Pogledajte i pročitajte SVE na ovoj temi - koristiće vam!

[pt 2.0]

Šeklerov tekst ne prenosim samo zato što sa čovekom sarađujem godinama , nego što je lepo i detaljno a pitko objašnjeno.

Pročitajte ceo tekst ovde a navodim vam samo primer iz tržnog centra, jer je oko toga bilo najviše luđenja po mrežama...

 

"PRIMER 3. Otišli ste u veliki tržni centar, odnosno u ogroman hipermarket, ili na ogromnu zatvorenu pijacu zelenu, ili na sajam.

Ako taj hipermarket ima 1000 kvadratnih metara, i ima visinu do plafona 10 metara, onda je ukupna zapremina vazduha u tom objektu jednaka: 1000 X 10 = 10 000 kubnih metara. Ako znamo da svi ti hipermaketi imaju ventilaciju, i neka je ona 5 izmena na čas, onda je to 10 000 kubnih metara X 5 (broj izmena na 1 čas) = 50 000 kubnih metara.

 

Pretpostavimo da je unutra ušlo ukupno 100 ljudi, i da su od njih 100 samo 2 inficirana, i to jedan bez simptoma, a drugi sa simptomima (kašlje i kija). Pretpostavimo da će se unutra obojica zadržati 1 čas (60 minuta).

Osoba bez simptoma (osoba A)  će za to vreme izlučiti 50 virusa na minut ili ukupno 50 X 60 = 3000 virusnih čestica za 1 čas.

Pretpostavimo da se druga osoba (osoba B) sa simptomima, sem što je provela 60 minuta unutra izlučujući disanjem oko 50 virusa na minut, još i 5 zakašljala i 5 kinula. Onda će ta osoba B ukupno izbaciti sledeću količinu virusa:

Disanjem: 50 X 60 minuta = 3000 virusa

Nakašljavanjem: 5 nakašljavanja X 100 000 virusa (toliko se izbaci kod svakog nakašljavanja u obliku mikrokapljica) = 500 000 čestica virusa

Kijanjem: 5 X 1 000 000 (najmanje toliko virusa se izbaci svakim kijanjem pojedinačno) = 5 000 000 čestica virusa

Ta osoba sa simptomima je izbacila ukupno: 3000 + 500 000 + 5 000 000 = 5 503 000 virusa!

I sami primećujete da je osoba sa znacima bolesti (osoba C) izlučila mnogo više virusa od one osobe bez simptoma osoba A) ili tačnije 1834, 33 puta!!! (5 503 000 : 3000 = 1834,33)!

Obe osobe su ukupno izlučile (ili osoba A + osoba B) sledeću količinu virusa 5 503 000 + 3000 = 5 506 000 virusnih čestica.

Ukupna zapremina vazduha (računajući i izmene jer radi ventilacija) je 50 000 kubnih metara. Dakle, koncentracija virusa po kubnom metru će iznositi: 5 506 000 : 50 000 = 110, 12 virusnih čestica po kubnom metru!  

 

Da li će se zaraziti neko ko uđe u taj hipermarket?

Odgovor: Zavisi od vremena provedenog u njemu.

 

Ako neko provede 1 čas u hipermarketu, on udiše 10 litara vazduha na minut ili 60 minuta X 10 = 600 litara odnosno 0,6 kubnih metara. Obzirom da u jednom kubnom metru ima 110,12 virusnih čestica to znači 110,12 X 0,6 kubnih metara = 66,72. Izračunata količina virusa je skoro 8 puta manja od potrebne minimalne infektivne doze, što znači da se posetilac koji provede 1 čas neće zaraziti. Bilo bi potrebno da posetilac tržnog centra provede minimalno 6 časova, da bi se eventualno zarazio. Ali za tih 6 časova bi se odigralo još 5 izmena na čas X 5 časova = 25 izmena, odnosno u hipermarket će ući sledeća količina spoljašnjeg vazduha: 25 X 10 000 kubnih metara (polazna zapremina vazduha u objektu) X 25 (toliko puta će se za 5 časova izvršiti izmena vazduha) = 250 000 kubnih metara vazduha! Samim tim će koncentracija virus opasti za dodatnih 25 puta (66,72 : 25 = 2,6688 virusnih čestica po kubnom metru!).

Dakle, neće biti dovoljno virusnih čestica da se bilo ko zarazi! Naravno, ako sada pretpostavimo da u tom hipermarketu svi nose maske (i ona 2 inficirana, i svi ostali posetioci), onda ta mogućnost postaje samo teorijska, i izuzetno je mala!

 

Maska u hipermarketu, dodatno smanjuju mogućnost zaražavanja, da ste se igrom slučaja nalazili u blizini one osobe B (koja je ima simptome bolesti i koja je kašljala i kijala), upravo kada je kašljala ili kijala, pa da vam izbačene mikrokapljice (na kojima korornavirus leti i lebdi u vazduhu kao na kakvom helikopteru) ne bi dospele na sluzokožu nosa ili ušle u disajne puteve. Maska vrlo efikasno zaustavlja te mikrokapljice u kojima se nalaze virusne čestice korona, i to stotine i hiljade njih u jednoj mikrokapljici. Praktično, maska treba da vas direktno zaštiti od unošenja mikrokapljica, dok se izbačena količina virusa ne razredi u ogromnoj zapremini vazduha koji se nalazi u hipermarketu i koji neprestano putem ventilacije ulazi u njega."

 

i pogledajte video kao dajdžest verziju...

 

 

Edited December 1, 2020 by pt 2.0

[Redoran]

Шта треба знати о коронавирусу – и како се према њему опходити (1)

Миланко Шеклер, 26. новембар 2020. (Аутор је магистрирао је из области имунологије, а докторирао на области микробиологије и то на вирусу птичијег грипа. Има две специјализације. Тренутно је у звању научног саветника и редовни је члан Академије ветеринарске медицине)

Spoiler   Уводнa напоменa Унапред се извињавам због дужине и опширности овог текста, али је мој циљ и жеља била да на једном једином месту сви заинтересовани могу да дођу до најважнијих и најпрактичнијих одговора. Циљ је био да знате шта и зашто треба да радите за време пандемије коронавируса.   Сви изнети ставови у овом тексту представљају мој потпуно лични став и иза њих не стоји ниједна институција, организација, удружење или било каква интересна група људи. Све изнете чињенице и ставови у овом тексту представљају синтезу и то мог вишедеценијског искуства у раду са заразним болестима (на дијагностици, сузбијању и превентиви) код животиња (домаћих и дивљих), мог искуства у сузбијању зооноза (болести заједничких за животиње и људе) и најновијих научних и стручних сазнања до којих сам дошао у периоду од почетка појаве пандемије коронавируса до сада.   Такође желим да напоменем да сам у такозваним „примерима“ који се налазе у другој половини овог текста, изнео доста конкретних бројки, неопходних за боље разумевање начина и механизама преношења коронавируса међу људима, и да су оне у складу са највећим делом до сада објављених научних радова. Но, те бројке не треба схватити потпуно „буквално“, већ за сада оријентационо, јер су многа истраживања још увек у току, али се, моје је мишљење, свакако неће много разликовати од овде изнетих.   Увод Идеја за овај текст је настала након неколико стотина, можда и хиљада питања које су ми свакодневно постављана, како од стране мојих рођака, пријатеља и познаника, тако и од стране мени потпуно непознатих људи које сам сретао, на улици, у продавници, ресторану, кафани, код фризера итд, и који су, приметио сам, кроз сва та силна питања самоиспољавали велику жељу да ствари што боље и суштински разумеју и самим тим што боље заштите себе и своје најмилије. Дакле, након свих ових протеклих месеци и месеци одговарања на разна питања обичних и врло различитих људи (по старости, полу, образовању, интелигенцији итд.), схватио сам да је огромна већина њих и даље врло слабо упозната са неким важним чињеницама које би им биле од велике користи приликом свакодневног спровођења мера самозаштите и заштите, и то како себе и своје породице, тако и других од себе самог.   Да закључим, сигуран сам да просечни становник Србије није ни „недисциплинован, ни тврдоглав, ни заостао, ни глуп“! Лакше бих могао наћи људе са таквим особинама код неких врло високопозиционираних и одговорних званичника, као и многих јавних личности, да не кажем „инфлуенсера“! Напротив, просечни становник Србије воли све потпуно и суштински „да разуме, да зна, да научи“, како би знао шта због чега ради и шта је циљ онога, свега онога што треба и мора да предузима. Тек тако информисан сваки становник Србије ће бити савестан и одговоран онолико колико је потребно свима нама у овом тренутку! Најгора могућа ствар јесте, да држава покуша да „натера" такве просечне становнике Србије на поштовање донетих мера – а да им нико никада није ни покушао да „објасни и појасни“ на њима разумљив и приступачан начин, шта се и због чега ради! Кажњавати је најлакше! Просто речено – какав је учитељ, коме ниједно дете, после првог полугодишта, не зна ни да пише, ни да чита, ни да сабира, ни да одузима?! Да ли су сва та деца „лоша, глупа, недисциплинована, заостала“, или је можда тај учитељ неспособан? Према томе, искључива намена овог текста је да покуша да пружи најважније и најкорисније информације о коронавирусу свим заинтересованим појединцима – како оним исподпросечним и просечним, а богами и оним „назови“ натпросечним појединцима, који сви заједно чине становнике Србије! Данас по питању познавања коронавируса „напредних или искусних“ скоро и да нема у читавом свету – јер је овај коронавирус релативно нов и интензивно се изучава тек непуних годину дана – тако да смо сви ми, бар за овај нови коронавирус, укључујући и моју маленкост, мање-више потпуни почетници, и бар за сада, гарантовани „губитници“! Да тако не би било и у будућности мораћемо сви да порадимо на што бољем информисању што више људи. Наравно, уз ту претпоставку, да сви они професионалци, којима су вируси, епидемиологија и имунологија, поље рада – морају да дају све од себе, како би се, за почетак, пронашло најмање „штетно“, а у будућности, и најбоље могуће решење за заустављање постојеће хумане пандемије коронавируса.   1. Какав је, бре, ово коронавирус? Ми који се бавимо заразним болестима животиња, односно ветеринарском вирусологијом, познајемо и „боримо“ се са овом групом вируса, и то код различитих врста домаћих животиња (кокошке, свиње, говеда, пси, мачке, итд), скoро 100 година! Да, добро сам написао: први описи болести инфективног бронхитиса кокошака су објављени још давне 1931. године, а после само неколико година је изолован и вирус који изазива ту болест – тачније – баш коронавирус! Производња вакцина против ове болести кокошака, као и почетак спровођења вакцинације код кокошака почиње да се интензивно спроводи већ почетком шездесетих година, што значи да ветеринарска медицина има већ више од пола века искуства у примени вакцина против појаве инфекција коронавирусом код кокошака!   Сходно том „нагомиланом“ полувековном искуству у борби против коронавируса можемо доста тога „искористити“ и у борби против овог новог „хуманог“ соја вируса. Прво и основно – мишљења сам да је и овај коронавирус системски вирус (а не респираторни!) и да инфицира читав људски организам, односно скоро све његове органе. То значи да без обзира на то што су органи за дисање улазна врата инфекцији коронавирусом (ждрело, гркљан, нос, синуси, душник, плућа, итд...), он се врло брзо након умножавања у поменутим органима шири путем крвотока (и вероватно лимфотока) по читавом организму. Наравно, с обзиром на то да коронавирус прво инфицира органе за дисање, ту су и штетне последице његовог присуства и умножавања најлакше и прво уочљиве. И сигурно су и најобимније и најопасније (упале носне слузокоже, грла, ждрела, синуса, душника, бронхија и на крају тешка упала плућа – јер инфекција постепено и напредује баш тим редоследом: од горњих партија дисајних органа „силази“ све дубље - до плућа).   На пример, код кокошака поменути коронавирус изазива болест која се зове инфективни бронхитис, али поред обољења органа за дисање, оштећује још и бубреге, и оставља често тешке последице по јајоводе кокошака, тако да уколико се кокошка инфицира у првих неколико месеци живота, може се десити да читавог живота не снесе ниједно јаје! Ово истичем само као очити пример. Иако и овај коронавирус улази у организам кокошака преко органа за дисање, оштећује и многе друге органе, а што је такође случај и код људи!   2. Шта је важно да одмах научимо о коронавирусу? Сви вируси се могу поделити или класификовати на много начина, али ја ћу овде поменути само једну једину поделу која има врло практичну примену, због које је овде и помињем. Сви вируси се могу поделити на вирусе који немају мембрану и на вирусе који имају мембрану. Та врста подела је веома важна, јер је директно повезана са најважнијим особинама вируса од којих директно зависи како ће се сам вирус ширити међу оболелима. Они вируси који немају омотач много су отпорнији на утицаје спољашње средине, а што значи да могу преживети и суву средину (преживљавају на инфицираним површинама дуго, на пример столовима, чашама, квакама, славинама итд), и високе температуре (не убијају га уобичајене високе температуре), и детерџенти и сапуни (морају се користити јача дезинфекциона средства која су због тога често опасна и оштећују кожу људи), и киселину (толико су отпорни на деловање киселина, да ова група вируса може да прође кроз наш желудац и да преживи дејство желудачне киселине и да потом инфицирају наша црева, јетру итд.), итд. Најважнији вируси, за које сте сви чули, а који имају ове особине, су хепатитис А и Е, коксаки вируси (који може да оштети срчани мишић), као и норовирус (који се преноси преко инфицираног воћа, на пример малина, као и поврћа, на пример салате, а изазива упорне и тешке проливе).   Друга група вируса има омотач, а тај омотач по правилу садржи и велики удео липида (масти), што их чини много осетљивијим на дејство спољашње средине. Дакле, ови вируси са омотачем су веома осетљиви на исушивање (брзо губе инфективност на сувим површинама као што су столови, чаше, столњаци, кваке, прозори, зидови, бетон итд), на високе температуре (већ температуре од 56 Ц им драстично смањују инфективност), на све врсте дезифицијенса (чак и обичан алкохол, као и сви детерџенти и сапуни који по правилу растварају липиде то јест масти), на киселине (ово вируси када се нађу у нашем желудцу бивају тренутно убијени желудачном киселином – тако да не могу инфицирати тим путем наша црева и остале унутарње органе). Управо у ову групу вируса спадају сви коронавируси, па и овај најновији!   То значи, да су и коронавируси врло осетљиви на спољашњу средину, и да се људи врло тешко могу заразити овим вирусом тако што ће га „покупити“ негде са неке инфициране површине неког предмета (само теоријски се можете заразити коронавирусом преко неке инфициране површине стола, чаше прозора – и то само ако је инфицирана особа буквално кинула или пљунула на ту површину а ви буквално после пар минута додирнули још увек влажну ту површину и „убацили“ себи у нос или уста! Дакле, само теорија! Од самог старта је тако – и зато ношење рукавица у свакодневном животу више нико и не помиње! А искрено, то је била невиђена глупост! Ова група вируса може опстати и пренети се на друге само ако се налазе „заштићени“ у некој телесној течности као што су слина или пљувачка (или измет или мокраћа или крв). У овакве осетљиве вирусе сем овог „нашег“ коронавируса још спадају и хепатитис Б и Ц, херпес, рубела, вирус грипа, цитомегаловирус, итд.   3. Како се тачно понаша коронавирус када уђе у наш организам? Коронавирус, да би некога инфицирао, мора се прво везати за површину тачно одређених ћелија нашег тела (не може преко ћелија коже или лица, већ само преко ћелија наше носне слузокоже или грла или синуса или душника или плућа!), и то се мора везати за тачно одређена места на површини тих поменутих ћелија слузокоже органа за дисање. Та места на ћелијама где се везује вирус се називају рецептори. Замислићемо да су та места као врата на кући, преко којих је једино могуће ући у кућу. Е тако и коронавирус користи тачно одређена места (рецепторе), који имају улогу „врата“ за улазак у ћелију и њено инфицирање.   Дакле, тек када се коронавирус веже („закуца или залепи“), за та „врата на респираторним или носним ћелијама“, он може да прође кроз њих, и да заврши у унутрашњости ћелија, где одмах почиње да се понаша као „газда“, односно креће да користи све што се налази у тој ћелији (да кажемо кући), са само једним циљем да се умножава – односно да произведе што више нових честица коронавируса – својих потомака, и то тако ефикасно, да од једног јединог вируса настаје на хиљаде и на десетине хиљада нових честица вируса за свега неколико часова или дана! Потом та инфицирана ћелија „прсне“, распадне се од толике количине новостворених честица коронавируса, а све те десетине хиљада нових младих вируса, се по изласку одмах лепе за околне здраве ћелије и улазе у њих,  опет се умножавајући и изазивајући исти ефекат! То практично описује сам почетак инфекције – који траје свега неколико часова или највише неколико дана – а да ми најчешће у тој фази и немамо никакве симптоме болести који би нам указивали да смо се инфицирали!   Дакле, производе се милиони и милијарде нових вирусних честица коронавируса, док ми још увек немамо никакве испољене клиничке симптоме болести: нити слинимо, нити кашљемо, нити кијамо, а често немамо ни температуру! Симптоми болести се појаве тек за неколико дана, али смо ми у том периоду без знакова болести, већ произвели на милионе и милијарде честица вируса, који осим што продиру све дубље у наш организам, и инфицирају нас све више и више, почињу да се избацују из организма, како путем издахнутог ваздуха (док само седимо и дишемо!), али и ситним капљицама пљувачке док говоримо, певамо или вичемо (када се избацује неколико стотина или хиљада пута више вируса), а када добијемо клинички испољене симптоме болести (почнемо да кијамо и кашљемо) онда избацујемо на милионе и десетине милион вируса свуда око нас! Ово је оно што се најчешће дешава. Но, понекад неко уопште не покаже никакве уочљиве клиничке знакове болести (најчешће деца, или младе особе, али и људи средњих година па и старији), а неко има тако благе симптоме да их тешко може и приметити (мало „зачепи нос“, пролазна повишена температура – од свега 37,1 или 37,2, главобоља итд). То су такозвани асимптоматски случајеви коронавируса, или врло благи клинички облици болести! Но, примећујете, да се и код таквих облика (асимптоматских или благих) произведе исто тако на милионе и милијарде честица коронавируса, као и код оних болесних са испољеним симптомима, што значи да и они теоријски, али у ретким случајевима и практично могу заразити друге здраве људе.   Срећа у несрећи је, што људи без икаквих клиничких симптома болести (који не кашљу и не кијају и не слине), много теже могу заразити друге људе, јер не избацују тако велике количине коронавируса, а и не избацују га на довољно велико растојање (јер само кијањем и кашљањем се избацују капљице пљувачке, слине или слузи препуне вируса, на даљину од око 5-6 метара)!   Сада је прави тренутак да вам објасним још нешто веома, веома важно, а што је неопходно да се испуни, да би нека инфицирана особа заразила другу здраву особу.   Објаснићу вам шта значи стручни израз инфективна доза. Инфективна доза је тачно одређена количина коронавируса (изражена у приближном броју честица коронавируса), која је потребно да уђе у нечији организам, да би се та особа инфицирала и разболела.   У теорији је довољна једна честица коронавируса да инфицира неку здраву особу. Но, срећом, у пракси то никада није тако. Потребна је знатно већа количина вируса од поменуте једне честице коронавируса. Најновији подаци истраживања указују да је та количина коронавируса, која је потребно да уђе у ваше грло, нос, синусе, ждрело, плућа, да би сте се ви инфицирали, односно разболели, износи између 500 и 1000 честица коронавируса!   Да бих вам то најједноставније објаснио – употребићу следећу једноставну метафору. Да би сте се уношењем алкохола у организам напили (и били неспособни да ходате, причате или далеко било управљате аутом), није довољно да попијете само један једини мало гутљај алкохола, односно неку јако малу количину алкохола: на пример само једну четвртину најмање могуће чашице алкохола (да само лизнете алкохол врхом језика), већ је потребно да попијете одређену количину алкохола, односно макар једну или бар неколико чашица ракије! Дакле, иако сте попили неки алкохол, али рецимо само 5 милилитара (десетину чашице за ракију!) – ви нећете осетити никакве промене у понашању, нити ће тестирањем од стране полиције бити установљено да сте ишта попили од алкохола! Дакле, засигурно нећете бити пијани нити испољавати клиничке знаке пијанства (успореност рефлекса, промењено понашање, немогућност говора, неспособност одржавања равнотеже, неспособност вожње). Да би се то десило, треба извесна ипак одређена, знатно већа количина алкохола. Тако вам је врло слично и са инфективном дозом коронавируса. Није довољно само једна честица коронавируса (као десетина чашице ракије да се напијете!). Потребно је да у периоду од неколико часова унесете најмање 500  честица коронавируса (најмање 500 па до 1000 честица коронавируса), да би се коронавирус успео да „пробије“ кроз ваш одбрамбени систем и да се са успехом почне да умножава у описаним огромним количинама, и изазове инфекцију и клинички испољену болест!   Још једна метафора у вези разумевања „инфективне дозе“! Ако вас нападне само једно дете људождер (мало дете људождер је метафора једног ситног мало вируса), ви ћете се одбранити, и ако вас нападне двоје мале деце људождера, исто...и тако даље. Али ако вас нападне 500 деце људождера  или 1000 мале деце људождера, ви нећете успети да се одржите на ногама, и изборите са њима, они ће вас гристи уједати, и на крају обориће вас, јер ћете пасти од умора и савладаће вас и појести. То вам је добра метафора за инфективну дозу од најмање 500 честица коронавируса па на горе! А што је та цифра већа, све је тежи облик болести! Дакле, није свеједно да ли сте се инфицирали са само 500 вирусних честица или са 50 000 вирусних честица. Што је већа количина коронавируса ушла у ваш организам одједном, то је већа шанса да вам у будућности „смеши“ респиратор, и било би добро да га извучете на лутрији!   4. А шта се дешава, ако сте удахнули честице коронавируса, које је неко инфициран издахнуо, а да укупна количина коронавируса коју сте удахнули не прелази на пример 30 или 50 честица вируса, и много је мања од оних потребних 500 вируса да се разболите??? Огромна је вероватноћа да се нећете уопште разболети, јер ће ваша многобројна бела крвна зрнца (којих има на десетине хиљада у свега једном милионитом делу литра крви!), успети да „победе и растргну“ свих тих 50 „разбојничких“ честица коронавируса, а ви нећете ни знати за ту „битку “ у вашем организму! И то се у овом тренутку вероватно дешава код хиљаде и хиљаде људи у Србији, сваки дан! Дешава се она борба између вас и 50-торо мале деце људождера!   Али ако удахнете или унесете неколико хиљада или десетине хиљада вируса одједном (на пример – загрлите се са неком инфицираном особом и заједно певате и грлите се на некој свадби, или слави, рођендану или концерту или прослави, или ноћном клубу), онда је то количина вируса довољно велика да „надвлада“ ваше одбрамбене могућности (бела крва зрнца или лимфоците), и успе да инфициран неколико ваших ћелија (да се залепи за оне поменуте рецепторе на вашим ћелијама дисајних органа,а које сам већ метафоричнао назвао „вратима“ или улазом у ћелије) и онда већ из такве једне једине инфициране ћелије излази на хиљаде и на десетине хиљада нових вируса, а ти новостворени вируси инфицирају на стотине и хиљаде нових здравих ћелија ваших дисајних органа, и онда већ за неколико сати се стварају милиони нових коронавируса и инфекција и клинички испољена болест су неминовни!   Оно што је још важно да знате јесте чињеница, да ваш организам, може са успехом да се избори сваки дан са овом малом количином коронавируса (са неколико десетина па до пар стотина вируса), а да се не разболите! И како време пролази, а ви сваки дан или сваких неколико дана унесете тај мали број честица коронавируса и ваш имунитет лако победи ту малу количину коронавируса, онда се ваш организам осећа све способнијим и јачим и све се успешније бори са коронавирусом, и све је теже коронавирусу да га инфицира. То је оно што се зове „имунитет стада“. У исто време, то би било моје објашњење такозваног „мадридског чуда“, то јест, необјашњиво опадање броја новозаражених и тешко болесних особа у Мадриду, иако су превентивне мере у том граду „ослабљене“ и све ради до поноћи!   То се дешава када је удео људи у некој популацији који је био у контакту са малим количинама коронавируса, пришао близу 50% укупне популације становника! Практично, коронавирус тада све „теже“ налази нове здраве и на болест осетљиве појединце који до тада нису никада имали контакт са коронавирусом. Такав сценарио ће вероватно бити све чешће виђан у свету, па и Србији. Можда се то деси код нас већ негде средином децембра, најдаље до Нове Године! Кажем - можда!   Дакле, да би сте се сигурно инфицирали коронавирусом, није довољно само да коронавирус уђе у ваш организам, то јест у ваше дисајне органе, већ је потребно и да тачно одређена и довољна количина коронавируса уђе у ваше органе за дисање (као што сам већ рекао - најновији подаци кажу да мора бити најмање 500 вирусиних честица). Зашто вам толико причам о тој количини коронавируса која вас може инфицирати? Зато што постоји минимална количина коронавируса која је потребна да вас инфицира, али није лимитирана горња количина коронавируса која вас инфицира. Другим речима, да се вратимо на алкохол: напићете се већ од неколико чашица жестоког пића, а горње границе која изазива пијанство нема: и она зависи и од индивидуалних карактеристика човека (исто је и за вирус), и може бити и 20 и 30 и 40 чашица алкохола! Наравно, што је више чашица алкохола унето у организам, све су тежи знаци испољавања пијанства! Тако важи и за инфекцију коронавирусом: што више коронавируса унесете у организам одједном– све су тежи клинички знаци болести – односно постоји већ доста научних радова који успостављају јасну везу између тежине болести и количине коронавируса којом смо се инфицирали!   Ако сте унели 500 честица коронавируса - имаћете испољену клиничку слику, ако сте унели 5000 вирусних честица у првом тренутку инфекције – имаћете тешке симптоме, а ако сте унели 50 000 вирусних честица у моменту инфицирања, онда ћете имати можда и најтежи облик болести, и можда вам се „смеши“ респиратор! Наравно, ово све што кажем има читав низ додатних фактора који утичу на то какав ћете облик болести имати, али је ово генерални принцип који требате запамтити и знати! Ствари функционишу управо на овај начин!

[Redoran]

Šta treba znati o koronavirusu i kako se prema njemu ophoditi (2)
Da li maske štite ili ne štite od inficiranja koronavirusom?

Миланко Шеклер, 28. новембар 2020.

(Аутор је магистрирао је из области имунологије, а докторирао на области микробиологије и то на вирусу птичијег грипа. Има две специјализације. Тренутно је у звању научног саветника и редовни је члан Академије ветеринарске медицине)

 

Spoiler

 

Da li maske štite ili ne štite od inficiranja koronavirusom?

Ovo u suštini prosto pitanje ima i zaista prost odgovor. No, ja ću na njega odgovoriti na takav način kako bi vi sami mogli izvesti zaključke, i samim tim, na pravi način primeniti ovde naučena i savladana znanja!

 

Ujedno ću na tim istim primerima pokušati da objasnim šta zaštitna maska može, a šta zaštitna maska ne može da pruži u vašoj ličnoj zaštiti. Vazdušni jastuci u vašim kolima su predviđeni da vas zaštite prilikom sudara. Ali ljudi i dalje ginu, iako im automobili imaju vazdušne jastuke. Vazdušni jastuk nekada može, a nekada ne može da pomogne. Tako je izgleda i kod maski, ali treba znati kada može a kada ne može. Kada ne može, onda vam ostaje samo da budete pametni, a ne da pokušavate da nosite masku u uverenju da vam može pomoći.

 

Ono što moram još da uradim, iako znam da ne volite da čitate ovako duge tekstove, to je da moram da iznesem konkretne brojke, i preko njih još dodatno pojasnim neke epidemiološki značajne faktore koji imaju direktnu vezu sa onom već pomenutom i objašnjenom „infektivnom dozom“ (odnosno količinom koronavirusa koja je potrebna da se unese u organizam, kako bi neka osoba sigurno obolela od kovida -19).

 

Konkretne brojke važne za razumevanje prenošenja koronavirusa:

 

1. Osoba inficirana koronavirusom (svejedno da li ima ili nema simptome), dok na primer samo negde sedi za stolom i normalno diše, izbaci najmanje 20 do 50 virusnih čestica u jednom minutu. Ta količina može samo ponekad ići i do nekoliko stotina čestica virusa u minuti!

 

2. Osoba inficirana koronavirusom (svejedno da li ima ili uopšte nema simptome), dok normalno razgovara, izbaci tokom govora najmanje 200 virusnih čestica u minuti! Znači 5 - 10 puta više nego osoba koja samo ćuti i diše! No, ta brojka može ići ponekad i do skoro 1000 čestica virusa u minuti (kod osoba koje ubrzano dišu)!

 

3. Osoba inficirana koronavirusom, ali koja ima simptome kašlja, i nakašlje se, tom prilikom (u samo jednom jedinom nakašljavanju) izbaci i preko 100 000 čestica virusnih čestica u tom jednom minutu – kada se samo jednom nakašljala!

Značajno je znati i to da se prilikom kašlja izbaci oko 3000 mikrokapljica razne veličine (kapljice pljuvačke, ili sluzi iz disajnih organa), koje se kreću brzinom od 100 km na čas! No, najveći broj tih iskašljanih mikrokapljica, (u kojima se nalazi koronavirus u ogromnim količinama – na hiljade u jednoj kapljici) su veoma krupne i samim tim i teške (svako tako „pljuje“ i kad priča, a naročito kada peva, a najviše ih ima kada se kašlje!), i one u preko 90% padaju vrlo blizu onoga koji je kašljao, to jest na oko 80 cm od osobe koja je kašljala (padaju mikrokapljice u prečniku ispod 1 metra oko njega), a samo 10% izbačenih mikrokapljica, i to samo onih najsitnijih kapljica (jer su one i najlakše pa duže lebde i teže im je da padnu – kao što malo ptičije perce sporije pada od velikog repnog pera pevca), mogu da se izbace i do nekoliko metara daleko od osobe koja je kašljala (3-4 metra).

 

No, srećom, baš te najsitnije kapljice, koje idu najdalje, po pravilu, poseduju koronavirus u sebi u samo oko 1,5% slučajeva! Znači, ako je neko izbacio 3000 kapljica prilikom kašljanja, a 90% je palo pored njega, to je 2700 kapljica (i to nas ne ugrožava sem ako nismo tik pored njega ili je kašljao u naše lice direktno!), onda je u onih 10% ostalo još oko 300 onih najsitnijih kapljica, koje su izbačene i na nekoliko metara od bolesnika koji kašlje! Od tih 300 kapljica, samo 1,5% imaju u sebi koronavirus, a to znači da od ovih 300 - svega 4 do 5 kapljica će imati i virus! Ali ono što se mora znati, to je da svaka od tih kapljica pojedinačno, može imati nekoliko desetina, ili stotina, a ponekad i do nekoliko hiljada virusnih čestica!

Ako smo već rekli da je infektivna doza najmanje 500 virusnih čestica, to onda znači da je možda dovoljna i samo jedna jedina kapljica da vam padne na nos, usne, ili da je udahnete (konstatovali smo da kapljica ima nekoliko hiljada virusnih čestica) i vi ćete se sigurno inficirati!

 

4. Osoba inficirana koronavirusom, i koja ima simptome bolesti, kada kine (pretpostavimo samo jednom u minuti), izbaci tom prilikom (kada jedan jedini put kine!) i do nekoliko miliona čestica koronavirusa u jednom minuti! Kijanjem se izbace mikrokapljice brzinom od čak 300 km na čas (u proseku bude i do 30 000 mikrokapljica u jednom kijanju) koje su uglavnom veoma sitne (samim tim i lake) i zato mogu dopreti na daljinu od sedam metara, kao i lebdeti u vazduhu i do sat vremena, i to samo od osobe koja je jednom kinula! Ukupna količina virusnih čestica u svim tim kapljicama zajedno, može iznositi i do neverovatnih 200 miliona virusnih čestica! U jednom jedinom aktu kijanja!

Iz svega ovoga možemo zaključiti sledeće: osobe koje su bolesne asimptomatski (uopšte ne kašlju i ne kijaju) izbacuju i do 100 000 puta manju količinu koronavirusa u minuti od one osobe koja ima simptome i kašlje i kija (ali ne Kockar!)! Dakle, definitivno su za širenje infekcije koronavirusa najvažnije one osobe koje imaju kliničke znakove bolesti, a ne one koje su inficirane, ali potpuno asimptomatske, odnosno nemaju nikakve simptome bolesti!

Sada kada znamo koje osobe, kako i koliko izlučuju koronavirusa, moramo da se bolje upoznamo sa još nekoliko važnih faktora koji utiču na verovatnoću, ili mogućnost da se inficiramo.

 

Dva dodatna najvažnija faktora koji direktno utiču na verovatnoću da li ćete se ili nećete zaraziti su sledeći:

A) Ukupna količina vazduha u zatvorenoj prostoriji (zapremina prostorije!) u kojoj se nalazite vi i neko ko je možda inficiran!

B) Ventilacija, odnosno koliko puta se izvrši izmena celog vazduha u toj zatvorenoj prostoriji u toku jednog časa!

C) Vreme koje provedemo u toj prostoriji (ekspozicija odnosno vreme koje smo izloženi virusu u vazduhu)

 

Hajdemo sada na ono što ste sve vreme čekali – da na praktičnim primerima iz životne svakodnevice naučimo kako se zaražavamo!

 

Evo nekoliko praktičnih primera, u kojima ću objediniti sve ono što ste iz ovog teksta do sada „naučili“, kako bi ste potpuno samostalno mogli doći do određenih zaključaka, koji vam mogu biti od velike praktične koristi, da bi ste se što bolje mogli zaštitili u životnoj svakodnevici od, na svakom koraku, vrebajuće infekcije koronavirusom.

 

PRIMER 1. (Mesto: mala prodavnica, butik, pekara, mala apoteka, stan, kuća, kancelarija i slično)

Ušli ste u neku prodavnicu koja ima ukupnu površinu od 50 kvadratnih metara, a visina plafona u njoj je na primer, oko 3 metra, što znači da će ukupna zapremina vazduha u toj prostoriji: iznositi: 50 m2 (površina prostora) x 3 m (visina plafona) = 150 kubnih metara vazduha. Pretpostavimo, što je u našim uslovima često, da ne postoji uopšte ventilacija, i da su vrata zbog hladnoće zatvorena.

 

Ako je tu ušla inficirana osoba, ali bez simptoma bolesti (ne kašlje i ne kija), i zadržala se ukupno 5 minuta, od kojih je 3 minuta pričala (rekli smo da se govorom izbacuje najmanje 200 virusa u minuti znači 3  X 200 = 600 čestica ukupno), a 2 minuta je ćutala (za to vreme izbacuje se oko 50 čestica virusa u minuti, znači 50 X 2 minuta = 100 čestica), što znači da je ta soba ostavila u toj prostoriji ukupno: 600 + 200 = 800 virusnih čestica! Ali tamo ima 150 kubnih metara vazduha, što znači da je 800 virusnih čestica : 150 kubnih metara = 4 čestice virusa po jednom kubnom metru vazduha!

Vaše pitanje bi bilo: da li će se, u ovim okolnostima, prodavačice ili sledeći posetilac zaraziti koronavirusom?

 

Odgovor: Čovek u proseku udahne 10 litara vazduha na minut, i ako i on provede 5 minuta, udahnuće ukupno 50 litara vazduha. Jedan kubni metar ima 1000 litara vazduha, što znači da će taj posetilac ili prodavačica udahnuti svega 20 deo kubnog metra vazduha (50 litara vazduha je dvadeseti deo 1 kubnog metra vazduha u kome ima 1000 litara!). Obzirom da smo izračunali da je inficirana osoba ostavila svega 4 virusa po kubnom metru, onda će ukupna količina koronavirusa koji će posetilac udahnuti iznositi 4 : 20 = 0,2 virusa!!! Jasno je da se virusna čestica ne može deliti (kao što ni jaje ne možete podeli) i da je verovatnoća čak i da udahne jedan jedini virus veoma mala! Praktično, morao bi taj posetilac da provede bar 4 puta više vremena, dakle ne 5 minuta nego čitavih 20 minuta u prodavnici da bi možda udahnuo jedan jedini virus! Rekli smo da mora udahnuti najmanje 500 virusnih čestica (najmanja infektivna doza) da bi se zarazio. Dakle, u ovim okolnostima, čak i ako niko nema masku, teško će se iko zaraziti!!!

 

Ali, uzmimo sada da je u tu prodavnicu ušao neko ko je bolestan i ima kliničke simptome, i da je u tih 5 minuta boravka u tom prostoru, se samo jednom zakašljao (izlučio je 100 000 virusnih čestica), i samo jednom kinuo (i izbacio  1 milion čestica virusa, a ponekad to može biti i 200 miliona!!!). Plus na tu količinu, i on je disanjem i govorom izbacio onih standardnih 800 virusa. To je onda ukupno 1 000 000 + 100 000 + 800 = 1 100 800 virusa! Kada to podelimo sa 150 kubnih metara zapremine vazduha, dobijemo 1 100 800 : 150 = 7 338,66 virusnih čestica po kubnom metru!

Ako sledeći posetilac provede 5 minuta, rekli smo da će udahnuti 10 litara vazduha za minut, dakle 10 X 5 minuta = 50 litara vazduha, što čini 20 deo kubnog metra.

 

Obzirom da u jednom kubnom metru ima 7338,66, onda se prostom proporcijom izračuna koliko će imati u tih 50 litara koje je posetilac udahnu. To je 20 deo kubnog metra ili 7338,66 : 20 = 366 čestica virusa! To je već vrlo blizu infektivne doze odnosno količine virusa potrebne da se zarazite (rekli smo d a je to oko 500 virusnih čestica). Dakle, sa samo još par minuta dužim boravkom u tom prostoru, gotovo sigurno ćete se zaraziti, a prodavačica sigurno!

 

No, ukoliko su u ovoj opisanoj situaciji i prostoriji svi nosili maske, i prodavačica, i inficirani, i sledeći posetilac, onda se stvari drastično menjaju. Zašto?

 

Zato što je tačno da maska ne štiti od prolaska koronavirusa kroz nju, jer su koronavirusi mnogo manji od šupljina na teksturi maske! Ali to u stvari uopšte i nije potrebno da maska radi! Maska će sa skoro 90% efikasnosti da zadržati one mikrokapljice (sve krupne mikrokapljice sigurno skoro 100%, ali i do 90% onih najsitnijih mikrokapljica), a koje je bolesnik iskašljao i iskijao, i koje lebde neko vreme u prostoru, i u kojima smo već naučili da se nalazi koronavirus!

Dakle, umesto onih 7338,66 virusa po kubnom metru, maska će otkloniti u najgorem slučaju 90% mikrokapljica (a time i 90% virusa), i ostaće „samo“ 733, 866 virusa po kubnom metru, pošto će posetilac udahnuti samo 20 deo kubnog metra za 5 minuta, to je 733,866 : 20 = 36,99 čestica virusa, što sigurno nije dovoljno da se čovek inficira! A ako je i bolesnih nosio masku, onda će još 90% virusa da ostane na unutrašnjoj strani njegove maske, i dok kašlje i dok kija!

 

Dakle, realno je u praksi još manja šansa da će se zaraziti i prodavačica i sledeći posetilac. A količina koronavirusa je svedena daleko ispod minimalne infektivne doze (biće 36,99 virusnih čestica – a treba minimalno 500 čestica virusa!), ali to je količina koja ne inficira čoveka, ali mu neprimetno stimuliše stvaranje zaštite od ovog koronavirusa! Dakle, dolazi do formiranja „imuniteta stada“, a da niko nije bolestan!

 

Ako, na celu ovu opisanu situaciju samo dodamo da ipak postoji ventilacija, i da ona iznosi samo 5 izmena vazduha na sat, onda se one izračunate koncentracije koronavirusa po kubnom metru izračunavaju (koje smo dobili podelom sa 150 kubnih metara zapremine vazduha prisutnog u prodavnici), sada ne dele samo sa tih 150 već: 150 X 5 (jer ima 5 izmena vazduha na 1 čas – što znači da se u prostoriji onih 150 kubnih metara zamenilo 5 puta za 1 čas) = 750 kubnih metara, odnosno virus će biti dodatno razređen za još 5 puta!

 

To je i ujedno i jedno od mojih objašnjenja, zašto je virus od sredine jeseni i zahlađenjem drastično „buknuo“! Zato što svi ljudi mnogo više provode u zatvorenom prostoru, koji je za razliku od letnjih i toplih meseci, kada je ventilacija zbog vrućine svuda bila uključena na najjače, sada potpuno isključena jer svi štede energiju, jer se ne „isplati“ grejati vazduh, a potom ga i izbacivati napolje tako ugrejan, nego je mnogo isplativije grejati ga a sve zatvoriti, da se prostorija ne hladi, i hladan čist vazduh ulazi, a topao inficiran izlazi !!!! Zato i postoji sezona gripa, samo u hladnijim periodima godine, a koronavirus funkcioniše po gotovo istim principima, kao i grip!

 

Uz to, ne zaboravite, da svakim časom koji protekne od momenta izbacivanja koronavirusa iz organizma inficiranog, dok lebdi u vazduhu, ili su mikrokapljice pale na zid i prozor, opada broj živih koronavirusa, to jest onih infektivnih, a raste broj mrtvih-neinfektivnih! Mi smo sve ove računice izveli kao da su svi ti koronavirusi izbačeni iz organizma ostali sve vreme infektivne. Ali u praksi, svakim proteklim časom opada sam od sebe broj infektivnih virusa – za skoro polovinu (znači ako je bilo 1 milion živih virusa u vazduhu – za 1 čas će ih biti pola miliona, a za još jedan čas samo 250 000, i tako stalno upola manje jer raste broj onih virusnih čestica koji su već „mrtvi“ jer su se „isušili“ (rekli smo prethodno da je koronavirus vrlo osetljiv na isušivanje jer pripada grupi virusa koji imaju omotač!).

 

Da zaključimo, ako vam je već komšija ili neki prijatelj koji nije svakodnevno u kontaktu, već došao u stan, bilo bi dobro da sedite pored otvorenog prozora! Toplotna razlika između hladnog vazduha napolju i toplog unutar stana će napraviti vrlo jaku cirkulaciju (čitaj ventilaciju) vazduha, i time ćete bar za 5 do 10 puta smanjiti verovatnoću da ćete se inficirati koronavirusom, čak i ako je taj vaš prijatelj inficiran, ali još nema simptome bolesti! Ako još nosite pri tome i maske (jer dok pričate, svi izbacujete one mikrokapljice – to smo već naučili!), šanse za inficiranje su gotovo nikakve!!!

 

PRIMER 2. Sada zamislite da je neko ko je infektivan (vaš prvi komšija koji nema nikakve simptome, i ne kašlje i ne kija), ali sedi i priča i gleda utakmicu sa vama 4 časa, u vašoj dnevnoj sobi, koja ima svega 35 kvadratnih metara i plafon visok 3 metra (a znatno je niži!). Ukupna zapremina vazduha u sobi će biti: 35 X 3 = 105, ali ćemo mi zbog lakše računice i nižeg plafona to zaokružiti na 100 kubnih metara vazduha!

 

Vaš inficirani (bez simptoma) komšija će za provedeno vreme od 4 časa u vašoj dnevnoj sobi izlučiti sledeću količinu virusa:

Pretpostavimo da je od ta 3 časa, on pričao pola vremena, a pola slušao kako vi pričate (i samo disao normalno). Dakle dok je pričao izlučivao je 200 virusnih čestica u minuti, a pošto u 2 časova ima 120 minuta to znači da je izlučio 120 X 200 = 24 000 virusnih čestica. Još 120 minuta je slušao vas, znači samo ćutao i disao, i tada je izlučivao oko 50 čestica na minut, što će biti ukupno 120 X 50 = 6000 virusnih čestica. Ukupno je izlučio 24 000 (dok je pričao) + 6000 (dok je samo slušao vas i ćutao, ali disao i izbacivao virusne čestice) = 30 000 virusnih čestica.

 

Obzirom da smo rekli da ta soba ima 100 kubnih metara vazduha, onda znači da je koncetracija virusa po kubnom metru sledeća:

 

30 000 : 100 (količina kubnih metara vazduha u vašoj dnevnoj sobi) = 300 virusnih čestica po 1 kubnom metru.

Obzirom da ste vi za 4 časa (to je ukupno 240 minuta) udahnuli sledeću količinu vazduha:

Udišete 10 litara u minuti, a za 240 minuta X 10 litara, udahnuli ste 2400 litara ili 2, 4 kubna metra.

 

Koliko  ste za to vreme udahnuli virusa: 2, 4 kubna metra X 300 (jer smo već izračunali da virusa ima 300 čestica po kubnom metru) = 720 virusnih čestica! A obzirom da je infektivna doza najmanje 500 virusnih čestica, vi ste tu brojku prevazišli, što znači da ćete se sigurno zaraziti! Čak bi ste se zarazili i da je ostao samo 2 časa. Ali da je ostao 1 čas, verovatno ne! A da je bio pola časa – sigurno ne!

 

A sada samo da pretpostavimo, da ste sve to vreme nosili maske i vi i komšija (dok komšija priča on izbacuje mikrokapljice na kojima se nalazi virus, i te kapljice ne bi otišle u vazduh u sobi, već bi ostale sa unutrašnje strane njegove maske, a ako bi komšija izbacio neku kapljicu dok je recimo skinuo masku i pio pivo, onda bi te kapljice ostale na vašoj maski spolja i takođe ne bi završile u vazduhu koji udišete – a na maski bi se osušile brzo sve te kapljica – a samim tim i koronavirusi bi se osušili a rekli smo da je ovaj virus vrlo osetljiv na isušivanje i on bi brzo postao „mrtav“). Dakle, ne bi ste se zarazili! Čak i da je ostao 4 časa!

 

A da ste recimo samo otvorili prozor na sobi, i time omogućili provetravanje ili ventilaciju i da se obave bar 3 izmene vazduha za sat u vašoj sobi (malo bi se mrzli i vi i komšija – ali obzirom da pijete neki alkohol izdržali bi), onda bi za 4 časa se obavilo ukupno 12 kompletnih izmena vazduha.

 

To znači, da će se onih 30 000 virusa, koje će vaš komšiju svakako izlučiti u vašoj sobu (bez obzira da li je otvoren ili zatvoren prozor), sada dodatno razrediti sa mnogo većom količinom vazduha, nego što je to bio slučaj kada je bio zatvoren prozor i kada je soba imala samo tih 100 kubnih metara vazduha. Sada se tih 100 kubnih metara razredilo 12 puta, odnosno ušlo je još 100 X 12 = 1200 kubnih metara vazduha spoljašnjeg vazduha.

 

Dakle sada onih 30 000 virusa delite sa 1200 kubnih metara vazduha (umesto samo sa 100 kubnih metara –koliko ga je bilo u sobnoj zapremini) =  25 čestica virusnih čestica po kubnom metru (a bilo ga je 300 bez otvaranja prozora – dakle manje 12 puta!).

 

Rekli smo da ćete vi udahnuti ukupno 2,4 kubna metra za 4 časa sedenja, što znači da ćete teorijski uneti 25 virusnih čestica (toliko ga ima sada u 1 kubnom metru kada radi ventilacija zbog otvorenog prozora) X 2,4 kubna metra = 60 virusnih čestica ukupno, što je skoro 10 puta ispod minimalne infektivne doze ( oko 500 virusa). Dakle, pored otvorenog prozora se nećete zaraziti SIGURNO!

 

Još ako ste bili raspoloženi i nosili maske, vaše inficiranje ostaje samo na nivou teorije, ali sa vrlo malom verovatnoćom! Dakle, ovde smo videli značaj provetravanja - ventilacije i nošenja maski!

 

PRIMER 3. Otišli ste u veliki tržni centar, odnosno u ogroman hipermarket, ili na ogromnu zatvorenu pijacu zelenu, ili na sajam.

 

Ako taj hipermarket ima 1000 kvadratnih metara, i ima visinu do plafona 10 metara, onda je ukupna zapremina vazduha u tom objektu jednaka: 1000 X 10 = 10 000 kubnih metara. Ako znamo da svi ti hipermaketi imaju ventilaciju, i neka je ona 5 izmena na čas, onda je to 10 000 kubnih metara X 5 (broj izmena na 1 čas) = 50 000 kubnih metara.

 

Pretpostavimo da je unutra ušlo ukupno 100 ljudi, i da su od njih 100 samo 2 inficirana, i to jedan bez simptoma, a drugi sa simptomima (kašlje i kija). Pretpostavimo da će se unutra obojica zadržati 1 čas (60 minuta).

 

Osoba bez simptoma (osoba A)  će za to vreme izlučiti 50 virusa na minut ili ukupno 50 X 60 = 3000 virusnih čestica za 1 čas.

 

Pretpostavimo da se druga osoba (osoba B) sa simptomima, sem što je provela 60 minuta unutra izlučujući disanjem oko 50 virusa na minut, još i 5 zakašljala i 5 kinula. Onda će ta osoba B ukupno izbaciti sledeću količinu virusa:

Disanjem: 50 X 60 minuta = 3000 virusa

 

Nakašljavanjem: 5 nakašljavanja X 100 000 virusa (toliko se izbaci kod svakog nakašljavanja u obliku mikrokapljica) = 500 000 čestica virusa

 

Kijanjem: 5 X 1 000 000 (najmanje toliko virusa se izbaci svakim kijanjem pojedinačno) = 5 000 000 čestica virusa

Ta osoba sa simptomima je izbacila ukupno: 3000 + 500 000 + 5 000 000 = 5 503 000 virusa!

 

I sami primećujete da je osoba sa znacima bolesti (osoba C) izlučila mnogo više virusa od one osobe bez simptoma osoba A) ili tačnije 1834, 33 puta!!! (5 503 000 : 3000 = 1834,33)!

 

Obe osobe su ukupno izlučile (ili osoba A + osoba B) sledeću količinu virusa 5 503 000 + 3000 = 5 506 000 virusnih čestica.

 

Ukupna zapremina vazduha (računajući i izmene jer radi ventilacija) je 50 000 kubnih metara. Dakle, koncentracija virusa po kubnom metru će iznositi: 5 506 000 : 50 000 = 110, 12 virusnih čestica po kubnom metru!  

 

Da li će se zaraziti neko ko uđe u taj hipermarket?

Odgovor: Zavisi od vremena provedenog u njemu.

 

Ako neko provede 1 čas u hipermarketu, on udiše 10 litara vazduha na minut ili 60 minuta X 10 = 600 litara odnosno 0,6 kubnih metara. Obzirom da u jednom kubnom metru ima 110,12 virusnih čestica to znači 110,12 X 0,6 kubnih metara = 66,72. Izračunata količina virusa je skoro 8 puta manja od potrebne minimalne infektivne doze, što znači da se posetilac koji provede 1 čas neće zaraziti. Bilo bi potrebno da posetilac tržnog centra provede minimalno 6 časova, da bi se eventualno zarazio. Ali za tih 6 časova bi se odigralo još 5 izmena na čas X 5 časova = 25 izmena, odnosno u hipermarket će ući sledeća količina spoljašnjeg vazduha: 25 X 10 000 kubnih metara (polazna zapremina vazduha u objektu) X 25 (toliko puta će se za 5 časova izvršiti izmena vazduha) = 250 000 kubnih metara vazduha! Samim tim će koncentracija virus opasti za dodatnih 25 puta (66,72 : 25 = 2,6688 virusnih čestica po kubnom metru!).

 

Dakle, neće biti dovoljno virusnih čestica da se bilo ko zarazi! Naravno, ako sada pretpostavimo da u tom hipermarketu svi nose maske (i ona 2 inficirana, i svi ostali posetioci), onda ta mogućnost postaje samo teorijska, i izuzetno je mala!

 

Maska u hipermarketu, dodatno smanjuju mogućnost zaražavanja, da ste se igrom slučaja nalazili u blizini one osobe B (koja je ima simptome bolesti i koja je kašljala i kijala), upravo kada je kašljala ili kijala, pa da vam izbačene mikrokapljice (na kojima korornavirus leti i lebdi u vazduhu kao na kakvom helikopteru) ne bi dospele na sluzokožu nosa ili ušle u disajne puteve. Maska vrlo efikasno zaustavlja te mikrokapljice u kojima se nalaze virusne čestice korona, i to stotine i hiljade njih u jednoj mikrokapljici. Praktično, maska treba da vas direktno zaštiti od unošenja mikrokapljica, dok se izbačena količina virusa ne razredi u ogromnoj zapremini vazduha koji se nalazi u hipermarketu i koji neprestano putem ventilacije ulazi u njega.

 

PRIMER 4. Nalazite se u prepunoj bioskopskoj sali, pozorišnoj sali ili sportskoj hali.

U tom slučaju, iako su spoljašnji uslovi slični onima koje smo opisali da postoje u hipermarketu (ima veliku količinu vazduha, ima dobru ventilaciju i samim tim veliki broj izmena vazduha na čas, a to znači da se ubacivanjem spoljašnjeg vazduha razređuje eventualno prisutan virus izlučen od strane nekoga ko je inficiran), ovde su prisutne i mnoge druge otežavajuće okolnosti, koje ova pomenuta mesta čine dodatno mnogo rizičnijim za zaražavanje prisutnih na ovim manifestacijama. Ovde ćemo  nabrojati i popisati najvažnije samo:

 

- U pozorištu i bioskopu ili kongresnom predavanju je prisutan veliki broj ljudi koji sede jedan pored drugog, pri čemu oni ostaju na tim mestima, i po nekoliko časova, što povećava verovatnoću da oni koji sede neposredno pored inficirane osobe (na svega desetak centimetara!), u tom dugom periodu vremenskom (nekoliko časova)  udahnuti dovoljno virusa, odnosno potrebnu infektivnu dozu, da bi se mogli zaraziti. Čak i sa maskom na licu, povećava se verovatnoća, da ćete udahnuti dovoljno virusnih čestica od nekog ko sedi pored, ili iza ili ispred vas. Otuda su jedne od mera zaštite na ovim lokacijama, povećanja međusobnog rastojanja prisutnih, kao i ograničavanje broja prisutnih (svaki drugi red, svako drugo mesto). Naravno, to ima smisla, uz nošenje maski, i dobru ventilaciju!

 

- Na sportskom takmičenju, navijači su u vrlo bliskom međusobnom kontaktu, često zagrljeni, sve vreme govore, viču i pevaju, što drastično povećava količinu eventualno izbačenog virusa u obliku mikrokapljica, i to baš zbog blizine, neposredno i direktno na one sa kojima govore, viču i pevaju glava uz glavu! Tim aktivnostima izbačene mikrokapljice se lako udahnu, a jedna može imati i do nekoliko stotina, hiljada, pa čak i nekoliko desetina hiljada virusa, i svega je jedna jedina takva mikrokapljica dovoljna da vas inficira!

 

Naravno, u tom slučaju, ni maske vam ne pomažu, jer se izbacuje toliko velika količina mikrokapljica, od velikog broja ljudi, i na tako malom rastojanju, i to neposredno u lice ostalih, tako da je velika verovatnoća da će neke od svih tih mikrokapljica, slučajno moći proći i kroz maleni prostor između vaše kože lica i maske, pogotovu, ako je samo na momenat podignete ili nameštate ili pomerite, ili prilikom zamene! U tom slučaju ne možete ništa preduzeti da sprečite zaražavanje.

 

PRIMER 5: diskoteka, noćni klub, splav, koncert, slava, svadba, proslava bilo kakva.

Na svim ovim mestima i događajima, prisutni ljudi su u direktnom i neposrednom kontaktu, sve vreme govore, pevaju, zagrljeni su često, viču (jer je glasna muzika), pričaju jedni drugima na uvo, to jest drže glavu pored glave, i na taj način eventualno prisutna inficirana osoba izbacuje velike količine mikrokapljica, neposredno u blizini nosa i disajnih organa druge osobe, tako da se efekti ventilacije i velike zapremine vazduha ne mogu uopšte računati kao faktori koji utiču na zaražavanje, odnosno ga mogu zaustaviti i sprečiti.

 

Drugim rečima, kada vas neko direktno „pljuje“, odnosno izlaže svojim izbačenim mikrokapljicama dok govori ili peva ili viče (naročito prilikom pevanja i vikanja), ne pomaže vam ništa, čak ni maska, jer usled višečasovnog ili celonoćnog boravka u takvim prostorima, velikog broja ljudi, uvek postoji verovatnoća, kada ćete samo na tren pomeriti masku, ili je za tren skinuti, i udahnuti samo jednu od svih tih silnih mikrokapljica koje lebde svuda oko vas a u kojima se nalazi na hiljade virusnih čestica.

 

Pouka za kraj - kruzeri, zatvori i klanice

Jedna naučna studija je pokazala vrlo važne specifičnosti i pravilnosti prilikom pojave epidemije koronavirusom, u nekim, posebnim okolnostima i uslovima, i to: na velikim prekookeanskim brodovima ili kruzerima, u zatvorima i u velikim klanicama i fabrikama za preradu mesa za ishranu ljudi.

 

Naime, na sve 3 pomenute lokacije, kada je došlo do dijagnostike i pojave prvih obolelih ljudi od kovida 19, uvedene su striktne mere zaštite, odnosno obaveznog nošenja maski, kao i održavanja minimalnog fizičkog rastojanja, uz maksimalno povećanje kapaciteta ventilacije. Treba napomenuti, da je u industriji prerade mesa, nošenje maski bilo uvek obavezno, i pre pojave koronavirusa, jer se u preradi mesa, kao lako kvarljive namirnice, maske nose, kako se ne bi kontaminiralo meso, mnogobrojnim bakterijama koje se nalaze u ustima i nosu radnika, i koje u uslovima velikog broja ljudi koji rade na pokretnim trakama, lako može zagaditi bakteriološki meso. Dakle, u industriji mesa su se maske oduvek nosile! Dok su u zatvorima i na velikim kruzerima, maske uvedene kao obavezna mera zbog pojave obolelih zatvorenika odnosno putnika.

Ispostavilo se, da su navedene mere u svim pomenutim slučajevima, dovele do toga, da je veoma mali broj ljudi, imao ispoljene kliničke znakove bolesti, a gotovo zanemarljiv broj njih je imao potrebu za hospitalizacijom ili respiratorima. Obzirom da je u studiji praćen veliki broj slučajeva pojave epidemije na ove 3 lokacije, bilo je jasno da je broj obolelih ljudi na svima, bio nekoliko desetina puta manji nego među stanovništvom bilo koje zemlje ili grada.

 

To se objašnjavalo činjenicom da je izrečena mera obaveznog nošenja maske, na svakoj od ovih lokacija (zatvor, kruzer, industrija prerade mesa), bilo striktno poštovana i kontrolisana, tako da praktično nije bilo kršenja njenog obaveznog nošenja. To je i razumljivo, kada znamo da na brodu upravlja oficirski kadar, sa strogom hijerarhijom, i da niko bez maski nije mogao da se pojavi nigde van svoje kabine gde su smešteni! Svaki prekršaj je lako evidentiran i izricana mera zabrane izlaženja iz kabine. U zatvorima ne treba objašnjavati, da su zatvorenici nadzirani 24 časa od strane zatvorskih čuvara, i da bi nenošenje maski povlačilo dodatno kažnjavanje prekršioca još strožijim merama izolacije, do smeštanja u samice (ili pendreka preko leđa). U industriji prerade mesa, ljudi su već imali naviku da nose maske čitav radni vek, tako da nije bilo kršenja ni u okolnostima pojave obolelih radnika od koronavirusa, u tim sredinama.

 

Dakle, mera nošenja maski, je nekoliko desetina puta smanjila broj novozaraženih sa kliničkom slikom, kao i teško obolelih. Ali jedan drugi detalj je još mnogo važniji, i mnogo više nam znači da bi smo bolje razumeli mehanizme i načine širenja koronavirusa u populaciji ljudi.

 

Posle nekog vremena, kada je koronavirus prestao da se širi na sve ove 3 pomenute lokacije (nije bilo pojave novih bolesnika više od 2 nedelje), uzeta je krv od svih putnika na kruzerima, od svih zatvorenika i od svih radnika u industriji prerade mesa, i izvršena je serološka pretraga, na prisustvo antitela protiv koronavirusa. Dokazivanjem antitela u krvi, dokazuje se da je neka osoba bila bolesna ili inficirana od koronavrusa, ili da je vakcinisana protiv koronavirusa. Obzirom da vakcine u upotrebi još uvek nigde nema, i da nijedna zemlja nije otpočela vakcinaciju svog stanovništva, jasno je da bi ustanovljavanje prisustva antitela protiv koronavirusa značilo da je osoba bila inficirana ili je prebolela infekciju koronavirusa.

 

Na zaprepašćenje naučnika, ustanovljeno je, da je ogromna većina bila serološki pozitivna na prisustvo antitela protiv koronavirusa, a da ti ljudi uopšte nisu imali nikakve simptome bolesti, niti su primetili bilo kakve promene u svom zdravstvenom stanju! Dakle, broj asimptomatskih slučajeva infekcije koronavirusom, na sve 3 pomenute lokacije (zatvori, kruzeri, industrija mesa), je bio nekoliko desetina puta veći nego među stanovništvom bilo koje zemlje sveta u kojoj trenutno vlada pandemija koronavirusa.

 

Objašnjenje je bilo samo jedno: obavezno i striktno nošenje maski, i držanje rastojanja, je dovelo do toga da je koncentracija prisutnog virusa u vazduhu na ovim lokacijama bila toliko mala, da je bila ispod one količine virusa potrebnog da unesete u organizam da bi ste se zarazili a koju stručno zovemo infektivna doza. Objasnio sam vam već poodavno, i rekao da je potrebno da unesete najmanje 500 čestica koronavirusa da bi ste se razboleli ili inficirali.

 

Maske su u ovim slučajevima smanjile koncentraciju koronavirusa do te mere da je virus bio prisutan ali u vrlo malim količinama, i ljudi su se svakodnevno izlagali tim malim koncentracijama virusa koje nisu bile dovoljne da ih inficiraju. Praktično, to je bila količina nedovoljna da vas inficira, ali dovoljna da stimuliše stvaranje „imuniteta stada“, odnosno da vas zaštiti od pojave teških oblika bolesti!

 

Praktično, svi ti ljudi na ove tri lokacije bili su bez ikakvih simptoma bolesti, a imali su nalaz krvi kao da su ili preboleli koronavirus, ili da su vakcinisani. Drugim rečima, poštovanjem mera, smanjuje se verovatnoća da unesete potrebnu količinu virusa da bi ste se inficirali, ali i veliku količinu virus, koja bi izazvala teške oblike bolesti. Praktično, ta neprestana izloženost malim količinama virusa (koje zaista mogu da nesmetano prolaze kroz maske), ali sprečavanje udisanja mikrokapljica (koje maske zaustavljaju i do 90%), u kojima se nalazi nekoliko stotina i hiljada puta veća količina virusa nego u izdahnutom vazduhu zaražene osobe koja ne kašlje i ne kija i ne peva, i ne viče i ne govori ništa!

 

Na ovoj studiji se jasno vidi pokazano korisno dejstvo primene maski.

 

I za kraj još nešto: Kina ima 1,5 milijardi stanovnika, epidemija je krenula iz Kine u ceo svet. Kina trenutno ima samo desetak zaraženih dnevno, a ukupan broj do sada zaraženih u Kini je skoro duplo manji nego u Srbiji! Srbija ima oko 7 miliona stanovnika! Ali u Kini je mera obaveznog nošenja maski striktna i poštuje se bez pogovora i bez nepotrebnog filozofiranja da li treba ili ne! Jer u Kini važi pravilo: nosiš je i filozofiraš koliko hoćeš!

 

Ja sam u ovom tekstu samo želeo da objasnim mehanizme širenja i prenošenja koronavirusa u našoj životnoj svakodnevici u Srbiji. Ako je nekome ovaj tekst rasvetlio neke nedoumice, biću veoma zadovoljan i srećan, i neće mi biti žao vremena potrošenog na iznošenje svih ovih činjenica.

 

Dabogda mi svi zdravi bili – i od sredine januara – počeli da zaboravljamo sve ovo što nam se sada dešava – kao neki ružan san! Proći će epidemija koronavirusa u Srbiji – isto kao i bombardovanje NATO-a! Završeno, ali nikada zaboravljeno iskustvo – koje nas i u budućnosti mora upozoravati i učiti kako i na koji načina da se nosimo sa istim ili sličnim problemima!

 

U zdravlje!

 

 

[Aleksija]

evo nekoliko minuta o merenju at - profesor medicinskog fakulteta, imunolog dr milos markovic.

mislim, moze i cela emisija, a ova tema je u sledecih nekoliko min.

voditeljka sve vreme kasljuca pa je to mala distrakcija, bar za neke 

 

Edited February 16, 2021 by Aleksija

[vememah]

Quote

Predavanja "Vakcine za prevenciju infekcije virusom SARS-CoV-2 i oboljenja COVID-19” u organizaciji Katedre za imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
0:00 - Intro
0:20 - Uvodne napomene - prof. dr Vera Pravica
4:54 - Imunski odgovor na SARS-CoV-2 i vakcine protiv COVID-19. Razvoj vakcina, platforme, sastav vakcina u primeni u Srbiji, indikacije i kontraindikacije za davanje vakcina protiv COVID-19 - doc. dr Emina Milošević
39:04 - Diskusija
49:26 - Vakcinacija posebnih grupa (trudnice, dojilje,osobe sa komorbiditetima), vakcine i reproduktivno zdravlje - asist. dr Irena Vuković
1:07:58 - Diskusija
1:21:43 - Vakcinacija dece, neželjena dejstva vakcina, kolektivni imunitet, proboj imuniteta, davanje treće doze - prof. dr Miloš Marković
2:07:51 - Diskusija
2:35:45 - Testiranje postvakcinalnog imuniteta - prof. dr Dušan Popadić
3:09:46 - Panel diskusija

 

 

 

Edited November 13, 2021 by vememah