међу собом, а после и са новонасталим конурентима. Милошевић је добио али је престао да буде комуниста, Рачан је изгубио...

 

Pa to. A imao je i ozbiljan impuls spolja. @namenski je negde u nekoj drugoj temi skoro pominjao Kinu kao primer da se iz socijalizma moglo i evoluirati i traziti neki drugi put. Da li je kineski put koji su izabrali dobar ili ne, druga je tema. U svakom slucaju, Jugoslavija je imala neuporedivo bolje pozicije (u smislu mekoce sistema), otvorenosti za diskusiju, nego sto je to imala Kina.

 

Taj losa selekcija kadrova se pokazala ubitacnom u poslednjih desetak godina Titovog zivota i kasnije. Taj period odgovara i periodu nakon sloma liberala gde je (mozda) moglo da se krene drugim putem, ali je prevagnula struja koja je posle izrodila Milosevica. Nesrecni sticaj okolnosti je da je Tito poziveo koliko je poziveo i onda odlucio da umre u najgorem mogucem trenutku iz neke istorijske perspektive. Da je to ucinio deset godina ranije, a recimo nasledio ga Koca Popovic (sbbkbb, da ne idemo u bilo kakvu ocenu realnosti, imaginarni scenario je u pitanju), nije nezamislivo da bismo danas imali znatno drugaciju situaciju i da ne bismo o komunizmu pricali kao o necemu osudjenom na propast, vec pre kao o fundamentima jedne zdravije i odgovornije ekonomije. Samo sto je to tema za roman iz alternativne istorije, a ne za politicku debatu.

Link to comment
2 hours ago, Hamlet Strašni said:

Дакле, задруге су биле удружења малих приватника (занатлија) које је имало циљ да им помогне да боље послују, опет у оквиру ограничења која су приватници имали, а не да буду конкуренција великим предузећима. Мислим да је Кидрич опет, рекао нешто као не треба 5 добрих кројача који су ушли у задругу да направе једну лошу фабрику конфекције. Дакле задруге нису биле средство којим је омогућено да се приватници такмиче са друштвеним капиталом, него помоћно средство за приватнике да раде у доменима у којима им је то било дозвољено.

Dobro sve, ali 'ajde de, sa sve Kidricem.... :D 

Ti ne baratas, a sva je prilika da nije, na zalost, bilo nikoga da ti to kaze tokom 90-ih, ni osnovnim pojmovima o zadrugarstvu/kooperativama.

Dobacujes, otprilike, do nivoa frizerskih zadruga, cije su firme do duboko u 90-te krasiletm berbernice po Beogradu.

Em ili ne znas ili neces da znas nista o dugoj i uspesnoj tradiciji zadrugarstva u Srbiji/Jugoslaviji koja seze do duboko u 19. vek i protiv koje su - gle cuda - bile sve vlasti, ukljucujuci i kraljevine.

Razlozima se doseti sam: meni je bilo dovoljno da citam pateticne uradke na ovdasnjem Freelancer topiku koji su se slili u jedno horsko JA pa JA kukumavcenje, bez i primisli sta bi se sve moglo da se pojavimo MI.

Sa sve tuznom cinjenicom da je jedna od tranzicijskih drustvenih katastrofa bila (i) ubijanje iole znacajne sindikalne organizacije sa istovremenom ogavnom politizacijom ono malo novonastalih kojih, BTW, vise i nema na domacoj politickoj sceni.

A nema, sto je jos gore, ni svesti o znacaju i potencijalima jednog ili vise jakih samostalnih sindikata.

 

A sto se tice zadruga slusaj me dobro: zadruge, tacnije mali privrednici nisu niti ce ikada biti niti treba da budu konkurencija velikima: oni su ne samo dopuna, nego sama srz sistema jer nema ni najuspelije - nemacke na primer - privrede bez jakog i brojnog sektora takozvane male privrede.

Nabrojao sam ti i ponavljam: zadruge frilenserima omogucavaju jedinstveni nastup vise subjekata prema naruciocu, udruzivanje vise malih privrednika zarad ostvarenja nekog projektatm za koji pojedinacno ne bi imali dovoljno kapaciteta.

Pravna sluzba zadruge zastupa i brani interese zadrugara: ugovor i posao sa naruciocem obavljaju se preko zadruge koja je pravno lice: pri tom, svaki zadrugar naravno, moze paralelno da ulazi u poslove sam za sebe, samostalno, s tim da zadruga opet nastupa kao njegov predstavnik na sudu recimo.

Vodi administraciju, knjigovodstvo za sve svoje clanove, ako oni to hoce, naravno, cime znacajno smanjuje pojedinacne troskove.

Najvaznije: iz zadruznih sredstava clanarine, itd, itd, zadruga finansira pojedine clanove i njihove poslove, po potrebi i unapred i, naravno, u slucajevima kada ovi nemaju dovoljno sredstava.

O prednostima (ravnopravne sa drustvenim preduzecima) nabavke repromaterijala sam ti takodje dao par podataka.

Zadrugu cine, njeni clanovi su najrazniji, od plasticara do gradjevinaca, medju kojima ima itekako kvalifikovanih inzenjerskih ljudi, sposobnih i spremnih da se upuste u samostalno poslovanje.

I - to je bila - praksa.

Siroko rasprostranjena i uspesna: predstavnisto najvece i najjace srpske za koju znam, Univerzala iz Cacka, sredinom 80-ih zauzima skoro ceo sprat hotela Jugoslavija.

Paradoks, trivija: frilenseri imaju sopstveni, od drzavnog/drustvenog potpuno odvojen sopstveni fond penzionog i zdravstvenog.

Vodi ga - za neverovati - i to uspesno - onaj matori Krkobabic, mislim da je riknuo, a jednu od prvih de luxetm novobeogradskih staklenih poslovnih zgrada izgradjena je upravo od strane tog fonda: mislim da je - nisam siguran - sada u toj zgradi neki republicki PIO ili kako se vec zove.

Radi se o ozbiljnim i stvarnim parama, fondu na koji je Milosevic naravno stavio sapu jos pocetkom 90-ih i utopio ga u onaj propali, drzavni.

Hamlete, to su cinjenice, nemoj me citatima Kidrica koji je riknuo pocetkom 50-ih...

I proverljive su.

 

@chandra sistem je propao zbog protivurecnosti koje su bile njegov sastavni deo i koji - kao sistem - nije mogao da resi, sve da su se na njegovom celu nalazili sve sami Koce Popovici.

Pokazao se neodrzivim u jednom svetu u kome se tek posle pobede u Hladnom ratu i padanja svih propagandnih marifetluka pokazao kao poprilcno nesavrsen, podlozan i dalje redovnim i razornim ekonomskim krizama, sistemu koji pociva na konfliktu kao uslovu sopstvenog postojanja, sto je uostalom, kapitalizam uve i bio.

Pao je, naravno, i u okruzenju - mislim na takozvani socijalizam - hladnoratovskog trijumfalizma, pod naletom neprijatelja koji nije bio - razumljivo - spreman da ostavi kamen na kamenu.

I koji je u tome uspeo: na prste jedne ruke mozes da nabrojis zemlje koje su uspele da tranziciju prebrode koliko-toliko brzo i koliko-toliko bezbolno.

U vecini zemalja pobedio je divljacki model ne tranzicije nego prvobitne akumulacije koji je temeljno devastirao ne samo drustva nego i neke drustvene vrednosti i dostignuca koja Zapad ni do danas nije dostigao.

Prosto, a vazi za Jugoslaviju posebno: sa prljavom vodom komunizma - izbacena je i beba.

Cenu danas placamo svi, a sto je najgore prisiljeni smo, ekonomski naravno, da uglas, horski klicemo - ovo je, sine, prava sloboda.

Upravo ona koju si pomenuo - sloboda da se sve sme, ali nista ne moze.

Link to comment
On 11.6.2021. at 12:01, Hamlet Strašni said:

Систем у СФРЈ је био да радници удружују свој рад у основне организације удруженог рада. Не добијају плату већ лични доходак - своје допринос заради колектива а о вишку вредности одлучују органи радничког самоуправљања. Овај систем је замишљен управо да би се спречила експлоатација.

Odakle je dolazilo bogatstvo partijskih funkcionera ako nije bilo eksploatacije?

Link to comment
Just now, eumeswil said:

Odakle je dolazilo bogatstvo partijskih funkcionera ako nije bilo eksploatacije?

Od kriminala? Ako misliš na one kasnije. Nisam siguran da je npr Kardelj bio bogat. Kao ni Tito uostalom

Link to comment

Znači niko se od njih nije obogatio legalno niti su postojali legalni mehanizmi za to unutar sistema? Ili je bogaćenje postalo moguće tek u određenom periodu, nakon liberalizacije privrede 70ih, a do tad su se gradile pozicije kroz politiku?

Link to comment
15 minutes ago, Hamlet Strašni said:

Nisam siguran da je npr Kardelj bio bogat. Kao ni Tito uostalom

 

Ali su zato živeli kao milijarderi i još su im se budale koje su im sve plaćale divile zbog toga.

Link to comment
41 minutes ago, napadaj said:

 

Ali su zato živeli kao milijarderi i još su im se budale koje su im sve plaćale divile zbog toga.

Tito da. Ostali baš i ne kao miljarderi. Šezdesetih se Moma Marković iselio iz kuće u Botićevoj (kod ulaza u kuću cveća) kada su tražili od njega da plaća povećanu stanarinu. Otišao u stan u gradu

  • +1 1
Link to comment
5 hours ago, Hamlet Strašni said:

Ako misliš na one kasnije. Nisam siguran da je npr Kardelj bio bogat. Kao ni Tito uostalom

Mislim i na ranije i kasnije (kao što je npr. Keksijev deda). Još su 40ih počela hapšenja mladih zbog političkog delovanja protiv vlasti. Jedna od takvih je bilo hapšenje grupe učenica iz Beograda koja je delila letke u kojima su vlasti optužene da su izdale ciljeve komunizma, a njeni pripadnici počeli da se bogate. Prve veće studentske demonstracije oktobra '54 u Beogradu zbog niskog standarda studentskog života. Demonstracije '68 sa sloganima "studenti,radnici i seljaci ujedinite se protiv birokrata", "dolje crvena buržoazijo". Stotine i hiljade radničkih štrajkova od najrazvijenijih do najsiromašnjih delova zemlje tokom čitavog perioda postojanja SFRJ počev od rudara u Trbovlju i Zagorju ob Savi u Sloveniji '58, gde o položaju radnika kao pseudo "vladajuće klase" dovoljno govori da su neki od zahteva bili da se svim radnicima obezbedi besplatna obuća i odeća svake godine kao i to da se posebno plaćaju nedeljni i prekovremeni rad.

 

Dakle, odakle je dolazilo nezadovoljstvo ako je sve bilo bajno i sjajno i pre liberalizacije i potržšljivanja ekonomije?

Edited by eumeswil
  • +1 1
Link to comment

Postojanje socijalnih tenzija uopšte ne mora ukazivati na to da je negde loše. Niti odsustvo istih ukazuje na to da je negde dobro. Naprotiv.

 

Nije ni pravo pitanje zašto je taj sistem propao, ako je bio dobar. Jer on je i nastao u okvirima tenzija koje su postojale još od ranije i koje su trajale. Koliko je on doprineo da se da pravi odgovor na te tenzije - to možda jeste dobro pitanje. Ako uzmemo da je osnovna tenzija (recimo tokom sedamdesetih i osamdesetih) postojala na liniji nacionalističko - građansko,  mogli bi da konstatujemo da je to jedan od retkih perioda u kome građansko nije stajalo inferiorno u odnosu na nacionalističko. Možda je i prelomni momenat za prevagu nacionalističkog bilo to što je, urušavanjem glavnih stubova komunizma, uspelo da socijalni momenat stavi u funkciju svoje agende. 

 

Samoupravljanje se može osporiti i kroz čisto ekonomsku doktrinu, time da je samoupravno (ilirsko) preduzeće manje efikasno od kapitalističkog, zbog različitih motiva poslovanja, što dalje dovodi do neadekvatnog usmeravanja kapitala. Ali u nekom širem kontekstu ideja jeste bila da se umanje nejednakosti, što bi imalo za posledicu da većina ljudi stekne neke dobre početne pozicije sa kojih će moći nastupati ravnopravnije. 

Link to comment

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...