Ursula Legvin (LeGuin)

[harper]

3 hours ago, I*m with the pilots said:

Koja ja to?

 

2 hours ago, Jean-Luc Picard said:

Prilično sam siguran da je u pitanju "Oni koji odlaze iz Omelasa".

 

Toliko me ta prica uzima i  vraca od moje 19. godine kad sam je prvi put procitao u Sirijusu i dvadeset godina pokusavao da je zaboravim da bi mi se maltene od reci do reci vratila kad mi je bila najvise potrebna, stalno se nekako pratimo. Imam gomilu zivotnih trivija vezanih za nju, jednog dana cu valjda i sam napisati pricu o njima. Ako ne pricu onda bar podugacak post ovde, vidim da ima kolega fanova kojima bi mozda bilo zanimljivo da tako nesto procitaju.

 

Kad sam kao student pocinjao svoju prvu zivotnu karijeru, novinarsku, prvi tekst koji sam ikada objavio bio je tekst o "Hainskom ciklusu" i Ursuli Legvin. Naime, tada se upravo pojavila zbirka njenih izabranih dela sa 4 novele iz tog ciklusa, ukljucujuci i "Svet se kaze suma", "Levom rukom tame" i "Covekom praznih saka" (inace, mojim omiljenim Ursulinim romanom), u formi dzepnog izdanja i na vrlo skromnom papiru, kako se tada i stampala ta "nebitna i neumetnicka SF literatura". Taj raritet mi je, na zalost, pojela bezanija i izbeglistvo iz Pristine, kao i mnogo drugih knjiga.

 

Jedna od trivija. Svojevremeno sam jednoj Amerikanki koja predaje rusku knjizevnost na Univerzitetu u Minesoti preporucio "Omelas". Nakon sto se vratila kuci procitala je i poslala mi je zanimljiv mejl. Toliko je potresla prica da je sela sa kolegom koji predaje americku knjizevnost i ispricala mu celu pricu o tome kako je dosla do nje. Covek se nasmejao i rekao joj da on svake godine svoj kurs pocinje tom pricom ali da je on smatra toliko nepoznatom da mu nije jasno kako neko iz Srbije uopste zna da postoji. "Omelas" sam takodje preporucio jednom od najvecih zivih Norvezana i mom dragom prijatelju, Inge Eidsvagu. On je, naravno, procitao iste noci a onda je pokusao da je nadje na norveskom jeziku i shvatio da nikada nije prevedena na taj jezik. Tog dana je odlucio da je on prevede po prvi put, ne znam da li je to uradio ali poznavajuci njega verovatno jeste. Onda shvatis koliko su nasoj generaciji u zivotu doneli ljudi poput Zorana Zivkovica ili Nenada Briksija. Malo je ljudi na svetu jos osamdesetih godina proslog veka citalo ono sto smo mi mogli zahvaljujuci njima i nekim drugim ljudima.

[Arkadija]

Obožavam Ursulu. Prva njena priča koju sam pročitala je bila Veća od carstva i sporija. I danas često spomenem rečenicu koju izgovara empata, na konstataciju da na planeti nema ljudi  " Ne mislite valjda da je postanje napravilo istu grešku dva puta".

[Indy]

59 minutes ago, harper said:

Onda shvatis koliko su nasoj generaciji u zivotu doneli ljudi poput Zorana Zivkovica ili Nenada Briksija.

 

Doneli su samo vama koji ste bili dovoljno vredni i pametni da to čitate. Lezilebovići kao ja su to uspešno propustili (osim možda ponečeg u Sirijusu) i sad moram da to čitam na engleskom. Valjda je i to ok.

 

 

[burekdzija]

2 hours ago, chandra said:

Svet se kaze suma je i meni bila jedna od prvih. Ali bas prva, mislim da je bilo Capljino oko. Mali roman koji je ostao na margini njenog opusa, a zapravo sjajno ispricana prica i naslikana atmosfera.

 

I danas se secam naslovne strane (Kentaur)

[harper]

16 minutes ago, Indy said:

 

Doneli su samo vama koji ste bili dovoljno vredni i pametni da to čitate. Lezilebovići kao ja su to uspešno propustili (osim možda ponečeg u Sirijusu) i sad moram da to čitam na engleskom. Valjda je i to ok.

 

 

 

Pa, dobro, sad je i ja citam na engleskom. Vazno je da si je na kraju nasao, nama su za to sluzili ljudi kao Zivkovic i Briksi. Taj "Sirijus" je bio cudo, u onom malo formaticu nabijen do vrha kvalitetom za koji tada nismo ni znali koliki je. Za mene je taj casoipis bio i ostao jedna od najvecih legitimacija SFRJ.

[harper]

2 hours ago, chandra said:

Oni sto dolaze iz Omelasa - strasna, uzasna prica, parabola sveta u kojem zivimo. Cesto pomislim na ono dete.

 

 

Odlaze, druze Chandra, ne dolaze. U tom odlasku je sustina te price, poslednja nada i poslednja sansa za covecanstvo. Bez te slike ljudi koji se tiho, skriveno i pod okriljem noci, kao da nesto lose rade, odricu sopstvenog interesa jer ne mogu da podnesu cenu koju za njega placaju, ona slika deteta u podrumu bi bila ne samo tragicna vec i nepodnosljiva.

 

P.S. Znam da je tip-feler ali nisam mogao da odolim.

[Weenie Pooh]

[People ask me] "Where do you get your ideas from, Ms. Le Guin?" From forgetting Dostoyevsky and reading road signs backwards, naturally. Where else?

 

 

[Jean-Luc Picard]

19 minutes ago, Weenie Pooh said:

[People ask me] "Where do you get your ideas from, Ms. Le Guin?" From forgetting Dostoyevsky and reading road signs backwards, naturally. Where else?

 

 

Da... To je ta čuvena anegdota kako je Omelas dobio ime. 

[harper]

5 minutes ago, Jean-Luc Picard said:

Da... To je ta čuvena anegdota kako je Omelas dobio ime. 

 

I odlican intervju iz kojeg je Vini ovo izvukao, ako se ne varam. Ceo intervju je fenomenalan.

[Weenie Pooh]

Ne znam intervju, ali to sa čitanjem znakova unazad (Salem O.) i zaboravljanju Tolstojevskog je imala u uvodu za valjda neku zbirku priča. Ja izguglao napamet "forgetting Dostoyevsky".

[אַף אֶחָד]

Da, da, odlaze iz Omelasa, naravno. Mozda sam permutovao slova kucajuci, a mozda se i neki bit u mozgu preslozio. Desava se sve cesce.

 

Deo tog intervjua izvucen je ispred price u 12 Cetvrti vetra. Pretpostavljam da je tako i u engleskom izdanju?

 

Quote

   Središnja zamisao ovog psihomita, žrtveno jagnje, pojavljuje se u 'Braći Karamazov' Dostojevskog i nekoliko ljudi pitalo me je, prilično sumnjičavo, zbog čega sam odala priznanje Vilijamu Džejmsu. Reč je o tome da nisam bila u prilici da ponovo pročitam Dostojevskog još od dvadeset pete, koliko god da sam ga volela, pa sam naprosto zaboravila da je koristio tu zamisao. Ali kada sam je srela u Džejmsovoj 'Moralni filozof i moralni život', bilo je to sa šokom prepoznavanja. Evo kako to Džejms daje:
     
     Ili, ukoliko nam se ponudi hipoteza sveta koji nadilazi utopije gospode Furijea, Belamija i Morisa i gde bi milioni bili trajno srećni pod jednim prostim uslovom: da određena izgubljena duša na najdaljoj ivici stvari mora da vodi život samotnog mučenja, šta drugo to može biti to što ćemo smesta osetiti do jedne određene i nezavisne vrste osećanja, iako bi se u nama pojavio poriv da prigrabimo sreću ponuđenu na takav način, koliko bi gnusna stvar bilo uživanje u njoj kada se svesno prihvata kao plod takve pogodbe?
     
     Dilema američke savesti teško da može bolje da se izrazi. Dostojevski je bio veliki umetnik, i radikalan, ali njegov rani socijalni radikalizam preokrenuo se i od njega stvorio žestokog reakcionara. Dok Amerikanac Džejms, koji deluje tako blago, tako naivno džentlmenski - pogledajte kako kaže 'nama', pretpostavljajući da su mu svi čitaoci pošteni kao on sam! - bio je, ostao i ostaje istinski radikalni mislilac. Smesta posle odlomka o 'izgubljenoj duši' on nastavlja:
     
     Sve uzvišenije, prodornije ideje su revolucionarne. Predstavljaju sebe mnogo manje prerušene u dejstvo prethodnih iskustava, nego u verovatne uzroke budućih iskustava, faktore pred kojima okolina i lekcije kojima su nas do tada podučavali moraju naučiti da se povijaju.
     
     Primena ove dve rečenice na ovu priču, na naučnu fantastiku i na sva razmišljanja o budućnosti, sasvim je neposredna. Ideali poput 'verovatnih uzroka budućih iskustava' - kako prefinjena i uzbudljiva primedba!
     
     Razume se, nisam pročitala Džejmsa i odmah sela i rekla: sada ću da napišem prilču o toj 'izgubljenoj duši'. Retko se dešava tako prosto. Sela sam i započela priču, naprosto zbog toga što mi se tako prohtelo, bez ičega na umu izuzev reči 'Omelas'. Ona potiče od znaka pored puta: Salem (Oregon) unazad. Zar vi ne čitate znakove pored puta unazad? POTS. IROPSU aced. Oksicnarf Nas... Salem jednako šelomo jednako salaam jednako mir. Melas. O, melas, Omelas. Homme hlas. "Odakle dobijate ideje, gđo Legvin? Od zaboravljanja Dostojevskog i čitanja znakova pored puta unazad, razume se. Odakle drugde?

 

Sad gledam, ta zbirka je kod nas izasla 1993, original 1975. Steta sto su nasa izdanja tako skrbava, moje su se knjige sve raznizale, a otisak je skoro pa novinski.

 

 

[אַף אֶחָד]

Inace, onog dana kada je Ursula preminula, otkriven je sistem dve moguce nastanjive planete koje kruze oko jedne zvezde. Predlozio sam u nekom trenutku poluozbiljno da se planete u njenu cast nazovu Uras i Anares. Mozda bi to moglo i da se izvede, mislim da su i dalje neimenovane.

 

 

 

Edited May 26, 2020 by chandra

[dùda]

2 hours ago, harper said:

 

Odlaze, druze Chandra, ne dolaze. U tom odlasku je sustina te price, poslednja nada i poslednja sansa za covecanstvo. Bez te slike ljudi koji se tiho, skriveno i pod okriljem noci, kao da nesto lose rade, odricu sopstvenog interesa jer ne mogu da podnesu cenu koju za njega placaju, ona slika deteta u podrumu bi bila ne samo tragicna vec i nepodnosljiva.

 

P.S. Znam da je tip-feler ali nisam mogao da odolim.

skriveno i pod okriljem noći sam više shvatila kao odluku donesenu u dubinama duše, ali u tome je valjda i kvaka, da svi shvatamo na svoj način

i nekoliko puta insistira da odlaze sami, jasno je, čovek takvu odluku donosi isključivo samostalno, kao pojedinac

fantastična priča o moralu kako osnovi slobodnog življenja

slažem se do srži, sve ostalo je nesloboda, makar i savršena

[harper]

7 minutes ago, dùda said:

skriveno i pod okriljem noći sam više shvatila kao odluku donesenu u dubinama duše, ali u tome je valjda i kvaka, da svi shvatamo na svoj način

i nekoliko puta insistira da odlaze sami, jasno je, čovek takvu odluku donosi isključivo samostalno, kao pojedinac

fantastična priča o moralu kako osnovi slobodnog življenja

slažem se do srži, sve ostalo je nesloboda, makar i savršena

 

Ima toga svakako ali ima i toga da je to bio njen nacin da nas dodatno osamari porukom da individualni moral i sloboda nisu i ne mogu biti dobrodosli u drustvu koje pociva na besprizornom licemerju i izrabljivanju drugog i da je stoga taj odlazak takav da se niko od ovih koji ostaju ne oseti kao zrtva tudjeg moralisanja, jer je moralisanje s one strane morala. Seti se reakcije porodica koje se odlucuju na takav korak. Dok ovi koji ostaju pene, bune se, placu, protestuju ali se na kraju vremenom prilagode (moralisanje bez ishodista i svrhe), oni koji odlaze cute, ne govore o tome, bezglasno i bez dogovora spakuju stvari i tiho odu, na mesto koje je "jos teze zamisliti nego Omelas" (moral).

 

I originalni naslov price je pun simbola koji upucuju na to. Nisu "those who leave" vec "ones who walk away". Ne otici vec iskoraciti, udaljiti se, okrenuti ledja, ne oni kao grupa vec pojedinci. Mislim da je cela ta njena ideja u skladu s onim sto govoris, da se taj koncept ne moze ublaziti i reformisati, moze se samo u sebi iskoraciti i odbiti da se u svemu tome ucestvuje.

 

Ali, nacin koji je izabrala. Trebalo je naci snage da se sedne i onako nesto napise. Svi smo mi negde oguglali na tudju ljudsku tragediju, trebalo je otici duboko u nase najvece strahove i brige koji nisu vezani za nas same pa postici onakav efekat. Svaki put, a procitao sam tu pricu hiljadu puta, kad procitam onaj deo kad dete maglovito i iskrzano pokusava da se seti topline majcinog krila cim neko dodje u kontakt s njim, osetim se kao da me neko udari svom snagom pesnicom u stomak.

[dùda]

ma priča je fenomenalna,  i baš udara. i to snažno i duboko

sve aspekte je obuhvatila. kako samo piše o relativizaciji, to je da se smrzneš, jer, ko od nas nije tome sklon, svi to radimo, češće ili ređe, manje ili više, ali radimo

volela bih da vidim ko može da je pročita a da se bar malo ne oseti kao govno