Sefardi

[אַף אֶחָד]

 

Da li neko ovde zna za neki izvor o pokrstavanju sefarda na Balkanu pocetkom 16. veka? Pre svega na potezu Dubrovnik - Kotor. Postoji teorija da su neka prezimena koja su i do danas opstala zapravo spansko/sefardskog porekla - na primer Munjas je bio originalno Munjoz (Muñoz).

[ultra plasticni]

[אַף אֶחָד]

2 hours ago, ultra plasticni said:

 

Gde to moze da se nadje?

 

Premda, po naslovu, bar ova prva ne lici na ono sto mene zanima. - Da li je bilo pokrstavanja sefarda kad su stigli na Balkan, dakle u prvih nekoliko generacija? Cinjenica je da se ta jevrejska zajednica iz Spanije adaptirala i dok je bila u Spaniji (romanizovanjem hebrejskih prezimena), a i ko je gde ostajao na putu od Spanije ka Balkanu gde ih je konacno sultan primio.

[namenski]

Solun je, to znam pouzdano, bio grad u koji su se od Turske prihvaceni Jevreji, Sefardi, iskrcavali po dolasku iz Spanije.

I ostao je neka vrsta sefardskog centra za ceo Balkan: kojim metodama i interesima su ih Turci rasporedjivali, ne znam, ali ima izvora koji tvrde da Turci nicim nisu ogranicavali rasejanje Jevreja po carevini iz ociglednog razloga: radilo se o, za tadasnje prilike pozeljnom stanovnistvu, pre svega u kulturnom, a zatim i u pogledu sirenja raznih zanatskih vestina.

Kako je i kome od njih na pamet pala Bosna boga pitaj, ali bice da su podrucja naseljena pretezno muslimanskim zivljem bila kudikamo tolerantnija prema Jevrejima od podrucja naseljenim pretezno hriscanima.

Poput Srbije, na primer.

[namenski]

Off: 1914. Solun ima oko 140,000 stanovnika, polovina su Jevreji.

Ostatak cine nejvecim delom Makedonci, zatim Cincari i nesto preostalih Turaka.

I Grka - nesto ispod 10%.

 

 

 

 

[namenski]

Roza Eskenazi, rodjena u Stambolu, kao Sarah Skinazi, od detinjstva zivela u Solunu, do danas priznato neprevazidjena pevacica Rebetika...

 

 

Izvinjavam se na offu, ovo mi u neku ruku dodje porodicno nasledje...

Na zalost, deo grada u kome su ziveli Jevreji, ne geto u istocnoevropskom smislu, tacnije bi bilo mahala, nalazio se na mestu srusene stare pijace u Solunu.

Ziveli do 1944.

[אַף אֶחָד]

U vise navrata su oni kretali da beze iz Spanije i razlicitim putevima. Egzodus krece od 1492 i dekreta iz Alhambre. Tu je prvi talas bezao iz podrucja danasnje Katalonije, zatim u sledecem talasu oni iz Aragona i Kastilje. Ti su bezali uglavnom morem i mnogi stizali u Solun. Poslednji veliki talas jre krenuo 1496 iz severne Spanije (kada su proterani slicnim dekretom i iz Porugala), Navare, danasnje Provanse - ti su putovali mahom kopnom i do Balkana stigli sa severa. Ono sto iznenadjuje i kosi se donekle sa idejom da je taj zbeg bio homogen jeste trag prezimena tipicnih za Navaru (od kojih su mnoga ta romanizovana hebrejska) koji postoji i dan danas medju zivim svetom - sever Spanije, jug Francuske, sever Italije i onda rastrkano po Balkanu sve to Rumunije i Istanbula. Postoje na toj liniji i nigde drugde po Evropi. Trazio sam nesto o tome i nasao jako malo podataka - najverovatnije da su ti, koji su ostajali uz put, trudili se da budu low-profile i spajali se s lokalnim stanovnistvom. Pretpostavka je da se slicno desilo i sa ovima na Balkanu - oni koji su stigli do sultanovih teritorija su bili prihvaceni i ohrabreni da se nastane (i rasporedjeni iz nekog razloga - Turci su to stalno radili). Ali zanima me da li je bilo onih koji su stigli do Srbije ili Kotora i tu bili pokrsteni. Sve je prilika da jeste, ali nemam ideju gde bih trazio neki materijal o tome. Moderne knjige o sefardima uglavnom se bave time kako su cuvali identitet kroz vekove, a ne otpadnicima koji su "prodali veru za veceru".

 

[namenski]

Dostupni su mi biblioteka, muzej i arhiv u Kotoru, centralna biblioteka na Cetinju takodje, pogledacu, ima i par ljudi sa kojima vredi razgovarati.

Meni je, nazalost, literatura na sefardske teme - polovina suprugine familije je sefardskog (Grcka) porekla - ostala u Grckoj i kako sada stoje stvari ko zna kada cu biti u prilici da je se dohvatim.

Ali mi jadranska veza da je tako nazovem, koju pominjes, ne zvuci ubedljivo, osim mozda pojedinacnih slucajeva: naravno, ovo je samo pretpostavka zasnovana na prilicno verovatnoj cinjenici da je tih godina kretanje Jevreja kroz katolicke zemlje bilo poprilicno rizican poduhvat, dok je naseljavanje bilo prakticno nemoguce.

 

Pre mi ima smisla da su se Sefardi dohvatili jadranske obale dolazeci iz Bosne, u meri u kojoj su progoni popustali.

 

Opet, linija preko Pirineja, juznom Francuskom i u Italiju pa na Balkan ima smisla, ali ne mogu da se setim ni jednog izvora na temu.

Inace, Sefardi jesu bili poprilicno meksa grana: militantni cionizam, i pre i posle Herzl-a rodjen je u istocnoj Evropi, medju Askenazima, tako da ima smisla i pretpostavka o njihovom (laksem) pokrstavanju/asimilaciji.

 

Srbija moze da se brise slobodno: od Turaka doseljeni Sefardi bili su po defaultu gradsko stanovnistvo, a Srbija u ta vremena prakticno nema gradova: osim Beograda i nekoliko prakticno garnizonskih carsija na putevima ka istoku i Bosni, naseljenim vecinom Turcima, Srba/hriscana kao gradskog stanovnistva prakticno nema i nece ih biti sve do prve polovine 19. veka.

[Paul Gompitz]

6 hours ago, chandra said:

, ali nemam ideju gde bih trazio neki materijal o tome.

 

A da pitas Eliezera Papu?

[אַף אֶחָד]

5 hours ago, Paul Gompitz said:

A da pitas Eliezera Papu?

 

Ko je to?

 

@namenskii - odgovoricu kasnije, busy day

[Paul Gompitz]

Sarajevski rabin, univerzitetski profesor u Izraelu. Pun je Jutjub njegovih predavanja o Sefardima.