Jump to content
Bojan

9. mart 1991. - Kutak za veterane

Recommended Posts

Bojan

Cenim da je ovo jedan poseban događaj koji zavrednjuje sopstvenu temu. Ne samo zbog samog događaja, već i zbog okolnosti u kojima se odigravao i o kojima se povremeno diskutuje na različitim temama. On već možda i jeste za istoriju, jer postoji dovoljna vremenska distanca sa koje se može sagledati.

Prva stvar na koju bih sada obratio pažnju jeste sam fenomen uličnih demonstracija i kako se na to gledalo početkom devedesetih. To je u to vreme svakako bio jedan vrlo rado prihvaćen oblik političkog izražavanja, s obzirom na duh vremena u kome se dešavao, a koji je obeležio pad zida. Okupljanja za vreme komunizma ne samo da su bila zabranjena, već je to bila noćna mora i preokupacija bezbednosnog aparata. Tako su ljudi tada izlazili sa nekom pojačanom idejom osvajanja slobode, uvek sa određenom dozom adrenalina uz saznanje da je to nešto zabranjeno.

 

Same demonstracije 9. marta i jesu bile zabranjene. Tadašnja vlast je imala jednu sasvim drugu ideju čemu će da posluže te demonstracije. O tome nešto kasnije. Ukratko ću se samo osvrnuti na hronologiju, razloge i zahteve.

eam3fYf.jpg

 

Demonstracije je sazvao SPO povodom komentara RTS u kome se ova stranka označava kao neko ko sarađuje sa ustaškim režimom u Zagrebu. SPO je tražio da se to demantuje, a pošto to nije prihvaćeno sazvao je miting na kome će se tražiti ostavka direktora televizije – Mitevića, kao i nekoliko urednika (između ostalih i Slavka Budihne koji je pročitao komentar). Miting je sazvan za subotu 9. mart na trgu Republike. Policija nije dala odobrenje da se na toj lokaciji održi skup, što je otvorilo mogućnost da se takav skup pretvori u sukob sa policijom. Demokratska stranka, kao druga, tada opoziciona parlamentarna stranka, nije zvanično pozvana da uečstvuje i nije predviđeno da neko iz te stranke govori.

 

SPO je kao tada jedna izrazito liderska stranka bila u stanju da okupi veliki broj ljudi. Sa druge strane Drašković je privlačio jednu vrlo heterogenu grupu pristalica i simpatizera. On je na početku svog političkog delovanja ušao sa oštrom nacionalističkom retorikom koja je nekada naginjala i na govor mržnje. Sa druge strane jasno je bilo da je u priču uleteo vrlo naivno i kao autsajder u odnosu na tadašnja zbivanja u Jugoslaviji. Ipak, imao je političku težinu, kao najjača opoziciona ličnost u Srbiji. Dobro je baratao rečima, uz vrlo upečatljiv epski nastup. Njegove efektne i jasne rečenice su ostavljale utisak na publiku. Ukratko, dobar miting se nije mogao zamisliti bez njega.

 

Osvrnuo bih se i na neposredan povod za napad na Vuka Draškovića na državnoj televiziji, koji je predstavljao povod za demonstracije. To je bilo otvoreno pismo Draškovića tadašnjem predsedniku Hrvatske Franji Tuđmanu, objavljeno u „Vijesniku“.  To pismo je bilo vrlo oštro i u hrvatskoj javnosti jako loše ocenjeno. Tuđman nije direktno odgovorio na ovo, ali je njegov kabinet napisao odgovor. Odgovor je bio vrlo uljudan, ali se isticalo da predsednik ne može odgovoriti na ovakvo pismo zbog govora mržnje koji je upućen prema Hrvatima i njihovog izjednačavanja sa ustašama. Ali se u tom pismu i konstatuje da je dobro to što se obratio i da su oni uvek za dijalog. Hrvatska javnost je uvek imala izuzetnu averziju prema četnicima i ravnogorskom pokretu, te se na Draškovića uvek loše gledalo. Ovo se jednako, ako ne i više odnosilo na levlje orijentisane Hrvate, koji nisu gajili netrpeljivost prema samim Srbima i sa kojima se moglo razgovarati o budućim odnosima. Tako je ovo pismo negativno odjeknulo u hrvatskoj javnosti, ali je poslužilo i za njegovu satanizaciju u Srbiji.

 

Bez obzira na sve, vrlo brzo se videlo da će Drašković korigovati svoju politiku u odnosu na jugoslovensku krizu. A svakako i to da će prihvatati međunarodno posredovanje.

 

U jutro 9. marta je bilo jasno da policija ima zadatak da spreči demonstrante da se okupe na trgu. Sada baš i nije jasno da li je to bio i krajnji cilj onih koji su pokrenuli ovu policijsku akciju. Policajci su izašli jako loše opremljeni, u vetrovkama i metalnim šlemovima. Nege i samo sa šapkama. Na nekoliko mesta takvi kordoni su probijeni i ljudi su se iz više pravaca slivali ka trgu. Policija je tada opkolila okupljene demonstrante i zatvorila sve izlaze sa trga, da bi zatim krenula u razbijanje demonstranata kojima nije ostavljena neka odstupnica sa trga. Drašković je sa balkona Narodnog pozorišta pozvao na „juriš“ i tako je razbijena policijska blokada na trgu. Masa se zatim uputila ka televiziji, gde su ih sačekale jake policijske snage. Potom su otišli do tadašnje zgrade skupštine u kralja Milana. Ljudi su već bili prilično razdraženi akcijom policije koja je suzavac ubacila u sred mase, a kasnije upotrebila vodene topove. Osim toga SPO je imao priličan broj militantnih i mladih pristalica koji su bili spremni da se sukobe sa policijom. Tako je u gradu nastao već priličan haos.

 

U međuvremenu je i Dragoljub Mićunović sa svojim ljudima iz demokratske stranke uzeo učešće u ovim događajima. Mićunović je bio poslanik, dok Drašković nije, jer se kandidovao za predsednika. Demokrate su u tadašnjoj, prvoj višestranačkoj skupštini Srbije brojali svega 7 poslanika. Ali radilo se o grupi vrlo elokventnih i u debatama aktivnih poslanika, tako da je njihovo delovanje bilo vidljivo. Tada je Mićunović započeo nekakve pregovore sa tadašnjim premijerom Zelenovićem. Međutim, vladajuća struktura je imala druge planove.

 

U međuvremenu je u gradu rasla tenzija i nasilje. Pale su i prve žrtve – policajac Kosović i mladić od 17 godina Milinović, koji je upucan iz vatrenog oružja. Dakle, jasno je bilo da policija već koristi vatreno oružje i da demonstranti nisu razbijeni. Delovalo je da su stvari van kontrole. Ali...

 

Uveče je uhapšen Vuk Drašković sa još nekoliko saradnika, a oko osam sati na ulice Beograda iz pravca Banjice izašli su tenkovi. U vojsci sam imao susret sa tenkovima, ali osećaj kada kolona tenkova ulazi u centar grada, na nekoliko metara od mene je ipak šokantan.

 

Sad je zanimljivo pitanje kako je vojska uopšte izašla na ulice i ko je to odobrio. Kadijević u jednom skorašnjem intervjuu govori da je vojska izašla da zaštiti svoje objekte u gradu koji su bili napadnuti od strane demonstranata. Za tako nešto im navodno nije trebala odluka Predsedništva koje je u to vreme komandovalo vojskom. Jović je tada valjda samo telefonskim putem obavestio ostale članove predsedništva o ovoj akciji. Međutim, ono što je kasnije usledilo jasno je ukazivalo da je ovo jedna već usaglašena akcija. Sazvana je sednica Predsedništva na kojoj je od strane vojnog vrha i članova Predsedništva iz Srbije traženo da Predsedništvo proglasi vanredno stanje, čime bi vojska dobila odrešene ruke da u zemlji uvede red. Ova opcija je imala četiri kovertirana glasa (Srbija, Kosovo, Vojvodina, Crna Gora), dok su protiv bili Tupurkovski, Mesić i Drnovšek. Računalo se da će i član predsedništva iz Bosne, Bogićević, obzirom po nacionalnosti Srbin, glasasti za vanredno stanje. On je poslednji glasao i time je napetost bila veća. Kada je glasao protiv, Jović se vidno uzbudio.  Kako je Bogićević kasnije rekao Jović mu je rekao – kako možeš, pa ti si Srbin. Na to mu je Bogićević odgovorio – za tebe sam Bosanac. U svakom slučaju ovaj plan za uvođenje vanrednog stanja je propao, sada je valjalo zaustaviti proteste u Beogradu.

 

Demonstracije su razbijene  9. marta uveče. Policija je upala u prostorije, tada nezavisnih medija, Studio B i B92, kada je prekinut njihov program. U nedelju 10. marta grad je bio dosta pust sa tenkovima na više tačaka u gradu. Tokom dana su studenti iz studentskog grada krenuli da se dogovaraju oko organizovanog izlaska na ulice. Desetog marta uveče je okupljena grupa studenata krenula iz studentskog grada prema centru grada. Policija je imala zadatak da to spreči i do sukoba je došlo kod Brankovog mosta. U međuvremenu je Milošević kontaktirao Mićunovića da dođe kod njega na sastanak kako bi se smirila situacija. Takođe, studenti su prvobitne zahteve za smenu čelnika televizije proširili zahtevima za smenom ministra policije Radmila Bogdanovića, kao i oslobađanjem uhapšenih i zauzetih medija. U toku sukoba policije i studenata na mostu B92 je počeo da emituje program, uz puštanje pesme „I fought the law“.  Ja sam sa nekoliko ljudi sedeo u stanu kod jednog prijatelja. Ovo je za nas bio jasan signal da izađemo na ulicu. Kada smo stigli na Terazije studenti su još uvek bili blokirani na mostu. Kod česme se već skupila prilična grupa. Neki ljudi su već krenuli da sa druge strane deblokiraju studente. Bilo je opet suzavca. U jednom momentu smo videli da jedan odred policije ide od mosta ka česmi. Nismo znali šta će se desiti i neko je rekao da samo posedamo oko česme. Kada su ti policajci stigli gore, videli smo da su odustali od razbijanja demonstracija. Samo su mirno, u koloni prošli pored česme. Ubrzo su se terazijski plato napunio ljudima i tako su krenule nove demonstracije, takozvana „plišana revolucija“. Pored ljudi iz sutdentskog protesta nekako se glumac Branislav Lečić spontano nametnuo kao glavni govornik i voditelj na bini. Juče sam bio na protestu i dopalo mi se kako je govorio. Sve me je to podsetilo na ove događaje.

XPGuLYe.jpg

 

Ovaj protest trajao je narednih nekoliko dana, bez nasilja. Na govornici kod česme izređalo se dosta zanimljivih govornika. Režim je 12. marta organizovao kontramiting na Ušću. Govornici na Ušću su želeli da malo podignu tenzije. Čak su pozvani demonstranti sa Ušća da rasteraju one na Terazijama. To je zaista bila jedna sumanuta ideja, jer su na ušću uglavnom bili starci, dok su ovamo na Terazijama bili dvadesetogodišnjaci. Kadijević je takođe bio za tu opciju da ovi sa Ušća krenu na Terazije, kako ne bi morale snage bezbednosti to da rešavaju. Gledajući ovaj skorašnji intervju sa njim stekao sam neki utisak da je to ipak inteligentan čovek (čak mi se dopalo kako se obukao i sredio). Imao je i neke dobre opaske, ali ovo sa napadom jedne grupe demonstranata na drugu je potpuni lom mozga i pokazatelj da čovek ima potpuno nerealnu sliku, ukotvljenu u nekakvu ideologiju (stavio sam od jedne njegove zanimljive opaske o Anti Markoviću, a ima i o demonstracijama).

 

 

Mićunović je u međuvremenu još par puta razgovarao direktno sa Miloševićem i čini se da je Milošević bio spreman da ispuni zahteve (on nikad u razgovoru nije direktno govorio šta će uraditi). Milošević je tu malo izmanipulisao tadašnjeg patrijarha Pavla, pa je ovaj u jednom momentu otišao da se obrati „omladini na Terazijama“. Kada je zatražio da se skup raziđe, ljudi su ga izzviždali. Takođe, i  Radovan Karadžić je pokušao da se obrati okupljenima na Terazijama, ali je njega publika u startu izviždala.

 

Zahtevi su ispunjeni, Drašković je pušten i on je došao odmah na Terazije da se obrati okupljenima. Pre toga je Rade Šerbedžija, koji se u međuvremenu uključio u proteste, pozvao na opreznost, kada Vuk bude pušten, da ne dođe do nekih incidenata. Protesti su završeni 14. marta. Branislav Lečić se uživo obratio u televizijskom dnevniku u 19.30h.

 

Iza svega je ostalo pitanje da li se moglo uraditi više. Verovatno ne. Vlast je očigledno imala na umu uvođenje vanrednog stanja. Pošto je to propalo Milošević je procenio da mu je bolje da ispuni zahteve i tako okonča demonstracije i moguću dalju eskalaciju u Beogradu. Ali on je nažalost tada držao apsolutno sve konce u Srbiji, a uživao je i podršku većine.

 

Ono što je danas interesantno jeste kako neki koji služe Vučiću gledaju na ove demonstracije kao na neki opravdan vid protesta, ograđujući se od Miloševića. A nije zgoreg uvek podsetiti da je plišana revolucija imala antiratni karakter, dok je sadašnji predsednik Srbije pripadao organizaciji koja je u ratu u Jugoslaviji obavljala najprljaviji deo posla za Miloševića.

 

Temu sam naslovio „kutak za veterane“ gledajući stvari iz svog ugla. Ali bih svakako dobrodošli komentari i onih koji su nešto mlađi i koji nisu učestvovali u ovim događajima.

Share this post


Link to post
namenski
7 minutes ago, čovek stalnih namera said:

Sve Hrvatice u njenom pogonu su komentarisale događaje iz Beograda rečima kako nikad lepši film nisu gledale u životu, kako je bilo predivno za vikend i vladalo je sveopšte naslađivanje time kako se Srbi peglaju između sebe.

А Хрвати ништа, ћуте? :isuse:

Share this post


Link to post
radnik
2 minutes ago, čovek stalnih namera said:

 Pošto mi se majka tog dana vratila s posla, pričala je o atmosferi koja je tog ponedeljka  vladala u njenoj firmi. Naime, Sve Hrvatice u njenom pogonu su komentarisale događaje iz Beograda rečima kako nikad lepši film nisu gledale u životu, kako je bilo predivno za vikend i vladalo je sveopšte naslađivanje time kako se Srbi peglaju između sebe.Naravno, čuvši sve to i na koji način se to komentariše kod Hrvata tog 11. marta 1991. u ponedeljak zauzimam stav da je to jedna velika svesrpska bruka i sramota,

:D:Hail:

Share this post


Link to post
Anonymous
Posted (edited)

Naravoučenije: ne treba se nikad buniti, mrski Hrvati će uvek da likuju.

Edited by Anonymous

Share this post


Link to post
Jeremija

:lolol:

 

 

Ljubane, kako ti ne dosadi...

Share this post


Link to post
Redoran

Odlična tema. Nekoliko scena koje su po meni obeležile ovaj događaj:

 

- Lik koji se popeo na pandurski BOV i sa njega skinuo mitraljez

- Pandurski odred koji je iz pravca Slavije združeno pucao u demonstrante koji su bili kod SKC i Beograđanke (oni su ubili onog dečka, negde sam posle pročitao da je to bio požarevački odred ali ne znam da li je ikada zvanično potvrđeno)

- Masakr nad studentima na početku Brankove (kraju Brankovog mosta) uveče 10. marta

- "Svi! Svi! Svi!"

- Redovi za "Borbu" 10. marta ujutro (još uvek nije bila kidnapovana)

- I verovatno najjača od svih scena i uspomena, neka joj je večna slava:

 

950297_9.%20mart%2002.jpg

 

 

Inače, mislim da je struktura ekipe koja je došla na Trg 9. marta bila značajno drugačija od one koja je u narednim danima bila kod Terazijske česme. Tada su se na jednoj strani našle i građanska Srbija i ajde da kažemo desni centar, a njihov bunt protiv režima je bio nepogrešiv lakmus papir koji je označio gomilu režimskih sluga i DB-ovske operative. Taj spisak je u narednih deset godina nastavio da se širi i širi...

 

Share this post


Link to post
pbg12345
Posted (edited)

jebeno je to sve

srbi su valjda imali najgori odgovor na pad komunizma u celoj evropi svetu

mislim, bilo bi lepo posmatrati danas ovo kao antiratne demonstracije, ali one nisu bile to (ili u najmanju ruku nisu bile samo to)

evo i vukovog pisma (ili njegovog dela?) tudjmanu:

http://www.tjedno.hr/pismo-vuka-draskovica-tudmanu-1991/

voleo bih da neko od "veterana" potvrdi autenticnost

 

meni je ovo zapravo odlicno kad se uzme u kontkest rasprave koju smo ovih dana vodili na bih temi

 

 

nego, bas bih voleo cuti odakle karadzic tu? nije slucajno sigurno? kapiram da je po milosevicevom pozivu

 

ali opet, mart 1991. karadzic je prilicno nebitan i u bih, a pogotovo u srbiji/beogradu

iz ove perspektive, jovan raskovic bi mi tu imao daleko vise smisla 

Edited by pbg12345

Share this post


Link to post
Anonymous
19 minutes ago, Redoran said:

- Pandurski odred koji je iz pravca Slavije združeno pucao u demonstrante koji su bili kod SKC i Beograđanke (oni su ubili onog dečka, negde sam posle pročitao da je to bio požarevački odred ali ne znam da li je ikada zvanično potvrđeno)

 

A ja čuo da su bili Smederevci.

 

Quote

- Redovi za "Borbu" 10. marta ujutro (još uvek nije bila kidnapovana)

 

Imam tu Borbu negde u podrumu, zaboravio sam naslov doduše, a imam i Politiku, naslova se sećam 'Rušilački pohod'.

Share this post


Link to post
bradilko

ja bio kad su zapucali. bio sam malo nize, kod masarikove mozda koji metar nize. a ovi su se pojavili iz narodnog fronta. bas bila frka, oni izlaze i vade pistolje i pucaju. 

a najodvratnijre mi je bilo kad sam vec pobegao kuci od murije dole kod nemanjine pa se popeo gore valda preko balkanske. i izadjem ja kasnije napolje i u knez mihajlovoj idu pandurcine a iza njih govnavi penzioneri psuju kako se rusio grad. a kod moskve uvatili izmedju tenkova dva momka zdruzenim snagama neki iz vojske i panduri i maltretiraju i udaraju ono gadno sa svih strana. i to je bio prizor. bio sam dosta shokira. koliki su tenkovi i sto su uopste tamo.

govna milosevicevska jebem im i sad mater. jeftino su prosli

Share this post


Link to post
namenski
14 minutes ago, Redoran said:

Taj spisak je u narednih deset godina nastavio da se širi i širi...

Jeste, samo sto je, onako uzgred, gradjanima Srbije prodata prica o tome da je od demokratije to manje-vise - to.

I da sada ima vaznijih poslova, a da je najvaznije od svega - biti Srbin, buduci da pobunama nema mesta, one su antisrpske, dok namtm svi ostali rade o glavi...

Skrajnute su lustracije, skrajnute su stranke koje su ubuduce imale da se odredjuju samo i iskljucivo u odnosu prema ugrozenom srpstvu, nista 'gledaj od cega se zivi', zajahala je podela na izdajnike i one koji to nisu, Sluzbe su zajahale da prakticno do danas ne sjasu, a utovljena JNA vrhuska je zorno demonstrirala da ce Armija ubuduce da sluzi Rezimu i samo Rezimu, kome se ne svidja, moze da ide...

Tenkovi na ulicama Beograda bili su proba za Vukovare.

9. mart je bio prvi trzaj jedne Srbije koja se tokom prethodnih decenija itekako - vezama sa svetom, putovanjima, kulturom, itd, itd, osposobila da se primi na demokratiju i prihvati je: majstori su se, poturanjem nacionalizma, pobrinuli da bude i poslednji.

Sta god ko mislio o Vuku Draskovicu, on 9. marta jeste bio pravi covek na pravom mestu i, pokazalo se, covek tog jednog dogadjaja, dokaz koliko u politici znaci jedan covek u pravom trenutku: na njega moze da primeni ona Lenjinova, da parafraziram - za ono sto je uradio 9. marta trebalo bi mu podici spomenik, za sve ono posle, trebalo bi ga na taj spomenik obesiti.

Demonstracije 9. marta bile su i antiratne: ondasnji Vulini su to itekako dobro osetili.

Najtragicnije od svega je sto se uvece 9. marta Rezim i nastupajuci i onaj prethodni, socrealisticki - bio ozbiljno zaljuljao: u jednom trenutku vlast se zaista 'kotrljala ulicama'.

Problem je bio u tome sto priliku nije niti imao niti znao iko da iskoristi: ondasnja vojska, mislim na takozvane obicne pripadnike, tesko da bi zapucala usred Beograda, a pitanje je kako bi se cela stvar zavrsila da je samo neko znao i smeo da stvar pogura dalje.

Policija je bila - to sam video sopstvenim ocima razbijena, najvecim delom i demoralisana, veliki broj policajaca dovedenih sa strane se noci 9. na 10. mart besciljno motao gradom, buduci da je organizacija prihvata i ishrane otisla u tri lepe...

Sve u svemu, da smo bili pametni, do jutra 10. marta mogli smo da imamo svog pokojnog Causeskua i zenu mu...

Share this post


Link to post
Bojan

Demonstacije jesu bile antiratne (već su to napomenuli i redoran i namenski), naročito one studentske od 10-14. marta. Zato se to i zvala plišana revolucija. Evo jednog emotivnog Lečićevog govora sa Terazijske česme.

 

 

 

Share this post


Link to post
Bojan
2 hours ago, pbg12345 said:

jebeno je to sve

srbi su valjda imali najgori odgovor na pad komunizma u celoj evropi svetu

mislim, bilo bi lepo posmatrati danas ovo kao antiratne demonstracije, ali one nisu bile to (ili u najmanju ruku nisu bile samo to)

evo i vukovog pisma (ili njegovog dela?) tudjmanu:

http://www.tjedno.hr/pismo-vuka-draskovica-tudmanu-1991/

voleo bih da neko od "veterana" potvrdi autenticnost

 

meni je ovo zapravo odlicno kad se uzme u kontkest rasprave koju smo ovih dana vodili na bih temi

 

 

nego, bas bih voleo cuti odakle karadzic tu? nije slucajno sigurno? kapiram da je po milosevicevom pozivu

 

ali opet, mart 1991. karadzic je prilicno nebitan i u bih, a pogotovo u srbiji/beogradu

iz ove perspektive, jovan raskovic bi mi tu imao daleko vise smisla 

 

To je to pismo. Treba imati u vidu da se takva retorika tada bila prilično raspojasala. Generalno, danas političari jako paze da budu korektni, a opet zaskaču onog drugog ako je negde "nešto nekorektno rekao". No to i nije neki benefit pošto je veći raskorak između onoga što se govori, misli i radi.

 

Karadžić nije bio bitan? Pa on je na vlasti već tada u Bosni. A uveliko je već u dogovorima sa Miloševićem. Imaš i one snimke njihovog razgovora, koje je presreo bosanski MUP, negde baš u tom periodu, kada se dogovaraju oko konkretnih stvari - naoružanja i rasporeda ljudi na terenu. Ne znam da li je u Beograd došao baš po pozivu Miloševića ili je sam došao na ideju da on treba da obezbedi neko srpsko jedinstvo u tim momentima. U svakom slučaju mislim da je Miloševića morao obavestiti o svom dolasku. Bio je i Babić iz Knina, ali mislim da on nije dospeo do govornice.

Share this post


Link to post
Budja
Posted (edited)

Slobo-Sadame ste zaboravili. :)

 

 

Moje prve demonstracije, 15 godina, sa caletom. U Sremskoj kordon. Pusti nas kordon na caletou foru "Idemo da odnesemo tetki lek." Valjda videli klinca, pa im nije bilo sumnjivo.

Na trgu se malo nagutali suzavca, posle toga stajali sat, sat i po, nista se ne desava. Caleta zabolela ledja, i vratimo se busom nazad na brdo. Burazer se vijao sa policijom, dosao uvece, bila nam frka.

 

Onda seli,, upalili Jutel, vojska na ulicama, cutke, i onda gledali kako Bebi Dol i "Brazil" pobedjuje na Jugoviziji, koja je, ako se ne varam, bas bila odrzana u Sarajevu.

 

 

9. mart je, osim vec navedenog, oznacio i politicki povratak Vuka Draskovica za koga se mislilo da je politicki mrtav nakon potopa na izborima 9. decembra. U narednih sest meseci desila se njegova vrlo znacajna transfromacija od secenja ruke onima koji vijaju muslimanski barjak do otvorenog pisma Dobrici Cosicu i kasnijeg clanka u Srpskoj Reci povodom Vukovara.

 

http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/otvoreno-pismo-vuka-draskovica-cosicu-s-kim-ste-dobrice-i-gde-ste-to-zalutali/

 

http://www.6yka.com/novosti/vuk-draskovic-o-vukovaru-poskidati-kape-i-cutati

 

Quote

 

 

Edited by Budja

Share this post


Link to post
cedo
3 hours ago, bradilko said:

ja bio kad su zapucali. bio sam malo nize, kod masarikove mozda koji metar nize. a ovi su se pojavili iz narodnog fronta. bas bila frka, oni izlaze i vade pistolje i pucaju. 

a najodvratnijre mi je bilo kad sam vec pobegao kuci od murije dole kod nemanjine pa se popeo gore valda preko balkanske. i izadjem ja kasnije napolje i u knez mihajlovoj idu pandurcine a iza njih govnavi penzioneri psuju kako se rusio grad. a kod moskve uvatili izmedju tenkova dva momka zdruzenim snagama neki iz vojske i panduri i maltretiraju i udaraju ono gadno sa svih strana. i to je bio prizor. bio sam dosta shokira. koliki su tenkovi i sto su uopste tamo.

govna milosevicevska jebem im i sad mater. jeftino su prosli

 

 

da ste bili malo ratoborniji jos bi vojske izaslo na ulice ... ja pod punom ratnom spremom cekao da nas posalju

e Srbijo medj sljivama ...

Share this post


Link to post
namenski
5 hours ago, cedo said:

ja pod punom ratnom spremom cekao da nas posalju

Bi li pucao?

U mesotm?

Tada?

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...