Jump to content

Prosta duša slovenska


pantelia

Recommended Posts

43 minutes ago, John Coltrane said:

 

Arsen je 15 godina stariji od Balaševića (ili si greškom napisao "ista generacija").

 

 

Naravno da sam mislio da napišem "nisu ista generacija" 😄 Redovno pravim greške kad pišem s telefona. 

Link to post
  • Replies 811
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • renne

    44

  • InvisibleLight

    41

  • Frank Pembleton

    37

  • morgana

    33

Top Posters In This Topic

Popular Posts

ovih dana sam svracao ovamo, samo da podelim dnevnu dozu emojia. nisam mogao nista da napisem.   u petak predvece, kada su poceli notifications da piste sa telefona, znao sam da se nesto str

Ko ima volje ja sam malo pisala ... well, ne baš malo  https://drapsin.wordpress.com/2021/02/24/tajni-prolaz-kroz-noc/

Vladimir Skočajić Skoča   Ljudi odlaze svaki dan. Dobri, loši, mladi, stari. Za nekima se tuguje više, za nekima manje. Neki budu zaboravljeni za par meseci, neki

Posted Images

Dragaš poredi ispraćaj Dragojevića u Splitu i Balaševića u istom gradu, pa jbt :isuse:.

 

Sad da mi je da nađem šta je gazza napisao na fb o Dragojeviću :D, ali ne uspevam.

  • +1 1
Link to post
1 hour ago, John Coltrane said:

 

Arsen je 15 godina stariji od Balaševića (ili si greškom napisao "ista generacija").

 

Arsen je bio ono čemu je Balašević težio, nezavisni kantautor sa parolom "mater vetru dok je nama nas" a tu podrazumevam, pored porodice na prvom mestu, onaj krug prijatelja i saradnika, ono što se još podrazumeva pod "pobratimstvom lica u svemiru".

 

Sa druge strane Arsen je bio sofisticiraniji u mužičkom smislu obzirom da je završio akademiju, iako je prvo upisao pravo. Diplomirao je na flauti, a svirao od klasike do džeza. Prvi album je snimio nešto tek pre 30te i on je odisao gorčinom, razočarenjem u ljubav, nošen sa dva monumenta Moderato cantabile gde se poziva na ostavljanje celog sveta iza sebe i odlazak u nepoznato u cilju ljubavi i Sve što znaš o meni napisana egom kao da je u pitanju ostvareni umetnik a ne tek "početnik".  Dosta je radio i pisao za filmove, serije, pozorište.

Zajednička crta im je "mešovito poreklo", Arsenu je baka bila Italijanka, otac Srbin, majka Hrvatica kao i veliki broj Dalmatinaca, Ličana, Hercegovaca...

 

Uostalom Balašević mu je napisao pesmu, gde ga čak i imitira, njegov govor i pevanje, ali svakako posvećeno sa poštovanjem...Arsen je bio idol generacija iz 50tih i 60tih. Jedan od retkih čija popularnost u Jugoslaviji nije imala uspone i padove - kad je došao do vrha nije bilo šanse da ga neko "skine" odatle.

 

 

 

Jeste Dedic bio muzicki obrazovaniji i negde "sofisticiraniji", ali je muzika na Balasevicevim albumima - meni bar - daleko zanimljivija i originalnija. Tu ima nesto to njegovog sarma i bezobrazluka koji dolazi iz samoukosti, a ima dosta i do ekipe fantasticnih muzicara s kojom je radio i koja je dodavala muzicku kompleksnost na tu originalnu Balasevicevu komunikativnost. A ima i do vremena i generacije - Arsen je muzicki bio tacno tih 15 godina ispred, najznacajnije albume snimio kad je Djole tek pocinjao, i ostao negde pevac 70-tih kroz citavu svoju karijeru.

 

Mene Balasevic tu podseca malo na Stulica - sirovi genije i talenat, koji je upravo od te neizbrusenosti napravio svoj jedinstven i neponovljiv stil potpomognut sjajnim muzicarima (i producentima) oko sebe. Recimo, kad slusas obrade i jednog i drugog koje su radili daleko bolji i skolovaniji pevaci, te pesme cesto zvuce neupecatljivo, preglumljeno i tesko da bi ih uopste primetio da ih cujes na radiju.

  • +1 2
Link to post
John Coltrane
29 minutes ago, chandra said:

 

Jeste Dedic bio muzicki obrazovaniji i negde "sofisticiraniji", ali je muzika na Balasevicevim albumima - meni bar - daleko zanimljivija i originalnija. Tu ima nesto to njegovog sarma i bezobrazluka koji dolazi iz samoukosti, a ima dosta i do ekipe fantasticnih muzicara s kojom je radio i koja je dodavala muzicku kompleksnost na tu originalnu Balasevicevu komunikativnost. A ima i do vremena i generacije - Arsen je muzicki bio tacno tih 15 godina ispred, najznacajnije albume snimio kad je Djole tek pocinjao, i ostao negde pevac 70-tih kroz citavu svoju karijeru.

 

Mene Balasevic tu podseca malo na Stulica - sirovi genije i talenat, koji je upravo od te neizbrusenosti napravio svoj jedinstven i neponovljiv stil potpomognut sjajnim muzicarima (i producentima) oko sebe. Recimo, kad slusas obrade i jednog i drugog koje su radili daleko bolji i skolovaniji pevaci, te pesme cesto zvuce neupecatljivo, preglumljeno i tesko da bi ih uopste primetio da ih cujes na radiju.


Arsen je bio klasičan šansonjer a to je pratio orkestar, klavir i gudački instrumenti, kao Brel, Aznavur, Endrigo, ali i pripovedanje solo uz gitaru kao Bulat Okudzava. Svet je bio mali posle drugog svetskog rata pa je mnoge od njih upoznao, zajedno sa njima nastupao, sa nekima bio prijatelj, okumio se,...

 

Balašević je lutao muzički, više ili manje uspešno,  od pop-rock balada, do izleta u rep, rege (Zli dedaci...), fank, pred kraj tamburaško-kafanske (u najboljem smislu te reči), iako se najviše (napisao je pesmu o tome) ložio na rok. Birao je po tekstu i perfektno pogadjao. Retko gde možeš da nadješ na jednom mestu tango, klasičan rok sa gitarskim rifom, pa lagani pop, pa baladu, pa bluz. To mi je posebno moćno u Još jedna gorka pesma gde Josip Boček kida i gde ima stih “šta se ovaj u bluz meša, ma nek se drži svoje snaše” - mali obračun sa muzičkim kritičarima kao i pominjani Dzoni u Gorki okus. Ili  Nemam ništa sa tim (“njen bog zvao se Piter Grin”).

 

Pričao je kako je 80tih voleo Queen i hteo da snimi nešto poput I want to break free- iz toga je nastala muzika za Oliveru. 
Ali meni je najbitniji uticaj Pink floyda (“fudbal, koka kola i Pink floyd”) i pesme Comfortably numb - sporog ritma i “razvučenog” gitarskog sola sa tugom i “down-om” epohalnih razmera . Čak i film Celovečernji the Kid malko liči na The Wall. 

  • +1 4
  • Ne smaraj 1
Link to post
6 minutes ago, John Coltrane said:


Arsen je bio klasičan šansonjer a to je pratio orkestar, klavir i gudački instrumenti, kao Brel, Aznavur, Endrigo, ali i pripovedanje solo uz gitaru kao Bulat Okudzava. Svet je bio mali posle drugog svetskog rata pa je mnoge od njih upoznao, zajedno sa njima nastupao, sa nekima bio prijatelj, okumio se,...

 

Balašević je lutao muzički, više ili manje uspešno,  od pop-rock balada, do izleta u rep, rege (Zli dedaci...), fank, pred kraj tamburaško-kafanske (u najboljem smislu te reči), iako se najviše (napisao je pesmu o tome) ložio na rok. Birao je po tekstu i perfektno pogadjao. Retko gde možeš da nadješ na jednom mestu tango, klasičan rok sa gitarskim rifom, pa lagani pop, pa baladu, pa bluz. To mi je posebno moćno u Još jedna gorka pesma gde Josip Boček kida i gde ima stih “šta se ovaj u bluz meša, ma nek se drži svoje snaše” - mali obračun sa muzičkim kritičarima kao i pominjani Dzoni u Gorki okus. Ili  Nemam ništa sa tim (“njen bog zvao se Piter Grin”).

 

Pričao je kako je 80tih voleo Queen i hteo da snimi nešto poput I want to break free- iz toga je nastala muzika za Oliveru. 
Ali meni je najbitniji uticaj Pink floyda (“fudbal, koka kola i Pink floyd”) i pesme Comfortably numb - sporog ritma i “razvučenog” gitarskog sola sa tugom i “down-om” epohalnih razmera . Čak i film Celovečernji the Kid malko liči na The Wall. 

 

U pravu si, ta njegova univerzalnost da proda svoju pricu i emociju upakovanu u bilo koji muzicki zanr je stvarno bila fascinantna.

Link to post
1 hour ago, chandra said:

 

Jeste Dedic bio muzicki obrazovaniji i negde "sofisticiraniji", ali je muzika na Balasevicevim albumima - meni bar - daleko zanimljivija i originalnija. Tu ima nesto to njegovog sarma i bezobrazluka koji dolazi iz samoukosti, a ima dosta i do ekipe fantasticnih muzicara s kojom je radio i koja je dodavala muzicku kompleksnost na tu originalnu Balasevicevu komunikativnost. A ima i do vremena i generacije - Arsen je muzicki bio tacno tih 15 godina ispred, najznacajnije albume snimio kad je Djole tek pocinjao, i ostao negde pevac 70-tih kroz citavu svoju karijeru.

 

Mene Balasevic tu podseca malo na Stulica - sirovi genije i talenat, koji je upravo od te neizbrusenosti napravio svoj jedinstven i neponovljiv stil potpomognut sjajnim muzicarima (i producentima) oko sebe. Recimo, kad slusas obrade i jednog i drugog koje su radili daleko bolji i skolovaniji pevaci, te pesme cesto zvuce neupecatljivo, preglumljeno i tesko da bi ih uopste primetio da ih cujes na radiju.

Dedic je tata, tu nema dileme..

Link to post
Milošica
14 hours ago, Mos said:

Biće još par njih, voleo ih neko ili ne. Brena svakako za jedan deo ex-yu populacije, Džoni za drugi deo. 

Za mnogo njih oboje, verovao ili ne :D

Link to post
Ian Mancunian

Od medijskih uradaka vrednih pažnje - Teofil u "Vremenu" i Dežulović u zagrebačkim "Novostima".

 

Vidim da ima i "Nedeljnik" posvetu ali me strah da bacim pogled, posebno ako je Branko Rosić to pisao.

Link to post
9 minutes ago, Milošica said:

Za mnogo njih oboje, verovao ili ne :D

na stranu kao simbol Juge, ja svakako volim muziku tog perioda, i ne znam da li bi mi Balas usao u top 50, iako i ya njegovo stvaralastvo mam neki respekt..

Link to post
21 minutes ago, Misko said:

Dedic je tata, tu nema dileme..

 

Ma jeste, to niko ne spori. Bilo je tu jos velikih imena - braca Jusic, Sobic, Monteno, Oliver, Jadranka, Jani Kovacic, Serbedzija, genijalni Toma Bebic - i neki od njih su imali izuzetne opuse, muzicki kompleksnije od Balasevicevog, ali niko nije imao tu kombinaciju literarnosti, sposobnosti da isprica pricu, angazovanosti, sposobnosti da prepozna teme, da komunicira s publikom, i da sve tu upakuje u muzicki hit koji god zanr da izabere. Ta univerzalnost koju je gore pomenuo Coltrane stvarno ga cini neponovljivim.

 

Zapravo, sad mi pada na pamet, jedina dvojica koji su mu negde na tragu su Rambo i Djura.

 

 

  • Ne smaraj 1
Link to post
Cane Vukic Prebranac
5 hours ago, simetrije said:

"Crvena linija" na N1, priča Aleksandar Dragaš, iz Zagreba, i tako dražesno izbegava bilo kakvu mogućnost da se pomisli na "J" od Jugoslavije, koju je i sam apostrofirao sad već čuvenom mišlju, napisanom odmah nakon Đoletove smrti-  Jugoslavije nema odavno, ali je, zapravo, umrla sada. Njegovo pravo, naravno, čovek zna najbolje šta je poruka teksta koji je pisao, ali razrađujući tezu o ostavljanju Jugoslavije po strani (što je u slučaju Đoletove smrti apsolutno nemoguće) Dragaš, čini mi se, izgovara antologijsku nebulozu, ovde parafraziranu:

-Dolazi neki dobar bend iz Beograda u Zagreb, kao što dolazi neki dobar bend iz Londona, Njujorka, Mančestera, nije bitno odakle, ja želim da se malo dokine sa tom pričom (o Jugoslaviji, primedba autora posta)

 

Da pojednostavimo, ako gospon Dragaš već voli komplicirat, ne: kad bendovi iz Londona, Njujorka i Mančestera budu pevali na jeziku koji razume 100% Hrvata onda ćemo moći zanemariti priču o (pod)kontekstu, nekadašnjoj državi i zajedničkom kulturnom prostoru.  

 

 

Апсолутно +1 на поједностављивање. Постоји неко неписано правило у хрватским медијима да се умјесто Југославија каже "бивша држава", а онда и они који су као храбрији да јој име спомену, воле да се дистанцирају уједно од исте у стилу, умрла је и то је иза нас. Недавно је Владо Шагадин имао добар коментар на то све али пошто је спортски подкаст у питању да не разводњавамо превише овде.

Link to post

neko pomenu obrade... 

dal je rts pravio specijal, sa bendom. 

ja kao spavam, a žena to gleda i rida. 

tolko me uznemirio taj kaver bend da posle nisam spavo pola noći besan. 

Link to post
John Coltrane

Meni je,  na pomen Arsena i Balasevica, ovo prva asocijacija.

 

 

  • +1 1
Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...