psiholoske posledice pandemije

[Блок_64]

10 hours ago, Shan Jan said:

Mene zanima i kako se vi borite da psihicki ne prsnete sa svim ovim?

 

 

[Tsai]

april mi je mnogo brze prosao nego mart, a nista nisam znacajno menjao u svakodnevnoj rutini. malo setnje i mnogo nerviranja

[Anonymous]

Mene nervni slom čeka u junu kad budem shvatio da sam još uvek u Beogradu, a ne u Herceg Novom.

 

Za sad gledam stvari sa svetlije strane, recimo imao sam poziv, koji nikako nisam mogao da eskiviram, na seljačku svadbu krajem meseca i to je sad očigledno propalo.

[Блок_64]

1 minute ago, Tsai said:

april mi je mnogo brze prosao nego mart, a nista nisam znacajno menjao u svakodnevnoj rutini. malo setnje i mnogo nerviranja

 

 

Godina prodje dve kljucne nedelje nikako.

[iDemo]

 

A-guide-to-depression-during-covid-19

Odlicni su generalno (znam za njih od ranije)... 

[Shan Jan]

9 hours ago, slepa živana said:

gledala sam neku emisiju na početku vanrednog stanja, kao snimak razgovora psihologa, dragan ilić, psiholog kaja i neki psihijatar. psihijatar je spomenuo pojavu, mislim da se zove kognitivni fenomen. prema objašnjenju shvatila sam da se kod mene to manifestovalo i ranije. recimo kad gledam utakmicu, moram sve vreme da piljim u ekran jer mi se čini da će moj tim primiti go ako skrenem pogled.

e sad, čim se probudim pustim n1, dok idu reklame, prebacim na cnn, bbc, kad krene vremenska prognoza prebacim na tve, kad nigde ništa nema, prebacim na pink info. nonstop mi je otvoren forum, pregledavam sve žive klipove i statistike, na telefonu mi trešte daško i mlađa... primetila sam da mi se posle nekog vremena popustila pažnja, posle jedno 5 nedelja. sad i dalje sve to trešti sa svih strana, ali mi misli već blude na neke druge strane, pa ipak i dalje me sve to smiruje, u smislu, neće pasti go.

knjige, serije, filmove ne mogu da gledam, nemam koncentraciju, ne smem da skrenem pogled. ništa rad na sebi, ništa završavanje davno započetih poslova.

inače, skoro da ne izlazim iz kuće, pušim po 700 cigareta dnevno, imam neko čudno kočenje u potiljku i povremeno mi se učini da ću morati da skočim kroz prozor, da je to jedini logični izlaz.

za desetak dana treba da počnem da idem na posao. mislim da ću tog nekog dana samo sve isključiti i početi da se pravim da je sve ovo bio ružan san.

To je valjda ta potreba da se ima osecaj kontrole. Ja se secam da dok sam imao strah od letenja da sam razmisljao sto bre meni ne daju da  upravljam avionom nego moram da se oslanjam na ove pilote. A sad nam je pilot vucic Ubija ova neizvesnost sa virusom, te sad je bezbedno te sad nije, te moracemo svi da prodjemo, te imacemo krdo da nas brani... Meni je jedno vreme pomagalo da se totalno iskljucim i ne gledam uopste vesti ali u medjuvremenu mi je dosla stara majka dijabeticar pa sam sada se opet zakucao za ekran. Ne valja. 

 

8 hours ago, Halvard said:

Meni je u svemu ovome nekako najčudniji doživljaj protoka vremena. Kad pogledam svaki dan pojedinačno, čini mi se da mi prođe dok se dvaput okrenem oko sebe, a da ni sam ne znam u čemu, ali zato ukupno gledano, kao da je vreme stalo. Period pre korone mi sad izgleda kao neki drugi život, bukvalno, iako nije prošlo ni dva meseca. Kad se samo setim o čemu sam razmišljao i šta sam planirao početkom marta, prosto mi dođe da se smejem od muke. Sticajem okolnosti sam neposredno pre toga imao brdo novih dešavanja i na privatnom i na poslovnom planu, sada je to apsolutno sve stalo i ne postoji ni najmanji znak izvesnosti kada će se i da li će se uopšte to nastaviti, a i kad se nastavi, svakako neće biti onako kako sam zamišljao. U naletima suludog optimizma mi je padalo na pamet da bih mogao da iskoristim ovo vreme da se rešim prilično opterećujuće navike da sve planiram do detalja i da naučim da prihvatim neizvesnost u životu, najdalje do čega sam zasad stigao je da nemam više konstantan poriv da udaram glavom o zid.  

I tako.  

I meni se ovo usralo u zivot sto se tice nekih planova al ajd, to su samo bili odmori. A prihvatanje neizvesnosti je bas jebeno kad i drugi zavise od tvog ponasanja. Mozes ti da prihvatis da sta bude bice ali sta kada drugi zavise od tebe? Sta kada drugi ljudi zavise od tvoje plate ili od toga da li ces da im preneses virus? Pa imao bi osecaj krivice do kraja zivota, pupupu. Jedina dobra stvar u svemu ovome po meni je sto se pokazalo da nismo skroz bespomocni. Da kad je jedan broj nas krenuo da lupa u serpe okolo naokolo vlast se usrala i malo olaksala dizgine. Lep je taj osecaj. 

 

 

9 hours ago, James Marshall said:

Ja sam još gori, iskopao sam bas koji nisam pipnuo desetak godina najmanje i krenuo da peglam ponovo. 

Ti si jedini uradio pravu stvar

 

I da, setnja puno pomaze. Ja organizujem i svake nedelje odlazak u prirodu sa drugom, sto dalje od BGa, da se malo mozak odmori od svega ovoga. Pomaze i posao, da skrenes misli, pomaze i da se cujes sa ljudima a najvise bi pomoglo da prihvatimo neizvesnost kao sto rekose dragi forumasi. 

[dùda]

7 hours ago, Anonymous said:

 

Za sad gledam stvari sa svetlije strane, recimo imao sam poziv, koji nikako nisam mogao da eskiviram, na seljačku svadbu krajem meseca i to je sad očigledno propalo.

Haha, sad ovo videh.

Isto kod mene, ja presrećna 

[Jumanji]

Mislim da ste samo odlozili problem.

[InvisibleLight]

4 minutes ago, Jumanji said:

Mislim da ste samo odlozili problem.

Ovog se i ja plasim

Mada, moj subjektivni osecaj je da sam super jer sam adrenalin dzanki i kad je neka frka ja sam 'na svom', psihicki me ubija 'mirno more'  i dugi monotoni periodi bez uzbudjenja, al sad sam se na ovo navikla pa trazim nove sadrzaje

 

[Miljenko]

Mene je skroz smorio nedostatak sportskih dogadjaja i thrill koji mi to donosi (tu mislim i na kladjenje naravno). I pre ovoga sam prolazio kroz gaming periode, odnosne dane kada sam samo citao. Igre su tu i dalje, no za knjige nemam preteranu koncentraciju, par strana i misli odlutaju ( Abercrombie me ceka, sa dve trilogije koje su mi na raspolaganju, no nikako da krenem ). Nije tu rec o nekoj preteranoj brizi za sebe. Nakon startne anksioznosti, sada izlazim opustenije, naravno svuda sa maskom. Nervozu unosi razmisljanje da se roditeljima ne desi nesto. Majka ne moze stalno da pomaze caletu, te tu ja ulecem po potrebi ( narocito nocu ).

Vratio sam se stripovima u medjuvremenu; kako ovim u klasicnoj, papirnoj varijanti, tako i citanju na netu, gde se moze naci bukvalno bilo sta. Trenutno citam svako manga izdanje koje nadjem, a tu su i webtoons ( digitalna varijanta iz Juzne Koreje ), kao resenje ako mi je samo telefon pri ruci. Fin nacin za skretanje paznje. Jedini problem je kada baterija na telefonu padne ispod 10%, a ja bih citao i dalje. I`m the Gream Reaper mi je izuzetno dobar, no treba cekati nedelju dana na novu epizodu ( posto je serijal i dalje aktivan ). 

Preteracemo i ovo, mada i ja kao maksimalno introvertna osoba, imam povremene napade teskobe.

 

[Shitgenstein]

Meni je u početku bilo zajebano, ali sada mi je zapravo dobro. Pre ovoga nije bilo šanse da ne blejim sa ljudima bar 3-4 puta nedeljno, često i više, a sad pod prinudom boravim sa sobom 24/7 i mogu reći da prija i da su benefiti višestruki. I konačno imam vremena za Witchera 3 lol. Prvi put u životu kuvam skoro svakog dana. Ima tu još stvari tipa napisan doktorat. Super mi je i da radim od kuće, ne fale mi ni kancelarija ni gužvanje po GSP. Imam i tu privilegiju da me nije ni virus zakačio (ili bar ne simptomatično) niti su me zakačile sekundarne posledice (gubitak posla, smanjenje plate, suživot sa porodicom koja mi ide na kurac, ili ne daj bože čak i prinudno iseljenje jer ne mogu više da plaćam stan). A negde pri početku rekoh sebi da je jedino važno da iz ovog izađem sa što manje psihičkih oštećenja a ne da se forsiram na neku produktivnost, razvijanje skillova etc, i paradoksalno je baš taj blagi stav prema sebi omogućio uslove da zapravo završim nešto jako važno i još pored toga zapravo razvijam kojekakve veštine.

 

I buksna, da. Buksna je blagotvorna.

 

Inače je trebalo da idem na 6-7 putovanja do kraja 2020, što privatnih, što poslovnih, smorih se žešće oko toga ali šta je tu je. Slično kao @Halvard, učim lekcije o neizvesnosti.

 

 

U svakom slučaju očekuje nas nekakav PTSD na kolektivnom nivou. 

[ToniAdams]

dokle si stigla?

u witcheru fkors. mene malo smorila mehanika i generalno bagovitost posle red dead-a, ali prica fakat nije hrdjava.

[Shitgenstein]

Ne sasvim daleko, lovim vešticu sad, inače uzimala sve questove, igrala gwent, interagovala sa fazon svim npc-evima usput, pobrala sve biljke 

Grafička mi nije dovoljno jaka da lepo istera ni 30fps pa mi malo kasni slika u odnosu na zvuk, oduzima od iskustva al jbg.

[Desmond Bojčinski]

On 30.4.2020. at 13:30, Shan Jan said:

 Mene zanima i kako se vi borite da psihicki ne prsnete sa svim ovim? 

Nikako.

 

Na poslu ludilo koliko nas nema na gomilu pacijenata, kolega kome je ostalo par meseci do penzije se klacka na respiratoru, žena 99% ostaje bez posla jer je firma kaput, a ja sve to gledam iz samoizolacije.

 

On 30.4.2020. at 13:32, Filozof manijak said:

Samo opijati, i nema problema 

Da znaš.

[mustang]

u principu sam dobro. smara me cekanje u redu za prodavnciu i nedostaju mi plaze. finansijski sam totalno pukla zadnja dva meseca ali ne osecam stres oko toga, nije prvi put. 

 

fale mi plaze i krav maga. 

 

i dalje se vidjam i cujem sa kim treba. ne osecam se u izolaciji, prilicno sam dobro organizovana ali ljudi oko mene me pogadjaju, nekima bas tesko pada i pucaju. i dzabe pricam bice sve okej...

 

al sve mislim da samo ovo sanjam i da cu da se probudim iz ovog kosmara. 

Edited May 2, 2020 by mustang