radisa Posted February 19, 2021 Share Posted February 19, 2021 8 minutes ago, harper said: Htedoh da napisem nesto o tome kako smo mi rodjeni sezdesetih i sedamdesetih u Jugoslaviji, bar neki od nas, veceras doziveli podsecanje da smo zapravo apatridi koji su se, kao i svi gastarbajteri, prosto prilagodili zivotu u nekim drugim drzavama ali rekoh da ne prizivam vraga na ovaj topik tom pricom. Kad razmisljam o sebi, o svom vaspitanju, o tinejdzerskim godinama, prvim iskustvima i dobrim i losim, o skolama, prvim poslovima, o tome kakvoj kulturi sam bio izlozen, gde sam sve putovao, letovao i kakve stvari dozivljavao, kojih stvari se secam da sam ih prvi put uradio, jednostavno ne mogu u potpunosti da se identifikujem ni sa jednom drugom drzavom osim sa onom u kojoj sam rodjen i sve to doziveo. U Balasevicevom odlasku ima dosta toga simbolicnog u tom smislu, od pesama o kultu licnosti i akcijaskim himnama s pocetka do gorcine i cinicnog podsmeha s kraja karijere nekako je pokrio ceo taj prostor. I licnim i "politickim" pesmama. Kao da je svojim opusom svedocio o svim nasim odrastanjima, sazrevanju i ovom glavinjanju iz gubitka u gubitak do zrelih godina. Nekad frivolno, nekad majstorski, nekad gresan, nekad plemenit na svoju stetu, nekad predvidljivo i jeftino, nekad mudro i vidovito. Svi su drugi odustali, digli ruke, presli u nesto sasvim drugo, on je od ovih superpoznatih ostao jedini da belezi sva samaranja koje smo doziveli i da nam ih vraca kroz pesme. Sad, kakve su to pesme i kome se dopadaju ili ne verovatno i nije toliko bitno. Za hronicara je vazno da bude tacan, sve ostalo je cist bonus. Quote Gužva se uglavnom razišla, i, noseci pokisle zastave i razmontirane transparente, polako su odlazili i poslednji, zaostali revolucionari... Ne damo Jugu! Nisam video ko je nosio tu tablu, jer ju je nosio na glavi, kao zaštitu od kiše, ali sam znao da je to neko iz moje, zavedene pa napuštene generacije. To je bila naša lozinka. Pa... Stariji su vidali i druge fotografije po prvim stranicama udžbenika, mladi ce sigurno vidati neke sasvim nove, a naših par generacija bilo je, od bukvara do apsolventskog bala, osudeno na jednu jedinu sliku i desetak varijacija na istu parolu. Ne damo Jugu! A nešto se i ne otimaju da je uzmu. To ti je kao sa starim "moskvicem"... Nikom ne treba ceo, ali svima trebaju delovi... Neki bi samo malo mora. Neki bi koje brdašce. Ostrva su odavno razgrabljena, pa se namecu neka polovicna rešenja... Poluostrvo? Može, i to obavlja posao... Svako je ponešto kaparisao, ali tako je to sa komšijama. Uvek su spremni da se parnice oko dobre zemlje. Oni bar pitaju... A Etnicki Cistaci grabe i šakom i kapom. Nisu to velike kape, ali ih ima, ne žale se. Ustanu ranije, kao ono u Oklahomi, pa grabe zemlju sve do zalaska sunca. Onda lepo zabodu svoje kocice, i to je, kao, njihovo... Tako je osvojen Divlji Zapad. Ni Divlji Istok nece bolje proci. E, moji Indijanci... Obucite svoje raskošne nošnje, nataknite peruške i uz vatru pricajte legende o velikim bitkama iz prošlosti. Little Big Horn, Colubara River, Kosovo Field... Pricajte kakvi ste junaci nekad bili. To je dobar nacin da se prekrate dugi i nezanimljivi dani izumiranja. Ne damo Jugu... Ne daj je, moj pokisli i sjebani brate, ne daj je dok se ne rašciste neki racuni. Neko mora da ti plati za svaki put kad si ustao na "Hej Slaveni", i da ti obracuna dnevnice za sve one dane kad si kao klinac zebao u horu, cekajuci da mahneš papirnom zastavicom nekim bumbarima koji ce prozujati u velikim crnim limuzinama. Ne daj im da se samo tako izvuku... Fakturiši im sve ljigave pesmice koje si morao da nauciš napamet, sve tenkove i sve avione koje si morao da nacrtaš. Nek se nose malo u božiju mater, i jedni i drugi, ali prvo im uzmi nadnice što si navijao za Šiptare i Slovence, za sve boksere i sulude skakace na smuckama zbog kojih si se radovao i tugovao misleci da su tvoji... Kad su znali da prodaju maglu, valjda ce znati i da kupe polovne snove, mada nikako ne mogu da smislim cenu koja bi pokrila troškove saznanja da smo odmalena sanjali u prazno... 1 Quote Link to comment
אַף אֶחָד Posted February 19, 2021 Share Posted February 19, 2021 Ono sto Peca kaze gore u nekom klipu - on se utkao u nas. Njegovi stihovi su postali deo naseg kulturnog DNK. Nekoliko pesama je bilo u stanju da me pukne do suza i dok je Djole bio ziv i zdrav, a ja trezan. Uz neprikosnovene Samo da rata ne bude i Ziveti slobodno, i Slovenska mi je uvek stezala grlo. Nošen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan. Zašto, ko da zna, al' to sam jutro dočekao umoran. K'o da sam i ja leteo s njim, krilima teškim, olovnim, i video svet sakriven iza zlatnih oblaka. Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin. Ne dozvoli tad da naprave od toga tužni treći čin. Nek mi ne drže govore, nek drugom pletu lovore, ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu. O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš i nemoj crnoj ptici da me daš. O ne, ne brini, proći će za tren, ja sam samo malo lud i zaljubljen. U mojim venama davni sever samuje i ja ponekad ne znam šta mu je, što luduje, od sreće tugu tka moja prosta duša slovenska. Uplaši me sjaj milion sveća kad se nebom popali. Gde je tome kraj? Za kog su tako dubok zdenac kopali? Zašto se sve to dešava, dal' covek ista rešava il' smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama? O zagrli me sad... 1 Quote Link to comment
Willow Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 Đoletova mjuza je soundtrack najlepših i najuzbudljivijih trenutaka detinjstva i mladosti. Na primer, rano otkrivanje magije "Lepe protine kći" i "Svirajte mi jesen stiže, dunjo moja" u podrumu roditeljske kuće, i potom njihova brojna emotivna/janpi izvođenja na akustari po žurkama. Pa "Provincijalka" - koja je došla nešto kasnije, taman da postane doživotna asocijacija na nezaboravno leto na Srebrnom jezeru koje se više nikad neće ponoviti. Ili "Naposletku" koja me uvek podseti na epohalnu ljubavnu grešku i otkačinjanje osobe koja bi mi oplemenila život. ili "Samo da rata ne bude" koju je moja četa horski improvizovala na bini vojnog doma u Zenici 1989. dok sam kao vodio pesmu na gitari. Ili "Odlazi cirkus"... Mislim stvarno... Tuga... R.I.P. matori :( 2 Quote Link to comment
אַף אֶחָד Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 A ako nesto treba da udje u citanke - Dao sam ti jednu dobru godinu života... Najbolju, možda? Veliki Vračevi Medicine rascepe grudi kao narandžu i spuste novo srce u njih (pažljivo, zatvorenih šaka, kao da vraćaju vrapčića u gnezdo), razdvoje skalpelom svetlo od tame u mutnom jezgru zenice, bajaju, pokretnu nepokretno, čudotvore na ljudima, pa opet, ni oni ne mogu da mi vrate moju otrgnutu devetnaestu.... Nikad više... Ali... Proklet da sam... Ja sam bar imao dvadesetu. Dvadeset prvu. I još neke dvadeset-tridesete... Za razliku od dečaka na čije crno uokvirene fotografije svakodnevno nailazim na predzadnjim stranicama štampe... Oni ostadoše negde u devetnaestoj... Zaljubljeni... Zaigrani... Zbunjeni... Ne dospevši da svoje olovne vojnike razdvoje od olovnih zrna, koje su im Zli Starci tako bezbožnički podmetnuli u džepove... Ne, Brate Kaine, ne zovi me u polje... Ne mami me, zalud, da prošetamo minskim poljem, moj grešni sivomaslinasti brate... Poturi nekog drugog Dobrovoljca na branike svoje nesposobnosti... Okači drugu metu na svoje kartonske bedeme... Nema Mojih u ovom Ratu Naših... Ma znam... Ne može to tek tako... Čičak Izdaje se kači na sve strane. I meni će ga već neki mangup prilepiti na leđa, onako u prolazu, tapšući me po ramenu, tobož prijateljski... Razmišljao sam o tome... Koga izdati kad mi ostane da biram između nas dvoje? I, žalim... Ali prestar sam da bih izdao sebe, još jednom... Zato odjebi, JNA... Dosta je bilo... Quote Link to comment
radisa Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 O Fudbalu u YU posle rata... Quote Ostadoše sve sami Domaći? Vreme je da se preispita treba li nam uopšte ono "Gosti" na stadionskim semaforima... Zamisli: Domaći-Domaći: 0:0 ? Divota, ništa lepše... Eh... Do kraja će Ovi Nesretnici zaista napraviti Etnički Čistu Ligu, jedno Veliko Prelo, na kom će se igrati "u gajbu piva", a na utakmice stizati biciklima, traktorskim prikolicama, i okićenim volovskim zapregama punim Cigoša-trubača... Ma, putuj Evropo, kome trebaš? 2 Quote Link to comment
dvb-t manijak Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 Kao da sam slutio, ovo slušam na ripit danima Quote Vidiš li gde sam to sad u kom sam dobu čudne mi ptice, da znaš, snovima jezde jer, još sam suviše mlad da mislim o grobu a već sam suviše star da brojim zvezde Čuješ tisinu, taj zvuk, prolazi vreme zuji i preti kroz noć, drhti ko kobra nemoj da načinješ sad ozbiljne teme doji, skupi se tu i budi dobra Ref. Pa naspi još jednu za večite krivce, za balansere ne boj se, imam ja priličan cug naspi još jednu za umorne livce, za proletere večeras treća smena vraća tuđi dug Skoro će svanuti dan, još jedan praznik svi su ti plavi ko san svi su ti isti budiš se retko u šest, samo po kazni kad moraš negde na put ili na ispit Ref. Ponekad tragam i ja za zlatnim runom možda ću sanjati dim, vatru i čelik nisi ti kriva za to, ma volim te puno hajde sad, daj mi pred san poljubac velik Ref. Pa naspi još jednu za večite krivce, za balansere naspi još jednu za moje drugare naspi još jednu za umorne livce, za proletere naspi još jednu za treću smenu 1 1 Quote Link to comment
Ivo Petović Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 20 minutes ago, harper said: Htedoh da napisem nesto o tome kako smo mi rodjeni sezdesetih i sedamdesetih u Jugoslaviji, bar neki od nas, veceras doziveli podsecanje da smo zapravo apatridi koji su se, kao i svi gastarbajteri, prosto prilagodili zivotu u nekim drugim drzavama ali rekoh da ne prizivam vraga na ovaj topik tom pricom. Kad razmisljam o sebi, o svom vaspitanju, o tinejdzerskim godinama, prvim iskustvima i dobrim i losim, o skolama, prvim poslovima, o tome kakvoj kulturi sam bio izlozen, gde sam sve putovao, letovao i kakve stvari dozivljavao, kojih stvari se secam da sam ih prvi put uradio, jednostavno ne mogu u potpunosti da se identifikujem ni sa jednom drugom drzavom osim sa onom u kojoj sam rodjen i sve to doziveo. Ja se tako osećam, iako sam, zapravo, jako malo (u vremenskom smislu) te prave Jugoslavije doživeo. Ali, bilo je sasvim dovoljno da, uz odgovarajuće vaspitanje i samosvesnost, sve ovo posle doživljavam kao svojevrsni apatrid i sa minimumom emocija. 8 1 Quote Link to comment
Ivo Petović Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 (edited) 10 minutes ago, chandra said: A ako nesto treba da udje u citanke - Dao sam ti jednu dobru godinu života... Najbolju, možda? Veliki Vračevi Medicine rascepe grudi kao narandžu i spuste novo srce u njih (pažljivo, zatvorenih šaka, kao da vraćaju vrapčića u gnezdo), razdvoje skalpelom svetlo od tame u mutnom jezgru zenice, bajaju, pokretnu nepokretno, čudotvore na ljudima, pa opet, ni oni ne mogu da mi vrate moju otrgnutu devetnaestu.... Nikad više... Ali... Proklet da sam... Ja sam bar imao dvadesetu. Dvadeset prvu. I još neke dvadeset-tridesete... Za razliku od dečaka na čije crno uokvirene fotografije svakodnevno nailazim na predzadnjim stranicama štampe... Oni ostadoše negde u devetnaestoj... Zaljubljeni... Zaigrani... Zbunjeni... Ne dospevši da svoje olovne vojnike razdvoje od olovnih zrna, koje su im Zli Starci tako bezbožnički podmetnuli u džepove... Ne, Brate Kaine, ne zovi me u polje... Ne mami me, zalud, da prošetamo minskim poljem, moj grešni sivomaslinasti brate... Poturi nekog drugog Dobrovoljca na branike svoje nesposobnosti... Okači drugu metu na svoje kartonske bedeme... Nema Mojih u ovom Ratu Naših... Ma znam... Ne može to tek tako... Čičak Izdaje se kači na sve strane. I meni će ga već neki mangup prilepiti na leđa, onako u prolazu, tapšući me po ramenu, tobož prijateljski... Razmišljao sam o tome... Koga izdati kad mi ostane da biram između nas dvoje? I, žalim... Ali prestar sam da bih izdao sebe, još jednom... Zato odjebi, JNA... Dosta je bilo... Carski. Stoga, ako bi moglo da se, Čačanin, koji ne želi da živi u bloku 65, izuzme iz ove priče. Edited February 20, 2021 by Ivo Petović 2 Quote Link to comment
harper Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 Ovo je bio moj intro kod Balasevica. Pretpostavljam da je u to vreme bila neka Marina, mozda i nije, ovo mi je svejedno ostala najdraza njegova pesma. 1 Quote Link to comment
gsb Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 Imao je neizmeran talenat, redjao je reci nepredvidjljivo, cudesno. Pesme su mu bile zaista price u stihu. Uz to bio je iskren i kad je pisao o socijali, ratovima, neslobodi, autoritatizmu, medjuljudskim odnosima, ali i o sebi. Imao je osecaj za detalj, trenutak, ali istovremeno i za "epohu" i siru sliku. I voleo je, zaista je voleo Savicku: "A mala Savicka znala je bajke... A bajka je i bila..." "Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih" Quote Link to comment
Ajant23 Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 (edited) Edited February 20, 2021 by Ajant23 Quote Link to comment
April Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 Čovek je bio intergalaktički talenat.Bio sam prisutan kad je Pera pričao zašto mu se band nikada ne smeje: jer je bio u stanju da ponovi isti program trideset puta u tačku i zarez. Probajte da ispričate isti vic dva puta....potrebno je mnogo dara. A on je četiri ipo sata sam vodio hiljade odraslih od histeričnog smeha do nekontrolisanog plača. To ljudima koji gledaju koncerte na televiziji i YT ne možete da objasnite.Nikad neću zaboraviti kako u decembru'98. u 5 ujutro prelazim Gazelu; udario minus uši otpadaju, a red formiran od ulaza u SC do parkinga; čeka se da se otvori biletarnica. Uzgred, mnogo će se velikih pesama tek otkriti iz kasnijeg perioda. Naposletku je bio veliki album, ima recimo pesmu koju nije svirao na koncertima, Poslednja nevesta. Ili Čivutski vrt iz 2006. Nedostaje mi naša ljubav iz 2000, itditd, mogao bih do ujutro. Od pesama posvećenih Oliveri, moj favorit svakako je Provincijalka.Od antiratnih, svakako Regruteska:Stade sve, samo zivot prodjesine moj oci njene plavestize dan da u vojsku podjeslumpuju usijane glaveTeška noć, jbg...Sent from fav toy 4 Quote Link to comment
hefaca Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 Balkanskom ulicom postaje in memoriam serijal... Kako je milina slusati njegove pricice... Covek je bio rodjen da pripoveda. I pesme su bile takve... Cekas da vidis sta ce da se desi. I posle n slusanja. Nadam da ce se reprizirati i gostovsnje kod Ivanovica i ostale epizode show programa koji su veceras pustili. Tu je sublimat svih prica A na hrtu umro poznati novosadski, vojvodjanski pevac... Raspaljuju desnicu u Srbiji... Quote Link to comment
Recommended Posts
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.