Svet posle Korone - društvo i vrednosti

[Gojko & Stojko]

14 hours ago, Luther said:

Svi koji ovde pišu, ma u kojoj državi živeli a žive u brojnim, imaju samo najgore reči za političare na vlasti. Nesposobni imbecili, kreteni, korumpirani, nameštaju pare pojedincima, budale, mlakonje..........Nigde reči pohvale, niko ne valja.

Molim te nemoj da lažeš. Nije lepo.

 

12 hours ago, Budja said:

Nije rec o kritici low cost avionima ni disruptivnom biznis modelu, rec je o upotrebi istog za prodavanje odredjenog stila zivota.

Dakle, mi matori, da kazem, interrail (mada sam ja nesto mladji od te generacije) stil zivota je ono sto danas zovemo hispterima: low cost, couch surfing, volontiranje po Africi, Aziji i Juznoj Americi, sviranje po lokalnim kaficima u nedodjijama Ekvadora, surfing u Montañiti, auyashca y Peruu i tako to. Sa druge strane, kruzeri, masovke Engleza po Rodosu, Majorci i sl, trideset dnevnih letova iz Ekvadora za Floridu da se sopinguje u Majamiju i poseti Diznilend. Oba stila zivota su low cost, ali su prilicno raziliciti.

Ovo si baš lepo sročio. I ja bih slično, ali bih verovatno u priču uveo konstataciju šta koja od ove grupe ima u glavi i zalutao u "elitizam i salonski komunizam". Prvi stil se ovde zove od strane ovih drugih smashed avo inner city raving lunatics/tree huggers, a ovaj drugi stil se od ovih prvih jednostavno zove bogans.

 

Jedan francuski film od pre pet godina je po meni savršen predložak za diskusiju kako je ovde zamišljena. Pominjao sam ga ranije na forumu, ali nisam primetio ama baš nikakvu reakciju, mada očekujem da su bar ljudi u Francuskoj (borris_) videli. Zove se Demain (Tomorrow) i govori na optimističan način o održivom životu u budućnosti (autori na početku kažu da su namerno napravili takav film jer su svi ostali filmovi koji pričaju o održivoj budućnosti depresivni (zbog, jel'te, nemoogućnosti takve budućnosti). Po meni je film savršen, ima pet glavnih tema - poljoprivredu, proizvodnju energije, ekonomiju, demokratiju i obrazovanje. Ja bih počeo sa delom o ekonomiji u svetlu reakcija na pandemiju, sa primerima uvođenja lokalnog novca (trenutni primeri onog klempavog gradonačelnika sa novčanicom od dvadeset pet funti i novčanice od deset funti sa Dejvidom Bovijem su za srećni kez od usta do usta) gde je cilj da taj novac cirkuliše u zajednici gde se zarađuje a ne isisava na stranu, i sa primerom švajcarskog WIR bankovnog sistema, koji je uveden da bi se svojevremeno izborili sa Velikom depresijom, a i dan danas funkcioniše, sa desetinama hiljada članova i ekvivalentom od nekoliko milijardi franaka godišnjeg prometa.

 

Share & Enjoy

Edited March 25, 2020 by Gojko & Stojko
.

[Luther]

1 hour ago, Gojko & Stojko said:

Molim te nemoj da lažeš. Nije lepo.

......................

 

 

Ružno zboriš daleki saforumašu. Lažu ljudi koji namerno i svesno iskrivljuju činjenice. Moj je utisak da je to što sam napisao tako. Možda je trebalo da se ogradim i kažem: većina, uglavnom, skoro svi itd. No to ne menja poentu onoga što sam rekao pa je u suštini nevažno. Žao mi je naravno što je izrečeno povredilo tvoje tankoćutno biće, ali se nadam da će pisanje u vanrednom stanju biti dovoljna olakšavajuća okolnost koja će me poštedeti još težih kvalifikacija.

[Gojko & Stojko]

21 hours ago, Luther said:

 

Ružno zboriš daleki saforumašu. Lažu ljudi koji namerno i svesno iskrivljuju činjenice. Moj je utisak da je to što sam napisao tako. Možda je trebalo da se ogradim i kažem: većina, uglavnom, skoro svi itd. No to ne menja poentu onoga što sam rekao pa je u suštini nevažno. Žao mi je naravno što je izrečeno povredilo tvoje tankoćutno biće, ali se nadam da će pisanje u vanrednom stanju biti dovoljna olakšavajuća okolnost koja će me poštedeti još težih kvalifikacija.

A moj je utisak da je svaki forumaš sa kojim si se ovde zakačio ranije takođe ubeđen da je ono što on piše baš tako, kao i da bi se sa njima manje kačio kada bi pisao tako kao što si sam sebi predložio. Ja izvinjenje prihvatam, čak i uz tankoćutno peckanje koje ipak nisi mogao da preskočiš. Ja tvoju poentu vidim i bez ublažavanja, problem je što zbog prezentacije uvek sa nekim zakačiš pa onda ne ostane ništa za razumnu diskusiju.

 

Da nastavim sa idejama iz filma Demain, iz teme demokratije. Jedna od ideja koja se pominje je donošenje odluka nakon diskusija u građanskom parlamentu (ja sam upotrebio taj izraz za nešto što se ovde zove citizens jury u čemu sam pre nekoliko godina učestvovao, ali o tome malo kasnije). Princip je sledeći - odabir građana po slučajnom uzorku (koji bi trebalo da po različitim demografskim, socijalnim i obrazovnim parametrima odslikava društvo), za razmatranje strogo ograničene teme u ograničenom vremenu. Premisa je da za razliku od profesionalnih političara čiji je posao da budu dobro obavešteni o problemu kojj se rešava, jer su zato plaćeni i imaju dovoljno vremena, slučajnim uzorkom izabrani lljudi ne mogu biti kupljeni od strane posebnih interesa, a uradio bi se svaki napor da budu dovoljno informisani o problemu i da mogu da donesu racionalnu odluku. Primeri koje su oni u filmu izneli su islandsko donošenje novog ustava, parlament istočne Belgije, i meni posebno interesantan primer u koji je na prvu loptu teško poverovati - da je na osnovu rada citizens jury sličnog kao onaj na kome sam ja bio koji je razmatrao gradnju vetrogeneratora, Teksas država u US koja ima najveću instaliranu bazu turbina na vetar. Takođe je upečatljiv primer iz filma gradonačelnik iz Indije koji je uradio nešto što se obično smatra za nemoguće - da stanovnici iz različitih kasti njiohovog strašno rigidnog kastinskog sistema učestvuju zajedno u odlučivanju i značajno poprave kvalitet života u svom mestu u odnosu na slična mesta u Indiji. Samoupravljanje na islandski, belgijski, teksaški i indijski način.

 

Citizens jury u kome sam ja učestvovao je razmatrao problem noćnog života u Sidneju, to se dešavalo u vreme nakon što su u dva posebna incidenta dva momka umrla od posledica napada pijanih (individualnih) napadača (od jednog udarca) i u vreme kada su se kao posledica toga od strane vlade NSW u delu Sidneja uveli lockout laws, za ograničenje rada hotela i pabova i ograničenje točenja alkohola. Poziv je bio upućen na oko hiljadu adresa, od čega su posle odabrali nas 42, i imali smo pet sastanaka subotom u trajanju od skoro 8 sati. Sponzori su bili opština Sidnej (tj. jako progresivna gradonačelnica) i organizacija newDemocracy koja je već organizovala nekoliko sličnih parlamenata. Iskustvo je bilo vrlo interesantno, ne baš kao 12 gnevnih ljudi, ali vrlo slično, jako je teško objasniti svima činjenice i posledice različitih razmatranih akcija, ja sam i ranije imao poštovanje za našu gradonačelnicu ali od ovoga je to prešlo u divljenje (i uopšte generalno poštovanje za posao političara).

 

SaE

[Redoran]

@Gojko & Stojko Ne bakćem se sa torrentima, ima li film negde da se pogleda za dž ili ppw?

[Gojko & Stojko]

Izgleda da ima - $4.99 za iznajmiti (Ozi dolari)

 

 

Share & Enjoy

Edited March 26, 2020 by Gojko & Stojko
cena

[Lezilebovich]

Čitam na fejsbuku naslove tipa Radnici XY fabrike se udružili i traže ovo ili ono (prevoz, mase i slično, ništa fancy). Ima li šanse da ova kriza doprinese tom osećaju da radnik u fabrici nije najbedniji stvor koji prima milostinju, nego da ima pravo čak i da traži nešto i da mu se to ispuni ? 

[Lancia]

3 minutes ago, Lezilebovich said:

Čitam na fejsbuku naslove tipa Radnici XY fabrike se udružili i traže ovo ili ono (prevoz, mase i slično, ništa fancy). Ima li šanse da ova kriza doprinese tom osećaju da radnik u fabrici nije najbedniji stvor koji prima milostinju, nego da ima pravo čak i da traži nešto i da mu se to ispuni ? 

Ja sam iskreno pesimista, profi politicari (oni bez ijednog radnog dana, politicarenje ne racunam) su masine za spinovanje problema, uvek ce nesto drugo biti vaznije, odnosno tema koja je laka za palamudjenje, nacionalizam, pol. afere...

Dok god se ne uvede zakon da ti se politicka karijera zavrsava mandatom od 4 godine, npr, od toga nema nista, U suprotnom ostaje sprega politicara i krupnog kapitala, gde je najvazniji moto, tante za kukuriku.

Zalosno je videti danas da medicinsko osblje u Spaniji nosi skrojene zastitne mantile od kesa za djubre.

[adam]

neizmerno bih voleo da se iz ovog sranja desi nesto pozitivno, nesto sto bi vecini na planeti olaksalo zivot i distribuiralo to sto imamo makar malo ravnomernije ali ovo raznosenje iz radnji, ovaj sebicluk, ovo gledanje sebe, kurcobolja za stare i nemocne i od strane vecine sistema i od strane mladih i zdravih koji smatraju da ih to ne dodiruje i ponasaju se u skladu s tim, mi ne uliva poverenje. imam osecaj da ce posledice biti jako, jako lose. da cemo postati jos sebicniji i jos zatvoreniji jer je vise nego ocigledno da smo svi ostavljeni sebi i najblizima i da se na kolektiv ne moze racunati. pa cemo dovlaciti samo za sebe i najblize a ako u nekom razvijenijem drustvu i pretekne, dace neku mrvicu da dobiju koji poen na lestvici moralne superiornosti. 

 

i tako do neke sledece krvave revolucije.

 

pa onda opet red zaborava zasto se desila. da bi nam opet neko kenjao zbog prolivene krvi. jer... eto... i neljudi su ljudi. 

[mlatko]

Ja sam iskreno pesimista, profi politicari (oni bez ijednog radnog dana, politicarenje ne racunam) su masine za spinovanje problema, uvek ce nesto drugo biti vaznije, odnosno tema koja je laka za palamudjenje, nacionalizam, pol. afere...
Dok god se ne uvede zakon da ti se politicka karijera zavrsava mandatom od 4 godine, npr, od toga nema nista, U suprotnom ostaje sprega politicara i krupnog kapitala, gde je najvazniji moto, tante za kukuriku.

Heh, a ko je budala da ulazi u živo blato krupnog kapitala i sindikata na 4 godine života. Ideali su jedno a stvarnost drugo

Inviato dal mio Mi 9 Lite utilizzando Tapatalk

[Luther]

8 hours ago, Gojko & Stojko said:

A moj je utisak da je svaki forumaš sa kojim si se ovde zakačio ranije takođe ubeđen da je ono što on piše baš tako, kao i da bi se sa njima manje kačio kada bi pisao tako kao što si sam sebi predložio. Ja izvinjenje prihvatam, čak i uz tankoćutno peckanje koje ipak nisi mogao da preskočiš. Ja tvoju poentu vidim i bez ublažavanja, problem je što zbog prezentacije uvek sa nekim zakačiš pa onda ne ostane ništa za razumnu diskusiju.

 

.........

 

Interesantno je kako lepo vidiš tankoćutno peckanje a previđaš popriličnu uvredu koju si mi uputio rekavši da lažem. Mogao si reći da ima i drugih primera, da sam nešto prevideo, da ponovo to pogledam ali ne, odmah: lažeš. Drugim rečima trn-balvan. Posle se ja kačim a zapravo nikada prvi ne vređam, samo na uvrede odgovaram uvredom, takva mi je narav što reče škorpija kad je ubola žabu. Možda sam ponekad previše sarkastičan i ciničan, dođe to sa godinama. Bar za to na forumu postoji lek: ne čitaš.

 

Što se tiče ove ideje sa "citizens jury" tu vidim sledeće probleme:

 

1. odabir građana po slučajnom uzorku (koji bi trebalo da po različitim demografskim, socijalnim i obrazovnim parametrima odslikava društvo)

Od algoritma odabira i onih koji biraju CJ (ko su upšte oni, kakve su im kvalifikacije i interesi?) zavisiće u dobroj meri i rezultati glasanja a voleo bi da vidim toga ko zna šta to "odslikava društvo" i još je pri tom nepristrastan. Svevišnji?

 

2. Premisa je..... slučajnim uzorkom izabrani lljudi ne mogu biti kupljeni od strane posebnih interesa, a uradio bi se svaki napor da budu dovoljno informisani o problemu i da mogu da donesu racionalnu odluku.

Premisa da tako izabrani ljudi ne mogu biti kupljeni je proizvoljna i pogrešna, još kako mogu jer:

"If men were angels, no government would be necessary. If angels were to govern men, neither external nor internal controls on government would be necessary."

James Medison

Pored toga pitanje je ko bi uradio svaki napor da ljudi budu dovoljno informisani ma šta to dovoljno značilo i koliko dugo bi trajalo. Neke stručne službe ili eksperti koje bi opet birao ko? I koji kao što vidimo imaju različita mišljenja o istom problemu a svakako i različite interese. Ovaj CJ bi tako bio prepušten na milost tim "informatorima" pošto o datom problemu nema pojma. S tim da bi "informatori" svakako mogli biti i bili bi pod uticajem ljudi koji u tome imaju interes tj.korumpirani.

 

3.Ograničavanje CJ na određenu temu i vreme znači da bi ti trebale stotine ili hiljade istih istovremeno, gledajući na broj odluka koje zakonodavna tela u složenom i mnogoljudnom društvu donose. Ko i kako bi to organizovao i platio ostaje nejasno. Ovo je možda moguće u nekim manjim zajednicama i za neka veoma jednostavna pitanja.

 

Osim ovih primedbi sve ostalo u predlogu je odlično. 

 

 

 

 

 

[Budja]

9 hours ago, Gojko & Stojko said:

A moj je utisak da je svaki forumaš sa kojim si se ovde zakačio ranije takođe ubeđen da je ono što on piše baš tako, kao i da bi se sa njima manje kačio kada bi pisao tako kao što si sam sebi predložio. Ja izvinjenje prihvatam, čak i uz tankoćutno peckanje koje ipak nisi mogao da preskočiš. Ja tvoju poentu vidim i bez ublažavanja, problem je što zbog prezentacije uvek sa nekim zakačiš pa onda ne ostane ništa za razumnu diskusiju.

 

Da nastavim sa idejama iz filma Demain, iz teme demokratije. Jedna od ideja koja se pominje je donošenje odluka nakon diskusija u građanskom parlamentu (ja sam upotrebio taj izraz za nešto što se ovde zove citizens jury u čemu sam pre nekoliko godina učestvovao, ali o tome malo kasnije). Princip je sledeći - odabir građana po slučajnom uzorku (koji bi trebalo da po različitim demografskim, socijalnim i obrazovnim parametrima odslikava društvo), za razmatranje strogo ograničene teme u ograničenom vremenu. Premisa je da za razliku od profesionalnih političara čiji je posao da budu dobro obavešteni o problemu kojj se rešava, jer su zato plaćeni i imaju dovoljno vremena, slučajnim uzorkom izabrani lljudi ne mogu biti kupljeni od strane posebnih interesa, a uradio bi se svaki napor da budu dovoljno informisani o problemu i da mogu da donesu racionalnu odluku. Primeri koje su oni u filmu izneli su islandsko donošenje novog ustava, parlament istočne Belgije, i meni posebno interesantan primer u koji je na prvu loptu teško poverovati - da je na osnovu rada citizens jury sličnog kao onaj na kome sam ja bio koji je razmatrao gradnju vetrogeneratora, Teksas država u US koja ima najveću instaliranu bazu turbina na vetar. Takođe je upečatljiv primer iz filma gradonačelnik iz Indije koji je uradio nešto što se obično smatra za nemoguće - da stanovnici iz različitih kasti njiohovog strašno rigidnog kastinskog sistema učestvuju zajedno u odlučivanju i značajno poprave kvalitet života u svom mestu u odnosu na slična mesta u Indiji. Samoupravljanje na islandski, belgijski, teksaški i indijski način.

 

Citizens jury u kome sam ja učestvovao je razmatrao problem noćnog života u Sidneju, to se dešavalo u vreme nakon što su u dva posebna incidenta dva momka umrla od posledica napada pijanih (individualnih) napadača (od jednog udarca) i u vreme kada su se kao posledica toga od strane vlade NSW u delu Sidneja uveli lockout laws, za ograničenje rada hotela i pabova i ograničenje točenja alkohola. Poziv je bio upućen na oko hiljadu adresa, od čega su posle odabrali nas 42, i imali smo pet sastanaka subotom u trajanju od skoro 8 sati. Sponzori su bili opština Sidnej (tj. jako progresivna gradonačelnica) i organizacija newDemocracy koja je već organizovala nekoliko sličnih parlamenata. Iskustvo je bilo vrlo interesantno, ne baš kao 12 gnevnih ljudi, ali vrlo slično, jako je teško objasniti svima činjenice i posledice različitih razmatranih akcija, ja sam i ranije imao poštovanje za našu gradonačelnicu ali od ovoga je to prešlo u divljenje (i uopšte generalno poštovanje za posao političara).

 

SaE

 

Odlican post!

 

Prica se dosta o spustanje demokratije sa reprezentativnog na participativni nivo u mannjim zajednicama.

 

O ovome prica i Raghuran Rajan, profesor ekonomije na cikaskom univeritetu i bivsi guvenrer centralne banke Indije:
The Third Pillar: How the State and Markets are leaving Communities Behind

 

Nisam citao knjigu, gledao sam njegovu prezentaciju, zajedno sa Angus Ditonom (nobelovac, autor clanka o rastu smrti bele radnicke klase u SAD usled opioida) i Robertom Putnamom (poznati sociolog koji se bavi drustvenim normama), webcast sa kongresa americke ekonomske asocijacije:

https://www.aeaweb.org/webcasts/2020/deaths-of-despair-future-of-capitalism

 

Deaths of Despair and the Future of Capitalism

Presiding: Angus Deaton, Princeton University

Anne Case, Princeton University
Robert D. Putnam, Harvard University
Raghuram Rajan, University of Chicago
Kenneth Rogoff, Harvard University

 

Svaka preporuka.

[Aineko]

On 26.3.2020. at 8:41, Gojko & Stojko said:

Izgleda da ima - $4.99 za iznajmiti (Ozi dolari)

 

 

Share & Enjoy

Taj YT product nije lansiran u Turskoj, tako da nece funkcionisati...

[halloween]

Al' ste zapenili sa turizmom, i to sa nekim debilkastim argumentima- mi znamo i  što i gde idemo, a tamo neki jado ne zna ni gde je bio. Ima toga dosta po Bgd- da su meni njegove pare, ja bih znao da uložim/ ja bih znao da potrošim  (a on ne zna).

Odraziće se ovo ne na dostupnost, nego na bezbednost putovanja bez obzira na to kako je organizovano.

Boldiram:

- Digitalizacija svih sfera života

- Napuštanje dosadašnjeg koncepta obrazovanja po školama kao zgradama. Profesori će odahnuti, a roditelji uzdahnuti. Izvolite pa se bavite svojom decom u segmentu vaspitanja.

- Napuštanje gotovog novca u opticaju

- Smanjenje broja stanovnika i postepeno slabljenje čvrstih porodičnih veza u  društvima u kojima je to tradicija

- Promena koncepta odnosa zapsosleni- poslodavac, postaje pravilo: nepostojanje radnog vremena, rad kod kuće (uštede troškovima poslovnog prostora i pratećih troškova- struja, voda, telefon, grejanje tokom radnog vremena prebacuju se na zaposlene, povećanje plata)

- Internet kao javno dobro, besplatan

- Promena nekih segmenata ljudskih prava, ali u smislu  sužavanja individualnih prava na račun zajednice

[Budja]

Ideja da ce sada svi da rade od kuce je preterana jer ljudi su ljudi, i prirodni  kontakt je prirodni kontakt.

Stavise, rekao bih da ce se bas u obrazovanju, videti prednosti prezencijalne nastave u poredjenju sa on line nastavom, tako da je predvidjanje smrti skole kao zgrade preuranjeno.

[harper]

On 26.3.2020. at 14:27, adam said:

neizmerno bih voleo da se iz ovog sranja desi nesto pozitivno, nesto sto bi vecini na planeti olaksalo zivot i distribuiralo to sto imamo makar malo ravnomernije ali ovo raznosenje iz radnji, ovaj sebicluk, ovo gledanje sebe, kurcobolja za stare i nemocne i od strane vecine sistema i od strane mladih i zdravih koji smatraju da ih to ne dodiruje i ponasaju se u skladu s tim, mi ne uliva poverenje. imam osecaj da ce posledice biti jako, jako lose. da cemo postati jos sebicniji i jos zatvoreniji jer je vise nego ocigledno da smo svi ostavljeni sebi i najblizima i da se na kolektiv ne moze racunati. pa cemo dovlaciti samo za sebe i najblize a ako u nekom razvijenijem drustvu i pretekne, dace neku mrvicu da dobiju koji poen na lestvici moralne superiornosti. 

 

i tako do neke sledece krvave revolucije.

 

pa onda opet red zaborava zasto se desila. da bi nam opet neko kenjao zbog prolivene krvi. jer... eto... i neljudi su ljudi. 

 

Zajednica nije neko apstraktno telo viseg reda na koje se moze ili ne moze racunati vec ono sto naprave od nje upravo ti sami i sebi najblizi. Nama je prodata cigla u formi mantre po kojoj postoji dihotomija izmedju individue i zajednice, kao da su to dva suprostavljena pojma koja iskljucuju jedan drugi, kako bi se formirao svet u kojem je savrseno legitimno delati iskljucivo u domenu sopstvenog interesa a deli se kompromisno samo ono sto se mora deliti, kako bi se u superiornijem okruzenju, usled ciste brojnosti, bolje zastitio taj slavni sopstveni interes. Shvatanje zajednice kao zastitnika sopstvenog interesa u onom delu i kada ga je nemoguce individualno zastititi oduzeo joj je sinergicki efekat javnog interesa i pretvorio je u orudje ili demonstracije sopstvenog interesa (totalitarna drustva) ili borbe za sopstveni interes (granicne pseudo-demokratije) u okruzenju sa strogo postavljenim pravilima igre koja uglavnom pocivaju na takozvanoj cost-benefit analizi.

 

Takvo pervertiranje zajednice je cista drustvena mocvara koja je plodno tle za uzgoj korupcije, permanentnih konflikata svake vrste izmedju raznih interesnih grupa, sebicluka kao prihvatljivog i pozeljnog modus operandija i samozivosti umesto individualne samoaktuelizacije. Ti fenomeni su u poslednje vreme doveli do brojnih devijacija u domenu javne i politicke reprezentacije, kao sto su totalno retardiranje onoga sto u javnosti treba da predstavlja role model i suspenzija politickih argumenata u korist sekundarnih atributa politicke reprezentacije (na primer, PR, politicki klijentelizam, partijsko manipulisanje politickog izbora i slicno) u okviru demokratskog izbornog procesa. Svaki ili skoro svaki pokusaj da se kritikuje i ospori taj sistem proizvodi kakofoniju urlika o poturanju socijalizma, porazenim ideologijama i slicno.

 

Trenutno ponasanje ljudi, koje te s pravom iritira, nije nista drugo do posledica nametanja tog kompetitivnog nacina zivota, trke izmedju profita i komfora koja se nikada ne zaustavlja jer ne moze da se zavrsi zbog medjusobne uslovljenosti ta dva fenomena. Drugim recima, radi se o vesto promisljenom i implementiranom sistemu koji sluzi za porobljavanje vecine ljudi i odrzavanja nesrazmere u raspolaganju resursima u korist elitne manjine. Tu i tamo se provuce neki "Bil Gejts" slucaj samoniklog milijardera ali se i takvi slucajevi veoma brzo implementiraju u ceo postojeci mehanizam.

 

Taj sistem je iscrpeo svoju vitalnost prosto zato sto raspolaze ogranicenim sistemom obdelavanja, planetom a ne moze se neograniceno razvijati u ogranicenom prostoru. To je bilo jasno i pre pojave ovog virusa, ovo ce samo biti cudo od tri dana koje ce biti zaboravljeno cim rane zacele, do sledece katastrofe koja moze lako imati biblijske razmere. Da li cemo shvatiti da ovako ne mozemo opstati ne znam ali sumnjam. Ne treba zaboraviti da su na celu sistema sebicnosti patrijarsi sebicnosti a da je ogromna vecina ljudi anestezirana, i bice sve vise anestezirana, brisanjem granica izmedju fizicke i virtuelne realnosti. Takodje, sta je alternativa jos uvek nije ni jasno, ni izvesno. Skandinavski model balansiranja javnog interesa i slobode kretanja kapitala nam je dao jedan moguci pravac ali, na zalost, nikada nije dovoljno istrazeno da li je u pitanju specifican kulturni model ili nesto sto se moze adaptirati na globalnoj ravni. Za sada je jedino sto je jasno to da smo u velikoj opasnosti da isecemo granu na kojoj sedimo.